УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Тема: Винаверово схватање традиције Кандидат: мр Милица Мирковић I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију 13. 11. 2009, Наставно-научно веће Филозофског факултета 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: - Др Гојко Тешић, ванр. проф. за ужу научну област Српска и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности, изабран у звање 29. 3. 2006, Филозофски факултет, Нови Сад ментор, - др Горана Раичевић, доцент за ужу научну област српска и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности, изабрана у звање 6. 7. 2005, Филозофски факултет, Нови Сад - др Миливој Ненин, ред. проф. за ужу научну област српска и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности, изабран у звање 17. 3. 2005, Филозофски факултет, Нови Сад - др Михајло Пантић, ред.. проф. за ужу научну област Српска књижевност, изабран у звање 25. 11. 2009, Филолошки факултет у Београду II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Милица (Радован) Мирковић, рођ. Сељачки 2. Датум и место рођења, општина, република: 23. 5. 1980, Кикинда, општина Кикинда, Република Србија 3. Датум одбране, место и назив магистарске тезе: 16. 6. 2008, Нови Сад; назив магистарске тезе: Пародија као вид критичког говора у делу Станислава Винавера 4. Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: Наука о књижевности 5. Приказ научних стручних радова са оценом: 1. «Преплитање историјских и обредних елемената у лирској песми из Вукове збирке», Српско-румунске везе (зборник радова), Темишвар2005, стр. 133-140; рад је из области теорије фолклора и разматра проблем традиције у најранијем слоју уметности речи;
2 2. «Пародија жанрова у Пантологији новије српске пеленгирике Станислава Винавера», Жанрови српске књижевности 3 (зборник радова, ур. З. Карановић), Филозофски факултет, Нови Сад, 2006, 309-325; стилски поступак пародије ауторка тумачи с елементима десемантизације традиције; 3. Europe as similacrum. Vojislav Despotov: Europe Number Two, Europabilder und Europametaphern (ur. W. Koschmal), Regensburg München, 2006, 55-62; рад је с међународног скупа и у публикованој верзији показује одлично ауторкино тумачење демитологизације традиције; 4. «Елементи пародије поетских врста у Лирици Итаке Милоша Црњанског», Синхронијско и дијахронијско изучавање врста у српској књижевности (зборник радова, ур. З. Карановић), Филозофски факултет, Нови Сад, 2007, стр. 243-257; попут рада, овде наведеног под бр. 2, ауторка тумачи пародију појма књижевне врсте; 5. «Визије у крхотинама огледала», Поља, Нови Сад, 53/2008, бр. 451, стр. 127-129; иако је рад у основи приказ књиге, он је ипак права научна критика као теоријски оглед дезинтеграције појма индивидуе у неоавангарди, дакле, опет промишљање проблема традиције у сувременој књижевности; 6. «Блештави визир витеза од муње», Поља, Нови Сад, 54/2009, бр. 455, стр. 131-133; приказ Пишталове књиге о Тесли, заправо је ауторкино тумачење модификације жанра биографије с аспекта традиционалног разумевања овог књижевнотеоријског појма; 7. сарадник на изради биографија и библиографија српских писаца за Лексикон писаца Југославије (том 5) и за Српски биографски речник при Матици српској. 8. Пародије Станислава Винавера као критички говор,београд, Службени гласник 2009,260 стр. Ово је редигована верзија магистарског рада. Један од ставова записаних у реферату о магистарском раду стоји: Осим закључака и резултата приказаних у V одељку овог извештаја, требало би нагласити да теза садржи (а) научно утемељену интерпретацију пародије као особеног типа критичког говора С. Винавера; (б) детаљан опис пародије С. Винавера у оквиру његовог индивидуалног опуса, а и као најоригиналнијег сегмента те врсте у новијој српској књижевности; (в) критичко-интерпретативну рецепцију пародије; (г) прецизан увид о битним карактеристикама књижевног контекста у коме је настао пародијски опус Станислава Винавера и (д) убедљиву теоријску и књижевноисторијску обавештеност. И теоријска, и књижевноисторијска и интерпретативна оригиналност издваја овај рад у ред изузетних научних резултата у српској књижевној науци данас.... Ова теза нема недостатака. Напротив, може се са доста аргумената констатовати да у свим детаљима надмашује радове ове врсте и по својим резултатима представља изузетан прилог новијој српској науци о књижевности. У кратким анализама које је Комисија навела уз сваки од радова кандидаткиње Милице Мирковић види се колико је она усмерена ка разумевању и интерпретацији тог разумевања појма традиције код српских писаца, најпре из доба српске авангарде. У том смислу показала је завидно високо познавање грађе коју је истраживала, али и методолошке поступке нових књижевних теорија, уз помоћ којих реинтерпретира схватање традиције код српских авангардиста, како би успоставила нови традицијски ланац у целокупној српској књижевности, од најстарије, обредне песме, до неоавангарде (В. Деспотова).
