САДРЖАЈ #002 // ЈУЛИ 2012.

Transkrypt

1

2

3 САДРЖАЈ 04 Уводник 06 Министарство науке и технологије Наука 10 Све стипендије на једном мјесту 12 Колумна 14 Занимљива страна науке 19 Наука и технологија у РС 22 Тема броја Стратегија научног и технолошког развоја Републике Српске године 27 Понос Српске - Сања Вукић Знање нема границу 28 У региону 30 Интервју Академик Рајко Кузмановић АНУРС симбол духовне и народне суверености 34 Умови који су промијенили свијет Жена која је промијенила свијет- Марија Кири 40 Откривамо откриће Путник кроз васиону и вијекове 44 Еурека 46 Макроскоп 48 Инфинити представља Технички институт из Бијељине 50 Препоручујемо #002 // ЈУЛИ ЗА ИЗДАВАЧА: Проф. др Јасмин Комић // УРЕДНИК ИЗДАЊА: Винко Богдан // ЗАМЈЕНИК УРЕДНИКА: Биљана Војводић // РЕДАКЦИЈА: Санда Десница, Санела Вуклишевић, Ања Гвозден, Ивана Божић, Денис Туркановић, Никола Плавшић, Чедомир Ољача, Мирза Бајровић, Aquarius // ДИЗАЈН И ПРЕЛОМ: Aquarius // ИЗДАВАЧ: Министарство науке и технологије Републике Српске // ШТАМПА: Графид 3

4 РИЈЕЧ УРЕДНИКА Поштовани читаоци, Пред Вама је други број часописа ИнфиНИТи, поново смо заједно, поново смо ту да Вас информишемо, инспиришемо, разонодимо, да Вас охрабримо и подржимо, јер знамо да рад на освајању и стварању нових знања није нимало лак, али да је надасве радостан и користан, цијењен и потребан свима нама, данас више него икада раније у прошлости. Част ми је и неизмјерно задовољство обратити Вам се у улози уредника часописа ИнфиНИТи који нуди, како истраживачима, научницима, професорима, студентима и ђацима, тако и стручњацима, иноваторима и практичарима, могућност да читају и сазнају информације о развоју науке и технологије, али и сами напишу текстове, који ће бити интересантни, који ће јавно и отворено износити одређена стајалишта из области истраживања и развоја, који ће аргументовано и промишљено указивати на нека нова рјешења када је у питању даљи научно-технолошки развој Републике Српске. Надам се да ће вам читање ИнфиНИТи-ја бити угодно и да ћете добити низ нових и корисних информација из домена ресорне надлежности Министарства науке и технологије, односно области научноистраживачке дјелатности и технолошког развоја, тако и других интересних подручја, као што су цртице из живота великих истраживача и научника или кратке вијести о научним или технолошким достигнућима и изазовима, како код нас тако и у свијету. С обзиром на то да живимо у раздобљу у којем је проток информација од пресудне важности, вјерујем да ће овај вид комуникације, поред осталих, побољшати наш свеукупни рад. У том смислу часопис је подијељен на неколико тематских подручја према којима смо разврстали наше и ваше радове. У другом издању у овој години у ИнфиНИТи-ју имамо неколико занимљивих текстова, од којих бих посебно споменуо осврт на нови Закон о научноистраживачкој дјелатности, Стратегију научног и технолошког развоја Републике Српске године, интервјуе са академиком Рајком Кузмановићем, предсједником Академије наука и умјетности Републике Српске и Сањом Вукић, младом, изузетно успјешном и надареном, стипендисткињом Фонда др Милан Јелић. Такође, велику пажњу заслужују два посебна текста, један, о великом научнику са наших, бивших Југословенских простора, Милутину Миланковићу, који је доскора био готово непознат широј домаћој јавности, а истовремено веома признат и познат у свијету, а други, о Марији Кири, двострукој добитници Нобелове награде и једном од највећих истраживача и научника свих времена. Осим овога, представљамо Вам успјешни домаћи истраживачко-развојни институт, као и нову научну књигу и часопис, али и описе посјете проф. др Јасмина Комића, министра науке и технологије компанији Microsoft у Редмонду, који помало личе на SF (science fiction) приче са призвуком носталгије за шездесетим годинама прошлог вијека и непревазиђеним James Marshall Jimi Hendrix-оm. За крај Вам желим поручити нешто можда помало патетично, али истинито. У овај часопис је уложено пуно труда, али све то што радимо неће имати много смисла без Ваше помоћи. Помоћи младих и оних мало старијих и искуснијих, али и свих оних који се осјећају младо у души и који желе да нешто промјене на боље. Јавите нам се, питајте, предлажите, критикујте, хвалите и што је најважније судјелујте! Избор је неограничен, као и ИнфиНИТи (инфинити = бесконачно). Ми смо расположени за сарадњу, а Ви? Мр Винко Богдан, дипл. инг Помоћник министра за науку 4

5 MИНИСТАРСТВО НАУКЕ И ТЕХНОЛОГИЈЕ ЗАКОН О НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОЈ ДЈЕЛАТНОСТИ И ТЕХНОЛОШКОМ РАЗВОЈУ Неспорно је да у сваком друштву и у свако вријеме, један од основних циљева научноистраживачке дјелатности, био, јесте и биће очување, проширење и продубљивање научних сазнања и општег фонда знања. Међутим, у посљедње двије деценије мјесто и улога науке и истраживања је суштински измијењена у смислу да је главна сврха развоја науке и технологије постало обезбијеђивање конкурентности роба и услуга на домаћим и страним тржиштима, подизање стандарда и квалитета живота грађана, односно, подстицање друштвено-економског развоја. Како социо-економски развој савремених друштава зависи од способности за искориштавање научноистраживачких резултата, иновација и нових технологија, то се и законска регулатива која уређује област научноистраживачке дјелатности и технолошког развоја све брже прилагођава овим новим потребама, приликама и условима. Први Закон о научноистраживачкој дјелатности у Републици Српској је усвојен прије девет година, у јулу године. Од тада је било више измјена и допуна тог закона, а донесен је и његов пречишћени текст године. Због изражене потребе Републике Српске за већом бројношћу и квалитетом научног подмлатка, већом промоцијом научних постигнућа домаћих истраживача у иностранству, побољшање квалитета истраживања и научне публицистике, осавремењивање и повећање броја истраживачких лабораторија, унапређење технологија у привреди, повећање броја и квалитета иновативних нових производа, процеса и услуга, као и усклађивања са европским стратешким опредјељењима која се односе на истраживање и развој, Народна скупштина Републике Српске је на својој 14. сједници 27. децембра године усвојила нови Закон о научноистраживачкој дјелатности и технолошком развоју ( Службени гласник Републике Српске бр. 6/12). ЦИЉЕВИ И ОПШТИ ИНТЕРЕС Законом о научноистраживачкој дјелатности и технолошком развоју уређује се систем научноистраживачке дјелатности и технолошког развоја у Републици. Утврђују се циљеви и начела, планирање и остваривање општег интереса у научноистраживачкој дјелатности и технолошком развоју, услови оснивања и рада организација које обављају те дјелатности, стицање научних и истраживачких звања, начин финансирања програма од општег интереса, као и друга питања од значаја за обављање научноистраживачке дјелатности и технолошког развоја. Према овом закону циљеви научноистраживачке дјелатности у Републици су развој науке, технологије и високог образовања, стварање и освајање нових научних спознаја, очување и развој укупних научноистраживачких потенцијала (научноистраживачких и високообразовних институција, научног и истраживачког кадра и научноистраживачке инфраструктуре), усмјеравање друштва ка иновацијама и подизање општег нивоа технологија у привреди, успостављање међународне научне сарадње ради брже интеграције у свјетске научне, привредне, друштвене и културне токове и укључивање у европски истраживачки простор и очувања културне и природне баштине и идентитета. Општи интерес и стратешки циљеви у научноистраживачкој дјелатности, у смислу Закона о научноистраживачкој дјелатности и технолошком развојују, остварују се путем реализације програма основних, примијењених и развојних истраживања, оспособљавања младих надарених за научноистраживачки рад, стипендирања и студената који постижу врхунске резултате у учењу и истраживању, усавршавања научноистраживачког кадра, набавке научне и стручне литературе из иностранства и приступа електронским научним и стручним базама података, издавања научних публикација (књига и часописа), одржавања научних скупова, подстицаја активности научних и научно-стручних друштава, удружења и других 5

6 организација које су у функцији унапређивања научноистраживачког рада, обезбјеђивања и одржавања научноистраживачке опреме и простора за научноистраживачки рад, међународне научноистраживачке сарадње и јачања капацитета за провођење политике научноистраживачке дјелатности и технолошког развоја, промоције и популаризације науке и технологије. Министарство науке и технологије Републике Српске финансијски подржава реализацију ових програма, а финансијска подршка се одобрава након спровођења јавне конкурсне процедуре. Програме могу остваривати Академија наука и умјетности Републике Српске, високошколске установе, и друге научноистраживачке организације, као и истраживачи запослени у научноистраживачким организацијама, научно-наставни и сараднички кадар у установама високог образовања, студенти сва три циклуса високог образовања, на начин и под условима који су утврђеним Законом о научноистраживачкој дјелатности и технолошком развоју. Када су у питању општи интерес и стратешки циљеви технолошког развоја, Закон о научноистраживачкој дјелатности и технолошком развоју одређује да се они остварују путем програма истраживања у области технолошког развоја, подстицања проналазаштва, иновација и заштита интелектуалног власништва, трансфера знања и технологија и подстицања примјене резултата научноистраживачког рада и подршке организацијама за инфраструктурну подршку развоја технологија. НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКЕ ОРГАНИЗА- ЦИЈЕ И ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА РАЗВОЈ ТЕХНОЛОГИЈА Генерално, појам научноистраживачка организација означава установу, привредно друштво, удружење или организациони дио правног лица које се бави научноистраживачком дјелатношћу, а који је уписан у Регистар научноистраживачких организација, који се води у Министарству науке и технологије. У Регистар се уписују само оне организације које испуњавају услове за обављање научноистраживачке дјелатности, у складу са законом. Научноистраживачке организације које нису уписане или су избрисане из Регистра не могу бити суфинансиране буџетским средствима. Научноистраживачку организацију може основати Влада Републике Српске, јединица локалне самоуправе, те правно или физичко лице. Акт о оснивању и укидању научноистраживачке организације доноси оснивач, у складу са законом. Прије доношења акта о оснивању, оснивач је дужан сачинити елаборат о оправданости оснивања, у коме се предочавају: друштвено-економски разлози, циљ оснивања, простор и опрема, кадровски потенцијал, као и сви други фактори битни за рад научноистраживачке организације. У научноистраживачке организације спадају: Академија наука и умјетности Републике Српске, високошколске установе, научноистраживачки и 6

