O POQSKOM USTAVU OD 3. MAJA Povodom prevo ewa ovog ustava na srpski jezik

Transkrypt

1 Todor I. Podgorac * JAVNO PRAVO UDK 342.4( )=163.41"1791" O POQSKOM USTAVU OD 3. MAJA Povodom prevo ewa ovog ustava na srpski jezik Ovde je re~ o prvom savremenom evropskom ustavu, zna~ajnom politi~ko-pravnom dokumentu, koji predstavqa jedno od triju epohalnih zakonodavnih dela XVIII veka (uz ameri~ki ustav, donet samo ~etiri godine ranije i ustav revolucionarne Francuske, donet nekoliko meseci kasnije -- u septembru 1791). U radu se detaqnije govori o me unarodnom okru`ewu i unutra{wim neprilikama u onda{woj Poqskoj, o materiji Ustava od 3. maja i uzrocima podelâ Poqske, svakako najtragi~nijih doga aja u istoriji te zemqe. Uz rad je dat prvi put na srpski jezik prevedeni tekst ovog ustava. Kqu~ne re~i: Poqsko-litvanska unija. -- Liberum veto. -- Konfederacija. -- ^etvorogodi{wi (Veliki) sejm. UVOD Jedan zna~ajan politi~ko-pravni dokument -- poqski Ustav od 3. maja 1791, donet samo ~etiri godine posle ameri~kog i nekoliko meseci pre francuskog ustava, neopravdano je ostao nezapa`en u srpskoj ustavnopravnoj kwi`evnosti. Malo zbog te- `ine jezika i stila kojim je pisan i kratko}e trajawa, a vi{e zbog na{e lenosti u prevo ewu istorijsko-pravnih dokumenata evropske i svetske ba{tine. Shvativ{i zna~aj izu~avawa pro{losti za razumevawe sada{wosti i budu}nosti, odlu~io sam da navedenom pitawu posvetim du`nu pa`wu i da ga, ako ne potpuno, a ono bar u odre enoj meri, osvetlim. U vezi s tim, ukazala se i potreba prevo ewa ovog ustava 1. * Dr Todor I. Podgorac, redovni profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu. 1 Interesantna je istorija wegovog prevo ewa. Univerzitet,,Marija Kiri Sklodovska u Lublinu objavio je u dvobroju svojih Anala (1985/1986) moj rad o Sretewskom ustavu. Zauzvrat, obe}ao sam nekolicini mojih tamo{wih prijateqa (profesori: T. L. Zajdler, H. Gro{ik, A. Korobovi~ i dr.) da }u napisati re~-dve o tom ustavu i to objaviti u Jugoslaviji, a poku{a}u i da ga prevedem, iako sam bio (i ostao) samouk u poqskom jeziku. I da nisam obe}ao, to se podrazumevalo. Prilikom studijskog boravka na Pravnom fakultetu u Lublinu, oktobra 1986, od 437

2 Retko koja zemqa je u istoriji Evrope, i u istoriji sveta, do`ivela tako te{ku sudbinu kakvu je do`ivela Poqska u posledwe tri decenije XVIII veka: za samo 23 godine, wena velika teritorija i brojno stanovni{tvo bili su podeqeni, u tri navrata, izme u tri velike susedne sile, da bi u tre}em izgubila slobodu i nezavisnost i, sledstveno, bila brisana iz spiska dr`ava. Zaista, `alosna sudbina jednog naroda vi{evekovne istorije i kulture! Taj isti narod smogao je snage da, dvadesetak godina posle prve podele Poqske, poku{a da povrati potpunu nezavisnost i suverenost na preostalom delu teritorije, koji je jo{ uvek bio veliki, i da preuredi svoj politi~ki sistem. U~inio je to dono{ewem osnovnog zakona (lex fundamentalis) -- konstitucije, ustava, pod nazivom Vladavinski zakon. Ustav od 3. maja 1791, pod navedenim naslovom, bio je, u to nema nikakve sumwe, izraz visokog nivoa politi~ke i pravne kulture u onda{woj Poqskoj. Dono{ewe ovog ustava, podr`avano od patriotski raspolo`enih zvani~nih struktura (kraqa, senatorâ, poslanikâ i deputatâ gradova) i ve}ine svih slojeva stanovni{tva (plemstva, gra anstva i obi~nog sveta), predstavqalo je veliki narodni ~in. Kraq je bio s narodom, a narod uz kraqa. Prilikom usvajawa i zakliwawa kraqa na vernost Ustavu, narod je uzvikivao: Sla`emo se s projektom nove konstitucije!, Vivat Kraq!, Vivat nova konstitucija! i dr. Na`alost, ovaj ustav je va`io vrlo kratko vreme (ne{to du`e nego, pedesetak godina kasnije donet Sretewski ustav u Srbiji), jer je, pod pritiskom velikih sila koje su se jo{ odranije bile polakomile na poqsku zemqu, ubrzo bio ukinut. Svojom vezom sa pro{lo{}u, ovaj ustav }e izvr{iti veliki uticaj na budu}nost Poqske i osta}e u `ivom se}awu i potowih pokolewa, ukqu~uju}i tu i sada{we, kao i budu}a. doma}ina sam dobio kwigu J. Lojeka Geneza i obarawe Ustava od 3. maja, koja samo {to je, u tom gradu, bila izi{la iz {tampe, sa posvetom:,,u znak se}awa na boravak u Poqskoj i kao dokaz prijateqstva. Odmah sam napravio kopiju Tre}emajskog ustava i dao se u potragu za potrebnom literaturom. -- U to vreme na Pravnom fakultetu u Kragujevcu studirala je Poqakiwa Eva Maksimovi} (devoja~ko prezime -- Mosjonc), srpska snaja, sa kojom sam poku{ao da prevedem ovaj ustav. Zbog nesavr{enosti prevoda i slo`enosti jezika i stila, wegovo objavqivawe je odlo`eno za kasnije. I evo, posle 14 godina, a povodom izdavawa Ogleda o ustavnom pravu, ponovo sam se vratio ovom tekstu. Uz pomo} nekoliko re~nika strpqivo sam prevodio odeqak po odeqak. U momentu uno{ewa prevedenog teksta u kompjuter radi objavqivawa u pomenutoj kwizi, do ruku mi je do{ao sa interneta skinut engleski prevod ovog ustava, koji je jezi~ki, stilski i smisaono bio daleko sre eniji od originala. U upore ivawu mog prevoda Ustava sa poqskog jezika i engleskog prevoda, kao i u kona~nom uobli~avawu prevoda na srpski, pomagali su mi asistenti mr Miroslav Mileti} i Dejan Mati}, na ~emu im zahvaqujem. 438

