POLJSKA: VODIČ KROZ ZEMLJU ODREDIŠTA

Transkrypt

1 POLJSKA: VODIČ KROZ ZEMLJU ODREDIŠTA 1. Osnvne infrmacije Glavni grad: Varšava Brj stanvnika: Pvršina: km 2 Jezik: pljski Nvčana jedinica: pljski zlt (PLN) Stpa nezapslensti: 11% 2. Opšti uslvi ulaska u zemlju i infrmacije vizama Vize se mgu izdavati u diplmatskim misijama i knzularnim deljenjima Republike Pljske. Ambasada Pljske u Tirani, Albanija * Rruga e Durresit 123, Tirana Tel: ( ) Fax: ( ) tirana.amb.sekretariat@msz.gv.pl Ambasada Pljske u Sarajevu, Bsna i Hercegvina Ul. Dla 13, Sarajev Tel: ( ) ; Fax: ( ) Emanuela.Suprwicz@msz.gv.pl ; Ryszard.Michalski@msz.gv.pl Ambasada Pljske u Skplju, Bivša jugslvenska Republika Makednija * Ul. Djur Djakvić 50, 1000 Skplje Tel: ( ) , Fax: ( ) ambpl@unet.cm.mk Knzularn deljenje Tel/Fax: ( ) Ambasada Pljske u Pdgrici, Crna Gra Ul. Kzaračka 71, Pdgrica Tel: , (020) Fax: , (020) pdgrica.amb.sekretariat@msz.gv.pl Ovaj Vdič ažuriran je u kviru prjekta Migracije za razvj na Zapadnm Balkanu (MIDWEB) a finansira se iz Višekrisničkg IPA-2 prgrama Evrpske kmisije za gdinu. Revidiran aprila 2011.

2 Ambasada Republike Pljske u Begradu, Srbija Ul. Kneza Milša 38, Begrad Tel: ( ) , Fax: ( ) Ambrpfrj@Eunet.yu Knzularn deljenje Tel: ( ) , , Fax: ( ) Eknmsk deljenje Tel/Fax: ( ) * Pljske ambasade u Skplju i Tirani mgu izdavati vize grañanima Ksva prema Rezluciji 1244 Saveta bezbednsti UN. a) Tranzitne vize (A, B): Aerdrmska viza (A) dzvljava vam tranzit krz meñunardni aerdrm u šengenskj zni bez ulaska na teritriju Šengena. Državljanima Albanije, Bsne i Hercegvine, Hrvatske, Bivše jugslvenske Republike Makednije, Crne Gre i Srbije ne treba aerdrmska viza (A). Tranzitna viza (B) izdaje se na perid d pet dana i služi za prlaz krz teritriju Šengena kpnenim putem. b) Šengenska viza za kratkrčni bravak (C): Budući da je Pljska članica Šengenskg sprazuma, pljska ulazna viza daje prav njenm nsicu da ulazi u čitav šengenski prstr. Viza za kratkrčni bravak (C) dzvljava nsicu da bravi d 90 dana na teritriji Šengena u peridu d 180 dana, u turističke svrhe, ka i iz prdičnih ili pslvnih razlga. Od 30. nvembra i 8. nvembra državljani Albanije, Bsne i Hercegvine, Bivše jugslvenske Republike Makednije, Crne Gre i Srbije kji pseduju bimetrijski pasš više ne mraju psedvati vizu za ulazak na teritriju Šengena, dk će državljani kji imaju stari nebimetrijski pasš mrati da pdnesu zahtev za vizu. Grañani Ksva prema Rezluciji 1244 SB UN jš uvek mraju imati vizu za ulazak na teritriju Šengena. Grañani Ksva kji žele da putuju u Pljsku mgu pdneti zahtev za vizu u ambasadama Pljske u Albaniji i Bivšj jugslvenskj Republici Makedniji. Nsici pljske bravišne dzvle mgu da putuju krz teritriju Šengena bez ptrebe da pdnse zahtev za šengensku vizu. Kak biste pdneli zahtev za vizu za kratkrčni bravak (C), mrate prilžiti: 1. Putnu ispravu kja: važi najmanje tri meseca nakn planirang napuštanje Pljske/šengenske teritrije; ima barem dve prazne stranice; je izdata u pslednjih deset gdina. Ispunjen i ptpisan brazac za pdnšenje zahteva za vizu kji se mže naći na: ili 20wizwe/wnisek 20EN.dc 2. Bimetrijsku ftgrafiju. 3. Taksu za vizu. 4. Zdravstven siguranje sa minimalnim pkrićem d evra kje važi na čitavm šengenskm prstru. 5. Ddatna dkumenta kja ptvrñuju: svrhu psete, psedvanje smeštaja; 2

3 psedvanje dvljn finansijskih sredstava za pkrivanje trškva ulaska, bravka i dlaska iz šengenskg prstra ili Pljske; spremnst da napustite šengenski prstr nakn isteka vize. c) Dugrčna viza (D) Uklik na teritriji Pljske nameravate stati više d 90 dana (barem 91 dan) tkm jedne ili više pseta u peridu d pla gdine računajući d prvg ulaska u zemlju, mrate pdneti zahtev za nacinalnu vizu tipa D. Nacinalna viza tipa D nsicu mgućava da: bravi na teritriji Pljske tkm čitavg perida njeng trajanja; uz t, da se kreće u kviru teritrija drugih šengenskih država u trajanju d tri meseca u peridu d pla gdine. U svrhu: psete, bavljanja eknmskih aktivnsti, bavljanja kulturnih aktivnsti ili učešća na meñunardnim knferencijama, izvršavanja zaknskih funkcija d strane predstavnika vlasti strane države ili meñunardne rganizacije, učešća u pstupku za dbijanje azila, rada, brazvanja, buke ili pdučavanja s izuzetkm rada, privremene zaštite. Kak biste pdneli zahtev za dugrčnu vizu (D), mrate prilžiti: 1. Putnu ispravu kja: važi najmanje tri meseca nakn planirang napuštanje Pljske/šengenske teritrije; ima barem dve prazne stranice; je izdata u pslednjih deset gdina. 2. Ispunjen i ptpisan brazac za pdnšenje zahteva za vizu kji se mže naći na: (brazac za pdnšenje zahteva za vizu putem Interneta) 20wizwe/wnisek 20EN.dc (brazac za pdnšenje zahteva za vizu) 3. Bimetrijska ftgrafija. 4. Taksa za vizu. 5. Zdravstven siguranje. 6. Ddatna dkumenta kja ptvrñuju: svrhu psete, psedvanje dvljn nvčanih sredstava za pkrivanje trškva ulaska, bravka i dlaska sa pdručja Pljske; ptrebu za bravkm u Pljskj dužim d 90 dana u peridu d pla gdine. Kak biste pdneli zahtev za dugrčnu vizu u svrhu zapslenja, u najbližj Pljskj ambasadi/knzulatu mrate prlžiti: bećanje za ddeljivanje radne dzvle kje daju lkalne vlasti (Vjvdstv) u budućem mestu bravka u Pljskj. Ov bećanje predstavlja zvaničan dkument kjim se Vjvdstv bavezuje na izdavanje radne dzvle (sam u slučaju da dbijete vizu ili bravišnu dzvlu na tačn utvrñen vremenski perid). ili dkument kji ptvrñuje nameru psldavca da vas zapsli, št važi u slučaju pslva za kje radna dzvla nije nephdna brazac za pdnšenje zahteva za vizu 3