7 истраживачкоразвојни институти, истраживачки центри и научна удружења. Оснивање и рад Академије наука и умјетности Републике Српске и високошколских установа (универзитети и високе школе) уређује се посебним законима. Научноистраживачки институт је научноистраживачка организација која првенствено обавља основна и примијењена истраживања која су у функцији валоризације резултата основних истраживања, а истраживачкоразвојни институт је организација чију претежну дјелатност чине примијењена и развојна истраживања, усмјерена ка задовољавању потреба непосредних корисника резултата истраживања. Виртуелни научноистраживачки институт је научноистраживачка организациона форма коју уговором оснивају научноистраживачки институти или установе високог образовања и група истраживача са научним звањем, ради реализације одређеног научног пројекта или научног рада. Истраживачки центар оснива се као научноистраживачка, односно истраживачкоразвојна организациона јединица правног лица у којој се одвијају истраживачке активности. Научно удружење је сваки облик добровољног повезивања више физичких или правних лица ради унапређења или остварења неког заједничког или општег интереса или циља из подручја научноистраживачке дјелатности у складу са законом, а чија основна сврха није стицање добити. Испуњеност услова за обављање научноистраживачке дјелатности (програм научноистраживачког или истраживачкоразвојног рада, број истраживача у научноистраживачком звању запослених са пуним радним временом, простор, опрема и друга потребна средства за остваривање истраживачких програма и пројеката) у некој научноистраживачкој организацији утврђује Министарство науке и технологије. Програме из области технолошког развоја могу остварити правна и физичка лица која уводе или иновирају технологије, производе и подстичу технопредузетништво или обављају иновационе дјелатности, на начин и под условима утврђеним овим законом. Корисници буџетских средстава намијењених за подршку остварењу програма технолошког развоја могу бити само они субјекти који су уписани у Регистар организација за развој и подршку развоја технологија који се води у Министарству науке и технологије. Закон о научноистраживачкој дјелатности и технолошком развоју дефинише организације за развој технологија (технолошка привредна друштва и иновационе центре), установе, привредна друштва, удружења или фондације за инфраструктурну подршку развоја технологија (пословно-технолошке инкубаторе, научно-технолошке паркове и центре за трансфер технологија), као и удружења иноватора. ИСТРАЖИВАЧИ И ИНОВАТОРИ Послове научноистраживачке делатности обављају лица (истраживачи) која испуњавају услове прописане Законом о научноистраживачкој дјелатности и технолошким развојем, као и наставници и сарадници високошколских установа. Истраживач је, у смислу овог закона, лице са најмање завршеним првим циклусом академског студија, које ради на научноистраживачким и развојним пословима и које је изабрано у научноистраживачко звање. У зависности од показаних резултата у научноистраживачком раду могу се стећи: истраживачка звања: истраживач сарадник и истраживач виши сарадник (завршен први или други циклус високог образовања) и научна звања: научни сарадник, виши научни сарадник и научни савјетник (лица са научним степеном доктора наука). Такође, у научноистраживачком раду могу учествовати студенти сва три циклуса високог образовања у оквиру научноистраживачког процеса у високошколским установама на којима се студирају или реализују научноистраживачки пројекти под руководством научно-стручних ментора. Посебна пажња при изради Закона о научноистраживачкој дјелатности и технолошком развоју је посвећена оспособљавању младог кадра за научни и истраживачки рад. Под оспособљавањем се подразумијева увођење студената сва три циклуса високог образовања у научноистраживачки рад путем учешћа у реализацији научноистраживачких пројекта, те кроз израду завршних радова ( магистарски и докторски рад), у складу са законом који регулише област високог образовања, као и рад младог надареног кадра у својству младих истраживача. Програм младих истраживача подразумјева запошљавање на одређено вријеме у својству сарадника, у научноистраживачким организацијама, младих који похађају студије другог 7

8 и трећег циклуса високог образовања. Док се налазе у својству младих истраживача студенти другог и трећег циклуса реализују истраживања у оквиру научноистраживачких пројеката који су тематски подударни са њиховим завршним радовима. Закон је дефинисао појам Иноватора као лице које примјеном инвентивног приступа рјешавању проблема ствара иновацију у ширем смислу ријечи у било ком подручју стварања, пословања, производње или пружања услуга, потрошње добара или ресурса, очувања околине, образовања или некој другој области, односно у било којем сегменту конструктивног људског дјеловања. Иноватор може, али не мора бити стручно квалификован за потпуно дефинисање иновације у смислу њеног патентирања, давање лиценце или неког другог напреднијег облика производно-технолошких знања. Иноватори се организују у удружења иноватора, тј. непрофитних организација које окупљају, подстичу и помажу своје чланове у бављењу истраживачко-развојним радом, развојем технике и технологије, односно, развојем нових производа и услуга. Финансијка средства за научноистраживачку дјелатност обезбјеђују се у буџету Републике Српске, буџетима јединица локалне самоуправе, из властитих прихода научноистраживачких организација, међународних фондова, донација и других извора. Орган управе Републике Српске који обезбјеђује или планира обезбјеђење средства из буџета Републике за финансирање извођења научноистраживачких активности или активности технолошког развоја, обавезан је да о томе писаним путем обавијести Министарство науке и технологије у циљу цјеловите евиденције и статистичког праћења тих активности. Средства за остваривање програма за подстицање истраживања и развоја који је у функцији развоја технологије обезбјеђују се у буџету Републике, уз обавезно учешће корисника резултата истраживања у висини најмање 50% од укупне финансијске конструкције за реализацију пројеката из наведеног програма За остваривање програма научног и технолошког развоја Министарство науке и технологије расписује јавне конкурсе. Конкурсом се утврђују рок за подношење пријаве, услови и вријеме за остваривање програма, односно пројекта и друга питања од значаја за спровођење конкурса. ФИНАНСИРАЊЕ НАУЧНОИСТРАЖИ- ВАЧКЕ ДЈЕЛАТНОСТИ И ТЕХНОЛОШ- КИ РАЗВОЈ Наука Наука је скуп систематизованих и аргументованих знања, односно чињеница, појмова, начела, података, информација, теорија, закона и законитости у одређеном историјском раздобљу о објективној стварности, односно природи и друштву, до којег се дошло примјеном објективних научних метода, а којима је основни циљ разумијевање закона и законитости о прошлости, садашњости и будућности природних и друштвених појава и повећање ефикасности рада у свим доменима људских активности 8

9 РЕПУБЛИЧКИ САВЈЕТ ЗА НАУКУ И ТЕХНОЛОГИЈУ Ради унапређења истраживања и развоја, односно систематског развоја науке и технологије у Републици Српској, Закон је предвидио оснивање Републичког савјета за науку и технологију, као стручног и савјетодавног тијела у систему научноистраживачке дјелатности и технолошког развоја. Републички савјет има 15 чланова, које именује Влада Републике Срспке на приједлог Министарства науке и технологије. При томе су 12 чланова Републичког савјета из реда истраживача у научном или научно-наставном звању и то по два за сваку научну област, од којих најмање по један представник Академије наука и умјетности Републике Српске, Ректорске конференције, универзитета и научноистраживачких института који имају својство правног лица, те три члана представника привредних субјеката, финансијских организација или асоцијација привреде. Мандат чланова Републичког савјета траје четири године са могућношћу једног реизбора. Задатак Републичког савјета за науку и технологију је да: прати стање и развој научноистраживачке делатности и технолошког развоја у Републици и предлаже мјере за њихово унапређивање, предлаже мјере за афирмацију и напредовање научног подмлатка, припрема и доставља Влади извјештај о стању у истраживању и развоју, сваке године за протеклу годину, са приједлозима и сугестијама за наредну годину, предлаже научноистраживачке пројекте из појединих ужих научних области од интереса за Републику, као и пројекте за јачање капацитета и побољшања услова истраживања и развоја, даје мишљење на текст нацрта Стратегије и разматра ефекте реализације Стратегије, даје претходно мишљење на правилнике у вези са научноистраживачком дјелатношћу и технолошким развојем које доноси министар, предлаже финансирање из буџета Републике, научних организација које нису уписане у Регистар научноистраживачких организација, ако учествују у пројектима од посебног значаја за Републику. Научноистраживачки рад Научноистраживачки рад је систематска стваралачка активност, тј. рад у којем се, примјеном научних метода, стичу нова научна сазнања, односно стваралачки користи постојеће знање за нове примјене. То је стваралачки рад на усвајању нових знања, с циљем подизања општег цивилизацијског нивоа друштва и коришћење тих знања у свим областима друштвено-економског развоја. Научноистраживачка дјелатност се остварује на повезаности основних, примијењених и развојних истраживања, оспособљавањем и усавршавањем кадра за научноистраживачки рад и то је дјелатност од општег значаја за Републику и саставни је дио међународног, научног, образовног и културног простора. Технолошки развој Технолошки развој је трајна активност унапређења постојећих и стварања нових технологија, усавршавање постојећих или стварање нових производа или процеса, односно, то је развој скупа сазнања потребних за израду неког производа или примјене одређеног процеса. Иновативност Иновативност је појам који означава начин размишљања и понашања које обиљежава тежња да се оствари напредак, односно да се побољша начин рада у циљу постизања и осигурања просперитета. Иновативност представља стварање прилика за профитабилну примјену знања, креативног мишљења, способност генерисања потпуно нових идеја и рјешења, те њихову примјену у пракси (иновациона дјелатност). Она представља једну од најзначајнијих карактеристика савременог пословања на глобалном тржишту, а оријентисана је ка изградњи знања, коришћењу пословних прилика и прилагођавању промјенама окружења у којем дјелује у стицању предности над конкуренцијом. 9

10 Фонд др Mилан Jелић Све стипендије на једном мјесту Фонд др Милан Јелић, који се води у Министарству науке и технологије био je партнер Другог сајма пракси и стипендија, који је одржан у мају ове године у Дому омладине у Бањој Луци. О во је друга по реду образовно - изложбена манифестацијa овог типа чији је циљ да младе људе, прије свега талентоване студенте, информише о стипендијским програмима који су доступни студентима из РС/БиХ, различитим видовима неформалног образовања који се нуде у нашем окружењу, као и да заинтересованим студентима омогући обављање стручних пракси у компанијама које су учествовале на сајму. На сајму је учествовало преко 20 излагача међу којима су биле компаније и послодавци који су понудили преко 100 стручних пракси различитим профилима студената (Delhaize Maxi, Lanaco, Raiffeisen банка, Intermezzo, Едукативни центар Бања Лука, Perpetummobile итд.), организације, амбасаде и фондације које су презентовале стипендијске програме за студенте у БиХ (German Academic Exchange Service - DAAD, Fondacija Konrad Adenauer, Чешка амбасада), те организације и школе које нуде различите програме неформалног образовања (курсеви страних језика, курсеви рачунара и сл.). Сајам је отворила министрица породице, омладине и спорта Нада Тешановић, а присутнима се обратила и савјетница министра науке и технологије РС Жељана Јовичић. Том приликом истакнуто је да би било веома корисно на једно мјесто скупити податке о свим доступним стипендијама за младе из Републике Српске, а да Министарство науке и технологије Републике Српске може преузети ту обавезу. Програм Сајма је обухватио и серију предавања и радионица на теме: Како бити атрактиван на тржишту рада, како квалитетно припремити и написати биографију и мотивационо писмо, те аплицирати за жељену праксу, на којима су посебно учешће узели стипендисти Фонда др Милан Јелић. Такође, за вријеме одржавања сајма предавања су одржали и менаџери у предузећима - излагачима, представници организација које се баве неформалним образовањем, док је дио предавања био посвећен и стипендијским програмима који су доступни у БиХ и иностранству. 10 Мирослав Поповић, студент, Денис Туркановић, руководилац Фонда др Милан Јелић и Јасмин Комић, министар науке и технологије