3 Lepa tradicija: pokolewa prenose pokolewima se}awe na 3. maj kao dan preporoda poqskog naroda i poku{aj spasavawa nezavisnosti svoje otaxbine usvajawem jednog tako va`nog pravnog akta, sa re{ewima suprotnim ranijim. Da bismo boqe shvatili ono {to se naziva materia constitutionis (i koja se u prevodu na srpski jezik, i to prvi put, pru`a kao na dlanu), u analizu je nu`no ukqu~iti me unarodnu situaciju i unutra{we prilike u Poqskoj onog vremena, budu}i da su i spoqni i unutra{wi faktori doprineli wenoj propasti krajem XVIII veka. NE[TO VI[E O ME\UNARODNOM OKRU@EWU I UNUTRA[WIM NEPRILIKAMA U vreme pred dono{ewe Ustava od 3. maja 1791, na politi~koj karti Evrope dominira pet velikih dr`ava: na istoku Rusija, izme u Belog, Crnog, Kaspijskog i Balti~kog mora; u centru stara Austrija i mlada Pruska, koje osporavaju jedna drugoj prvenstvo nad germanskim svetom; na zapadu Francuska,,,oslabqena, ali koja je kipela novim idejama, i koja se spremala da iznenadi svet vanrednim preokretima ; na severu Engleska. Druge dr`ave su se gubile: Italija i Nema~ka su bile razdrobqene, [vedska, [panija i Turska su postajale dr`ave drugostepenog zna~aja, Poqska }e kao dr`avno-pravni pojam i{~eznuti. 2 Nekada mo}na i prostrana dr`ava, 3 Poqska se raspr{ila se kao sapunski mehur. U svetskoj istoriji se ne mo`e sresti doga awe sli~no ovom u Poqskoj. Ako je XVIII vek u nekim evropskim dr`avama (na primer, u Francuskoj) nazivan velikim stole}em, posledwe tri decenije ovog veka za Poqsku su bile veoma tragi~ne i mu~ne. Asociraju na raspiwawe Isusa Hrista na krstu. Za relativno kratko vreme izvr{ene su tri podele Poqske izme u velikih sila: prva 1772, izme u Rusije, Austrije i Pruske, druga 1793, izme u Rusije i Pruske, i tre}a 1795, izme u Rusije, Pruske, i Austrije. Postaju}i sve mawa i mawa, i prostorno i po broju stanovnika, ova zemqa je, pri tre}oj deobi, bila potpuno dok- 2 Videti: IsmoriÔ devômnadcamogo veka ( ) professora Ï. Mare{alÔ, S. Peterburg 1904, str Pre Poqska je obuhvatala prostor izme u Ruskog carstva (od kog ju je delio Dwepar na jugoistoku i u{}e Dvine na severu), Pruske (koju je ona okru`ivala sa tri strane), Balti~kog mora, Pomeranije, Brandenburga, [lezije, Ma arske i Otomanske imperije (od koje ju je delio Dwepar u svom sredwem toku); u wen sastav su ulazile Velika Poqska, Mala Poqska, Crvena Rusija i Litvanija, svaka sa ve}im ili mawim brojem vojvodstava. 439

4 raj~ena. (Vid. Kartu podelâ Poqske.) Razdeqeni, teritorija i narod Poqske na{li su se pod ruskom, pruskom i austrijskom aneksijom. 4 Kao osnovno, ostaje pitawe: Za{to je do toga do{lo i da li je moralo do}i? Da bi se odgovorilo na w, treba utvrditi {ta se tada i u ne{to bli`oj pro{losti de{avalo u Poqskoj i susednim dr`avama. Poqsko-litvanska unija -- savez Poqske sa Velikim Litvanskim Kwa`estvom -- vezana je za godinu kao svoj po~etak i zatim je nekoliko puta potvr ivana i mewana, da bi kona~no bila stvorena 1569, na osnovu sporazuma zakqu~enog u Lublinu: otad je Litvanija sjediwena s Poqskom u zajedni~ku dr`avu -- Republiku (Rzeczpospolita Obojga Narodów), na principu jednakosti, sa zadr`avawem posebnih, iako istih, centralnih ustanova, blagajne, vojske i sudskog sistema, ali sa zajedni~kim kraqem i sejmom. Sejm je najvi{i zakonodavni organ u Poqskoj jo{ od XV veka, koji od kraja tog veka postaje dvodoman; kasnije i danas, sejm je jedan od domova parlamenta (pored senata). Za razliku od sejma, sejmik (mali sejm, lokalna skup{tina) u istoj zemqi bio je, i dugo ostao, teritorijalna organizacija plemi}kog stale`a u granicama vojvodstava ili oblasti, koja je imala velika ovla{}ewa (kao najva`nije, donosila je zakonodavne odluke). Zavisno od ciqa u kom je bio organizovan, sejmik je razli~ito i nazivan (primera radi, generalni sejmik je bio sejmik svake provincije, kao Velike Poqske, Male Poqske i dr., na kom su se okupqali poslanici i senatori radi utvr ivawa zajedni~kih stavova koje }e potom iznositi na sejmu). 5 4 Pri prvoj deobi Rusija je dobila km 2 i du{a, Austrija km 2 i du{a, Pruska km 2 i du{a; pri drugoj deobi Rusija je dobila km 2 i du{a, Pruska km 2 i du{a (Austrija u ovoj deobi nije u~estvovala); pri tre}oj deobi Rusija je dobila km 2 i du{a, Pruska km 2 i du{a, Austrija km 2 i du{a [podaci uzeti iz kwige W. Kurkiewicz, A. Tatomir, W. Żéurawski, Tysiąc lat dziejów Polski, LSW 1962, str. 154, 158, ; ne{to druk~ije podatke u odnosu na teritoriju koju je u drugoj i tre}oj podeli Poqske dobila Pruska (oko , odn km 2 pru`a Encyklopedia powszechna PWN, 4, Warszawa 1976, str. 66 (odrednica Rozbiory Polski) i Dzieje Polski pod. red. J. Topolskiego, PWN, Warszawa 1976, str. 391, u pogledu teritorije koju je u drugoj podeli dobila Pruska ( km 2 )]. 5 Krajem osamdesetih godina ovog veka, prilikom promene politi~kog sistema u Poqskoj, op{tine sa teritorije vojvodstva formirale su zajedni~ku reprezentaciju -- Mali samoupravni sejm (Sejmik samorządowy). O ovom sejmiku i izboru delegata u wega, vid. T. Podgorac,,,Izborni sistem u Poqskoj, u kwizi Izbori u uslovima vi{estrana~kog sistema, Beograd 1990, str

5 Pored toga {to su u sejm ulazili prvenstveno bogati plemi}i i aristokrate, koji se nisu interesovali za potrebe drugih dru{tvenih slojeva i dr`ave kao celine, wegov rad (a i rad sejmika) u periodu koji ispitujemo, ote`avao je, ta~nije, u potpunosti poni{tavao (jo{ godine uveden) liberum veto (slobodan veto, slobodna zabrana): zakonsko pravo svakog ~lana sejma da, glasaju}i protiv, osujeti dono{ewe neke odluke. Dovoqno je bilo da samo jedan od wih kratko uzvikne: Nie pozwalam (Ne dozvoqavam) i da se predlog povu~e, ~ak i kad su svi ostali glasali za w. Dakle, bez jednoglasnosti svih nijedan zakon nije mogao biti donet. U tom slu~aju sejm je prekidao rad i razilazio se. Nema nikakve sumwe u to da je ustanova slobodnog veta u poqskom parlamentu nanosila veliku {tetu dru{tvu i Republici. Mnogi od poqskih sejmova bili su organizovani u formi konfederacija (tako i onaj na kom je 3. maja donet Ustav). Re~ konfederacija (lat. confederatio) nema samo ono zna- ~ewe na koje smo obi~no navikli -- oblik slo`ene dr`ave (savez dr`avâ, za razliku od savezne dr`ave, federacije) -- nego predstavqa i svako drugo udru`ivawe ili povezivawe u savez radi ostvarivawa ovog ili onog ciqa. O tome nam upravo svedo~i stara Poqska. Prema poqskom iskustvu, konfederacije su i savezi za iznu ivawe ustupaka od dr`avne vlasti. U Poqskoj su se u XIII veku pojavile konfederacije gradova, plemi}ke konfederacije polovinom XIV veka, a vojne konfederacije su sklapane u XVII--XVIII veku. Re~ je o savezima delova dru{tva, stvorenim u vanrednim okolnostima, mimo i protiv postoje}ih zakonskih propisa: organizovali su sami sebe, kao {to su i mar{ala (predsednika) sami sebi birali. Konfederacije su smatrane buntovima i mete`ima ako ih kraq ne priznaje, i sve dok ih ne bude priznao. Sejmska konfederacija je zna~ila da su poslani~ki i senatorski dom radili zajedno, {to je svakako ubrzavalo tok re{avawa stvari, sprovo ewe u `ivot odre enog politi~kog plana, da je liberum veto ukinut i da rad sejma nije mogao biti prekinut. Pored konfederacija koje su Poqskoj donosile dobro, bilo je znatno vi{e onih koje su joj nanosile mnogo zla. Radomska konfederacija plemi}ki savez, nastao pod uticajem N. Repnina, ruskog ambasadora u Poqskoj i protivnika reformi u ovoj zemqi, izme u ostalog i formalno, u ciqu odbrane privilegija katolikâ -- bio je odgovor na Slucku i Toruwsku konfederaciju (tako e, obe iz godine), koje su branile slobodu veroispovesti i politi~ka prava pripadnika drugih vera. 441