3 III ОБРАЗЛОЖЕНИ КРИТЕРИЈУМИ И РАЗЛОЗИ НА ОСНОВУ КОЈИХ СЕ ЗАСНИВА ПОЗИТИВНА ОЦЕНА ДА ЈЕ КАНДИДАТ ПОДОБАН ДА РАДИ ДИСЕРТАЦИЈУ Начин на који је у објављеним радовима приступила теоријском тумачењу појма традиције, као и облик тумачења тог појма у схватањима српских авангардних писаца (образложено у тачки 5) основни су разлози који Комисију опредељују за мишљење како је кандидаткиња Милица Мирковић подобна да ради дисертацију управо овако насловљену, о појму традиције. Кад се, при том, узме у обзир никако занемарљива чињеница како се Винавером бавила у својој магистарској тези, и то једном од најбољих магистарских теза у историји Одсека за српску књижевност, онда је потпуно јасно да се у докторској дисертацији кандидаткиња окреће свеукупној српској књижевној историографији, проблематизујући схватање традиције код једног од главних представника српске авангарде, Станислава Винавера, песника, аутора манифестâ, прозног писца, путописца, пантологичара, бриљантног преводиоца, дакле, познаваоца српског језика из његове суштине, тј. од давнина српске баштине до поратног доба (после Другог светског рата). IV ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА Својим целокупним научним истраживањем, објављеним трима монографијама о Станиславу Винаверу, приређивањем зборника радова о овом писцу, проф. др Гојко Тешић, један од највећих стручњака за тог мага српске речи, у потпуности је подобан ментор за израду докторске дисертације мр Милице Мирковић. VI ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ: ОЦЕНА: 1. формулације назива тезе (наслова) Наслов докторске дисертације указује исправно на истраживање целокупног опуса Станислава Винавера с аспекта проблематизовања појма традиције и у експлицитним теоријским ставовима и у властитој књижевној пракси; отуд Комисија сматра како је наслов одлично формулисао поље истраживања и јасно омеђио тему докторске дисертације. 2.предмета (проблема) истраживања Проблеми истраживања, према предложеном образложењу кандидаткиње јасно указују на изучавање односа Станислава Винавера према поетици претходних књижевних епоха и то не само у српској књижевности. Измењени однос Винаверов према баштини проблематизује се у предложеној концепцији померањем тематског фокуса с оног схватања традиције које су имали тзв. српски симболисти, а према поетици ранијих епоха (у погледу стиха, жанра и стила). И овако виђен проблемски део тезе кандидаткиња је добро елаборирала. 3.познавања проблематике на основу изабране литературе Кандидаткиња у потпуности познаје литературу (примарну и секундарну) која ће бити предмет анализе, интерпретације и критичког одмеравања, што је показала и својим магистарским радом, али и списком литературе, и њеним коментарисањем, уз пријаву за докторску дисертацију; њено добро познавање страних језика користи за употребу и страних радова о појму традиције. И сам списак основне и секундарне литературе који је, уз своју пријаву теме дисертације, приложила кандидаткиња Милица Мирковић сведочи о њеној изузетној обавештености. Станислав Винавер, Мјећа, књига стихова, б.и, б.м, 1911. Трајко Ћирић, Тријалог о искрености. Г. Јовану Скерлићу, који је у нас први покренуо ово нерешено питање, Штампа, XI/200, 22. VII 1912, стр. 1-2. Трајко Ћирић, Тријалог о народној уметности, Штампа, XI/242, 2. IX 1912, стр. 1-3. Трајко Ћирић, О народној уметности. Писмо г. Божидару Пурићу, Штампа, XI/254, 14. IX 1912, стр. 1-2. Станислав Винавер, Приче које су изгубиле равнотежу, Издање С. Б. Цвијановића, Београд, 1913. Станислав Винавер, Мисли / Смрт тишине и друге песме, С. Б. Цвијановић, Београд, 1913. Станислав Винавер, Варош злих волшебника, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд, 1920. Станислав Винавер, Пантологија новије српске пеленгирике, Напредак, Београд, 1920. Станислав Винавер, Громобран Свемира, Свесловенска књижарница, Београд, 1921. Станислав Винавер, Нова пантологија пеленгирике. Издање Библиотеке Мисао, Београд, 1922.