11 УЗ ПОДРШКУ МИНИСТАРСТВА НА BERKELEY Бањолучанин Мирослав Поповић од августа ће, уз подршку Министарства науке и технологије Републике Српске, похађати докторске студије из области физике на престижном Универзитету Беркли у Калифорнији. Мирослав Поповић завршио је Хемијски факултет у Београду (Истраживачки одсјек, просјек 9,43), Физички факултет у Београду (одсјек Теоријска и експериментална физика, просјек 9,23), мастер студије на Православном богословском факултету у Београду (просјек 9,50), а тренутно је трећа година докторског студија из области физике у Београду (просјек 9,75). Подршка министарства науке и технологије Републике Српске итекако ми значи и додатни је мотив да на Берклију дам све од себе и будем међу бољима, истакао је Поповић ЗДРАВКО ЗУБАЦ ОДЛАЗИ НА ДОКТОРСКЕ СТУДИЈЕ У БЕЛГИЈУ Требињац Здравко Зубац од августа ће, уз подршку Министарства науке и технологије Републике Српске, похађати докторске студије из области информационе технологије на Факултету електротехнике и архитектуре на Универзитету Ghent у Белгији. Здравко Зубац завршио је Електротехнички факултет у Београду са просјеком 9,93. На истом факултету је и завршио мастер студије са просјеком 10,00. Четири године заредом био је стипендиста Фонда др Милан Јелић. 11

12 КОЛУМНА Министар науке и технологије Републике Српске, проф. др Јасмин Комић У ПОСЈЕТИ MICROSOFT-U Искуство од сат времена у Microsoft Home дефинитивно мијења ваш поглед на будућност и неминовно постајете свјесни да свијет ускоро неће бити исто мјесто. Замислите кућу која није само дом, већ ваш партнер у креирању и дизајнирању окружења које се прилагођава вашим захтјевима, потребама и жељама, и који вам ствара амбијент у којем ћете функционисати на оптималан начин. У јуну ове године имао сам задовољство да будем гост компаније Microsoft, чије се сједиште налази у Редмонду, који је смјештен на само 26 км од Сиетла у држави Вашингтон, на позив ове компаније. Иако је познато да је ова компанија водећа у области IT технологија у свијету, садржаји које сам том приликом видио превазишли су сва моја очекивања. Моја размишљања о развоју сектора IT технологија у будућности добила су сасвим нову димензију, уз спознају о неисцрпним могућностима за промјене и побољшања квалитета живота. Посјета Microsoft-u започела је у Executive Briefing Center, који се налази у срцу Microsoft кампуса у Редмонду и намијењен је за стратешке састанке са кључним пословним корисницима и партнерима. Овај центар изврсности за представљање начина како производи и услуге Microsoft-а могу поспјешити рад предузећа и јавних институција, даје прилику корисницима да се укључе у отворени дијалог с руководиоцима и стручњацима о програмима и темама у распону од Microsoft производа до индустријских трендова. То је прилика да се заједнички истраже могућности и изаберу начини на који Microsoft може одговорити специфичним пословним захтјевима сваког корисника. Приликом посјете овом центру састао сам се са извршним директором Сектора за продају технологија, за јавни сектор и инкубације Josh Rice-om, у присуству представника Microsoft-а за Централну и Југоисточну Европу, Дејана Цветковића, представника Microsoft-а за Босну и Херцеговину, Омара Кривошије, као и директора компаније Lanaco, Microsoft LAR партнера за БиХ, Небојше Нинића. То је била прилика да изразим задовољство досадашњом сарадњом Владе Републике Српске са Microsoft-om, која је резултирала потписивањем новог трогодишњег уговора о коришћењу Microsoft лиценци. У току разговора разматрали смо различите облике сарадње у области јавног сектора, високог образовања, науке, истраживања, иновација и других области, те информатизације Републике Српске уопште. Посебно је разматрана могућност оснивања Microsoft центра за едукацију, инкубацију и друге пројекте из области информационо-комуникационих технологију, који би био смјештен у Бањој Луци. Ово би било од изузетног значаја за град Бању Луку, као и за Републику Српску, како у погледу развоја IT сектора, тако и у погледу позиционирања ових простора у свјетским информатичким токовима. Током посјете Microsoft-у, присуствовао сам и презентацији Microsoft Home Tour, која представља сценарио који може у релативно кратком временском року, за 5-10 година, суштински да промијени 12

13 наш начин живота. Microsoft Home је изграђен као прави модел куће, у којем се истражују практичне примјене најсавременијих техничких рјешења и поставки за прототипове футуристичких технологија. Дизајниран је не само да изгледа као прави дом, него се у њему можете и осјећати као код куће, и имати прилику да доживите будуће сценарије примјене технологија широке потрошње на потпуно нов начин. Искуство од сат времена у Microsoft Home дефинитивно мијења ваш поглед на будућност и неминовно постајете свјесни да свијет ускоро неће бити исто мјесто. Замислите кућу која није само дом, већ ваш партнер у креирању и дизајнирању окружења које се прилагођава вашим захтјевима, потребама и жељама, и који вам ствара амбијент у којем ћете функционисати на оптималан начин. То је управо оно што можете да доживите у Microsoft Home и што превазилази сва ваша очекивања, без обзира на то колико сте у току са развојем савремених технологија. Приказ опреме, рјешења и избора технологија намијењених вриједностима и потребама породичног начина живота у будућности, представља реализацију замисли насталих у главама писаца научне фантастике прије готово пола вијека. Свакако да овај нови сценарио отвара и питања која се односе на друге аспекте живота човјека у будућности (релације међу људима, однос човјека и виртуелног окружења, психолошки аспекти реаговања на нов начин живота), али то је дио којим треба да се позабаве научници из области друштвених и хуманистичких наука, и ја сам сигуран да су ови елементи развоја људског друштва већ предмет њихових истраживања. Посјета Microsoft-u укључивала је и обилазак Microsoft лабораторије, намијењене укључивању корисника и партнера у разговоре о продуктивности иновација у Microsoft-u. Поред могућности да видите како се у Microsoft-u иницирају и развијају иновативне активности, циљ је да се купци и партнери са идејама потакну на реализацију иновација, кроз партнерски однос са Microsoftom и изградњу повјерења у Microsoft визију. Током обиласка, представници Microsoft-a, корисници и партнери разматрају кључне елементе за обликовање животног и радног окружења у наредних 5-10 година, уз низ демонстрација које илуструју како Microsoft иновације и изуми приближавају будућност. С обзиром на функцију коју обављам у Влади Републике Српске, посебно су ми биле интересантне презентације које се односе на Microsoft in Government, односно на коришћење IT технологија у владиним институцијама. Влада Републике Српске у свом раду користи и имплементира савремена достигнућа у области IT технологија и опредијељена је за даљи развој и примјену е-сервиса. Током презентација имао сам прилику да се укључим у расправу о стратегијама и практичним рјешењима за информатизацију владиних институција, кроз разматрање важности управљања уређајима које користе владини службеници, разматрање сигурносних аспеката те могућности које се отварају употребом мобилних уређаја у владим институцијама. Посјета Microsoft-u била je прилика да се на лицу мјеста увјерим, не само у садашњу снагу Microsoft-a, који има запослених, са 80 милијарди долара прихода и 10 милијарди долара улагања у истраживање и развој на годишњем нивоу, него и у опредјељење ове компаније за снажан развојни програм у погледу рјешавања многих проблема у привреди и друштву, као и оријентацију на водећу позицију у свјетским токовима информационо-комуникационих технологија. Поред могућности за дискусију о развоју IT технологија, ова посјета је била изузетна прилика и за изградњу ближих пословних веза и стварање предуслова за бржи и квалитетнији развој Републике Српске у области IT технологија. P.S. У близини Сиетла је Рентон, мјесто гдје је прије 42 године смирај нашао велики маг гитаре Jimi Hendrix. И још увијек у тишини Grenwood Меморијалног центра, осјете се вибрације испод мале капелице... или је то само ехо великог умијећа које никад не умире. 13

14 Апарат који претвара тјелесну топлоту у електричну енергију Центар за нанотехнологију и молекуларне материјале на Универзитету Вејк Форест (Wake Forest) дошао је до занимљивог открића. Ријеч је о термоелектричном апарату који претвара тјелесну топлоту у електричну енергију. Апарат, под називом Power Felt, направљен је од сићушних карбонских наноцијеви уплетених у флексибилна пластична влакна. Готов материјал на додир подсјећа на тканину. Тканина је сачињена од 72 слоја испреплетених карбонских наноцијеви и пластичних влакана, а производи негдје око 140 нановата снаге. Технологија користи разлику у температури, нпр. разлику између собне и тјелесне температуре, за производњу електричног напона. Power Felt би се могао користити за пресвлачење сједишта у аутомобилу и на тај начин би властитим тијелом могли напајати сву електронику. Могао би постати ослонац у случајевима нестанка струје или несрећама. Једна од могућих употреба је и у производњи спортске опреме, попут дресова за праћење напретка тренинга. У болницама би се могао користити за превијање рана и учинковитију сигнализацију тренутних медицинских потреба пацијената. Цијена производње је главни разлог зашто термоелектрични уређаји нису ушли у широку примјену. Уобичајени термоелектрични уређаји засновани су на бизмутовом телуриду, енергетски много учинковитијем материјалу, а саставни су дијелови уређаја за хлађење процесора. Килограм тог споја кошта чак америчких долара. У поређењу са цијеном производње уређаја Power Felt и потражње, научници сматрају да ће цијена нпр. облагања мобилног телефона свести свега на 1 долар. Ињекције којима није потребна игла Научници са МИТ-а (Massachusetts Institute of Technology) конструисали су уређај помоћу којег се садржај ињекције убризгава под кожу пацијента без употребе хиподремалне игле. Садржај ињекције се млазним погоном убризгава под кожу и притом не узрокује никакву бол. Иако су разне ињекције на млазни погон већ дуже вријеме у употреби предност овог изума је у томе што може убризгавати различите количине ињекције на различите дубине. Овај апарат, уз многе друге предност, може помоћи при превенцији случајних повреда који настају при свакодневним руковањем са иглама. Амерички Центар за контролу и превенцију болести процјењује како се болничко особље случајно озлиједи иглама чак пута годишње. У највећем броју случајева ради се о ситним убодима, али постоји значајан ризик од преношења неких тешких болести. Ињекција без игле значајно може олакшати живот особама које свакодневно морају убризгаваати лијекове попут инзулина као и помоћи пацијентима да савладају разне фобије везане за медицинске игле. 14