4 važeći pasš dve ftgrafije veličine ka za pasš Kak biste pdneli zahtev za dugrčnu vizu u svrhu brazvanja, u najbližj pljskj ambasadi/knzulatu mrate prilžiti: uverenje upisu izdat d strane univerziteta, akademije, instituta, više škle ili škle dmaćina lekarsk uverenje Za sve infrmacije uslvima i dkumentima nephdnim u vašem knkretnm slučaju, ili načinu pdnšenja zahteva, mlim bratite se najbližj pljskj ambasadi ili knzulatu. 3. Imigracija u svrhu zapslenja a) uslvi ulaska i bravka stranih radnika Vezan za dugrčne vize (D) kje se ddeljuju u svrhu zapslenja, mlim pgledajte pglavlje 2 u tekstu iznad. b) Radna dzvla U principu, strani državljani mraju dbiti radnu dzvlu pre neg št pčnu da rade u Pljskj. Ovaj pšti prpis dnsi se kak na sbe u tradicinalnm dnsu psldavac/zapsleni, tak i na nezavisne preduzetnike kji svje usluge pružaju na ugvrnj snvi. Ist pravil važi i za transfere radnika unutar preduzeća. Da biste radili u Pljskj, najpre mrate naći psldavca u Pljskj kji će prihvatiti da pdnese zahtev za radnu dzvlu Vjvdstu u krugu u kjem se preduzeće/institucija nalazi. Radna dzvla će se izdati sam uklik se dkaže da nema grañana Pljske ili EU na rasplaganju za taj knkretan psa (ispitivanje tržišta rada). Pstupak zapšljavanja stranih državljana se u većini slučajeva sastji iz tri faze. 1) pstupak zapčinje pdnšenjem zahteva za bećanje za izdavanje radne dzvle nadležnim lkalnim vlastima (Vjvdstvu). Ovaj dkument predstavlja snvu za izdavanje radne vize i radne dzvle kji će vam mgućiti ulazak i bravak u Pljskj u trajanju vašeg ugvra radu. Zahtev pdnsi budući psldavac Biru za zapšljavanje u mestu gde nameravate da se zapslite. Budući psldavac ima bavezu bjavljivanja glasa za psa putem službi za zapšljavanje, nvina, Interneta i EURESa (Evrpska služba za zapšljavanje). Zahtev za izdavanja radne dzvle psldavac pdnsi Vjvdstvu. Vjvdstv razmatra zahtev uzimajući u bzir lkalnu situaciju na tržištu rada putem ispitivanja tržišta rada i izdaje bećanje kje prethdi izdavanju radne dzvle. Psldavci kji zapšljavaju strane državljane ne mraju pdnsiti zahtev za bećanje radne dzvle uklik na dan pdnšenja zahteva strani državljanin ima važeću radnu vizu ili privremenu pljsku bravišnu vizu. 2) P dbravanju Obećanja dluke za izdavanje radne dzvle psldavac vam šalje bećanje i tada mžete pdneti zahtev za izdavanje dugrčne vize (D) u svrhu zapslenja pljskj ambasadi/knzulatu u vašem mestu zaknitg bravka. Obećanje treba prilžiti uz zahtev za izdavanje vize. 3) P dlasku u Pljsku u bavezi ste da zaknite vaš bravak (da dbijete dzvlu za privremeni bravak). Nakn št dbijete gre navedenu dzvlu, psldavac Vjvdstvu daje mgući datum pčetka vašeg zapslenja i Vjvdstv izdaje radnu dzvlu (na perid ne duži d trajanje radne vize ili bravišne dzvle). Kategrije lica kjima ne treba radna dzvla: državljani EU, državljani Evrpskg eknmskg prstra i Švajcarske knfederacije ka i članvi njihvih prdica, 4

5 strani državljani kji imaju dzvlu za nastanjenje u Pljskj, strani državljani kji imaju dugrčnu dzvlu bravka za lica s bravištem u EU, strani državljani kjima je dugrčna dzvla bravka za lica s bravištem u EU izdata u drugj zemlji i kjima je bravišna dzvla na tačn utvrñen vremenski perid izdata zbg, npr. namere da rade ili bavljaju druge eknmske aktivnsti, izbeglice, strani državljani kjima je dbrena privremena ili ddatna zaštita, ili dzvla za tlerisani bravak, strani državljani kji pdnse zahtev za status izbeglice pd uslvm da pseduju važeće uverenje izdat d strane Šefa Kancelarije za strance (kje se dnsi na ve slučajeve u kjima prvstepeni pstupci traju duže d šest meseci), strani državljani kji pseduju Kartu Pljaka (državljani bivšeg Svjetskg saveza pljskg prekla ali bez prava bravka u Pljskj), strani državljani kji imaju prav da brave i rade na pdručju EU ili u zemlji Evrpskg eknmskg prstra kja nije članica EU ili u Švajcarskj knfederaciji, kje zapšljava psldavac čije je sedište na pdručju te zemlje i kje je vaj psldavac privremen dredi za bavljanje neke usluge na pdručju Pljske, strani državljani na kje se dnse meñunardni sprazumi i drugi prpisi u smislu da ih ne bavezuju da pseduju radnu dzvlu, supružnici državljanina Pljske kjima je izdata bravišna dzvla na tačn utvrñen vremenski perid u svrhu zaključivanja braka. Pred gre navedenih kategrija, drugi strani državljani takñe su slbñeni ve baveze. T su: sbe kje izvde buku, učestvuju u stručnj praksi, bavljaju savetdavne, nadzrne ili druge funkcije za kje su ptrebne specifične kvalifikacije ili veštine, a izvde se u kviru prgrama kje sprvdi EU ili druge meñunardne rganizacije, ka i u kviru prgrama na snvu grantva dbrenih d strane pljske vlade pripadnici ružanih snaga baziranih na teritriji Pljske, ili strani državljani angažvani na sprvñenju prgrama naružavanja na snvu sprazuma u kjima je Pljska jedna d strana, stalni dpisnici stranih medija akreditivani d strane Ministarstva instranih pslva na zahtev glavng urednika strane redakcije ili agencije, ali sam u kviru njihvih prfesinalnih aktivnsti kje bavljaju za svju redakciju ili agenciju, umetnici kji nastupaju samstaln ili ka članvi umetničkih timva uklik perid njihvg nastupanja ne premašuje 30 dana tkm kalendarske gdine (glumci, režiseri, dirigenti, instrumentalisti, vkalni umetnici, cirkuski glumci, plesači, pantmimičari), sbe kje pvremen drže predavanja ili prezentacije d velike naučne ili umetničke vrednsti uklik njihve aktivnsti ne premašuju 30 dana tkm kalendarske gdine i kje imaju stalni bravak u nekj drugj zemlji, sprtisti kji predstavljaju pljske subjekte na pdručju Pljske tkm sprtskih dgañaja, ali sam uklik su takvi nastupi pvremene prirde, verski službenici, članvi redva i druge sbe kje bavljaju radne aktivnsti zbg verske pzicije kju vrše u crkvi ili nekm drugm verskm udruženju, ka i u nacinalnim meñucrkvenim rganizacijama čiji je status regulisan meñunardnim sprazumima dnsima izmeñu države i crkve ili nekg drugg verskg udruženja, njihvih pravnih lica ili rganizacinih jedinica, ka i ni kji bavljaju svje verske funkcije u drugim subjektima na snvu nalga izdatg d nadležne crkve ili nekg drugg verskg udruženja, ili njihvg pravng lica, studenti pljskih univerziteta u peridu izmeñu jula i septembra, studenti kji rade u kviru stručne prakse na kju su ih uputile rganizacije kje su članice meñunardnih studentskih ascijacija ili kji izvde baveznu stručnu praksu, studenti kji rade u kviru saradnje izmeñu državnih službi za zapšljavanje i njihvih stranih partnera, sbe dreñene da rade u stranim kulturnim institucijama kje se nalaze na pdručju Pljske na snvu meñunardnih sprazuma kje je Pljska ptpisala, sbe kje strani psldavac angažuje za pdručje Pljske, uklik zadrže stalni bravak izvan Pljske, na perid d 3 meseca tkm kalendarske gdine u svrhu: izvñenja radva na sastavljanju, čuvanju i ppravci mašina, ureñaja, knstrukcija ili druge preme uklik je prizvdi strani psldavac, prijema naručenih mašina, ureñaja, druge preme, ili delva kje su prizveli pljski pslvni ljudi, buke zapslenih pljskg psldavca kji će raditi na prijemu ureñaja, knstrukcija, mašina i druge preme navedene u a) kak bi se bezbedila njihva ispravna uptreba, 5