4 Станислав Винавер, Руске поворке, Д. и А. Кајон, Сарајево, 1924. Станислав Винавер, Немачка у врењу, Словенска књижарница, Београд, 1924. Станислав Винавер, Бергсоново учење о ритму. Проблеми нове естетике. Техника изражаја и смисао конструкције, Време, Београд, 1924. Станислав Винавер, Чувари света, С. Б. Цвијановић, Београд, 1926. Станислав Винавер, Женидба врапца подунавца, Издавачка књижара Време, Београд, 1927. Станислав Винавер, Гоч гори. Једна југословенска симфонија, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд, 1927. Станислав Винавер, Шабац и његова традиција, Библиотека Народног универзитета шабачке Народне књижнице и читаонице, књига 5, Шабац, 1935. Станислав Винавер, непретргнута Француска (прештампано из Српског књижевног гласника), Штампарија Графички институт Књижаре Скерлић, Београд, 1937. Станислав Винавер, Икаров лет. Судбина данашње књижевности, Народни универзитет, Шабац, 1937. Станислав Винавер, Момчило Настасијевић, б.и, Београд, 1938. Станислав Винавер, Чардак ни на небу ни на земљи, Француско-српска књижара А. М. Поповић, Београд, 1938. Станислав Винавер, Живи оквири, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд, 1938. Станислав Винавер, Најновија пантологија српске и југословенске пеленгирике, Француско-српска књижара А. М. Поповића, Београд, 1938. Станислав Винавер, Ратни другови, издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд, 1939. Ст[анислав] Винавер, Покушај ритмичног проучавања мушког десетерца, Прилози проучавању народне поезије, посебна издања бр.1, Београд, 1940. Станислав Винавер, Године понижења и борбе, живот у немачким офлазима, Издање Међународне књижарнице Милинковић и Михаиловић, Београд, 1945. Станислав Винавер, Европска ноћ. Стихови из заробљеништва (1941-1945), Издавачко предузеће Ново поколење, Београд, 1952. Станислав Винавер, Језик наш насушни прилог проучавању наше говорне мелодије и промена које су у њој настале, Матица српска, Нови Сад, 1952. Stanislav Vinaver, Amanet vam srpska moderna rečenica Анкета о питањима српскохрватског језика и правописа, Летопис Матице српске, год, 129, књ. 372, св. 5, новембар 1953, 329-346. Stanislav Vinaver, Zanosi i prkosi Laze Kostića, Forum, Novi Sad, 1963. Станислав Винавер, Надграматика, избор из есеја. Избор и предговор Раде Константиновић, Просвета, Београд, 1963. Станислав Винавер, приредио Јован Христић, Нолит, Београд, 1964. Станислав Винавер, Пантологија српске и југословенске пеленгирике, приредио Јован Христић, Нолит, Београд, 1966. Станислав Винавер, Алајбегова слама, избор и предговор В. Р. Кошутића, Београд, 1969. Станислав Винавер, Европска ноћ и друге песме, избор и предговор Миодраг Павловић, СКЗ, Београд, 1973. Критички радови Станислава Винавера, приредио др Павле Зорић, Матица српска Нови Сад, Институт за књижевност и уметност Београд, 1975. Станислав Винавер, Београдско огледало, Слово љубве, Београд, 1977. Станислав Винавер, Иза Цветкове меане, песме. Приредио Гојко Тешић, Нолит, Београд, 1978. Stanislav Vinaver, Данте, Polja, časopis za kulturu, umetnost i društvena pitanja, Novi Sad, god. XXXIII, br. 342-343, avgust-septembar 1987, str.359. Stanislav Vinaver, Обавештење о звездама, Polja, časopis za kulturu, umetnost i društvena pitanja, Novi Sad, god. XXXIII, br. 342-343, avgust-septembar 1987, str.360.. Stanislav Vinaver, Други дан на путу кроз хаос. Наредба генерала Камбрера, Polja, časopis za kulturu, umetnost i društvena pitanja, Novi Sad, god. XXXIII, br. 342-343, avgust-septembar 1987, str.361.