15 Лијек који сузбија ћелије тумора дојке Истраживачи болнице Cincinnati Children s Hospital Medical Center открили су лијек за сузбијање малих молекула који је у првим лабораторијским тестирањима зауставио станице малигног тумора дојке у ширењу на околне здраве станице, али и покренуо раст нервних ћелија познатих као неурити. Лијек су назвали Rhosin те се надају да ће будућа тестирања показати да се лијек може користити у лијечењу различитих облика тумора и оштећења нервног система. Rhosin циљано погађа посебан дио обољеле ћелије нападајући га коктелом бјеланчевина Rho GTPases (гуаносинтрифосфат). Овај протеински комплекс регулише кретање ћелија у ткиву, као и њихов раст у тијелу. Грешке у протеинском реду Rho GTPase одговорне су за различита обољења организма укључујући туморе и неуролошке поремећаје. С обзиром на то да су Rho GTPases протеински ланци веома стабилни у ћелијским процесима и туморским структурама, научници су годинама покушавали открити сигуран начин терапеутског циљања специфичних дјелова те протеинске струтуре. У тумору дојке појачана активност RhoA структуре чини станице тумора више инвазивним и узрокује њихово ширење на сусједне ћелије. С друге стране, смањена активност истог комплекса потискује раст тумора и његово напредовање. Након успјешног лабораторијског тестирања спопсбности Rhosinа да се лијепи на RhoA структуру, научници су испитали утицај лијека на узгојене ћелије дојке заражене тумором, као и на нервне ћелије. У тесту Rhosin је зауставио раст и формирање станица у млијечним сферама дојке. При томе циљано су гађане само RhoA структуре, док је остало, здраво ткиво остало нетакнуто. Приликом тестирања ћелија нервног система, лијек је дјеловао на фактор раста тих ћелија, односно протеин који је неопходан за раст и опстанак неурона. Људи ће моћи живјети 130 година Чувени француски доктор Кристоф де Жерер, један од највећих свјетских стручњака на пољу истраживања дуговјечности, сели своју лабараторију у Србију, гдје ће се правити теломерин, лијек којим ће се успорити старење. Француски физиолог ће руководити лабораторијом у Бачкој Тополи на Мегатренд факултету за биофарминг, која ће радити упоредо са лабараторијом у Паризу. Лијек који би требало да се појави за три године, Србију ће поставити у центар свјетске науке. Старење је врло компликован процес. Постоји више од 300 теорија које се баве овим проблемом, а теорија генетике једна је од њих. Дио те теорије се заснива на теломерама који представљају капе на крајевима хромозома ћелија. Теломере се временом скупљају и скраћују. На основу њихове дужине може се одредити вријеме старења. Теломерин ће се правити од природних супстанци и садржаваће молекуле који ће продужавати те теломере. Сви старимо од тренутка када напунимо 20 година. Већ са 50 година имамо 30 година старења. У оквиру основне борбе против старења препоручује се конзумирање овог медикамента од 20 године, али ако се почне узимати и са 50 вјероватно ће имати добар ефекат јер Теломерин треба да повећа теломере, тако да ће се у сваком случају добити битка против старења. Физиолог Де Жерер тврди са сигурношћу да ће лијек омогућити људима живот дужи од 90 година, а вјерује чак и до 130. године 15

16 АУТОМОБИЛИ БИ СЕ МОГЛИ ПОКРЕТАТИ НА РЕЦИКЛИРАНИ ПАПИР Научници са Универзитета Тулане открили су нови сој бактерија под називом ТU-103 које користе папир за производњу бутанола, биогорива које може послужити као замјена за бензин. TU-103 је први сој бактерије који производи бутанол директно из целулозе. Целулоза се може наћи у свим зеленим биљкама и један је од органских материјала којег на Земљи има у изобиљу. Само у САД-у се годишње баци најмање 323 милиона тона целулозног материјала који би се могао употријебити за производњу бутанола. Бактерија је пронађена у животињском измету и представља једини познати клостридијални сој који производи бутанол и који може расти и производити кисеоник у присуству кисеоника, који иначе убија све остале бактерије које могу производити бутанол. Као биогориво, бутанол је бољи од етанола (који се обично производи из кукуруза и шећера) зато што може користити у већ постојећим моторним возилима без икаквих модификација на мотору. Може се превозити кроз већ постојеће цјевоводе горива, мање је корозиван и даје више енергије од етанола, што може побољшати километражу аутомобила. Ово откриће ће водити бољем очувању околине рециклирањем папира, смањењу емисије издувних гасова као и јефтинијем и доступнијем гориву за аутомобиле. Научници декодирали мождане валове Научници са Универзитета у Калифорнији декодирали су електричне акивности у мозгу у сљепоочном режњу, сједишту слушног система, на начин како особа слуша нормални разговор. На основу корелације између звука и мождане активности били су у стању предвидјети ријечи које је особа чула захваљујући активности у темпоралном режњу. Ово сазнање наводи на могућност да ће научници једнога дана бити у могућности да чују замишљени говор пацијента који због можданог удара или парализе није у могућности да говори. Ово истраживање се темељи на звуковима које особа заправо чује али да би их користили за реконструкцију замишљеног разговора, та начела би требало примјењивати на нечијим унутрашњим вербализацијама. Постоје неки докази да слушање и замишљање звука активирају слична подручја у мозгу. Ако се може довољно добро разумјети однос између тога шта мозак снима и звука могли би синтезовати стварни звук којим особа размишља или само написати те ријечи с посебним типом интерфејса уређаја. 16

17 Плашт невидљивости Амерички научници су корак ближе реализацији популарне идеје о плашту невидљивости након успјешног прикривања тродимензионалог објекта у реалном простору. Досадашњи рад на овом подручју био је ограничен на рад с дводимензионалним предметима. Ово истраживање доказује могућност оптичког прикривања уобичајених предмета, у њиховом природном окружењу, из свих смјерова, без обзира на положај посматрача. Већина открића на овом подручју фокусирана је углавном на промјењиве материјале. Ријеч је о умјетним материјалима, нехомогене структуре, с атрактивним карактеристикама специфичног скретања зрака свјетлости око предмета. У овом истраживању кориштен је сасвим посебан умјетни материјал, плазмонски метаматеријал. Предмете око нас видимо на тај начин што се зрака свјетлости одбија од површине предмета врло слично као што се тениска лоптица одбија од зида. Неке од тих зрака одбијају се од наше очи које преводе подражај у електрични импулс који се нервним сиситемом преноси до мозга, гдје постајемо свјесни онога што гледамо. Захваљујући јединственим карактеристикама, површина плазмонских метаматеријала одбија свјетлост потпуно другачије од уобичајеног. Долази до међусобног поништавања зрака свјетлости рефлектованих с површине плазмонских метаматеријала што чини предмет прозирним и готово невидљивим из сваког угла посматрања. Њемачки Институт за физику спровео је истраживање користећи методу познату као плазмонско прикривање у којем су успјели сакрити цилиндар дужине 18 cm од микроталаса. Како би цилиндар учинили невидљивим, научници су га обложили слојем плазмонског метаматеријала. Систем је тестиран излагањем микроталасном зрачењу. Спој плазмонског метаматеријала показао је задовољавајућу учинковитост за релативно широк распон фреквенција у микроталасном спектру. Сљедећи изазов за научнике је да употребом исте технике успјешно прекрију тродимензионални објекат од видљиве светлости. Људи који болују од парализе могли би поново да ходају Парализовани штакори с повредама кичмене мождине могли су поново научити ходати захваљујући пажљивом тренирању помоћу роботског појаса и посебног коктела хемикалија дизајнираног за стимулисање можданих ћелија. Научници са швајцарског Федералног института за технологију у Лозани сматрају да тестови указују на то да би људи који болују од парализе због повреда кичмене мождине могли повратити неке нервне активности. Терапија се фокусира на инхерентну пластичност нервног система, гдје се неуронске мреже могу репрограмирати за обављање различитих задатака. Подручја моторног кортекса могу успоставити нове везе са стражњим удовима штакора, који су парализовани због повреда кичмене мождине слично као и леђне мождине код људи. Упркос способности нервног система да се сам преусмјери, половина повреда кичмених мождина код људи води до парализе. Научници сматрају да се уз помоћ електрохемијског лијечења и роботског појаса чак и најисцрпљујуће повреде могу преусмјерити. Трик је у томе да се пробуди успавана кичма. Научници су штакорима прво убризгали хемијски коктел који се веже за рецепторе допамина, адреналина и серотонина на неуронима на кичменој мождини, а потом су стимулисали кичмену мождину преко електрода које су уграђене у њихове кичмене канале након чега су животиње биле трениране на траци за вјежбање да опет користе своје удове. Животињама су израђени мали прслуци који су им пружали потпору док су стајали на траци. Прслук им је помогао да стоје на стражњим ногама, практично их форсирајући да користе своје парализоване стражње ноге како би ходали усправно. Штакори су се покушавали кретати према комаду чоколаде који се налазио на другом крају, те је овај тренинг базиран на снази воље постепено изграђивао нова нервна влакна. Штакори су направили своје прве самосталне кораке на парализованим ногама након две седмице тренирања. Након пет или шест седмица, сви штакори су могли ходати двоношке, на стражњим ногама, дуже вријеме. Према ЕПФЛ-у клиничка испитивања на људима већ су на помолу, те требају почети у року од двије године у Цириху. 17