6 Po sporazumu zakqu~enom izme u Rusije i Poqske godine, Rusija se bila obavezala da {titi postoje}i poredak vlasti u Poqskoj (tzv. garancijski sistem). U vezi s tim treba pomenuti Barsku konfederaciju vojni plemi}ki savez za odbranu vere i slobode i protiv za{tite Poqske od strane Rusije (borba u ve}em delu zemqe s ruskom i delimi~no s kraqevskom vojskom imala je karakter gra anskog rata i zavr{ila se porazom konfederata). Deobni sejmovi (sejmovi za ratifikaciju podelâ Poqske) organizovani su kao konfederacije. Var{avski sejm ovde mora biti pomenut i zbog toga {to je na wemu ustanovqen Stalni savet (Rada Nieustajaca) -- najvi{a vladavinsko-upravna vlast u Republici od do i od do sastavqen od kraqa i 36 li~nosti, 18 poslanika i 18 senatora (uglavnom prijateqa ruske carice Katarine II) i podeqen na pet departmana: stranih interesa, policije, tj. unutra{wih poslova, vojni, pravde i dr`avne blagajne, tj. finansija. Nastao pod pritiskom Rusije, ovaj organ je ograni~io prava kraqa i bio pod uticajem magnatâ i ruskog ambasadora (O. M. Stakelberg je imao vi{e uticaja na w nego sâm kraq). Likvidiran je od strane ^etvorogodi{weg ili Velikog sejma i ponovo vra}en 1793, pri drugoj podeli Poqske. Uzgred budi re~eno, na istom sejmu na kom je ustanovqen Stalni savet, obrazovana je i Komisija Narodne edukacije. ^etvorogodi{wi ili Veliki sejm , organizovan u Var{avi kao konfederacija, okupio je neformalnu grupu delatnika (patriotska stranka, u smislu tabora za promene), koja je te`ila sprovo ewu politi~kih, dru{tvenih, ekonomskih i vojnih reformi u ciqu odbrane i ja~awa ugro`ene nezavisnosti zemqe, odn. vra}awa zemqi dr`avne suverenosti. Glavni pobornici promena i vo e bili su: H. Kolontaj, S. Malahovski, S. Pjatoli, I. Potocki, U. Wemcevi~, kraq Stanislav Avgust Powatovski, a mar{ali Sejma -- pomenuti Malahovski u ime Krune i K. N. Sapieha u ime potpuno osamostaqivawe od dr`ava koje su u~estvovale u prvoj podeli Poqske, ovaj sejm je doneo niz veoma zna~ajnih odluka: 1. Najpre je doneta odluka o pove}awu armije na vojnika i obrazovana je Vojna komisija, u svemu zavisna od sejma; da bi se ovo sprovelo, plemstvu i sve{tenstvu se uvodi porez. 2. Prihvata se Zakon o sejmicima (24. marta 1791) koji reguli{e wihovu organizaciju i nadle`nost; iz sejmika se iskqu~uje plemstvo-neposednici (kako bi se na poqskom reklo -- gołqota). 442

7 3. Donosi se zakon o gradovima (18. aprila 1791), pod nazivom Na{i slobodni kraqevski gradovi u dr`avama Republike, koji postaje sastavni deo Tre}emajskog ustava. Po slovu ovog zakona gra anima se garantuje li~na neprikosnovenost, pravo sticawa i nasle ivawa zemqi{nih dobara, dostupnost vi{ih duhovnih i svetovnih polo`aja, kao i oficirskih ~inova, {iroka samouprava, pravo predstavqawa u sejmu. 4. Venac ^etvorogodi{weg ili Velikog sejma koji wegovo delo posebno krasi, predstavqa usvajawe Ustava (3. maja 1791), po ~emu je on i nazvan Ustav ili Konstitucija od 3. maja Posle toga je formirana Skup{tina prijateqa Tre}emajskog ustava radi odbrane ve} usvojenih i sprovo ewe daqih reformi (izme u ostalog, i ekonomskih). MATERIA CONSTITUTIONIS TRE]EMAJSKOG USTAVA Ustav od 3. maja jeste ustav u materijalnom smislu jer se odnosi na organizaciju najvi{ih organa dr`avne vlasti ili, ako se ho}e druk~ije odrediti, reguli{e prava i obaveze pravnih subjekata i podelu vlasti izme u zakonodavstva, uprave i sudstva u Poqskoj, kojoj je, posle oduzimawa nekih wenih teritorija od tri mo}ne susedne sile (I podela), pretila opasnost da nestane, {to }e joj se uskoro i desiti. Ono {to se naziva materia constitutionis, raspore eno je u 11 odeqaka, i to: Preambula I. Vladaju}a religija, II. Plemi}i zemqoposednici, III. Gradovi i wihovi gra ani, IV. Seqaci, zemqoradnici, V. Vladavina, ili utvr ivawe javnih vlasti, VI. Sejm, ili zakonodavna vlast, VII. Kraq, ili izvr{na vlast, VIII. Sudska vlast, IX. Namesni{tvo, X. Edukacija (vaspitawe) kraqeve dece, XI. Narodna oru`ana sila. Budu}i da je ovaj napis pra}en i na{im prevodom Tre}emajskog ustava, nema potrebe ulaziti u wegove detaqe -- detaqi su dati u re{ewima za svako od navedenih pitawa. Ipak, telegraf- 443

8 ski, a radi podsticawa na ~itawe ustavnog teksta, o ustavnoj materiji navodimo slede}e: katoli~ka religija je vladaju}a, ali se garantuje sloboda i drugim veroispovestima; plemstvo zadr`ava svoje ranije privilegije, a kraqevskim gradovima i wihovim gra anima se, kao {to smo videli, garantuju odre ena prava; sporazumi, odn. ugovori izme u zemqoposednika i seqaka ne mogu se samovoqno mewati; zakonodavnu vlast u dr`avi vr{i Sejm, sastavqen od Poslani~kog doma i Senata (odlu~uje se ve}inom glasova, ukidaju se liberum veto, konfederacije svake vrste i konfederacijski sejmovi, kao protivni duhu ovog ustava i,,koji ru{e vlast i uni{tavaju dru{tvo ); umesto za zemqu poni`avaju}eg i ~ak uvredqivog Stalnog saveta, upravnu (izvr{nu) vlast vr{i kraq sa Stra`om kao ~uvarom zakonâ (kraqevski tron je nasledan), a sudsku vlast -- razne vrste sudova. 6 Ne}emo navoditi ni poqsku demokratsku misao izra`enu u ovom ustavu -- za ~itaoca prevedenog ustavnog teksta ona je o~igledna (izra`ena i u preambuli, i u odeqku o slobodnim kraqevskim gradovima i wihovim gra anima, i u odeqku o seqacima zemqoradnicima, i u odeqku o vladavini ili utvr ivawu javnih vlasti, i u odeqku o kraqu i izvr{noj vlasti, i u odeqku o sudskoj vlasti, i u odeqku o narodnoj oru`anoj sili). 7 Za dono{ewe ovog ustava, kao ustalom i drugih odluka, iskori{}en je za Poqsku relativno povoqan trenutak u me unarodnim odnosima: zauzetost Rusije u ratu sa Turskom, od kog je Austrija bila odstupila, kao i razila`ewe Rusije sa Pruskom omogu}ili su ^etvorogodi{wem ili Velikom sejmu da pristupi slobodnim zasedawima -- da odbaci rusku garanciju postoje}eg sistema vlasti u Poqskoj i donese navedene slobodne odluke. Bilo je sasvim jasno da, u prvom redu, treba izmeniti sistem vlasti pre nove bure koja je bila na vidiku, pre nego {to neprijateqi Poqske, dotad zauzeti ratom sa Turskom i me usobno posva ani, ne zakqu~e mir i pomire se na ra~un Poqske ({to }e se uskoro i desiti u II podeli). Motivi i ciqevi Tre}emajskog ustava apostrofirani su u wegovoj preambuli. Zato }emo je i navesti doslovce, bar wen najve}i deo:,,priznaju}i da sudbina svih nas jedino zavisi od 6 O materiji Tre}emajskog ustava, na posredan na~in -- bez ~itawa wegovog doslovnog teksta, najboqe se mo`e saznati, koliko mi je poznato, iz kwige A. Ajnenkiela -- A. Ajnenkiel, Polskie konstytucje, WP, Warszawa 1982, str Dobar poznavalac poqskog ustavnog prava, ovaj autor u svom komentaru pru`a vi{e no {to to za obi~nog ~itaoca proizlazi iz teksta Ustava. 7 Videti:,,Polska myśl demokratyczna w ciagu wieków, Antologia, LSW, Warszawa 1986, str S dru{tvene ta~ke gledi{ta, Tre}emajski ustav nije bio demokratski isti~e -- M. Handelsman, Constitution polonaise du 3 mai 1791 et l'opinion française, Paris 1910, str. 8:,,Au point du vue social, la Constitution polonaise n'etait pas democratique; c'etait une constitution des elasses