5 Станислав Винавер, Европа у врењу, путописи и мемоарски списи, приредио Петар Милосављевић, Дневник, Нови Сад, 1991. Stanislav Vinaver, Berberske lutke, Ulaznica, časopis za kulturu, umetnost i društvena pitanja, Zrenjanin, god. XXV, broj 128-129, 1991, str. 6-8. Stanislav Vinaver, Razgovori ugodni, Ulaznica, časopis za kulturu, umetnost i društvena pitanja, Zrenjanin, god. XXV, broj 128-129, 1991, str. 8-9. Станислав Винавер, Анкета г. Трајка Ћирића и Одговор г. Св. Стефановића, у књизи: Гојко Тешић, Пркоси и заноси Станислава Винавера. Прилози за монографију, свеска прва, Просвета, Београд, 1998, стр. 201-207. Станислав Винавер, Модерна југословенска књижевност, у књизи: Гојко Тешић, Пркоси и заноси Станислава Винавера. Прилози за монографију, свеска прва, Просвета, Београд, 1998, стр. 228-230. Станислав Винавер, Муза Растка Петровића, у књизи: Гојко Тешић, Пркоси и заноси Станислава Винавера. Прилози за монографију, свеска прва, Просвета, Београд, 1998, стр. 242-244. Станислав Винавер, Беч: стаклена башта на Дунаву, Народна књига/алфа, Београд, 1999. Станислав Винавер, Проблеми нове естетике / Бергсоново учење о ритму / На Бергсоновом часу, Народна књига/алфа, Београд, 2002. Станислав Винавер, Ратни другови, Жагор, Београд, 2005. Станислав Винавер, Одбрана песничког модернизма, избор и предговор Гојко Тешић, Центар за културу, Пожаревац, 2006. Станислав Винавер, Пантологија српске и југословенске пеленгирике, приредила Мирјана Литричин, Жагор, Београд, 2007. Citat Vinaver, priredio Gojko Tešić, Kulturni centar Beograda, Beograd, 2007. Као секундарна литература о Винаверовим поетичким ставовима, идејама, појединачним делима и стваралаштву уопште мр Милица Мирковић ће консултовати следеће изворе: Алманах Винавер за теорију и историју модерне књижевности. Оснивач и уредник Гојко Тешић, год. I, бр. 1, Друштво пријатеља Станислава Винавера, Београд, 1997. Дамњан Антонијевић, Једна Винаверова шетња после смрти, у књизи: Акција критике. Есеји и критике, Матица српска, Нови Сад, 1983, стр. 44-51. Дамњан Антонијевић, Станислав Винавер као публициста, у књизи: Акција критике. Есеји и критике, Матица српска, Нови Сад, 1983, стр. 120-124. Midhat Begić, Uz Vinaverovu Nadgramatiku, u knjizi: Raskršća II, Veselin Masleša Svjetlost, Sarajevo, 1987, str. 218-226. Драгана Белеслијин, Пародија као цитатна релација у Алајбеговој слами Станислава Винавера, Стање ствари, бр. 6, Нови Сад, 2003, стр. 232-238. Слободан Бубњевић, Релативизам у делу Станислава Винавера, Београдски књижевни часопис, год. III, бр.8, јесен 2007, стр. 127-129. Светлана Велмар-Јанковић, Винавер, песник, у: Књижевност између два рата. Књига прва. Приредила Светлана Велмар-Јанковић, Нолит, Београд, 1972, стр. 242-452. Милица Винавер-Ковић, Станислав Винавер и happy few, Београдски књижевни часопис, год. III, бр.8, јесен 2007, стр. 116-118. Radovan Vučković, Vinaverove Priče koje su izgubile ravnotežu fantastika ranog ekspresionizma, u knjizi: Moderna srpska proza, kraj XIX i početak XX veka, Prosveta, Beograd, 1990, 470-475. Радован Вучковић, Путописи Станислава Винавера и Милоша Црњанског о Немачкој, у: Књига о путопису, зборник радова, уредник Слободанка Пековић, Институт за књижевност и уметност, Београд, 2001, 283-295. Велибор Глигорић, Маргиналија уз књижевни рад Станислава Винавера, у књизи: Сенке и снови, Просвета, Београд, 1970, 149-156. Зоран Глушчевић, Ритам као техника израза, у књизи: Kњижевност и ритуали, избор и предговор Марко Недић, СКЗ, Београд, 1988, стр. 208-210. Славко Гордић, Винаверова одбрана поезије, у књизи: Слагање времена, Матица српска, Нови Сад, 1983, стр. 39-48. Славко Гордић, Зрачни Винавер, у књизи: Слагање времена, Матица српска, Нови Сад,