6 mntiranja i demntiranja sajamskih jedinica, ka i čuvanja istih, uklik je izlagač strani psldavac kji angažuje strane državljane za bavljanje takvih pslva, strani državljani kji bavljaju pslve u krist delegata u Evrpskm parlamentu u kviru njihvih dužnsti, državljani Turske nakn 4 gdine zaknitg zapslenja u Pljskj, strani državljani kji rade ka naučni radnici u subjektima navedenim u pravilima naučnistraživačkim subjektima, učenici i studenti kji završe pljske srednje škle, univerzitetske i dktrske studije, učesnici u kulturnim i brazvnim prgramima razmene, prgramima humanitarne ili razvjne pmći ili prgramima letnjih pslva za studente kji se rganizuju na snvu sprazuma sa nadležnim ministrm, državljani susednih zemalja ili zemalja sa kjim Pljska sarañuje na plju radne migracije u kviru partnerstva za mbilnst kje je uspstavljen izmeñu vih zemalja i EU državljani Rusije, Belrusije, Mldavije i Ukrajine (videti u nastavku). c) sektri tržišta rada kji se sučavaju sa nedstatkm radnika Načeln, Pljska iz gdine u gdine dbrava sve više radnih dzvla (manje d gdišnje izmeñu i 2007., radnih dzvla u i u 2009). U 2009 najviše radnih dzvla izdat je kvalifikvanim radnicima, za rukvdeće plžaje i za nekvalifikvane jednstavne pslve. Trgvina, industrija, finansijske usluge, nekretnine i izgradnja predstavljali su glavne sektre zapslenja za nsice radnih dzvla. Viskkvalifikvani radnici lakše dlaze d radne dzvle u Pljskj. Št se tiče seznskih pslva, pljprivreda, izgradnja i državanje dmaćinstava su blasti kje dživljavaju kntinuiran rast. Od 2002., brj pslva kje nude javne službe za zapšljavanje rasta je iz gdine u gdinu. Taj pzitivan trend je prekinut U 2009., biri za zapšljavanje primili su pnuda za psa, dnsn (21%) manje neg u Pslvi za nekvalifikvane radnike, industrijske radnike i majstre činili su 41% svih pslva pnuñenih u Preñenja radi, uprav je prcenat pslva pnuñenih industrijskim radnicima, majstrima, rukvacima mašina i instalaterima preme džive najveći pad u Najveće smanjenje u brju pnuda dživeli su pslvi za tehničare i druge zapslene srednjeg niva i kancelarijski službenici. Glavna zanimanja za kje ima najviše pnuda ujedn su blasti u kjima ima najviše registrvanih nezapslenih sba, npr. državaci, prdavci i kancelarijski radnici. d) Internet prtali za traženje psla e) au-pair i drugi specifični prgrami rada za strance Državljani Belrusije, Ukrajine, Mldavije i Rusije mgu raditi u Pljskj bez radne dzvle d 6 meseci tkm perida d 12 uzastpnih meseci. 4. Imigracija u svrhu šklvanja a) Pljski sistem viskg brazvanja Pstje dva tipa viskšklskih institucija: viskšklske institucije univerzitetskg tipa kje nude studije iz društvenih nauka, prirdnih nauka, medicine, eknmije, pedaggije, umetnsti i vjnih nauka; 6

7 stručne viskšklske institucije kje studentima pružaju znanje iz dreñenih stručnih blasti i pripremaju ih za bavljanje psla. Stepen stručnsti kji se ddeljuje diplmiranim studentima viskšklskih institucija u Pljskj Diplmirani studenti viskšklskih institucija u Pljskj stiču sledeće stepene: licencijat [licencjat] stepen kji se stiče p završetku stručng viskg brazvanja kje traje gdine; inženjer [inŝynier] stepen kji se stiče p završetku stručng viskg brazvanja u blasti tehničkih nauka, pljprivrede ili eknmije, a kje traje gdine; magistar [magister] i ekvivalentni stepeni: magistar, magistar tehničkih nauka, magistar tehničkih nauka arhitekta, lekar, stmatlg, veterinar ddeljuju se p završetku magistarskih studija u trajanju d 5-6 gdina. Nsici stručnih viskšklskih diplma mgu steći magisterijum i tak št će završiti pstdiplmske studije u trajanju d gdine. Diplmirani studenti kji nastavljaju brazvanje na dktrskim studijima ili se bave istraživačkim radm mgu dbiti sledeće stepene: dktr [dktr]: stepen kji se ddeljuje nima kji plže dktrske ispite i uspešn dbrane dktrsku disertaciju habilitvani dktr [dktr habilitwany]: vaj stepen se ddeljuje kandidatima kji pseduju dktrat, imaju važna akademska i umetnička dstignuća, predlžili su habilitacinu disertaciju i uspešn su knčali habilitacini pstupak. prfesr [prfesr] je akademski stepen kji ddeljuje Predsednik Republike Pljske. Struktura studija i akademska gdina Akademska gdina traje trideset nedelja sa tprilike trideset nastavnih sati nedeljn i rganizvana je u dva semestra: zimski semestar (d 1. ktbra d tprilike 15. februara naredne kalendarske gdine) traje petnaest nastavnih nedelja i uključuje zimski ispitni rk letnji semestar (d tprilike 16. februara d 30. septembra) traje petnaest nastavnih nedelja i uključuje letnji ispitni rk Cena Redvne studije na državnim viskšklskim institucijama besplatne su za pljske državljane. Uklik: psedujete dzvlu za nastanjenje; ste priznata izbeglica u Pljskj; imate privremenu zaštitu u Pljskj; ste državljanin članice EU ili članice Evrpskg eknmskg prstra, nekada ili trenutn zapslen u Pljskj; ili ste član njihvih prdica, sa bravištem u Pljskj; imate prav da upišete i nastavite studije i učestvujete u prjektima i prgramima naučng istraživanja i buke pd istim uslvima ka i državljani Pljske, dnsn imate prav na besplatnu šklarinu, da pdnsite zahteve za stipendiju, finansijsku pmć za šklvanje, studentske kredite, studentski smeštaj, itd. Svi stali strani studenti plaćaju šklarinu u iznsu ne nižem d: 2000 evra gdišnje za stručne viskšklske studije, magistarske i pstdiplmske studije; 3000 evra gdišnje za dktrske, pstdiplmske i specijalističke studije, ka i naučne, umetničke i habilitacine prgrame stažiranja; 3000 evra gdišnje za strukvne studije i šegrtvanja; 2000 evra za kurseve jezika, uključujući i pripremni kurs za studiranje na pljskm jeziku. 7