9 ustanovqewa i savr{enstva Narodnog ustava, a na osnovu iskustva uvidev{i davna{we nedostatke na{e vladavine, i `ele}i da iskoristimo vreme u kom se Evropa nalazi i povoqan trenutak koji nas je vratio nama samima, slobodni od sramnih diktata strane prinude, cene}i vi{e od `ivota i li~ne sre}e politi~ku egzistenciju, spoqa{wu nezavisnost i unutra{wu slobodu naroda ~ija je sudbina stavqena u na{e ruke, `ele}i tako e da zaslu`imo blagoslov i zahvalnost sada{wih i budu}ih generacija, uprkos preprekama koje nas mogu suo~iti sa mukama, radi op{teg dobra, uspostavqawa slobode, o~uvawa na{e otaxbine i wenih granica, s najve}om ~vrstinom duha donosimo ovaj ustav... Zaista, lepo, jasno i precizno re~eno, iako u jednoj jedinoj (preduga~koj) re- ~enici, tako da ne treba lupati glavu o namerama ustavotvoraca. TARGOVI^KA KONFEDERACIJA, OBARAWE USTAVA I II PODELA Ako je kao uzrok I podele Poqske navo en, i od strane samih deobni~ara, potpun raspad dr`ave i razdor me u suprotstavqenim taborima koji je doveo do anarhije, II podela je bila o{tra reakcija na poku{aj osloba awa Poqske od tu eg uticaja, pove}awa armije na vojnika (do kog, ipak, u tom me uvremenu nije ni do{lo), i sprovo ewa unutra{wih reformi, posebno Tre}emajskog ustava. Susedne dr`ave nisu dopu{tale ja~awe poqske dr`ave; posebno se Rusija bojala da Poqska na ovaj na~in ne povrati svoj raniji uticaj u me unarodnim odnosima. Osmog januara Rusija je zakqu~ila ugovor o miru sa Turskom. ^etrnaestog maja oficijelno je progla{ena Targovi~ka konfederacija (stvorena u Peterburgu 27. aprila od magnatâ protivnikâ reformi ^etvorogodi{weg ili Velikog sejma, koji su bili odani ruskoj carici Katarini II). Ciq ove konfederacije je bio ukidawe Tre}emajskog ustava i vra}awe Poqske na raniji sistem pod garancijom Rusije. Glavne wene vo e bili su: Ksaver Branicki, [~ensni Potocki i koji su i zatra`ili oru`anu pomo} od Katarine II. Ve} 18. maja, ruska vojska je pre{la granice Poqske. Zapo~eo je rat sa Rusijom, a i gra anski rat izme u pobornika izvr{enih reformi i pristalica Targovi~ke konfederacije. Poqaci i Litvanci su pru`ili sna`an otpor Rusima, ali nisu mogli odoleti najezdi znatno brojnije vojske (odnos je bio: prema vojnika u korist Rusa). ^etrnaestog jula Stra`a zakona se izjasnila ve}inom glasova (tako e i H. Kolontaj) za pristupawe kraqa Targovi~koj konfederaciji. Boje}i se da ne izgubi narod, kraq je izdao proglas o prestanku ratnih dejstava. 445

10 Po~etkom (23. januara) zakqu~en je rusko-pruski deobni ugovor (II podela Poqske). Vanredni sejm u Grodnu (21. jun--23. novembar 1793), posledwi sejm I poqske republike, odn. konfederacija toliko pogubna za wu, potvr uje II podelu Poqske i vra}a u vladavinski sistem Poqske, koja je u odnosu na I podelu jo{ mawa, ustanove koje je Tre}emajski ustav bio ukinuo. Tzv. kardinalna prava plemstva ostaju neokrwena, ako im nisu pridodata i nova. USTANAK POD VO\STVOM TADEU[A KO[]U[KA I III PODELA POQSKE Druga podela Poqske izazvala je eksploziju gneva i negodovawa u ~itavoj zemqi. Po~eo je da se priprema narodni ustanak u ime celine dr`ave i slobode naroda, koji se i razbuktao pod vo stvom Tadeu{a Ko{}u{ka, koji je desetak godina ranije, kao general, u~estvovao u ratu za nezavisnost SAD ( ). Ostalo je zabele`eno:,,a kada je Ko{}u{ko ustao u odbranu Ustava i Poqske, pored plemstva seqak ju je kosom branio hrabro i imovinu nije `alio i krv je dobrovoqno lio na poqu zajedni~ke borbe. Pokazalo se da je tako e vr{eno delo zbli`avawa tih dvaju slojeva: plemstva i seqaka, kao {to je vr{eno bratimqewe gra- ana i vite{tva, kada je, dakle, okrutni neprijateq uni{tio sveto delo... 8 Ustanak T. Ko{}u{ka i drugi narodni, revolucionarni ustani~ki pokreti ubrzo su bili ugu{eni. Odsudni udarac Poqacima je zadao Aleksandar Suvorov u predgra u Var{ave -- Pragi: juri{ sa vojnika doveo je do stra{nog krvoproli}a -- op{ti gubitak Poqaka (raweni, ubijeni i podavqeni u Visli) dostizao je broj od qudi (ruska vojska je izgubila 2.500). 9 8 L. Finkel, O Konstytucyi 3 maja w setna rocznicę jej nadania, Lwów 1891, str Navedeno prema Raskazì no russkoy ismorii. ObÈedostupna hrestomati s risunkami. Sostavlenna kru`kom prepodavatel nic pod redakciey S. P. Mel gunova i V. A. Petru{evskogo. Izdanie 3-e prosmotrennoe. Moskva 1915, str Na istom mestu ~itamo:,,posle zauzimawa Prage Poqaci su re{ili da predaju Var{avu bez boja, i Suvorov je predlo`io najumerenije uslove predaje. Izjutra, 29. oktobra, ruska vojska je sve~ano u{la u Var{avu. Suvorov, do~ekan od vlasti grada, uzeo je date mu kqu~eve od prestonice Poqske, poqubio ih i, podigav{i prema nebu, glasno rekao: 'Blagodarim Tebi, Svemogu}i, {to ja nisam morao da kupim ove kqu~eve tako skupo, kao...' Pri tom je on pogledao na Pragu i zaplakao. Kroz mesec dana Suvorovu je bila podarena od grada zlatna emajlirana tabakera s natpisom: 'Var{ava svom izbaviocu'. -- Razumnim merama, miroqubivo{}u i humano{}u Suvorova mir u Poqskoj je brzo bio uspostavqen. Navedene re~i su mile i drage pobednicima, ne verujem i pora`enima, ~ak i savremenim i budu}im pokolewima; ma kako bile gorke za Poqake, one svedo~e o kolebawu poqskog kraqa, a u odsudnim trenucima (posle Targovi~ke konfederacije i posle ovog poraza) o wegovom povratku savezu sa Rusijom. 446