6 1983, стр. 26-38. Maria Dąbrowska-Partyka, Parodia tekst literatury tekst życia, u knjizi: Teksty i konteksty, awangarda w kulturze literackjiej Serbów i Chorwatów, Widawnictwo Uniwesytetu Jagiellońskiego, Kraków, 1999, str. 45-128. Branimir Donat, O Vinaveru opet, Polja, list za kulturu i umetnost, god. X, br. 75, Novi Sad, jul 1964. str. 12-13. Branimir Donat, Povodom Vinavera: inflacija stila, u knjizi: Udio kritike, Znanje, Zagreb, 1970, str. 175-191. Мирослав Егерић, Лаза Костић и Станислав Винавер, у књизи: Срећна рука. Огледи о српским песницима и критичарима, Матица српска, Нови Сад Институт за српску културу, Приштина,2004, 145-160. Радослав Ераковић, Винаверови есеји о савременицима, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књига XXX, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад, 2002 [2003], стр. 47-54. Миломир Ерић, Стваралачка емоција бергсонизма, Београдски књижевни часопис, год. III, бр.8, јесен 2007, стр. 122-126. Павле Зорић, Критичко и есејистичко дело Станислава Винавера, предговор књизи: Критички радови Станислава Винавера, приредио др Павле Зорић, Матица српска Нови Сад, Институт за књижевност и уметност Београд, 1975, стр. 7-37. Павле Зорић, Станислав Винавер као књижевни критичар, Институт за књижевност и уметност, Београд, 1976. Павле Зорић, Станислав Винавер није исто што и Трајко Ћирић, Алманах Винавер за теорију и историју модерне књижевности. Оснивач и уредник Гојко Тешић, год. I, бр. 1, Друштво пријатеља Станислава Винавера, Београд, 1997, стр. 123. In Vinaveritas sećanja i nova čitanja. Povodom 40 godina od smrti Stanislava Vinavera Priredili Milica Vinaver, Tihomir, Brajović i Milovan Marčetić, Reč, god. II, br. 13, septembar 1995, 73-96. Слађана Јаћимовић, Путописи српске авангарде: Милош Црњански Растко Петровић Станислав Краков Станислав Винавер, СКЗ, Београд, 2005. Aleksandar Jerkov, O ravnoteži u priči, koje nema pogovor knjiizi: Stanislav vinaver, Priče koje su izgubile ravnoteži / Misli, priredio Aleksandar Jerkov, Jugoslovenska knjiga, Beograd, 1999, str. 193-195. Ђорђе Јовановић, На чардацима и вајатима Винаверовим, у књизи: Студије и критике, Просвета, Београд, 1949, стр. 219-225. Мирослав Јосић Вишњић, Слово о заносима и пркосима Винаверовим, у књизи: У другом кругу, Драганић, Београд, 1995, стр. 192-196. Милан Кашанин, Станислав Винавер, у књизи: Пронађене ствари, Просвета, Београд, 1961, стр. 181-182. Књижевно дело Станислава Винавера. Теорија есеј, критика и полемике поезија версификација проза језик и стил преводилаштво компаративне теме разно. Зборник радова, уредник Гојко Тешић, Институт за књижевност и уметност, Београд Браничево, Пожаревац, Београд, 1990. Раде Константиновић, Винаверова минђуша, у књизи: Станислав Винавер, Надграматика, избор из есеја. Избор и предговор Раде Константиновић, Просвета, Београд, 1963, стр. 7-37. Radomir Konstantinović, Stanislav Vinaver, u knjizi: Biće i jezik u iskustvu pesnika srpske kulture dvadesetog veka, књига 8, Prosveta-Rad-Matica srpska, Beograd-Novi Sad, 1983, str. 287-379. Богдан Косановић, Дискурс реминисценција из руске књижевности у Винаверовим Руским поворкама, у књизи: Славистичке компаративне теме, Old commerce, Нови Сад, 2006, стр. 127-134. Ерих Кош, Станислав Сташа Винавер, у књизи: Одломци сећања, писци, Просвета- Медитеран-Матица српска, Београд-Будва-Нови Сад, 1990, стр. 197-199. Владета Р. Кошутић, Превасходан песнички чин, Летопис Матице српске, год, 153, књ. 419, св. 1, Нови Сад, јануар 1977, стр. 106-120. Миодраг Кујунџић, Песник у кожи медведа, у књизи: Песник у кожи медведа и други
7 новински чланци, Матица српска, Нови Сад, 1986, стр. 40-46. Миодраг Кујунџић, Рушилац живих споменика, у књизи: Песник у кожи медведа и други новински чланци, Матица српска, Нови Сад, 1986, стр. 47-51. Иван В. Лалић, О пародијама, у књизи: Критика и дело, Нолит, Београд, 1971, стр. 231-238. Александар Б. Лаковић, Винаверови звучни мостови, у књизи: Језикотворци. Гонгоризам у српској поезији, Агора, Зрењанин, 2006, стр. 74-93. Александар Б. Лаковић, Звучно биће Винаверове поезије, Траг, часопис за књижевност, уметност и културу, год. II, књ. II, свеска VIII, Врбас, децембар 2006, стр. 138-140. Slavko Leovac, Stanislav Vinaver, u knjizi: Helenska tradicija i srpska