8 U pravdanim slučajevima, a na zahtev studenta, viskšklska institucija mže umanjiti izns šklarine ili studenta u celsti slbditi plaćanja. Za ptpune infrmacije pljskm brazvnm sistemu, mlim psetite: b) uslvi ulaska i bravka za studente U Pljskj mžete studirati na snvu dugrčne vize ili dzvle za privremeni bravak i uklik ste u dbrm zdravstvenm stanju, št ptvrñuje lekarsk uverenje. Mrate imate uverenje maturiranju ili neki drugi dgvarajući dkument kji pkazuje da imate prav da budete uzeti u bzir za upis na viskšklsku instituciju u zemlji u kjj ste završili srednjšklsk brazvanje. Svaka viskšklska institucija dreñuje uslve i pstupke upisa, ka i bim prijemng ispita kji će kandidati plagati naredne kalendarske gdine. Kak biste pdneli zahtev za dugrčnu vizu u svrhu šklvanja, u najbližj pljskj ambasadi/knzulatu mrate (uz stala dkumenta) prilžiti: uverenje upisu d univerziteta, akademije, instituta, kledža ili škle u kjj planirate šklvanje lekarsk uverenje Prav na rad Redvnim studentima studija trećeg stepena u Pljskj nije ptrebna dzvla za rad kak bi radili tkm jula, avgusta i septembra. c) ddiplmske i pstdiplmske stipendije Ministarstv nauke i viskg brazvanja s vremena na vreme dreñuje kvte za brj stipendija kje se ddeljuju sbama kje studiraju u Pljskj u skladu sa meñunardnim sprazumima ili dlukama ministra nadležng za visk brazvanje. Zahtevi za stipendiju kje pdnse strani studenti, a kji se uklapaju u dbrenu kvtu, prsleñuju se putem pljskih knzularnih/diplmatskih predstavništava Zavdu za akademsk priznavanje i meñunardnu razmenu. Nakn tga, Odsek za zapšljavanje i brazvanje stranih državljana u Pljskj Zavda za akademsk priznavanje i meñunardnu razmenu razmatra zahteve. Stipendije kje se nude u skladu sa meñušklskim sprazumima Neke pljske i strane viskšklske institucije imaju sprazume privremenj razmeni studenata i akademskg i istraživačkg sblja. U svakm slučaju dtične viskšklske institucije dgvaraju pravila za ddeljivanje stipendija. Strani studenti kji traže stipendiju u Pljskj mraju ispuniti dreñene uslve meñušklske razmene. Neke viskšklske institucije imaju vlastite prgrame stipendija. d) spisak glavnih univerziteta i viših škla Vidi e) prgrami za strane studente, gde pstje Meñunardni akademski prgrami Antich brazvanje u instranstvu MA (master) iz transatlantskih studija u Krakvu 8

9 Evrpske studije u Krakvu Prgrami za magistre prava (LLM) u Pljskj 5. Bravak a) Dzvla za privremeni bravak (pbyt na czas znaczny) Mžete pdneti zahtev za bravišnu dzvlu na tačn utvrñen vremenski perid uklik se jave klnsti kje pravdavaju bravak duži d 3 meseca u Republici Pljskj. U takve klnsti spadaju: 1. pribavljanje bećanja ili prduženje bećanja za izdavanje radne dzvle ili pisane izjave psldavca, uklik radna dzvla nije ptrebna, da će se stranm državljaninu pveriti bavljanje psla, 2. bavljanje eknmskih aktivnsti na snvu prpisa kji su bavezujući u Republici Pljskj, kji su pvljni za nacinalnu eknmiju, a narčit dprinse rastu investicija, transferu tehnlgija, primeni prfitabilnih invacija ili stvaranju nvih radnih mesta, 3. nastavak umetničkih aktivnsti stranih državljana priznatih dstignuća u Republici Pljskj, 4. učešće u stručnm brazvanju i prbnm radu kje se izvdi u kviru prgrama EU, 5. namera članva prdice da brave zajedn sa migrirajućim radnikm navedenim u Evrpskj scijalnj pvelji ptpisanj u Trinu 18. ktbra (Dz.U. iz Br. 8, Stav 67), 6. brak sa državljaninm Pljske, 7. namera da se ka član prdice strang državljanina, ka št je predviñen u Članu 54 Zakna strancima d 13. juna 2003., uñe na teritriju Republike Pljske ili bravi na njenj teritriji kak bi se stvaril spajanje prdice; 8. bravak na teritriji Pljske malletng deteta strang državljanina kje je rñen na vj teritriji a nema staranje; 9. supružnik ili punletn dete strang državljanina, ka št je predviñen u Članu 54 Zakna strancima, kje u Republici Pljskj bravi najmanje 5 gdina na snvu dzvle za nastanjenje ili bravišne dzvle na tačn utvrñen vremenski perid, izdate zbg klnsti navedenih u tački 7; 10. bravak u Republici Pljskj na snvu dzvle za nastanjenje ili bravišne dzvle na tačn utvrñen vremenski perid, izdate zbg klnsti navedenih u tački 7, kada je sba pstala udvica ili udvac, kada je dšl d razvda, razdvajanja, smrti naslednika prvg reda, uklik se radi narčit važnim interesima strang državljanina; 11. bravak u Republici Pljskj na snvu bravišne dzvle na tačn utvrñen vremenski perid, izdate zbg klnsti navedenih u tački 6, kada je sba pstala udvica ili udvac, ili u slučaju razvda, uklik se radi narčit važnim interesima strang državljanina; 12. malletn dete strang državljanina kji pseduje bravišnu dzvlu na tačn utvrñen vremenski perid, a rñen je u Republici Pljskj; 13. psedvanje dugrčne dzvle bravka za lica s bravištem u EZ, izdate d strane neke druge zemlje članice EU, i namera da se radi ili bavlja eknmska aktivnst na snvu prpisa unutar vg pdručja kji su važeći u Republici Pljskj, zapčinjanje ili nastavak studija ili stručng brazvanja, ili predčavanje drugih klnsti kje pravdavaju bravak na teritriji Pljske; 14. praćenje ili namera da se ka član prdice spji sa stranim državljaninm, navedenim u tački 13, sa kjim je član prdice bravi na teritriji neke druge zemlje članice Evrpske unije; 15. uklik je strani državljanin žrtva trgvine ljudima na način pisan Okvirnm dlukm Saveta za brbu prtiv trgvine ljudima d 19. jula 2002., i ak takva sba: ima bravište u Pljskj, sarañuje sa nadležnim vlastima za sprvñenje pstupka kji se tiče trgvine ljudima, je prekinula kntakte sa sbama sumnjičenim za krivična dela pvezana sa trgvinm ljudima; 9