11 Za gu{ewe ovog ustanka, svakako i za zasluge u rusko-turskom ratu ( ), Katarina II je A. Suvorova unapredila u ~in feldmar{ala. T. Ko{}u{ko je bio odveden u zatvor u Peterburgu; od je u emigraciji (uzgred budi re~eno, odbio je saradwu s Napoleonom I). Ovakav razvoj situacije uskoro je doveo do tre}e i posledwe podele Poqske, ~ime je ona, i definitivno, prestala da postoji kao samostalna dr`ava. Jedna dr`ava je brisana sa mape Evrope, ali su zato na wen ra~un znatno osna`ene druge tri, ionako u to vreme veoma mo}ne dr`ave. Posle III podele Poqske, Stanislav Avgust Powatovski je kao posledwi poqski kraq abdicirao. Sudbina je htela da umre u Peterburgu, dve godine posle ruske carice (ona 1796, a on 1798), koliko je otprilike i bio mla i od we (ona je ro ena 1729, a on 1732) Ne ulaze}i u detaqno ocrtavawe wihovih likova, re}i }emo samo re~-dve o tome. Stanislav Avgust Powatovski, poqski kraq od do bio je svestrano obrazovan ~ovek, sa velikim znawem i veoma re~it -- imao je jasnu misao u glavi i jasno je izra`avao; poliglota, mnogo je video i umeo; imao je dobro srce, a slab karakter; u kriti~nim trenucima za svoju dr`avu, podlegao ruskoj sili (ipak, te{ko se mo`e re}i da je bio pristalica saveza sa Rusijom, budu}i da je s wom ratovao...); niko ne mo`e pore}i da je bio inspirator i mecena poqske kulture, kao i modernizacije zemqe. Katarina II, ruska carica od 1762, knegiwa Anhalt-Zerbst, `ena Petra III, bila je prava koketa, ohola i lukava, ali nepokolebqive voqe, {to je za jednog dr`avnika veoma va`no; vladala je pragmati~no i apsolutisti~ki (ugu{ila je u istoriji Rusije najve}i seqa~ki ustanak pod vo stvom J. Puga~ova , koji je posle poraza uhap{en i pogubqen, dok se prema seqacima-u~esnicima ustanka veoma surovo postupalo -- tu~eni su korba~em, a mnogima su bili odse~eni nosevi i u{i u znak stalnog se}awa na wihov zlo~ina~ki prestup prema dr`avi); od Turske je osvojila Azovsko more i Krim; kao {to smo pokazali, me{ala se u unutra{we stvari Poqske i u~estvovala u svim wenim podelama, anektiraju}i tako veliki deo teritorije sa stanovni{tvom, putovala je po Rusiji da bi efikasnije upravqala; neke wene zamisli -- u pogledu preobra`aja dru{tvenog `ivota u Rusiji (poznato je weno Uputstvo, na rus. Nakaz, u kome je bila izlo`ila principe zasnovane na francuskoj liberalnoj filozofiji, od kojih treba polaziti u pisawu zakona -- s tim principima se nisu mogle pomiriti protivure~ne `eqe ruskih slojeva) i u pogledu spoqne politike (savez Rusije, Pruske, Poqske, Engleske i drugih severnih dr`ava, pod nazivom Severni akord, koji bi se suprotstavio francusko-austrijskom savezu i tzv. Gr~ki projekt, po kome bi se umesto Turske ustanovilo Gr~ko carstvo pod upravom Rusije) -- nisu se ostvarile (detaqnije o Uputstvu, Severnom akordu i Gr~kom projektu, vid. S. Platonov, Lekcii no russkoy ismorii, S. Peterburg 1909, str. 586 i sl., ); bez obzira na li~ne gre{ke i slabosti, ona je ostavila dubok trag u ruskoj rasko{nim `ivotom, mek i razne`en, kakav je bio, Stanislav Avgust Powatovski dozvolio je sebi -- pro~itali smo na jednom mestu (L. Finkel, op. cit., str. 55) -- da ga jo{ kao mladog (dok je bio poslanik u Peterburgu) omami Katarina,,,koja ga je uvukla u svoju mre`u. Ako se ovom metaforom htelo re}i da su bili u intimnoj vezi, onda je ta~nije re}i, igraju}i se poqskim re~ima sidło pl. a. sidła (mre`a, klopka, zamka) i siodło (sedlo), da je on bio u wenom sedlu, ali i ona na wegovom (i uzajamno omamqeni). Da li je ona, pri tom, imala u vidu i interese svoje dr`ave? 447

12 UZROCI NAJTRAGI^NIJIH DOGA\AJA U ISTORIJI POQSKE Posle dosada{weg izlagawa moglo bi se odre enije odgovoriti na ve} postavqeno pitawe: Za{to je do{lo do podelâ Poqske i wenog nestanka kao suverene dr`ave? Ako je odgovor na w, bar donekle, sadr`an u dosada{wem tekstu rada, poku{a}emo da o tome ka`emo i ne{to detaqnije i sistemati~nije, a ipak sa`eto. Uzroci najtragi~nijih doga aja u Poqskoj (podele i ~ak gubqewe potpune nezavisnosti), kao najva`nije pitawe wene zavi~ajne istorije, su slede}i: 1. Zavojeva~ke namere susednih dr`ava koje su svoje suprotne interese izravnavale na ra~un Poqske. Niko se nije radovao podelama Poqske i wenom nestanku sa evropske scene toliko kao one. Wima radost -- Republici, posebno wenom obi~nom ~oveku, jad i beda! 2. Postoje}i nedostaci u organizaciji vlasti, odn. slabosti politi~kog i dr`avnopravnog sistema (liberum veto, konfederacije, konfederacijski sejmovi, zavisnost poslanika sejma od instrukcija sejmika, nedovoqan broj vojnika u stalnoj vojsci i finansijske te{ko}e u wenom izdr`avawu i dr.). 3. Privilegovano plemstvo i wegova razjediwenost (to se ispoqilo i pri dono{ewu Tre}emajskog ustava: jedni su bili protiv dono{ewa bilo kakvog ustava; drugi -- za re{ewa data u usvojenom ustavu; tre}i -- za radikalnija re{ewa). Monopol vlasti vi{eg plemstva je sve vi{e ja~ao; sitno plemstvo je bilo nezadovoqno bezgrani~nom vla{}u aristokratije, da ne govorimo o gra- anstvu i seqa{tvu; gradovi su bili nerazvijeni -- industrija i trgovina su bile u zastoju; vlastelinsko pravo je sve vi{e ja~alo, a seqa~ko pitawe ostajalo nere{eno. Magnatske latifundije su ~esto nazivane dr`avama. Naziv dr`ava u staroj Poqskoj je, kako smo videli, bio zamewen nazivom Republika obadva naroda, tj. Poqaka i Litvanaca. Poqski kraq, ina~e po prirodi kolebqive voqe, bio je potpuno nemo}an pred aristokratijom, koja ga je birala i ograni~avala u wegovim pravima. U Poqskoj je vladao nered jo{ odranije; bezmalo trajna ratna dejstva su doprinosila da ionako te{ka ekonomska situacija u ovoj zemqi bude jo{ gora Evo kako ju je pomiwani L. Finkel zami{qao u smutno i tu`no vreme posle prve podele: Qudi nisu hteli da rade, iako je re~ o najboqoj zemqi -- crnici;,,gospodari sede od jutra do no}i u kr~mi, jedu, piju, sva aju se... A u domu nema ni dobrog pluga za rad, ni kowâ, ni volovâ ; sluge nemaju ~ime da uzoru zemqi{te, u ambaru nema ni zrna za setvu... (L. Finkel, op. cit., str ). 448