književnost XX veka, Izdavačko preduzeće Veselin Masleša, Sarajevo, 1963, str. 129-136. Миодраг Максимовић, Винаверова химна, у књизи: Тумачи времена, Вук Караџић, Београд, 1971, стр. 47-54. Миодраг Максимовић, Свезнадар Винавер, у књизи: Тумачи времена, Вук Караџић, Београд, 1971, стр. 44-61. Тодор Манојловић, Станислав Винавер, Варош злих волшебника, у књизи: Нови књижевни сајам, Градска народна библиотека Жарко Зрењанин, Зрењанин, 1997, 448-453. Veselin Marković, Parodija, bliska i daleka. Pantologija Stanislava Vinavera i Miloš Crnjanski, Reč, god. II, br. 13, septembar 1995, 89-92. Предраг Ј. Марковић, Винавер у своме времену, Београдски књижевни часопис, год. III, бр.8, јесен 2007, стр. 119-121. Миодраг Матицки, Винаверов одурок од десетерца, у књизи: Језик српског песништва, прометеј, Нови Сад, 2003, стр. 271-280. Novica Milić, Dve-tri reči za Vinavera (Previnaverovodilaštvo, 2), Reč, god. II, br. 13, septembar 1995, 86-87. Петар Милосављевић, Винаверове теме, Винаверови проблеми, предговор књизи: Станислав Винавер, Европа у врењу, путописи и мемоарски списи, приредио Петар Милосављевић, Дневник, Нови Сад, 1991, стр. 7-29. Branko Momčilović, Izistinske priče Radjarda Kiplinga u prevodu Stanislava Vinavera, Zbornik radova Instituta za strane jezike i književnosti, sveska 12, Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet Novi Sad Institut za strane jezike i književnosti, Novi Sad, 1990, 163-173. Миливој Ненин, Винаверов однос према социјалној литератури, у књизи: С-авети критике, с-окови поезије, Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад, 1990, стр. 5-11. Milivoj Nenin, Deset pisama Stanislava Vinavera Svetislavu Stefanoviću, Polja, časopis za kulturu, umetnost i društvena pitanja, Novi Sad, XXXVII, broj 392-393, oktobar novembar 1991, str. 408-410. Миодраг Павловић, Звучна екумена Станислава Винавера, у књизи: Есеји о српским песницима, Српска књижевна задруга, Београд, 1992, стр. 368-396. Mihajlo Pantić, Kako su (i kada) priče izgubile ravnotežu, Polja, časopis za kulturu, umetnost i društvena pitanja, Novi Sad, god. XXXIII, br. 342-343, avgust-septembar 1987, str. 374-376. Aleksandar Pejović, Neobjavljeni rukopisi Stanislava Vinavera, Ulaznica, časopis za kulturu, umetnost i društvena pitanja, Zrenjanin, god. XXV, broj 128-129, 1991, str. 4-5. Александар Петров, Станислав Винавер, жрец језика, у књизи: Поезија данас, Вук Караџић, Београд, 1980, стр. 7-16. Предраг Петровић, Винаверова уметност кратке приче, Београдски књижевни часопис, год. III, бр.8, јесен 2007, стр. 130-133. Миодраг Поповић, У професорској читаоници Универзитетске библиотеке, у књизи: Познице (мемоарски есеји), Просвета, Београд, 1999, стр. 143-151. Миодраг Поповић, Пркосни Винавер, у књизи: Познице (мемоарски есеји), Просвета, Београд, 1999, стр. 159-167. Предраг Протић, Станислав Винавер као мисаони песник, Летопис Матице српске, год. 150, књ. 414, св. 2-3, август-септембар 1974, стр. 301-305. Предраг Протић, О Станиславу Винаверу као књижевном критичару и есејисти, Летопис Матице српске, год. 153, књ. 419, св. 1, јануар 1977, стр. 135-141. Исидора Секулић, Станислав Винавер: Руске поворке, у књизи: Домаћа књижевност II,
8 Stylos, Нови Сад, 2002, стр. 217-218. Миодраг Сибиновић, Винавер и Блок, у књизи: Словенски импулси у српској књижевности и култури. Славистичка студија, књига прва, Филолошки факултет Књижевна заједница Звездара, Београд, 1995, стр. 167-222. Љубомир Симовић, Ратни другови Станислава Винавера, у књизи: Дупло дно. Есеји о српским песницима, о комедијама Стерије и Нушића и о Животу и прикљученијима Доситејевим, Стубови културе, Београд, 2001, стр. 210-218. Јован Скерлић, Станислав Винавер, Priče koje su izgubile ravnotežu, у књизи: Критике, Матица српска Српска књижевна задруга, Нови Сад Београд, 1971, 411-413. Светислав Стефановић, Мјећа, књига стихова Станислава Винавера, Летопис Матице српске, књ. 286, св. 2, Нови Сад, 1912, стр. 81-83. Бојана Стојановић Пантовић, Винаверов експресионистички