10 16. dlazak u Republiku Pljsku ili bravak na njenj teritriji kak bi se zapče ili nastavile viskšklske ili dktrske studije na teritriji Republike Pljske, u daljem tekstu sam studije, ka i u slučaju zapčinjanja studija na teritriji neke druge zemlje članice Evrpske unije, a kje će se nastaviti ili dpuniti u Republici Pljskj; 17. uklik je strani državljanin naučnik kji dlazi u Republiku Pljsku ili bravi na njenj teritriji kak bi se bavi naučnim istraživanjem na snvu ugvra radu vezanim za sprvñenje istraživačkg prjekta, a kji je ptpisan sa naučnm institucijm dbrenm d strane ministra nadležng za nauku; 18. psedvanje bravišne dzvle navedene u Članu 1 (2) (a) Uredbe Saveta (EZ) br. 1030/2002 d 13. juna kja definiše jedinstven frmat bravišnih dzvla za državljane trećih zemalja (OJ L 137, , str. 1-7) uz napmenu naučnik, kju je izdala neka druga zemlja članica Evrpske unije, uklik ugvr radu na sprvñenju istraživačkg prjekta ptpisan sa nadležnm naučnm institucijm te zemlje mgućava sprvñenje naučng istraživanja i na teritriji Republike Pljske. Bravišna dzvla na tačn utvrñen vremenski perid mže se dbriti stranm državljaninu kji: namerava da zapčne ili nastavi brazvanje ili stručn usavršavanje u Republici Pljskj; zbg prdičnih dnsa namerava da se pridruži pljskm državljaninu ili državljaninu zemlje članice Evrpske unije, zemlje članice Evrpskg udruženja slbdne trgvine (EFTA), kja je ptpisnica Sprazuma Evrpskm eknmskm pdručju, ili Švajcarske knfederacije, sa bravištem u Republici Pljskj, ili ak n/na namerava da stane sa njim/njm; sveštenik, član reda, ili sba kja bavlja verske dužnsti u crkvama i verskim udruženjima čiji je status regulisan meñunardnim sprazumm, dredbama zakna dnsima izmeñu država i crkve ili nekg drugg verskg udruženja kje deluje u skladu sa upism u registar crkava i drugih verskih udruženja, a njegv/njen bravak u Republici Pljskj vezan je za dužnsti kje n/na bavlja ili za pripremu njihvg bavljanja; dkaže da su se pjavile druge klnsti mim nih navedenih u tačkama 1-3 ili u Članu 53(1) Zakna strancima. Strani državljanin kji pdnsi zahtev za bravišnu dzvlu na tačn utvrñen vremenski perid u principu mra imati: stalan i redvan izvr prihda dvljan da pkrije trškve živta pdnsica zahteva i njegvih članva prdice zdravstven siguranje u skladu sa prpisima ubičajenm zdravstvenm siguranju ili dkumenta kja ptvrñuju da će siguravajući subjekt pkriti trškve lečenja u Republici Pljskj; Ovi uslvi se ne dnse na supružnike pljskih državljana, malletnu decu stranih državljana kja imaju bravišnu dzvlu na tačn utvrñen vremenski perid a rñena su u Republici Pljskj, strane državljane kji učestvuju u buci i stručnj praksi u kviru prgrama Evrpske unije i žrtve trgvine ljudima. Pred tga, strani državljani spmenuti u gre navedenim tačkama i strani državljani kji nameravaju da nastave brazvanje trebal bi da imaju dvljn nvčanih sredstava za pkrivanje trškva živta i pvratka. Uklik bravite u instranstvu, zahtev za bravišnu dzvlu na tačn utvrñen vremenski perid treba pdneti putem knzula. Uklik ste u Pljskj, zahtev treba predati Vjvdstvu nadležnm za mest u kme planirate da bravite. Kada pdnsite zahtev za bravišnu dzvlu na tačn utvrñen vremenski perid bavezni ste da predate: brazac zahteva, četiri ftgrafije veličine 4,5 cm x 3,5 cm, jasne i u bji, kje prikazuje sbu bez bil čega št pkriva glavu ili tamnih načara tak da se glava vidi iz levg pluprfila, s tim da se vidi lev uv i da je lice ravnmern svetljen, dkumenta nephdna za ptvrñivanje pdataka navedenih u zahtevu i klnsti kje pravdavaju pdnšenje zahteva za bravišnu dzvlu na tačn utvrñen vremenski perid, ptvrdu uplati takse za veravanje ili dkaz uplati knzularne takse, uverenje kje ptvrñuje uplatu takse za pdnšenje zahteva (uklik je zahtev pdnet Vjvdstvu). 10

11 Bravišna dzvla na tačn utvrñen vremenski perid uvek se dbrava na perid nephdan da se stvari svrha bravka strang državljanina na teritriji Republike Pljske, ali nikad na duže d 2 gdine. Za više infrmacija, mlim psetite: b) Dugrčna dzvla bravka za sbe s bravištem u EZ Dugrčna dzvla bravka za sbe s bravištem u EZ izdaje se stranim državljanima kji pdnesu zahtev, a nepsredn pre pdnšenja zahteva su barem 5 gdine zaknit i bez prekida bravili u Pljskj, i kji imaju: stalan i redvan izvr prihda dvljan da pkrije trškve živta pdnsica zahteva i njegvih članva prdice; zdravstven siguranje u skladu sa prpisima ubičajenm zdravstvenm siguranju ili dkumenta kji ptvrñuju da će siguravajući subjekt pkriti trškve lečenja u Republici; Dugrčna dzvla bravka za sbe s bravištem u EZ ne mže se dbriti stranim državljanima kji: u Republici Pljskj brave radi završetka studija ili stručng brazvanja; imaju dzvlu za tlerisani bravak, plitički azil, izbeglički status dbren u Republici Pljskj, ili se nalaze pd privremenm zaštitm; pdnse zahtev za izbeglički status ili plitički azil; su zapsleni ka au pair" ili seznski radnici dreñeni d strane pružaca usluga da pružaju prekgranične usluge, ili su pružaci prekgraničnih usluga; brave u Republici Pljskj na snvu viza navedenih u Članu 33 Zakna strancima ili na snvu bravišne dzvle na precizn utvrñen vremenski perid dbrene na snvu Člana 53 (1) (5) ili (7) Zakna strancima; su pritvreni, nalaze se u čuvanm centru ili pritvru uz izdatu naredbu prterivanju, prtiv kjih su izrečene zaštitne mere u frmi zabrane napuštanja zemlje ili duzimanje slbde uprks sprvñenju presuda izrečenih na snvu zakna. U 5-gdišnji bravak kji dreñuje dbravanje dugrčne dzvle bravka za sbe s bravištem u EZ ne spada bravak stranih državljana kji: su pritvreni, nalaze se u čuvanm centru ili pritvru uz izdatu naredbu prterivanju, prtiv kjih su izrečene zaštitne mere u frmi zabrane napuštanja zemlje ili duzimanje slbde uprks sprvñenju presuda izrečenih na snvu zakna; su zapsleni ka au pair" ili seznski radnici dreñeni d strane pružaca usluga da pružaju prekgranične usluge, ili su pružaci prekgraničnih usluga; brave u Republici Pljskj na snvu viza navedenih u Članu 33 Zakna strancima ili na snvu bravišne dzvle na tačn utvrñen vremenski perid dbrene na snvu Člana 53 (1) (5) ili (7); su šefvi, članvi sblja diplmatskih predstavništava, šefvi knzularnih kanelarija ili članvi knzularng sblja strane zemlje, ka i stale sbe jednakg statusa u skladu sa zaknima, sprazumima ili ustaljenim meñunardnim praksama. U 5-gdišnji bravak kji dreñuje dbravanje dugrčne dzvle bravka za sbe s bravištem u EZ spada pla vremena bravka strang državljanina na snvu vize ili bravišne dzvle na precizn utvrñen vremenski perid dbrene u svrhu studija ili stručng usavršavanja. Bravak u Republici Pljskj smatra se neprekidnim uklik bil kje dsustv nije duže d 6 meseci, a ukupn dsustv nije duže d 10 meseci, izuzev ak nije uzrkvan: bavljanjem prfesinalnih baveza ili psla izvan teritrije Republike Pljske na snvu ugvra ptpisang sa psldavcem sa sedištem na teritriji Republike Pljske; 11