18 ВАКЦИНА ПРОТИВ РАКА ПЛУЋА Институт за молекуларну имнунологију из Хаване дошао је до револуционарног открића, вакцине cimavax EGF. Ријеч је о вакцини која зауставља рак плућа у одмаклој фази и претвара га у хроничну болест, са којом пацијент може да живи. Специфичност вакцине је чињеница да нема превентивну функцију, али има сјајне резултате у борби против бјеланчевина које изазивају неконтролисани раст ћелија. Љекар даје препоруку да ли ће се вакцина користити прије операције, мада се у највећем броју случајева препоручује да послије хемотерапије почне процес лијечења вакцином. Вакцина се даје на четири мјеста на тијелу, у четири сесије, на 14 дана. Након тога се посматра како су вакцине дјеловале на метастазе на плућима. Вакцином се процес храњења метастазних ћелија зауставља и оне умиру па остаје само примарни тумор, који ако може да се оперише то се и чини, а ако то није могуће онда се наставља са вакцином. Једна вакцина кошта 250 евра, а будући да се дају четири вакцине у четири дозе лијечење би коштало око евра не рачунајући болничке дане и љекарски прелед. Вакцина је тестирана на више од хиљаду пацијената на Куби и у појединим латиноамеричким земљама, а болесницима се дијели бесплатно и при том пацијент не мора да буде хоспитализован. Вакцина се још увијек не користи у Европи. Тренутно се клиничка испитивања обављају у 17 земаља ЕУ у којима се за 18 мјесеци очекују први резултати како би се почело са примјеном вакцина. Представници кубанског Института за молекуларну имунологију CIMAB заједно са представницима института Торлак договорили су се да Торлак буде носилац дозволе за стављање у промет вакцине за рак плућа, регистрациона документација би требало да буде припремљена и достављена у октобру Агенцији за лијекове и медицинска средства Србије. 18

19 ИНСТИТУТ ЗА ГЕНЕТИЧКЕ РЕСУРСЕ БАЊА ЛУКА Процјењује се да је током посљедњег вијека бесповратно нестало око 75% генетског материјала пољопривредних биљних култура које су заувијек изгубљене У току редовних активности Института за генетичке ресурсе из Бање Луке на провођењу Програма очувања биљних генетичких ресурса Републике Српске током године запослени и сарадници су на подручју источне Републике Српске (Вишеград, Фоча, Власеница, Милићи и околна села) обавили пописивање и колекционисање великог броја аутохтоних сорти. Тако смо нпр. на подручју општине Вишеград - село Лозница, на имању Раде Дикића, пронашли неке аутохтоне сорте јабуке и крушке које су власници успјели очувати генерацијама, а генерације породице Дикић су на том имању присутне преко 400 година. Неке од тих сорти имају врло интересантна народна имена, лубеничарка, кромпируша, зећуша и јерибасма, кажу у Институту. ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ ИСТОЧНО САРАЈЕВО ESLab Лабораторија за системе са уграђеним рачунаром Електротехничког факултета Универзитета у Источном Сарајеву организовала је радионицу Аутић на даљинско управљање. У оквиру овог пројекта направљена су два аутића на даљинско управљање, а студенти ЕТФ-а су имали прилику да прођу кроз све фазе израде овог сложеног пројекта. Задржана је само конструкција аутића (точкићи, мотори, пренос...), док је комплетна управљачка електроника развијена на ново. За комуникацију са аутићем изабрана је блутут (bluetooth) комуникација тако да је аутићем могуће управљати како са рачунара, тако и са бројних мобилних уређаја. 19

20 ИНСТИТУТ ЗА ВОЋАРСТВО, ВИНОГРАДАРСТВО И ХОРТИКУЛТУРУ БАЊА ЛУКА Институт за воћарство, виноградарство и хортикултуру Пољопривредног факултета Универзитета у Бањој Луци контролише здравствено стање и сортну чистоћу садног материјала воћака, винове лозе и украсног биља на простору Републике Српске. У протеклих пет година ( ) у расадницима на простору Републике Српске произведено је укупно комада садница јабуке, крушке, шљиве и трешње. Највећа производња садница наведених врста забиљежена је године и износила је Произведени садни материјал се пласира углавном на тржиште Републике Српске и Босне и Херцеговине, док се мањи дио извози у земље окружења. Задњих година се у Републици Српској сади преко садница различитих воћних врста на годишњем нивоу. ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИСТОЧНО САРАЈЕВО Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву и Природноматематички факултет Универзитета у Марибору раде на програму под називом Интерактивно електронско учење математике у Републици Српској. Циљ овог пројекта јесте развој интерактивних електронских уџбеника из математике, који ће бити прилагођени наставним плановима за све разреде основних школа и гимназија у Републици Српској, као и оспособљавање ученика и наставника за њихово коришћење у настави. Осим текста и слика, уџбеници садрже и аудио/ видео елементе, анимације, интерактивне аплете и радне свеске које задају задатке и провјеравају рјешења које уноси ученик. Тренутно се ради на развоју уџбеника који су прилагођени наставним плановима из математике за четврти и шести разред основних школа у Републици Српској, који би требали бити завршени до септембра. Планирано је да се до половине године заврше уџбеници из математике за преостале разреде, а да се након тога крену радити уџбеници и из осталих предмета, првенствено из природних наука. Електронски уџбеници ће бити бесплатни и доступни свима преко интернета. 20

21 ТЕХНОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ БАЊА ЛУКА Студенти Технолошког факултета Универзитета у Бањој Луци, смјерова Дизајн и конфекција и Графичко инжењерство и дизајн, направили су изложбу занимљивих радова, којом су привукли велики број Бањолучана. Све што је постављено на изложби студенти су направили ручно користећи се домаћим природним сировинама домаћом вуном, природним материјалима или мјешавином природних и синтетичких материјала, а приказано је око 25 одјевних предмета, (хаљине, сукње, јакне, тунике) и око 25 модних додатака (торбе, кајишеви, накит, папуче). Сваки експонат, уз своје креативно рјешење, вођен јединственом инспирацијом има своју примјењиву страну и намијењен је људима отворенијег духа, са јасним ставом и слободом у визуленој комуникацији. Заинтересовани ће ову изложбу, која је продајног карактера, моћи поново да виде у септембру у просторијама Технолошког факултета. СЛОБОМИР П УНИВЕРЗИТЕТ - БИЈЕЉИНА Четворица студената Слобомир П Универзитета - Факултет информационих технологија из Бијељине, Бранко Крстић, Игор Лале, Игор Томић и Игор Перић, са ментором Дарком Лакићем, дошли су до занимљивог открића које ће, како тврде, драстично побољшати квалитет живота слепих и слабовидих људи. Ријеч је о модификованој рачунарској конзоли XBоx 360, коју су преуредили у потпуно нови уређај који шаље додирне сигнале на кожу особе која не види. Уређај је подешен тако да информације о слици, тактилним путем, у облику вибрација преноси на кожу подлактице корисника. На овај начин слијепа и слабовидна лица ће моћи да стекну потпун осјећај, не само о положају ствари у њиховој непосредној близини, већ и о осталим карактеристикама предмета, као што су њихова боја или облик. Са овом иновацијом талентовани студенти из Бијељине учествовали су на престижном Microsoft такмичењу Imagine Cup 2012, одржаном у јулу у Сиднеју. Са овим јединственим пројектом такмичили су се у најзахтјевнијој категорији Softver design, те освојили награду у виду права за бесплатно учешће на свјетској Microsoft конференцији, која ће бити одржана у Њујорку (New York), а која је намијењена развојним инжењерима и програмерима. 21

22 ТЕМА БРОЈА Стратегија научног и технолошког развоја Републике Српске године Визија научног и технолошког развоја Републике Српске полази од слике друштва какво прижељкујемо да изградимо друштва и економије заснованих на знању. 22

23 23

24 Наука и технологија су незаобилазан и незамјењив фактор у развоју савремених друштава и њиховом економско-социјалном напретку, те у било каквом промишљању квалитетног и одрживог развоја. Наука и технологија су у директној или индиректној функцији развоја и напретка многих људских дјелатности: интелектуалних, образовних, социјалних, привредних, културних, еколошких, здравствених, демографских, хуманих и других. Сходно чињеници да ће се друштвени и економски живот Републике Српске у наредном периоду одвијати у времену политичке и економске нестабилности Европе и свијета, јер се привредне активности одвијају у непредвидивим и динамичним условима који траже брзо прилагођавање промјенама уз повећање конкурентности, а све већи социјални проблеми су дио свакодневице, Народна скупштина Републике Српске је на 20. сједници одржаној 17. јула године донијела документ Стратегија научног и технолошког развоја Републике Српске године. У том стратешком документу представљена је визија развоја науке и технологије у Републици Српској до године, чијом примјеном би се у наведеном раздобљу Република Српска требала увести у процес далеко веће примјене истраживања и науке у сврху свеукупног социо-економског напретка, с крајњим циљем изградње тзв. друштва знања. Визија научног и технолошког развоја Републике Српске полази од слике друштва какво прижељкујемо да изградимо друштва и економије заснованих на знању. Имајући у виду нераскидиву везу између развијености науке и технологије и укупног друштвеног развоја, унапређење научноистраживачког и истраживачко-развојног система нужан је услов даљег развоја Републике. Задатак Стратегије научног и технолошког развоја Републике Српске јесте да пружи оквир дјеловања, са приједлогом мјера унапређења научног и технолошког система Републике Српске с циљем свеопштег развоја, који ће постепено, али трајно смањивати слабости и уклањати пријетње с једне, те развијати предности и користити се могућностима, са друге стране. Стратегија научног и технолошког развоја до године има за циљ изградњу таквог истраживачко-развојног система који ће обезбиједити, ангажовати и дугорочно подстицајно дјеловати на све научноистраживачке потенцијале, људске, организационе и материјалне, у стварању и примјени нових знања и технолошких рјешења, у осигурању одрживог развоја, благостања, друштвене и економске стабилности и савременог цивилизацијског развоја Републике Српске. Приоритети Републике Српске у области научноистраживачке дјелатности и технолошког развоја могу се подијелити у двије групе приоритета различитих по својој природи и начину реализације. Прва група се односи на приоритете у одређеним научним области од суштинског интереса за Републику Српску (приоритетна подручја истраживања), а друга група приоритета се односи на стратешке правце развоја система научноистраживачке дјелатности и технолошког развоја (приоритетна системска рјешења научног и технолошког развоја). Стратегија научног и технолошког развоја године идентификује седам приоритетних подручја у домену научног и технолошког развоја Републике Српске и то: 1. Пољопривреда (укључујући истраживања 24