гест, у књизи: Побуна против средишта нови прилози о модерној српској књижевности, Mali Nemo, Панчево, 2006, стр. 129-136. Бојана Стојановић Пантовић, О тамним сагласјима (Благојевић-Вукадиновић-Винавер), у књизи: Побуна против средишта нови прилози о модерној српској књижевности, Mali Nemo, Панчево, 2006, стр. 137-143. Бојана Стојановић Пантовић, Наративна гестуалност Станислава Винавера, у: Зборник радова у част академика Радована Вучковића, уредник ак. Љубомир Зуковић, Академија наука и умјетности Републике српске, Зборници и монографије, књига VI, Одјељење књижевности и умјетности, књига 5, Бања Лука, 2006, 315-323. Гојко Тешић, Громобран Свемира, данас, поговор у књизи: Станислав Винавер, Громобран Свемира, фототип првог издања са поговором Гојка Тешића, Филип Вишњић, Београд, 1985, стр. 109-121. Гојко Тешић, Пркоси и заноси Станислава Винавера. Прилози за монографију, свеска прва, Просвета, Београд, 1998. Гојко Тешић, Пролог за Океан/Космос Винавер, Београдски књижевни часопис, год. III, бр.8, јесен 2007, стр. 109-115. Гојко Тешић, Епилог: У храму Станислава Винавера Београдски књижевни часопис, год. III, бр.8, јесен 2007, стр. 134-137. Милосав Тешић, Шумна мисао Станислава Винавера, поговор у књизи: Станислав Винавер, Звучни предео, приредио Милосав Тешић, Чигоја штампа, Београд, 2005, стр. 113-135. Иванка Удовички, Пародија и њени домети у српској поезији, Међународни славистички центар Научни састанак слависта у Вукове дане, 16/2, Београд-Нови Сад-Тршић, 10-14. IX 1986, стр. 113-119. Бранимир Ћосић, Станислав Винавер, у књизи: Десет писаца десет разговора, приредио и поговор написао Јован Пејчић, Народна бибилиотека Бор, 2002, стр, 153-168. Драган Хамовић, Пантологијски Винавер, Алманах Винавер за теорију и историју модерне књижевности. Оснивач и уредник Гојко Тешић, год. I, бр. 1, Друштво пријатеља Станислава Винавера, Београд, 1997, стр. 115-121. Јован Христић, Напомене, у: Станислав Винавер, Пантологија српске и југословенске пеленгирике, приредио Јован Христић, Нолит, Београд, 1966, стр. 199-200. Јован Христић, Станислав Винавер или искушење озбиљног, предговор књизи: Станислав Винавер, приредио Јован Христић, Нолит, Београд, 1964, стр. 9-28. Никола Цветковић, Неки видови фолклора у Винаверовим младалачким поетичким погледима на експресионизам и однос према Вуку, у књизи: Књижевно-поетичке студије II, НИП Нови Свет, Приштина Народна и универзитетска библиотека у Прштини, Учитељски факултет у Јагодини, 1995, стр. 107-121. Биће консултована и општа теоријска литература о авангарди (посебно у нашој књижевности) и кључни текстови домаћих и страних аутора о схватању традиције и односу према књижевном наслеђу: Авангарда. Теорија и историја појма 1, приредио Гојко Тешић, Народна књига, Београд, 1997. Авангарда. Теорија и историја појма 2, приредио Гојко Тешић, Народна књига, Београд,
9 2000. Peter Birger, Teorija avangarde, preveo s nemačkog Zoran Milutinović, Narodna knjiga/alfa, Beograd, 1998. Радован Вучковић, Српска авангардна проза, Откровење, Београд, 2000. Радован Вучковић,Војвођанска књижевна авангарда, Градска народна библиотека Жарко Зрењанин, Зрењанин, 2006. Јован Деретић, Историји српске књижевности, Нолит, Београд, 1983. T. S. Eliot, Tradicija i individualni talenat, u knjizi: Izabrani tekstovi, prevela Milica Mihailović, predgovor i objašnjenja Jovan Hristić, Prosveta, Beograd, 1963, str. Nikola Ivanšin, Tradicija, eksperiment, avangarda (o modernoj hrvatskoj lirici), Čakavski sabor Katedra za književnost i kulturu, Split, 1975. Бојан Јовић, Поетика Растка Петровића: структура; контекст, Народна књига/алфа Институт за књижевност и уметност, Београд, 2005. Тодор Манојловић, Традиција и доктрина, Летопис Матице српске, год. CV, књ. 327, св. 1-2, јануар-фебруар 1931, стр. 1-9. Todor Manojlović, Tradicija i doktrina, Ulaznica, časopis za kulturu, umetnost i društvena pitanja, Zrenjanin, god. XXVI, broj 131, 132, 133, jul 1992, str. 89-92. Adrijan Marino, Poetika avangarde. Avangardne