12 praćenjem supružnika kji/kja bavlja prfesinalne baveze ili pslve pd klnstima navedenim u tački (1); lečenjem strang državljanina. Dugrčna dzvla bravka za sbe s bravištem u EZ izdaje se na negraničen perid. Kak biste pdneli zahtev za dugrčnu dzvlu bravka za sbe s bravištem u EZ mrate prilžiti: ispunjen brazac zahteva za dugrčnu dzvlu bravka za sbe s bravištem u EZ, četiri ftgrafije veličine 4,5 cm x 3,5 cm, jasne i u bji, kje prikazuju sbu bez bil čega št pkriva glavu ili tamnih načara tak da se glava vidi iz levg pluprfila, s tim da se vidi lev uv i da je lice ravnmern svetljen, dkumenta nephdna za ptvrñivanje pdataka navedenih u zahtevu i klnsti kje pravdavaju pdnšenje zahteva za bravišnu dzvlu na tačn utvrñen vremenski perid, ptvrdu uplati takse za veravanje, vlasničk prav na stan u kme bravite i dkumenta kja ptvrñuju izns živtnih trškva. Za više infrmacija, mlim psetite: c) Dzvla za nastanjenje Dzvla za nastanjenje izdaje se kada zahtev pdnese strani državljanin kji je: malletn dete strang državljanina kji pseduje dzvlu za nastanjenje, a kje je rñen na teritriji Pljske; bi u braku sa državljaninm Pljske barem tri gdine pre pdnšenja zahteva i kji je nepsredn pre pdnšenja zahteva bravi neprekidn barem dve gdine u Pljskj na snvu bravišne dzvle na tačn utvrñen vremenski perid; nepsredn pre pdnšenja zahteva neprekidn bravi u Pljskj barem 10 gdina na snvu dzvle tlerisanm bravku, ili barem 5 gdina na snvu sticanja izbegličkg statusa; dete Pljskg državljanina i staje pd njegvim staranjem. Bravak u Republici Pljskj smatra se neprekidnim uklik bil kje dsustv nije duže d 6 meseci, a ukupn dsustv nije duže d 10 meseci, sem u slučajevima kada je uzrkvan: bavljanjem prfesinalnih baveza ili psla izvan teritrije Republike Pljske na snvu ugvra ptpisang sa psldavcem sa sedištem na teritriji Republike Pljske; praćenjem supružnika kji/kja bavlja prfesinalne baveze ili pslve pd klnstima navedenim u tački (1); ptrebm da se izvade putne isprave; lečenjem strang državljanina. Kak biste pdneli zahtev za dzvlu za nastanjenje mrate prilžiti: ispunjen brazac zahteva za izdavanje dzvle za nastanjenje, 4 ftgrafije u bji 4,5cm x 3,5cm, dkumenta nephdna za ptvrñivanje pdataka navedenih u zahtevu i klnsti kje pravdavaju pdnšenje zahteva za dzvlu za nastanjenje, taksa, vlasničk prav na stan u kjem bravite ili planirate da bravite, ka i dkumenta kji ptvrñuju trškve stanvanja. Standardna taksa u iznsu d 600 zlta naplaćuje se za izdavanje dzvle za nastanjenje. Taksa u iznsu d 50 zlta naplaćuje se za izdavanje bravišne karte. 12

13 6. Pstupak za dbijanje azila Tel dgvrn za dbravanje izbegličkg statusa u Pljskj je Kancelarija za strance. Pdnsilac zahteva za dbijanje izbegličkg statusa zahtev mra pdneti prek kmandanta jedinice Granične službe pd čiju nadležnst spada Grad Varšava, ili prek kmandanta Granične službe na graničnm prelazu tkm kntrle prilikm ulasku u Pljsku. U pmć kja se pruža pdnsicima zahteva za azil spada pružanje smeštaja u centru ili finansijska pmć za pkrivanje trškva bravka u Pljskj, trškva lečenja. Pmć takñe mže biti i u bliku pkrivanja trškva dbrvljne repatrijacije iz Pljske. Žalba prtiv dluke Predsednika Kancelarije za strance da se dbri ili pvuče dluka davanju izbegličkg statusa mže se pdneti Odbru za izbeglice. Uklik se zahtev za dbravanje izbegličkg statusa dbije, pdnsicu zahteva mže se dbriti dzvla za tlerisani bravak ili narediti da napusti teritriju Pljske u rku navedenm u dluci, ne dužim d 30 dana. Dzvla za tlerisani bravak nsicu daje prav da radi u Pljskj bez radne dzvle, pruža mu besplatnu zdravstvenu negu i druge blike scijalne pmći. Za više infrmacija, mlim psetite: (na engleskm) 7. Spajanje prdice Članu prdice migranta kji živi u Pljskj mže se dbriti dzvla za privremeni bravak. Sledeće sbe se smatraju članvima prdice u svrhu spajanja prdice: sba u bračnm dnsu sa njim/njm na način priznat pljskim zaknm; malletn dete strang državljanina i sba u bračnm dnsu sa njim/njm na način priznat pljskim zaknm, uključujući i usvjen dete; malletn dete strang državljanina, uključujući usvjen dete kje zavisi d njega/nje i nad kim strani državljanin vrši stvarn rditeljsk staranje; malletn dete sbe navedene u tački 1, uključujući usvjen dete kje zavisi d njega/nje i nad kim n/na vrši stvarn rditeljsk staranje. Rñaci prvg reda takñe se smatraju članvima prdice malletng strang državljanina kji pseduje izbeglički status i bravi u Republici Pljskj bez staranja. Privremena bravišna dzvla u svrhu spajanja prdice mže se dbriti članvima prdice: migranata sa dzvlm za nastanjenje migranata sa dugrčnm dzvlm bravka za sbe s bravištem u EZ priznatih izbeglica migranata kji su barem dve gdine psedvali dzvlu za privremeni bravak na snvu bravišne dzvle na precizn utvrñen vremenski perid naveden u Članu 53 (1) (17) i (18) Zakna strancima. Migrant mra ptvrditi stalne i redvne izvre prihda dvljne za pkrivanje trškva vlastitg izdržavanja, ka i izdržavanja članva prdice i zdravstveng siguranja. Migrant kji je član prdice priznate izbeglice nije bavezan da ptvrdi prihde i zdravstven siguranje uklik je zahtev za bravišnu dzvlu pdnet u rku d tri meseca d datuma dbravanja izbegličkg statusa. 13