13 4. Antagonizam izme u isto~ne i zapadne crkve (pravoslavqa i katoli~anstva). Izme u stanovni{tva katoli~ke i pravoslavne veroispovesti postojala je netrpeqivost. Kao {to je istaknuto u istoriji Rusije, ova zemqa je na to ra~unala: dok je na jugu `elela da postigne geografski prirodne granice, dotle je u odnosu na Poqsku `elela da postigne etnografske granice, {tite}i na taj na~in pravoslavno stanovni{tvo Geografski polo`aj Poqske. Ono {to se isticalo za Srbiju na Balkanu -- istok na zapadu, i zapad na istoku, vrata zapada ka istoku i vice versa, i brana turskog nadirawa ka zapadu -- va`i mutatis mutandis i za Poqsku u Sredwoj Evropi: nalaze}i se na granicama zapadne civilizacije, Poqska ju je {irila ka istoku i {titila od varvarskih naroda istoka. Po mi{qewu A. Levickog, otvorene granice Poqske od istoka i zapada nisu bile sre}na okolnost. 13 Posle svega {to je re~eno, izgleda da Poqska i nije mogla izbe}i sudbinu koja ju je sna{la. KORI[]ENA LITERATURA (navedena po hronolo{kom redosledu) Ustawa Rządowa. Prawo Uchwalone. Dnia 3. Maia, Roku Warszawa, prvo {tampano izdawe. New constitution of the government of Poland... the third of may, 1791, kopija II izdawa na engleskom jeziku. L. Finkel, O Konstytucji 3 maja w setną rocznicę jej nadania, Lwów Ï. Mare{al, Ismori dev mnadcamogo veka ( g.), S. Peterburg A Lewicki, Zarys historji Polski, Wydanie skrócone ósme, Kraków s. a. S. Platonov, Lekcii no russkoy ismorii, S. Peterburg J. Siemienski, Konstytucja trzeciego maja 1791 r. jako wyraz polskiej kultury politycznej, Zamoś} W. Komarnicki, Polskie prawo polityczne (Geneza i system), Warszawa V. P. Potemkin (redaktor), Istorija diplomatije, Beograd. 12 Videti: S. Platonov, op. cit., str Videti: A. Lewicki, Zarys Historji Polski, Wydanie skrócone ósme, Kraków, s. a., str

14 B. Leśnodorski, Dzielo Sejmu Czteroletniego ( ), Studium historyczno-prawne, Wrocław W. Kurkiewicz, A. Tatomir, W. żurawski, Tysiac lat dziejów Polski, LSW, R. W. Harris, Absolutism and Enlightenment, London F. L. Ford, Europe , Longman. Wielka encyklopedia powszechna PWN, Polska, Przedruk hasła z 9 tomu, Warszawa A. Ajnenkiel, B. Leśnodorski, W. Rostocki, Historia ustroju Polski ( ), PWN, Warszawa Encyklopedia powszechna PWN, Warszawa, 2/1974, 3/1975, 4/1976. J. Topolski (red.), Dzieje Polski, PWN, Warszawa D. Uspon Evrope , Matica srpska. Konstytucja 3. maja 1791, opacował J. Łojek, Lublin A. Ajnenkiel, Polskie konstytucje, Warszawa Konstytucja 3. maja 1791, opracował J. Kowecki, Warszawa G. L. Seidler, W nurcie Oświecenia, Lublin J. Łojek, Geneza i olalenie Konstytucji 3. maja, Polityka zagraniczna Rzeczypospolitej , Lublin Polska myśl demokratyczna w ciągu wieków, Antologia, LSW, Warszawa J. Bardach, B. Lesnodorski, M. Pietrzak, Historia państwa i prawa polskiego, Warszawa M. Kallas (red.), Konstytucje Polski, Studia monopraficzne z dziejów polskiego konstytucjonalizmu, 1, PWN, Warszawa Constitution of May 3, 1791 (C. Kasparek), Internet J. Łojek, Ku naprawie Rzeczypospolitej, Konstytucja 3 Maja, Warszawa Nowy leksykon PWN, Warszawa

15 POQSKI USTAV OD 3. MAJA (VLADAVINSKI ZAKON) Preveo prof. dr Todor I. Podgorac, upore uju}i tekstove: Ustawa Rządowa. Prawo uchwalone. Dnia 3. Maia, Roku 1791, Warszawa, s. a. (verovatno prvo {tampano izdawe ovog ustava). New Constitution of the Government of Poland, Established by the Revolution, The third of May, The second edition (bez navo ewa prevodioca, mesta i godine izdawa), koji je Poqska sekcija Me unarodnog udru`ewa ustavnog prava prilo`ila okruglom stolu,,uloga ustavnog prava u prevenciji inflacije i u poboq{awu kvaliteta zakona, Var{ava, 18. novembar Constitution of May 3, Internet, Preveo sa poqskog na engleski jezik Cristopher Kasparek. Doslovni prevod Tre}emajskog ustava sa poqskog jezika gotovo je nemogu}; zato su nam dobrodo{li navedeni slobodniji prevodi ovog ustava na engleski jezik. Tekst ovog ustava u originalu, na poqskom jeziku, pisan je u sve~anoj formi, sa re~enicama koje se ~esto zavr{avaju glagolom (prvo lice mno`ine, infinitiv ili koji drugi oblik). Punktuacija je wegova slaba strana. Glavni interpunkcijski znak je zapeta, i tamo gde bi se misao pre mogla jasnije izraziti ta~kom i zapetom. Poneke re~enice su veoma duge; poneki put jednom re- ~enicom je izra`en ~itav pasus. Ako je to i razumqivo za Preambulu (zbog prirode wene), te{ko se takav jezi~ko-stilski postupak mo`e pravdati i za druge pasuse Ustava (istina, pasuse kra}e sadr`ine). Sintaksi~ki obrti u tekstu, red re~i u re~enici i red zavisnih re~enica u slo`enoj re~enici nisu svojstveni srpskom, a tako e ni savremenom poqskom jeziku. Arhai~nost jezika i stila poqskog Ustava od 3. maja 1791, ina~e misaono veoma bogatog, svakako je jedan od razloga {to ovaj ustavnopravni dokument nije bio ranije preveden na srpski jezik, iako se ovih dana navr{ilo 210 godina od wegovog dono{ewa (druga dva razloga su kratko}a trajawa ovog ustava i na{a lenost u prevo ewu pravne kwi`evnosti uop{te). Pridev rządowa u nazivu ovog ustava izveden je od imenice rząd (na engl. government, na franc. gouvernement), koja je u ono vreme zna~ila ustrój (sistem, ure ewe, organizacija). Ustawa Rządowa je bio zakon o organizaciji vlasti, upravqawu, vladavini. ^inilo nam se da je taj naziv najboqe bilo prevesti re~ima 451

16 Vladavinski zakon. Bez sumwe, to je bio osnovni zakon (lex fundamentalis) onda{we Republike Poqske, prvi savremeni ustav u Evropi, drugi u svetu, posle ameri~kog (1787), koji reguli{e osnovna pitawa, karakteristi~na za jedan takav op{ti pravni akt (uglavnom, sfera slobodâ, pravâ i obavezâ dr`avqana i sfera podele vlasti). Iako je od dono{ewa ovog ustava pro{lo vi{e od 200 godina, wegov prevod na srpski jezik je pred nama, i to prvi put! PREAMBULA Priznaju}i da sudbina svih nas jedino zavisi od ustanovqewa i savr{enstva Narodnog ustava, a na osnovu iskustva uvidev{i davna{we nedostatke na{e vladavine, i `ele}i da iskoristimo vreme u kom se Evropa nalazi i povoqan trenutak koji nas je vratio nama samima, slobodni od sramnih diktata strane prinude, cene}i vi{e od `ivota i li~ne sre}e politi~ku egzistenciju, spoqa{wu nezavisnost i unutra{wu slobodu naroda ~ija sudbina je stavqena u na{e ruke, `ele}i tako e da zaslu`imo blagoslov i zahvalnost sada{wih i budu}ih generacija, uprkos preprekama koje nas mogu suo~iti sa mukama, radi op{teg dobra, uspostavqawa slobode, o~uvawa na{e otaxbine i wenih granica, s najve}om ~vrstinom duha donosimo ovaj ustav i progla{avamo ga potpuno svetim i nepovredivim sve dok narod, u zakonom propisano vreme, svojom izri~itom voqom ne prizna potrebu da ga mewa u bilo kom wegovom delu. Budu}i zakoni sada{weg Sejma moraju u svemu biti saglasni ovom ustavu. I VLADAJU]A RELIGIJA Sveta rimokatoli~ka vera, sa svim wenim privilegijama i imunitetima, progla{ava se vladaju}om nacionalnom religijom. Prelazak iz vladaju}e vere u bilo koju drugu veroispovest zabrawuje se pod pretwom apostazije. S obzirom da nam ta ista sveta vera nala`e da volimo svoje bli`we, dugujemo svim qudima, bilo koje veroispovesti, mir u ispovedawu wihove vere i dr`avnu za{titu, te stoga garantujemo slobodu svih obreda i religija u poqskim zemqama saglasno zemaqskim zakonima. II PLEMI]I VELEPOSEDNICI Po{tuju}i se}awe na na{e pretke kao utemeqiva~e slobodne vladavine, plemi}kom stale`u najsve~anije obezbe ujemo sva prava, slobode i privilegije prvenstva u privatnom i javnom `ivotu, a naro~ito potvr ujemo, osiguravamo i priznajemo kao 452