25 у биљним наукама, шумарству, рибарству, сточарству, ветерини, пољопривредним биотехнологијама) и храна; 2. Информационе и комуникационе технологија (истраживање, развој и примјена); 3. Савремени материјали; 4. Медицина и здравство (укључујући истраживања у медицини, биомедицини, генетици, здравственим биотехнологијама, здравствена заштита, здравствени менаџмент); 5. Енергија и енергетска ефикасност (укључујући обновљиве изворе енергије); 6. Заштита животне средине и климатске промјене; 7. Друштвени и хуманистички аспекти идентитета и развоја Републике Српске (афирмација историјске и културне баштине и унапређење доношења јавних одлука и политика). Предложена тематска подручја, премда релативно уопштена, високо кореспондирају са тематским областима Седмог оквирног програма ЕУ, будућег FP8 (HORIZON 2020), са истраживачким циљевима земаља у непосредном окружењу и са усвојеним стратегијама у претходном периоду у Републици Српској. Приоритетна системска рјешења научног и технолошког развоја Републике Српске се базирају на шест општих циљева (ОЦ) и 24 посебна циља (ПЦ) са одговарајућим мјерама усмјереним ка смањењу раскорака између савременог схватања важности и улоге науке и технолошког развоја у развијеним земљама свијета и код нас, и чија реализација представља прилику и изазов да знање и креативност буду главни покретачи духовне, интелектуалне, економске, социјалне, здравствене и еколошке димензије развоја Републике као савременог и хуманог друштва, али и услов њеног трајног и одрживог развоја. Општи циљеви приоритетног научног и технолошког развоја Републике Српске до године су: 1. Јачање друштвене свијести о значају и улози науке и технологије у друштвеном и економском развоју као кључних инвестиција за социјални, економски, духовни и културни напредак и постепену изградњу друштва знања у Републици Српској. 2. Развој повољног окружења за истраживање и развој према међународно признатим стандардима. 3. Развој људских ресурса као главног капитала за истраживачко-развојну и иновативну дјелатност, односно услова за убрзање напретка и повећања конкурентности Републике Српске. 4. Јачање сарадње и преноса резултата истраживања из научноистраживачког у привредни сектор, као и подршка трансферу технологија и јачању иновационих капацитета предузећа. 5. Редефинисање улоге и задатака свих субјеката у истраживачком и развојном систему Републике, тј. универзитета, научноистраживачких и истраживачко-развојних института, посредника, привредних организације и јавне управе у правцу изградње иновационог система Републике Српске. 6. Повећање финансијског улагања у истраживање и развој према потребама и реалним могућностима, као и у складу с усвојеним европским стратешким документима (декларације из Лисабона и Барселоне, стратегија Европа 2020 ). Стратегија научног и технолошког развоја Републике Српске до године је веома амбициозан пројекат и за његово остварење неопходна је потпуна имплементација мјера везаних уз прихваћену научну и технолошку политику, које укључују одређене промјене у високом школству, привредним и другим организацијама, већој међуресорној сарадњи министарстава у Влади Републике Српске, као и већа финансијска улагања у научно-технолошки развој. При овоме увијек треба имати на уму да је стратегија динамичан документ подложан промјенама, али да је, с друге стране, потребно поштовати и примијенити оно што је у њој зацртано и да је у процесу њене реализације увијек присутан овај двоструки ефекат. Поред тога, доношење стратегије у одређеној области значи дефинисање политичке воље за реформом, а економска криза је добар моменат за покретање стратешких и реформских поступака. Да ли ће стратегија бити ефикасна и спроводива, зависи од способности одговорних за њену координацију, отпора или подршке актера којим је намијењена, реалности процјене кадровских и финансијских могућности и спремности свих учесника да истрају у промјенама. Документи Стратегија научног и технолошког развоја године, Прилог стратегији и Акциони план се могу преузети на веб страници Министарства науке и технологије која се налази на интернет порталу Владе Републике Српске ( 25

26 ПЛАН ФИНАНСИЈСКОГ УЛАГАЊА Стратегијом научног и технолошког развоја Републике Српске године предвиђено је да се укупно улагање у истраживање и развој (GERD) са садашњих процјењених 0,27% БДП до године повећа до износа од 0,5% БДП. При томе буџетска средства РС 0,2% БДП (финансијска средства намијењена за истраживање и развој у свим министарствима у Влади Републике Српске) и остала финансијска средства 0,3% БДП (сопствена средства пословног сектора, универзитета, института, јединица локалне самоуправе, донације, страна средства, и сл). ИНОВАЦИОНА ПОЛИТИКА (ИНОВАЦИОНИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ) СТРАТЕГИЈА Назив СТРАТЕГИЈА долази од старогрчке ријечи στρατηγός (stratēgos), што у дословном преводу значи вођење војске (грчки стратос: војска, и аго: водити), односно, војсковођа, генерал. У савременој интерпретацији, стратегија представља скуп знања, циљева и идеја о томе како водити одређен процес или дјелатност (политику, економију и др.), те остварити постављене циљеве на најефикаснији и најмање ризичан начин. У том смислу, стратегија је приказ привредне, политичке, научне, технолошке или неке друге дјелатности, њене тренутне позиције, те препознавање могућности и прилика за њено побољшање, приказ мјера и начина како да се учини позитивни помак до њене нове, боље позиције, као и одређивање контролног механизма за праћење извршења постављених циљева. Према Стратегији научног и технолошког развоја на путу изградње друштва знања Република Српска прво треба да постане иновативно друштво, у којој наука и истраживање достижу европске стандарде, доприносе укупном нивоу знања друштва и унапређују технолошки развој привреде. Основна карактеристика тзв. иновационе политике, је да обједињује (интегрише и усмјерава) научноистраживачку и технолошку политику с осталим дијеловима система у циљу успјешног економског развоја. Научноистраживачка политика се бави искључиво научним истраживањима, дакле, по дефиницији основним, примијењеним и развојним истраживањима, а у технолошкој политици је сврха подстицати предузећа да развијају, комерцијализују или усвајају нове технологије. У класичним системима те двије политике су углавном међусобно одвојене и независне, а у савременим друштвено-економским системима иновацијска политика интегрише научноистраживачку и технолошку политику уз помоћ два основна процеса који узрокују технолошку промјену: процеса подстицања нових инвентивних форми, открића и иновација и процеса њиховог ширења, односно дифузије технологија, знања и вјештина за њихову употребу. Иновационе политике се реализују у иновационим системима, односно, пошто се ради о систему који обухвата цијелу земљу (државу) у националним иновационим системима, а у случају Републике Српске у републичком иновационом систему, односно иновационом систему Републике Српске. 26

27 ПОНОС СРПСКЕ Сања Вукић, студенткиња Медицинског факултета у Бањој Луци и стипендиста Фонда др Милан Јелић Знање нема границу Сања Вукић, студенткиња је Медицинског факултета у Бањој Луци, одсјек Фармација. Ове године слуша и завршну, пету годину, са досадашњим просјеком Међу многобројном студентском елитом, ова талентована студенткиња је најбоља од најбољих - већ неколико година заузима прво мјесто на списку стипендиста Фонда др Милан Јелић. Као и за сваки добар резултат, тако и за овај, било је неопходно много залагања и рада. Међутим, озбиљан приступ и добра организација расположивог времена омогућавају да се све постигне. Вријеме које сам издвајала за учење је еквивалентно времену сваког другог студента. Учење за мене никада није представљало обавезу већ задовољство, нешто што ме испуњава и чини корисном. Знање је нешто што само по себи нема границу, а чему само ми постављамо границу. То је нека слобода у којој би свако могао да ужива само ако је на прави начин спозна, каже Сања Вукић и додаје да су је увијек привлачиле медицина и хемија, те да фармација представља савршену комбинацију ове двије науке. Шта Вам најтеже пада током студирања? Практични дио наставе не прати адекватно висок теоријски квалитет знања која стичемо током студирања. Међутим, ретроградно посматрано, ствари постају сваке године боље, тако да вјерујем да ће се и тај проблем у неком блиском периоду ријешити. ФОНД ДР МИЛАН ЈЕЛИЋ Поред материјалног аспекта који је неоспорив, сама чињеница да се ова земља почела бринути о младима, да је почела да вреднује труд и рад, за мене представља велико охрабрење и вјеру у будућност. Сама стипендија је један велики стимулус те се надам да ће Фонд др Милан Јелић из године у годину подржавати све већи број студената. Како се најбоље организовати током студирања и постизати све обавезе? Превасходно се морају утврдити приоритети, а затим студирање схватити на начин што оно и јесте: проучавање, анализирање и проналажење. Тада студирање постаје једноставно, а времена има за све. Да ли сте икад пали или поништили испит? Нисам. Најдраже признање током студија? Свако признање има своју чар. Можда бих истакла признање за најбољег студента Медицинског факултета и то што сам годинама стипендиста Фонда др Милан Јелић. Која искуства из периода студирања су Вам најдрагоцјенија? Као стипендиста различитих фондација имала сам прилику да учим њемачки језик на Универзитетима у Њемачкој и при томе да упознам успјешне студенте различитих профила из свих дијелова свијета. То је заиста непоновљиво искуство. Који је сљедећи циљ који желите да остварите? Циљ ми је да у што скорије вријеме завршим факултет и да се почнем бавити научноистраживачким радом. Гдје видите себе у будућности? Надам се да ћу имати прилике да се наставим бавити науком. Сматрам да знање не само добро прихватам већ и преносим, тако да ми се рад на факултету чини најпогоднијим. 27

28 У РЕГИОНУ САМО У САД ЖИВИ И РАДИ СРПСКИХ ДОКТОРА НАУКА Највећи број доктора наука из Србије у дијаспори живи у Сједињеним Америчким Државама или око 39 одсто, а затим у Канади (15 одсто), Великој Британији (10 процената) и Њемачкој (седам одсто). Има их и у Аустралији, Холандији, Шведској, Аустрији, Француској, Словенији, Италији и Шпанији, а најмање у Кини, Јапану, Пољској и Грчкој. Највећи број српских доктора наука ради на универзитетима (око 40 одсто) и у некој бизниссфери (44 процената). У српској дијаспори већину титула држе мушкарци, док је жена око 40 одсто, што је сличан проценат као и у Србији. Ово су само неки од података до којих је током вишедеценијског истраживања дошао професор др Јован Филиповић, продекан за квалитет и међународну сарадњу Факултета организационих наука Београд и извршни директор Групе за просперитет Србије. Он каже да подаци показују да је у свијету регистровано српских доктора наука иако се сматра да их је можда чак и Господин Филиповић разочарано каже да овај посао треба да ради држава, а не појединци и да нажалост српска надлежна министарства, чак ни министри који су и сами дошли из дијаспоре нису искрено заинтересовани за овај проблем. Филиповић је свој други докторат на тему српских доктора у иностранству одбранио у Љубљани, чији се универзитет иначе налази на Шангајској листи. По његовом мишљењу, Србија не би требало да се труди да физички врати научнике, већ треба да их повеже и искористи њихова познанства са другим научницима, јер су они српска веза са свијетом. Подаци такође показују да је чак 71 одсто српских доктора наука који данас раде у иностранству основне студије завршило у Србији. 28