estetske tendencije, s francuskog prevele: Mira Vuković i Vera Ilijin, Narodna knjiga/alfa, Beograd, 1998. Предраг Палавестра, Наслеђе српског модернизма, Просвета, Београд, 1985. Предраг Палавестра, Историја модерне српске књижевности. Златно доба 1892-1918, Српска књижевна задруга, 1986. Mihajlo Pantić, Tradicija i doktrina ogled Todora Manojlovića iz 1931. godine, Ulaznica, časopis za kulturu, umetnost i društvena pitanja, Zrenjanin, god. XXVI, broj 131, 132, 133, jul 1992, str. 87-88. Mihajlo Pantić, Modernističko pripovedanje. Srpska i hrvatska pripovetka / novela 1918-1930, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999. Милан Радуловић, Видови српске књижевне критике, Институт за књижевност и уметност, Београд, 1978. Rečnik književnih termina, glavni i odgovorni urednik Dragiša Živković, Institut za književnost i umetnost u Beogradu Nolit, Beograd, 1992. Миклош Саболчи, Авангарда & неоавангарда, превела са мађарског Марија Циндори- Шинковић, Народна књига, Баоград, 1997. Бојана Стојановић Пантовић, Српски експресионизам, Матица српска, Нови Сад, 1998. Gojko Tešić, Srpska avangarda 1922, poetsko-poetički radikalizam (u Rastkovom krugu), Polja, časopis za kulturu, umetnost i društvena pitanja, Novi Sad, god. XXXIII, br. 342-343, avgust-septembar 1987, str. 353-355. Gojko Tešić, Srpska avangarda u polemičkom kontekstu (dvadesete godine), Svetovi-Institut za književnost i umetnost, Novi Sad-Beograd, 1991. Gojko Tešić, Avangarda i tradicija [Anketa Književene reči 1980-1982], Narodna knjiga/alfa, Beograd, 2002. Gojko Tešić, Otkrovenje srpske avangarde, kontekstualna čitanja, knjiga prva, Institut zua književnost i umetnost Čigoja štampa, Beograd, 2005. Гојко Тешић, Српска књижевна авангарда (1902-1934), књижевноисторијски контекст, Институт за књижевност и уметност Службени гласник, Београд, 2009. Гиљермо де Торе, Историја авангардних књижевности, превела са шпанског Нина Мариновић, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци-Нови Сад, 2001. 4.циљева истраживања Циљеви истраживања у пријави за докторску дисертацију показују како се преко важног проблема традиције кандидаткиња определила за тумачење авангардне прозе у контексту целокупне српске књижевности, што свакако указује на тезу о томе како авангарда не представља деструкцију традиције. 5.очекиваних резултата (хипотезе) Очекивани резултат, што је опет добро презентовано у пријави, укратко може да се опише као могућност да се преко једне од централних културних фигура авангарде Станислава Винавера
10 установе они поетички принципи који су у Винаверовом опусу баштиници матерње традиције, како би се утврдио књижевноисторијски значај дела овог великог писца у контексту српске књижевности. 6.плана рада Рад би требало да има седам већих одељака, у којима би се поступно, најпре ишло од свеукупног авангардног поимања традиције до Винаверовог тумачења, теоријског и књижевнопрактичног, у појединачним његовим жанровским остварењима; на крају рада, што је изузетно ново, описао би се Винавер као традиција српске књижевности.7.метода истраживања Потпуно је стога разумљиво како ће се у раду користити текстолошка и критичко-интерпретативна анализа, а где буде потребно и интертекстуални компаративни метод. VI ЗАКЉУЧАК СА ОБРАЗЛОЖЕНОМ ОЦЕНОМ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ И КАНДИДАТА: Комисија је једногласног мишљења како је предложена тема за докторску дисертацију у потпуности научно ваљано образложена и како је литература о теми исправно протумачена, што кандидаткињу мр Милицу Мирковић чини подобном за израду докторске дисертације Винаверово схватање традиције. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ Проф. др Гојко Тешић, ментор доц. др Горана Раичевић проф. др Миливој Ненин проф. др Михаило Пантић НАПОМЕНА: Члан комисије који не жели да потпише извештај јер се не слаже са мишљењем већине чланова комисије, дужан је да унесе у извештај образложење, односно разлоге због којих не жели да потпише извештај.