17 nepovrediva prava, statute i privilegije pravedno i zakonski odobrene ovom stale`u od strane Kazimira Velikog, Luja Ma arskog, Vladislava Jagjela i wegovog brata Vitolda, Velikog Kneza Litvanije, kao i Vladislava i Kazimira Jagjelonaca, Jana Alberta, bra}e Aleksandra i Zigmunda I i Zigmunda Avgusta, posledweg od jagjelonske loze. Potvr ujemo da je dostojanstvo plemi}kog stale`a u Poqskoj jednako bilo kom stepenu plemstva, koje se ma gde koristi. Priznajemo da je celokupno plemstvo jednako me u sobom, ne samo u tra`ewu i vr{ewu slu`bi otaxbini koje donose ~ast, slavu ili korist, ve} i u jednakom u`ivawu privilegija i prerogativa koji pripadaju plemi}kom stale`u. Iznad svega, `elimo da sa~uvamo, {to i ~inimo, svetim i neprikosnovenim prava li~ne sigurnosti, li~ne slobode i svojine na zemqi i pokretnim stvarima, kao {to je to oduvek i bilo; najsve~anije potvr ujemo da ne}emo dopustiti bilo kakvu promenu ili izuzetak u Zakonu na {tetu bilo ~ije svojine, i da najvi{a narodna vlast i od we ustanovqena vlada ne}e isticati bilo kakav zahtev prema imovini bilo kog gra anina, delimi~no ili u celini pod izgovorom iurium regalium (kraqevskih prava) ili bilo kojim drugim izgovorom. Stoga po{tujemo, obezbe ujemo i potvr ujemo li~nu sigurnost i svaku svojinu bilo kome da po pravu pripada, kao istinsku sponu dru{tva, kao zenicu gra anske slobode i `elimo da one zauvek ostanu po{tovane, osigurane i nepovredive. Isti~emo plemstvo kao najistaknutijeg branioca slobode i ovog ustava. Na osnovu vrline, gra anstva i ~asti svakog plemi}a, duboko po{tuju}i wegovu svetost i o~uvawe wene trajnosti, tra- `imo da bude jedini branilac otaxbine i na{ih sloboda. III GRADOVI I WIHOVI da u potpunosti o~uvamo i proglasimo delom sada{weg Ustava zakon koji je sada{wi Sejm usvojio pod naslovom Na{i slobodni kraqevski gradovi u dr`avama Republike kao zakon koji obezbe uje novu, istinsku i efikasnu snagu slobodnom poqskom plemstvu radi obezbe ewa wegovih sloboda i celovitosti na{e zajedni~ke otaxbine. IV SEQACI, ZEMQORADNICI Kako sa stanovi{ta pravde, humanizma i hri{}anske du`nosti, tako i sa stanovi{ta na{eg pravilno shva}enog interesa stavqamo pod za{titu zakona i zemaqske vlasti zemqoradnike 453

18 pod ~ijom rukom te~e najobilniji izvor dr`avnog bogatstva, koji su najbrojnije stanovni{tvo u narodu i najhrabrija snaga zemqe, i odlu~ujemo da od sada bilo koje slobode, zadu`ewa ili sporazumi autenti~no zakqu~eni izme u plemi}a i seqaka sa wihovih poseda, bez obzira da li su te slobode, zadu`ewa i sporazumi sa~iweni sa grupama ili sa pojedina~nim `iteqima sela, predstavqaju uzajamnu obavezu, u saglasnosti sa pravim smislom uslova i odredbi sadr`anih u takvim zadu`ewima i sporazumima, i podle`u za{titi zemaqske vlasti. Takvi sporazumi i obaveze koje iz wih proisti~u, slobodno prihva}eni od strane zemqoposednika, obaveziva}e ne samo wega ve} i wegove naslednike ili sticaoce prava tako da nikad ne}e mo}i da ih samovoqno mewaju. Zauzvrat, seqaci sa bilo kog poseda, ne}e mo}i odustati od slobodno zakqu~enih sporazuma, prihva}enih zadu`ewa ili obaveza povezanih sa wima, osim na na~in i pod uslovima predvi enim u odredbama pomenutih sporazuma, koji }e ih, bilo da su oni zakqu~eni na neodre eno ili na odre eno vreme, striktno obavezivati. Tako garantuju}i veleposednicima sve koristi koje im pripadaju od seqaka, i `ele}i da {to je mogu}e efikasnije ohrabrimo pove}awe stanovni{tva, progla{avamo potpunu slobodu svim licima kako tek doseqenim, tako i onima koji, prethodno napustiv{i zemqu, sada `ele da se vrate na rodnu grudu, u toj meri da je svako lice, bez obzira odakle je do{lo ili se vra}a u dr`ave Republike, ~im stupi na poqsko tle, potpuno slobodno da obavqa svoju delatnost, kako i gde ho}e, slobodno je da zakqu~uje sporazume o nastawivawu, zaradi ili zakupu, na na~in i u vreme kako se dogovori, slobodno je da se nastani u gradu ili selu, kao i da se trajno naseli u Poqskoj ili da se vrati u bilo koju zemqu u koju `eli, prethodno ispuniv{i svoje dobrovoqno preuzete obaveze. V VLADAVINA, ILI ODRE\IVAWE JAVNIH VLASTI Sva vlast u qudskom dru{tvu proizlazi iz voqe naroda. Stoga, da bi celovitost dr`avâ, gra anska sloboda i dru{tveni poredak zauvek ostali u jednakoj ravnote`i, vlada poqskog naroda je du`na da obuhvati tri vlasti, {to }e po voqi ovog zakona uvek i ~initi, to jest, zakonodavnu vlast, koja pripada stale`ima okupqenim u skup{tinu, najvi{u izvr{nu vlast koju vr{i kraq i stra`a, i sudsku vlast poverenu postoje}im ili budu}im sudovima. VI SEJM, ILI ZAKONODAVNA VLAST Sejm ili skup{tina stale`a ima dva doma: poslani~ki dom i dom senatora kome predsedava kraq. 454