14 Uz zahtev treba prilžiti i vlasničk prav na stan u kme migrant bravi ili namerava da bravi, ka i ugvr iznajmljivanju sa navedenm cenm iznajmljivanja stana. Članu prdice dbriće se bravišna dzvla na perid kji nije duži d trajanja bravišne dzvle člana prdice sa kjim nameravaju da brave, npr. ak migrant kji bravi u Pljskj pseduje bravišnu dzvlu na precizn utvrñen vremenski perid d 7 meseci, članvima njegve/njene prdice kji dlaze u Pljsku takñe će se dbriti bravišna dzvla na 7 meseci. Uklik je migrantu kji bravi na teritriji Pljske dbrena dzvla za nastanjenje, dugrčna dzvla bravka za lica sa bravištem u EZ, ili izbeglički status, članvima prdice dbriće se bravišna dzvla na perid d 2 gdine. Zahtevi za spajanje prdice mraju se pdneti nadležnim lkalnim vlastima (Vjvdstvu). 8. Sistem zdravstvene zaštite Strani državljani kji brave u Pljskj mgu se sigurati putem Državng zdravstveng fnda ili putem privatnih prgrama siguranja. Pacijenti sigurani putem Državng zdravstveng fnda ne plaćaju preglede kd lekara kji imaju ugvr sa Državnim zdravstvenim fndm. Uklik ste sigurani putem Državng zdravstveng fnda, vaša zdravstvena zaštita finansira se državnim sredstvima. Osiguranik Državng zdravstveng fnda mžete pstati ili samstaln ili prek psldavca. Osbe kje je psldavac sigura ne mraju se samstaln sigurati kd Državng zdravstveng fnda. Uklik ste zapsleni, psldavac će dbiti izns zdravstveng siguranja za Državn zdravstven siguranje d vaše plate. Psldavac je bavezan da zapslenima bezbedi zdravstven siguranje. Strani državljani kji pripadaju jednj d sledećih kategrija imaju prav na zdravstvenu zaštitu finansiranu državnim sredstvima: 1. Strani državljani zapsleni u Pljskj 2. Članvi prdica siguranih sba (uključujući članve prdica sba zapslenih u Pljskj): Deca dk dete ne napuni 18 gdina ili uklik dete nastavlja s brazvanjem dk dete ne napuni 26 Supružnik Rditelji i deda i baba uklik brave u istm dmu 3. Izbeglice 4. Registrvana nezapslena lica; ni kji imaju prav na zdravstvenu zaštitu su: 1. izbeglice i sbe sa privremenm ili ddatnm zaštitm ili sa dzvlm za tlerisani bravak 2. sbe kje pseduju dzvlu za nastanjenje 3. sbe kje pseduju dugrčnu dzvlu bravka za sbe sa bravištem u EZ 4. sbe kje pseduju privremenu bravišnu dzvlu izdatu u svrhu rada ili studiranja u Pljskj; spajanje prdica, i članvi prdica pljskih državljana 5. verski službenici 6. Studenti 7. Deca 8. Osbe pd nadzrm (u zatvru ili pritvrskim jedinicama) 9. Osbe sigurane u drugim zemljama članicama EU ili EFTA. U hitnim slučajevima ili uklik je sba živtn ugržena, nesigurana lica takñe imaju prav na besplatne zdravstvene usluge i pmć javnih zdravstvenih službi. Osbe kje imaju prav da se prijave za scijalnu pmć, ka št su nezapslena lica, takñe imaju prav na besplatne zdravstvene usluge. Za više infrmacija, mlim psetite: 14

15 9. Sistem scijalng siguranja i usluga a) Scijaln siguranje Ka u slučaju zdravstveng siguranja, u Pljskj je mguće biti krisnik bavezng scijalng siguranja ili kupiti takv siguranje samstaln i dbrvljn. Obavezn scijaln siguranje imaju lica kja su zaknit zapslena u Pljskj i rade na teritriji Pljske uključujući zapslene strane državljane. T znači da je psldavac bavezan da svakg meseca de plate zapsleng uplaćuje (ka dprins za scijaln siguranje) Zavdu za scijaln siguranje (ZUS). Psldavac je bavezan da u rku d 7 dana d pčetka zapslenja prijavi radnika u sistem scijalng siguranja. Sistem scijalng siguranja u Pljskj sastji se d sledećih elemenata: penzin siguranje siguranje kje se daje kad se dstigne dreñen starsn dba, invalidsk siguranje siguranje kje se daje zbg gubitka radne spsbnsti ili smrti nsica dmaćinstva, siguranje za blvanje i prdiljsk dsustv siguranje kje se daje u slučaju blesti i majčinstva, siguranje naknade radnicima siguranje kje se daje u slučaju nesreća na radnm mestu i prfesinalnih bljenja. Za više infrmacija, mlim psetite: b) Scijalne službe Institucije kje su nadležne za pružanje scijalne pmći su kancelarije scijalne službe i pviat (pštinski) centri za pružanje pdrške prdicama (PCPR). Oblici pmći kji se nude su: finansijska, materijalna i specijalna (psihlška, pravna i savetvanje). Scijalne usluge pružaju se sbama i prdicama kje se sučavaju sa prblemima ka št su: sirmaštv, deca bez rditeljskg staranja, beskućništv, nezapslenst, invaliditet, dugtrajna ili zbiljna blest, prdičn nasilje, ptreba za pružanjem zaštite sbi kja je žrtva trgvine ljudima, ptreba za zaštitm majčinstva i prdica sa više dece, prblemi pri integraciji stranih državljana kjima je dat status izbeglice u Pljskj ili ddatna zaštita, alkhlizam i zavisnst d drge, nesreće i kritične situacije, prirdne nepgde i eklške katastrfe. Uklik meñunardnim sprazumima nije drugačije regulisan, scijalne usluge u Pljskj pružaju se strancima kji: 1. brave u Pljskj na snvu: dzvle za nastanjenje, dugrčne dzvle bravka za sbe s bravištem u EZ, bravišne dzvle na tačn utvrñen vremenski perid kja im je izdata zbg činjenice da im je u drugj zemlji izdata dugrčna dzvla bravka za sbe s bravištem u EZ i planiraju da rade ili bavljaju eknmske aktivnsti u skladu sa pljskim prpisima, da zapčnu ili nastave studije ili stručn brazvanje, ili uklik ptvrde klnsti kje pravdavaju njihv bravak na teritriji Pljske, 15