29 ИВАН ЂИКИЋ ДОБИТНИК УГЛЕДНЕ WILLIAM C. ROSE НАГРАДЕ Хрватски научник проф. Иван Ђикић, члан угледне њемачке академије Леополдин, добио је престижну награду William C. Rose за годину, објавило је почетком августа Америчко друштво за биохемију и молекуларну биологију (ASBMB) William C. Rose Award додјељује се за изузетан допринос у истраживањима у биохемији и молекуларној биологији, као и у преношењу знања младим научницима, како је наглашавао сам др Роз, стоји у саопштењу. Ту награду, утемељену године, која међу осталим укључује плакету, новчани износ од долара те путовање на годишњу конференцију ASBMB -а и држање предавања, Ђикић је добио за свој пионирски рад на истраживању улоге молекуле убиквитина, али и за своје напоре у образовању младих научника у Њемачкој и Хрватској. Жири за додјелу истиче да се Ђикић заинтересовао за тај малени протеин прије десет година, када је открио колико је механизам његовог дјеловања слабо схваћен. Ђикић је овим поводом изјавио да му је награда додијељена за открића из подручја истраживања протеина убиквитина те његове улоге у животним процесима и развоју болести попут тумора и неуродегенеративних болести. Убиквитин је унутарстанични сигнал који диктира бројне животне процесе попут дијељења станица или њихове диференцијације, објашњава угледни хрватски научник. Убиквитин се ковалентно везује за хиљаде протеина и на тај начин регулише многе станичне процесе. Ђикић је показао да он дјелује као мултивалентни станични сигнал који протеини препознају и преводе у одговарајуће станичне фенотипе. Те молекуле на тај начин, међу осталим, учествују у регулацији поправка оштећења ДНК, упалних процеса, ендоцистозе рецептора и деградације протеосома. Уз то, Ђикић је радио као ментор многих младих научника у Њемачкој и Хрватској, истиче ASBMB у образложењу своје одлуке. Осим што је водио Институт за биохемију II и Buchmann институт у Франкфурту, утемељио је Лабораторију за туморску биологију на Медицинској школи у Сплиту гдје је учествовао у обуци и образовању младих хрватских научника. Својим јавним предавањима, медијским иступима и организацијом мултидисциплинарних курсева дјелује као активни промотор и популаризатор науке. Иван Ђикић је одрастао у Хрватској. Докторирао је молекуларну биологију на Универзитету у Загребу, а пет година је радио под вођством једног од најугледнијих научника данашњице, Јозефа Шлесингера, у Медицинском центру Универзитета у Њујорку. Тренутно је професор на Медицинској школи Универзитета Гете и директор Buchmann института за молекуларне науке о животу у Франкфурту. Године изабран је за члана Леополдине, а добитник је бројних признања, међу којима Европског удружења за рак (ERC), Њемачке награде за истраживање рака те награде Ханс Кребс Награда William C. Rose биће му уручена на годишњем скупу ASBMB -а у прољеће

30 30

31 ИНТЕРВЈУ Академик Рајко Кузмановић, предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске АНУРС симбол духовне и народне суверености Наука има пресудну улогу у свим дјелатностима: од друштвеноекономских и индустријских до културних и политичких. Без развијене науке не може бити ни напретка ни благостања једне земље и њеног народа. Неопходност постојања Академије наука и умјетности Републике Српске (АНУРС) може се образложити готово на исти начин као и постојање било које сличне институције кроз историју. Још од Платоновог времена до данас формирале су се организације, друштва или установе које су окупљале људе у сврху његовања науке и духовних посебности одређене земље и народа, каже предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске, академик Рајко Кузмановић. Постојање Академије наука и умјетности Републике Српске, наставља он, има велики културни, научни, економски, умјетнички и општи цивилизацијски значај за Републику Српску, српски народ и друге народе који у њој живе. Оснивањем Академије, године, универзалне вриједности науке и умјетности стављене су у службу народног препорода. Тиме је доказано да је Република Српска израсла до тог нивоа да може самостално дјеловати на пољу науке и културе, у складу са вишеструко провјереним критеријумима и вриједностима прихваћеним у свјетској науци, култури и умјетности. Као симбол духовне и народне суверености, Академија је одлучна у ставу да не прихвата духовно, економско, политичко или било које друго старатељство или патронат. Који су основни задаци Академије наука и умјетности Републике Српске? Академија наука и умјетности је највиша научна и умјетничка институција у Републици Српској и, као таква, радна је и репрезентативна институција од посебног значаја за Републику Српску. Она има утврђене основне и трајне задатке, а то су прије свега, развијање научне мисли, његовање умјетности, подстицање културног развоја, проучавање заједничких проблема у области наука, допринос духовном и културном обогаћивању народа, афирмацији Републике у свјетским оквирима на економском, културном и образовном пољу, те залагање за остваривање потпуних људских права и слобода, према свјетским стандардима. Поред ових задатака, Академија има широк спектар конкретних активности, које су утврђене и одвијају се према програму рада за сваку годину. Највећи дио активности усмјерен је ка организацији научних скупова, округлих столова, тематских расправа, рада на домаћим и међународним научноистраживачким пројектима, издавачкој дјелатности и развијању међународне/ међуакадемијске сарадње. Заједнички циљ свих активности јесте да се покрену и покушају разријешити важна питања од историјског, културног, научног, привредног и тех- 31

32 нолошког значаја за развој Републике Српске. Како оцјењујете рад АНУРС? Иако млада институција суочена са бројним тешкоћама, као и све друге научне, стручне, културне и образовне установе у ери транзиције, Академија успјешно обавља своју мисију. Успјех је тим већи ако имамо у виду да је Академија наука и умјетности Републике Српске дуги низ година функционисала у веома тешким материјалним и техничким условима. Само сједиште Академије је, током посљедњих 19 година, неколико пута мијењало локацију прво је било у Палама, потом дјелимично у Бијељини и на крају, од године је у Бањој Луци. Од оснивања до године, рад се одвијао у неадекватним и изнајмљеним просторијама. Стога је Влада Републике Српске, имајући у виду важност ове институције за Републику, донијела одлуку да зграда Филозофског факултета у Бањој Луци, у сврху трајног смјештаја, реконструише, адаптира и стави на располагање Академији. Веома је битно нагласити да је рад Академије све вријеме био континуиран, истина промјењивог интензитета, без обзира на све тешкоће. Преласком у властити простор, почетком године, створени су предуслови за квалитетнији рад и реализацију предвиђених активности. Рад у Академији организован је кроз четири одјељења, Одјељење друштвених наука, Одјељење књижевности и умјетности, Одјељење природно-математичких и техничких наука и Одјељење медицинских наука. Организациона и радна структура побољшана је оснивањем четири научноистраживачка института: Институт за историју, Институт за друштвена истраживања, Институт за српски језик и књижевност и Институт природних и техничких наука. Носиоци свих научних активности одјељења су институти и одбори. У рад Академије, поред редовних и дописних чланова, чланова изван радног састава и иностраних чланова, укључени су и професори и истраживачи са универзитета у Републици Српској, те по- знати умјетници. Њихово ангажовање доприноси квалитетнијем научноистраживачком раду. Због свега тога сматрам да није нескромно закључити да Академија наука и умјетности Републике Српске у потпуности извршава своје задатке и оправдава разлоге свога оснивања и постојања. Који су најзначајнији резултати АНУРС-а? Академије наука и умјетности, међу којима је и наша, првенствено представљају стуб државности једног народа, па њено постојање, само по себи, представља позитиван резултат. Поред овог институционалног значаја, Академија има и низ конкретних резултата, међу којима је и организација више од 50 домаћих и међународних научних скупова. Сви радови презентовани на овим скуповима објављени су у посебним зборницима радова, па је, на тај начин, омогућено и широј јавности да се упозна са свим темама, резултатима и закључцима произашлим из њиховог рада. Поред тога, Академија је била носилац више десетина научноистраживачких пројеката. Један од најзначајнијих је израда Енциклопедије Републике Српске, а могу се издвојити и још неки пројекти: Испитивање српског дијалекатског комплекса Босне и Херцеговине ; Репродуктивно здравље у Републици Српској ; Енергетски потенцијал вјетра Републике Српске ; Правни аспект електронског пословања у Републици Српској усклађени са правом Европске уније ; Истраживање посттрауматских предиктора кардиоваскулраних обољења код младих у послијератном периоду у Републици Српској, Обновљиви извори енергије као модел одрживог развоја земаља Западног Балкана, Подјела надлежности између институција Босне и Херцеговине и ентитета, Република Српска десет година од Дејтонског мировног споразума, Стогодишњица анексије Босне и Херцеговине, Ресурси Републике Српске, Пресуда Европског суда за људска права у случају Сејдић Финци и многи други. Наведени пројекти говоре у прилог томе да се рад Академије базирао на актуелним питањима, која су директно допринијела или могу да допринесу развоју Републике Српске у будућности. Веома значајне активности на афирмацији Академије и Републике Српске одвијају се у оквиру међународне/међуакадемијске сарадње. Академија сарађује са више академија, Српском академијом наука и уметности, Руском академијом наука, Црногорском академијом наука и умјетности, Краљевском академијом за економију и финансије Шпаније, Академијом наука Чешке Републике, Словачком академијом наука, Европском академијом наука и умјетности, Румунском академијом наука, Бугарском академијом наука и другим научним институцијама у свијету. Једна од најзначајнијих активности, на пољу међународне сарадње, јесте пријем у чланство Међународног вијећа за науку (ICSU), најстарије асоцијације научних институција у свијету. Тиме је Академија, на научном нивоу, на неки начин преузела улогу 32

33 дипломатског представника Републике Српске у свијету. Колико АНУРС може да одговори изазовима савременог доба? Вријеме у коме живимо само по себи представља изазов, јер, хтјели ми то или не, ушли смо у вијек ученог друштва у коме морамо бити активни фактор. Посебно су тешки услови за образовни и научноистраживачки рад, те за развој културе и умјетности. Стога је и најмањи помак на овим пољима одговор изазову савременог доба. Академија, као највиша научна и умјетничка институција, настоји да, у оквиру постојећих људских и материјалних ресурса, одговори на ове изазове. Чланови Академије активни су учесници на многобројним међународним скуповима, објављују своје радове у реномираним домаћин и иностраним часописима, чланови су уређивачких одбора разних домаћих и страних публикација, и дају пуни допринос раду ове институције. То је један од начина да и Академија, као институција, иде у корак с временом. Такође, недавно отворена Лабораторија за електронску микроскопију, у саставу Академије, омогућиће домаћим научницима и истраживачима из области биотехничких, техничких и медицинских наука да брже и ефикасније проводе своја истраживања. Ово је такође значајно и за домаћу привреду, јер ће испитивања разних материјала, по први пут, моћи да изврше у Републици Српској, што ће умногоме смањити досадашње трошкове. ИНФИНИТИ Планови Сви дугорочни и краткорочни планови Академије усмјерени су ка наставку и развијању досадашњих активности. Требало би истаћи да нам је један од највећих и најзначајнијих планова реализација пројекта Енциклопедија Републике Српске. У протекле четири године, на реализацији овог пројекта, било је ангажовано преко двије стотине сарадника из различитих области. Познато је да је институцијама које су специјализоване за припрему енциклопедијских издања потребно и више од десет година за припрему једног тома. То потврђује да је ријеч о једном од најзахтјевнијих издавачких подухвата. Реална су очекивања да први том Енциклопедије Републике Српске буде предан у штампу већ средином наредне године. Други важни планови односе се на даље јачање међународне и међуакадемијске сарадње, као на примјер са асоцијацијом која окупља академије земаља Подунавља, затим битни међународни пројекти и др. Појава овакве врсте публикације веома ме обрадовала. Часопис Инфинити битно се разликује од других часописа и билтена и по својој садржини и по форми. Сасвим је јасно да је овај часопис намијењен некој врсти промоције науке и технологије Републике Српске и у Републици Српској. С обзиром на то да су управо наука, образовање и технолошки напредак у директној спрези са укупуним друштвеним напретком, било је потребно да се широј јавности, на адекватан начин, обезбиједи приступ најзначајнијим информацијама из ових области. Часопис Инфинити пружа читаоцу могућност да се информише о занимљивостима, али и о највишим достигнућима и дешавањима у областима науке и технологије у Републици Српској, на један привлачан и приступачан начин. Поред тога, представљајући научне, образовне и истраживачке институције, он даје јасну слику о њиховом раду. Такође, сасвим је видљиво већ из првог броја часописа да ће, поред своје информативне улоге, заинтересовати јавност за отварање нових питања из области науке, истраживања и технологије, али исто тако и мотивисати младе истраживаче и научнике у остваривању што бољих резултата. Увјерен сам да часопису треба дати пун и трајни imprimatur. 33