19 Poslani~ki dom kao odraz i sredi{te narodnog suvereniteta smatra se zakonodavnim hramom. Stoga se svi nacrti zakonâ imaju najpre razmatrati u poslani~kom domu. 1. Najpre se razmatraju op{ti zakoni, tj. ustavni, gra anski, krivi~ni ili onaj kojim se ustanovqavaju stalni porezi ako wihove predloge tron uputi na raspravu vojvodstvima, zemqama i okruzima i koji se u vidu instrukcija podnose domu. 2. Predlozi trona se neposredno upu}uju poslani~kom domu i imaju prioritet u proceduri u pogledu odluka sejma o povremenim davawima, valutnom kursu, raspisivawu javnog duga, davawu plemi}kih titula i ostalih prate}ih povlastica, odlu~ivawu o redovnim ili vanrednim javnim rashodima, ratu, miru, kona~noj ratifikaciji sporazuma o savezu ili trgovini, svim diplomatskim aktima i sporazumima koji se ti~u narodnog zakona, potvr ivawu izvr{nih magistratura i sli~nim pitawima koja se odnose na osnovne narodne potrebe. Dom senatora ~ine biskupi, vojvode, kastelani i sve{tenici i predsedava mu kraq koji ima pravo sopstvenog glasa i re{ava pitawe pariteta (jednake podele glasova) li~no ili upu}ivawem svoje odluke domu i nadle`an je: 1. Da zakonom predvi enom ve}inom glasova usvoji svaki zakon koji je pro{ao formalnu proceduru u poslani~kom domu i koji je odmah upu}en senatu, ili da ga vrati na daqe razmatrawe narodu; usvajawe potvr uje snagu i svetost zakona; vra}awe na daqe razmatrawe suspenduje zakon do narednog sejma; ako zakon bude ponovo usvojen u poslani~kom domu senat ga mora prihvatiti. 2. Da svaku odluku sejma u prethodno nabrojanim pitawima, koju je poslani~ki dom du`an da odmah uputi senatu, re{ava zajedno s poslani~kim domom ve}inom glasova, a ta zakonom predvi ena zajedni~ka ve}ina oba doma smatra se odlukom i voqom stale`a. Isti~emo da senatori i sve{tenici nemaju votum decisivum (odlu~uju}i glas) u sejmu u pitawima koja se ti~u vr{ewa wihove slu`be u stra`i ili komisiji, i tada imaju pravo da samo daju obja{wewe na zahtev sejma. Ovi redovni zakonodavni sejmovi postoje neprekidno i mogu se uvek sazvati, obnavqaju}i se svake dve godine. Trajawe svakog zasedawa odre uje se zakonom o sejmovima. Sejmovi sazvani u hitnim slu~ajevima odlu~uju samo o pitawima zbog kojih su sazvani, ili o okolnostima koje su iz wih proizi{le posle po~etka zasedawa. Nijedan zakon ne mo`e biti ukinut na redovnom zasedawu sejma na kome je usvojen. Broj lica koja ~ine pun sastav sejma u oba doma odre uje se ni`im zakonom. 455

20 Sve~ano potvr ujemo da zakon o sejmicima, usvojen na ovom sejmu, predstavqa najbitniju osnovu gra anske slobode. S obzirom da zakonodavstvo ne mo`e biti vr{eno od svih, ve} narod za to koristi kao zastupnike svoje slobodno izabrane predstavnike ili poslanike, odre ujemo da se u zakonodavstvu i op{tim potrebama naroda, poslanici izabrani u sejmike smatraju prema ovom ustavu predstavnicima ~itavog naroda, kao ~uvari op{teg poverewa. O svim pitawima se odlu~uje ve}inom glasova; stoga zauvek ukidamo liberum veto, konfederacije bilo koje vrste i konfederacijske sejmove kao suprotne duhu ovog ustava, podrivaju}e za vlast i destruktivne za da spre~imo nasilne i ~este promene narodnog ustava, s jedne strane, a imaju}i u vidu potrebu usavr{avawa istog prema iskustvu wegovog dejstva na javni prosperitet, s druge strane, odre ujemo da se izmene i dopune ustava vr{e svakih dvadeset pet godina, pri ~emu je takav ustavotvorni sejm vanredan saglasno odredbama posebnog zakona. VII KRAQ, ILI IZVR[NA VLAST Nijedna vladavina, ma kako savr{ena bila, ne mo`e postojati bez jake izvr{ne vlasti. Sre}a naroda zavisi ne samo od pravednih zakona ve} i od dejstva wihove primene. Iskustvo nas je nau~ilo da je zanemarivawe ovog bitnog dela vladavine preplavilo Poqsku nesre}ama. Stoga, obezbediv{i slobodnom poqskom narodu pravo da sebi donosi zakone, vrhovni nadzor nad izvr{nom vla{}u i izbor wihovih magistratura, poveravamo kraqu i wegovom savetu najvi{u vlast u izvr{avawu zakona; ovaj savet se zove stra`a zakona ili nadzorni savet. Takva izvr{na vlast je du`na da prati zakone i da se stara o wihovoj striktnoj primeni shodno wihovom zna~aju, ~ak i javnom prinudom, ako je to potrebno. Svi resori i magistrature du`ni su da se pokoravaju wenim naredbama. Ova vlast ima pravo da kontroli{e nepokorne magistrature, kao i da ih ka`wava zbog nemarnosti u izvr{avawu wihovih du`nosti. Izvr{na vlast nema pravo da donosi ili tuma~i zakone i da ih name}e u bilo ~ije ime, da raspisuje javne dugove, da mewa raspodelu poreza ustanovqenu od sejma, da objavi rat ili da definitive (kona~no) zakqu~i mirni sporazum ili bilo koji diplomatski akt. Jedino je ovla{}ena da pregovara sa stranim dr`avama i da primewuje privremene i teku}e mere neophodne za bezbednost i mir zemqe, o kojima je du`na da obavesti slede}e zasedawe sejma. 456

21 Progla{avamo da je tron Poqske izboran u pogledu porodica i da }e takav ostati zauvek. Iskusiv{i fatalne posledice interregnum-a koji periodi~no podriva vladavinu i `ele}i da zauvek spre~imo svaki strani uticaj, kao i da svakom gra aninu obezbedimo savr{en mir, odlu~ujemo da iz razboritih motiva usvojimo da se poqski presto prenosi pravom nasle a: stoga odlu~ujemo i progla{avamo da }e po okon~awu na{eg `ivota, saglasno Bo`joj voqi, sada{wi elektor saksonski vladati Poqskom. Dinastija budu}ih kraqeva Poqske po~iwe od Fridriha Avgusta, elektora saksonskog, ~ijim mu{kim potomcima pripada pravo nasle a trona. Najstariji sin vladaju}eg kraqa nasle uje svog oca; ukoliko sada{wi elektor saksonski nema mu{kog potomstva, mu` koga je on izabrao za svoju }erku (uz saglasnost i odobrewe Republike) otpo~iwe mu{ku liniju nasle ivawa poqskog trona. Stoga, progla{avamo Mariju Avgustu Nepomucenu, jedinu }erku elektora saksonskog, princezom Poqske. Me utim, narodu ostavqamo pravo da izabere tron iz bilo koje ku}e ili porodice, posle ga{ewa postoje}e. Posle stupawa na presto, svaki kraq pola`e zakletvu Bogu i narodu da }e po{tovati ovaj ustav i pacta conventa sastavqena od sada{weg elektora saksonskog i namewena tronu a koja }e ga obavezivati kao i ona ranija. Li~nost kraqa je sveta i nepovrediva. Po{to nijedan akt ne proizlazi neposredno od wega, on ne mo`e ni na koji na~in biti odgovoran narodu. On nije apsolutan monarh ve} otac i glava naroda, i kao takvog ga progla{avaju sada{wi zakon i ustav. Wegovi prihodi predvi eni u pacta conventa i prerogative svojstvene tronu, odre ene ovim ustavom, ne}e biti naru{avani. Svi javni akti, tribunali, sudovi, magistrature, novac i pe~ati nose kraqevo ime. Kraq, kome pripada sva mo} da ~ini dobro, ima ius agratiandi (pravo pomilovawa) osu enih na smrt, izuzev u slu~ajevima in criminibus status (zlo~ina protiv dr`ave). Kraq je vrhovni komandant oru`anih snaga zemqe u ratu i postavqa vojne komandante, s tim {to oni mogu biti promeweni slobodnom voqom naroda. On donosi ukaz o dodeli ~inova oficirima i postavqa ~inovnike u skladu sa zakonom, tako e i biskupe, senatore i ministre kao prve ~inovnike izvr{ne vlasti. Stra`u zakon ili kraqevski savet, pridodat kraqu radi nadzora nad integritetom i primenom zakonâ, ~ine: 1. primas, kao poglavar sve{tenstva i predsednik komisije za obrazovawe, koga mewa prvi biskup po rangu, pri ~emu nijedan od wih nema pravo da potpisuje rezolucije; 2. pet ministara, i to: ministar policije, ministar pravde, ministar belli (rata), ministar finansija i ministar spoqnih poslova; 3. dva sekretara koji vode protokol, jedan 457