16 izbegličkg statusa ili ddatne zaštite. 2. brave u Pljskj na snvu dzvle za tlerisani bravak scijalnim službama je dpušten da takvim stranim državljanima pruže: sklnište, hranu, nephdnu deću i džeparac, 3. su državljani zemalja članica EU ili Evrpskg udruženja slbdne trgvine (EFTA) zemalja ptpisnica sprazuma Evrpskm eknmskm prstru ili Švajcarske knfederacije. Prav na usluge imaju članvi njihvih prdica kjima je dbren bravak ili trajni bravak na teritriji Pljske. Član prdice je: supružnik, dete mlañe d 21 gdine kje izdržava državljanin EU ili njegv/njen supružnik, rditelj, rditelj supružnika kga izdržava državljanin EU ili njegv/njen supružnik. 4. su žrtve trgvine ljudima. Takvi strani državljani imaju prav na pmć ka št je: kritična intervencija, sklnište, hrana, nephdna deća i džeparac. Usluge se pružaju nima kji brave na teritriji Pljske, sarañuju sa rganima kji sprvde pstupak u slučaju trgvine ljudima i kji su prekinuli sve kntakte sa sbama sumnjičenim za izvršavanje krivičnih dela definisanih ka trgvina ljudima. Kak bi dbi scijalne usluge strani državljanin mra psetiti centar za pružanje scijalnih usluga u svjj zajednici. Scijalni radnik bavlja prdični intervju. Dnšenje dluke pružanju scijalnih usluga mže se prslediti rganu i u rku kji će se definisati psebnm dlukm. Za više infrmacija knkretnim blicima pmći, mlim psetite: Naknada za nezapslene: U principu, za dbijanje naknade za nezapslene u Pljskj nephdn je ispuniti sledeće uslve: registrvati se pri pštinskm (pwiat) centru za zapšljavanje kji dgvara prijavljenj adresi stanvanja pdnsica zahteva (spisak pštinskih centara za zapšljavanja nalazi se, izmeñu stalg, na prtalu pd znakm: Adrese pštinskih centara za zapšljavanje (Adresy pwiatwych urzędów pracy), evidencija radnj uspešnsti (na snvu ugvra radu, ugvra pružanju usluga, bavljanja pslvnih aktivnsti, itd.) za perid d najmanje 365 dana tkm 18 meseci pre dana registracije, ka i primanjima zarañenim tkm tg perida da su jednaka barem minimalnj plati i za kja su izvršene dznake dprinsa scijalnm siguranju i Zavdu za zapšljavanje, nemgućnst prihvatanja zapslenja ili prfesinalne delatnsti pnuñene d strane pštinskg (piwat) centra za zapšljavanje (npr. interventni radvi, javni radvi, šegrtvanje, pnuñeni psa). Stanvanje Naknada za smeštaj mže se ddeliti sbama kje ispunjavaju dreñene kriterijume, a tiču se niskih primanja. Strani državljanin mže pdneti zahtev za scijalni smeštaj pd istim uslvima ka i pljski državljanin uklik je njegva/njena materijalna situacija lša i uklik ne pseduje vlastiti smeštaj. Svaka lkalna zajednica u rešenju mže navesti kme će se ddeliti scijalni stan. Scijalni smeštaj se pre svega ddeljuje sbama u najgrj materijalnj situaciji, kje su izbačene i kje su delžirane i kje su izgubile vlastiti smeštaj zbg prirdne katastrfe (pplava ili pžar). 10. Priznavanja diplma U skladu sa Uredbm Ministra brazvanja i nauke nstrifikaciji instranih šklskih i maturskih svedčanstava (6. april 2006.) svak stran šklsk svedčanstv mra se zakniti u zemlji u kjj je izdat i nda prezentvati lkanim brazvnim vlastima (kuratrium światy) u Pljskj kak bi se nstrifikval (priznal). Strana svedčanstva kja mgućavaju pristup viskšklskm brazvanju u instranstvu priznaju se ka takva u Pljskj, sličn drugim šklskim svedčanstvima. Meñutim, mraju sadržati klauzulu kja ptvrñuje da vlasnici takvih 16

17 svedčanstava imaju pristup viskšklskm brazvanju u vlastitim zemljama. U slučaju da svedčanstv ne sadrži takvu klauzulu, uprava škle kja izdaje svedčanstv mže zasebnim pismm ptvrditi vu činjenicu. Osbe kje imaju instrane viskšklske diplme mraju pdneti zahtev veću fakulteta (ili snvnj rganizacinj jedinici pljske viskšklske institucije). Prilikm dabira viskšklske institucije kjj će pdneti zahtev mraju vditi računa da t bude institucija kja ima prav da ddeljuje akademski stepen dktr u datm naučnm plju. Priznavanje stranih diplma naučng stepena u Pljskj vrši se na snvu Uredbe Ministra nacinalng brazvanja i sprta nstrifikaciji stranih akademskih i umetničkih stepena u bimu stečenm u instranstvu (3. jun 2005.) kja je stupila na snagu 29. juna Pstupak priznavanja je sličan nm ka u slučaju priznavanja viskšklskih diplma. Tela kja mgu nstrifikvati akademske stepene su veća fakulteta kja imaju prav da ddele stepen habilitvani dktr (dktr habilitwany). Gre naveden se ne dnsi na uverenja izdata u zemljama sa kjim je Pljska ptpisale bilateralne sprazume priznavanju dkumenta u brazvanju (Austrija, Nemačka, Litvanija, Belrusija, Ukrajina). Za više infrmacija, mlim psetite: Službe za pmć migrantima Kancelarija za strance (Urząd d spraw Cudzziemców) Kszykwa Varšava Tel.: Fax.: Karitas Pljske Centri za pmć migrantima i izbeglicama Białystk, ul. Warszawska 32 tel.: bialystk@caritas.pl Lublin, ul. Prymasa Stefana Wyszyńskieg 2 tel.: (81) migranci@kuria.lublin.pl Zgrzelec, ul. Księdza Dmańskieg 12 tel.: (75) migranci-zgrzelec@caritas.pl Varšava, ul. Krakwskie Przedmieście 62 tel/fax.: (22) migranci-waw@caritas.pl Słubice, ul. Wjska Plskieg, tel. (95) , migranci-slubice@caritas.pl Pljska humanitarna akcija Centar za pmć izbeglicama Varšava, ul. Szpitalna 5 lk. 3 Tel.: (22) , (22) ; fax.: (22)

18 Crveni krst Pljske Varšava, ul. Mktwska 14 Tel.: (22) ; fax.: (22) UNHCR Pljska Varšava, Al. Szucha 13/15 lk.17 Tel.: +48 (0) ; fax.: +48 (0) IOM (Meñunardna rganizacija za migracije) ul. Mariensztat Varšava Tel.: (+48 22) Fax.: (+48 22) imwarsaw@im.int Centar milsrña Pravslavne crkve "Eles" Białystk, ul. Warszawska 47 Tel.: (085) uchdzcy_eles@p.pl, eles@pczta.net.pl Udruženje izbeglica u Pljskj Varšava, ul. Smlna 40, 210B Tel.: r Fax.: assref@htmail.cm Fndacija Spas ( Ocalenie ) Varšava, ul. Ordynacka 9 lk. 21 Tel./Fax.: fundacja@calenie.rg.pl "Prxenia" Udruženja za integraciju i zaštitu stranaca Varšava, ul. Bachmacka 4/5 Tel.: +48 (0) prxenia@wp.pl Halina Nieć centar za pravnu pmć ul. Krwderska 11/ Krakv, Pljska Tel.: Fax.: biur@pmcprawna.rg Helsinški fnd za ljudska prava Pljske Varšava, ul. Zgda 11 18

19 Tel.: (22) , , Fax.: (22) lub Centar za ljudska prava Jagiellnian univerziteta Krakv, ul. Zygmunta Krasińskieg 18 Tel.: Fax.: Pravna klinika Studentski centar za pravnu pmć na Pravnm fakultetu Univerziteta u Varšavi Varšava, Krakwskie Przedmieście 26/28 Tel.: (22) ; tel./fax: (22) Udruženje Jedan svet Pljski granak Service Civil Internatinal Pznań, ul. Krasińskieg 3a/1 Tel.: (61) fax.: (61) inf@jedenswiat.rg.pl Fndacija A-venir: Rgińskieg 31, Lublin Tel.: , fundacja@avenir.ng.rg.pl Fndacija Vladavina prava Ul. Chpina 14/70, Lublin Tel.: Fax.: fundacja@fipp.rg.pl Fndacija za scijalnu integraciju u i razvj preduzeća Via Ul. Długa 44/50 lk. 204, Varšava Tel.: (22) , (22) Fax.: (22) fundacja@via.rg.pl, biur@via.rg.pl H.A.I COM pmć migrantima Al. Jerzlimskie 91/ Warszawa Tel./Fax.: biur@hai.cm.pl Fu Shenfu centar za migrante Ul. Ostrbramska 98, Warszawa Tel.: srdek@migrant.pl 19