34 УМОВИ КОЈИ СУ ПРОМИЈЕНИЛИ СВИЈЕТ Жена која је промијенила свијет- Марија Кири Вијест о открићу радијума шокирала је планету! Научници из читавог свијета утркивали су се да посјете малу лабораторију брачног пара Кири, како би се својим очима увјерили у моћ и постојање чуда над чудима. Питали су се зашто их Марија и Пјер моле да у глуво доба ноћи, а не по дану упознају овај митски хемијски елемент. Малена количина радијумове соли, која се налазила у стакленој посуди, сијала је у мраку као сићушно сунце, као драги камен у којем гори ватра 34

35 35

36 Велика француска научница пољског поријекла, Марија Склодовска Кири (Maria Skłodowska - Curie), баш као и многобројни други научници и велики умови човјечанства, свој духовни и професионални развој доживљава далеко од куће и своје домовине. Рођена је 7. новембра године у Варшави, у интелектуалној породици. Дјед је био познати пољски педагог, а отац наставник математике. Није ни чудно што се у таквом окружењу од малих ногу заинтересовала за науку. Са пет година је знала да чита и пише. У средњој школи је добила Златну медаљу - признање које се додјељује најбољим ученицима пољских гимназија. Међутим, безбрижно дјетињство у племићкој пољској породици прекида руска окупација и мала Марија веома рано упознаје сву суровост живота. Отац остаје без посла, мајка се разбољева од туберкулозе, а године умире јој најстарија сестра Софија. У то вријеме омладина окупиране Пољске била је у националном заносу. То није мимоишло ни Марију, која је предавала радницима и сељацима на илегалном тзв. Летећем универзитету, који је радио под маском неке врсте музеја. Велики утицај на њу имао је позитивизам,(филозофски правац који жели остати на позитивним (провјереним) чињеницама, односно, остати на научним основама). У то вријеме царска Русија је забрањивала школовање женама у Пољској. Врата универзитета су била затворена за Марију, тако да се она једно вријеме издржавала дајући приватне часове и радећи као гувернанта. То је било неопходно да би могла да финансијски помаже старију сестру Броњиславу, која је почела студије медицине у Паризу. Доста је патила што није отишла на студије. Ипак, то је надокнадила изучавањем физике, математике и анатомије, те читајући биљешке тадашњих научника. Тада је са старијом сестром Броњиславом склопила договор да ће је финансијски помагати током њеног студирања медицине у Паризу, у замјену да њу сестра почне финансијски помагати, на исти начин за двије године. Док је радила као гувернанта, заљубљује се у Казимјежа Жоравског (Kazimierz Żórawski), будућег познатог математичара. Међутим, његови родитељи одбили су могући брак свог сина са сиромашном Маријом и удаљују је са посла. Након што се њена сестра почетком године удала у Паризу, почиње инсистирати да се пресели код ње. Марија ово одбија, рачунајући и даље на брак са Жоравским, с којим се тајно виђала у Варшави. Међутим, како је сестра инсистирала, а њена веза се на крају распала, те године одлучује напустити Пољску и одлази у Француску. Марији се остварује дугогодишњи сан - уписује се на познати француски универзитет Сорбона (Collège de Sorbonne). Студентске дане проводи у потпуној посвећености студијама, живећи у прво време код сестре, затим по скромним и хладним становима штедећи и на храни, озбиљно ризикујући и своје здравствено стање. Преко дана је студирала, а ноћу радила, дајући приватне инструкције. Марија је била веома скромна, а њена једина жеља била је да се врати у Пољску и предаје физику. Студије на Сорбони завршила је као најбољи студент, и то као прва у класи физике и хемије, и друга у класи математике. Одлучује да се врати кући и помаже болесном оцу. Међутим, године, упознаје Пјера Кирија (Pierre Curie) који је тада био на докторским студијама у лабораторији Анрија Бекерела (Antoine Henry Becquerel, ). Десила се љубав на први поглед између двоје непознатих младих научника. Сљедеће године, Пјер и Марија се вјенчавају, након Пјерове одбране докторског рада из области магнетизма. Марија је са друге стране, дуго трагала за темом за своју докторски рад, све док инспирацију није нашла у раду Анри Бекерела. Пјер је препоручује свом дотадашњем ментору и она под утицајем Бекарела одлучује да се у својој докторској дисертацији бави проучавањима уранијумових зрака. Доказала је да ово зрачење потиче из самог атома. Наставила је систематско проучавање радиоактивних супстанци, посебно урана и дошла до открића да урански смолинац (минерал мутан, смоластог масног сјаја, веома важан у науци и техници, пошто се из њега добија највише радиоактивних материја) има четири пута јаче зрачење од елементарног урана, што је навело на закључак да су присутни 36

37 Од свих славних личностимарија Кири је једина коју слава није искварила. Алберт Ајнштајн ванредне заслуге остварене у области радиоактивности. Тако је госпођа Кири постала прва жена која је награђена од стране Шведске краљевске академије наука. Када су добили Нобелову награду Марија и Пјер су постали веома славни. Пјер је постао професор на Сорбони, а и добио је дозволу на отварање своје лабораторије у којој је шеф испитивања била Марија. Међутим, дешава се велика трагедија. По повратку са једног научног скупа, Пјер је пао под точкове коњске запреге и преминуо. Марија се не предаје и наставља са радом. Универзитет препознаје ову изванредну особу, пожртвовану мајку и велику научницу. Добија још једно велико признање - додјељују јој катедру преминулог мужа. На тај начин постала је прва жена професор на Сорбони. Иако није примљена у Академију наука, Марији године стиже још једна велика награда. Овог пута, то је била Нобелова награда за хемију. Тако је Марија Кири постала први научник са двије Нобелове награде. Уз њену помоћ основан је Институт за радијум у Паризу 1914.године и Марија Кири је била његов први директор. Међутим, почиње први светски рат. Марија учествује на страни Француске и ствара прва радиолошка кола са рендген апаратом и динамом. Марија Кири га је лично довозила до линије фронта. Обилазила је болнице и превијалишта. X-зрацима слика рањенике, помажући хирурзима да лоцирају и неки други елементи. Да ли поред уранијума још нека једињења зраче? Марија Кири је дошла до открића да је оваква активност уранијумових једињена карактеристична и за неке друге материје (торијум) и одлучила да ту појаву назове радиоактивност. Тада се први пут у историји уводи овај назив. Убрзо, заинтересован њеним открићима у истраживањима јој се придружује и муж Пјер Кири. Након четири тешке и исцрпљујуће године, брачни пар Кири открива постојање новог елемента. Дају му име полонијум, у част Маријине домовине Пољске. Убрзо након открића полонијума, долазе да сазнања о постојању још једног елемента. Због његове велике радиоактивности назвали су га радијум. Колико су мукотрпна била истраживања великих хемичара, свједочи чињеница су тек након неколико година изоловали једну десетину грама радијума и то прерадивши чак осам тона уранијумове руде! Круна свих истраживања дошла је године. Марија је постала прва жена у историји која је добила титулу доктора физике. Исте године Пјер Кири, Марија Кири и Анри Бекерел добили су Нобелову награду за физику, као признање за изметке и гелере. Основала је преко 200 радиолошких сала и држала обуке докторима како да користе рендген. Величина ове јединствене жене долази до изражаја када злато добијено за Нобелову награду уступа Француској републици. Након рата, Марија наставља рад на Институту. Да би Институт нормално функционисао, било је потребно имати одређену количину радијума за научна истраживања и експерименте. Марија Кири тражи помоћ широм свијета. На серији предавања широм америчког континента, њену велику преданост и пожртвованост науци препознају предсједник САД-а и организација Жене Америке (Women of America). Поклањају јој грам радијума који јој омогућава несметан рад Института. Овај грама радијума је, бар за мене, небројено пута драгоцјенији од злата, говорила је Марија. Нажалост, у то вријеме нису биле познате штетне посљедице радиоктивности. Марија Кири наставила је истраживања без икакве заштите. Причало се да је вољела плавозелену свјетлост којом су супстанце сијале у мраку и да је епрувете са изолованим изотопима радијума држала на ноћном столићу. Марија Кири умрла је близу Саланша, Француска, године од апластичне анемије, која је скоро сигурно последица излагања радијацији. Велика научница сахрањена је поред мужа Пјера, али су крајем двадесетог вијека њихови остаци пренесени у Пантеон (Panthéon) у Паризу. Марија Кири је јединствена личност у свијету науке. Њена признања као и њена достигнућа су немјерљива. Достојанственост, харизма, повученост и скромност допринијели су да поред постигнутих успјеха из области науке добије поштовање и дивљење научника широм свијета. У њену част, један хемијски елемент носи име Кири. Јединица за активност радиоактивних супстанци такође садржи име Кири. Чак и то је најмање што је свијет могао да уради и да се одужи овако великој личности као што је била Марија Кири. За крај, да ли треба напоменути да су недавно Пољаци за највећу Пољакињу свих времена прогласили, физичарку, хемичарку и двоструку добитницу Нобелове награде, Марију Склодовски Кири? 37

38 Ничега у животу се не треба плашити. Само га треба схватити. Марија 38 Кири

39 ПОЈАШЊЕЊА Полонијум (По) Ријетки радиоактивни метал из VIa групе периодног система, са атомским бројем 84. Јавља се у рудама које садрже радијум, у облику изотопа са масеним бројевима у опсијегу У природи се среће само Po 209, са полуживотом 138 дана. Топи се на око 254 Ц; густина 9400 кг/ м3. Полонијум је добар извор α-зрачења. Користи се у нуклеарним истраживањима (елементи као берилијум, бомбардовани α-честицама, испуштају неутроне), у штампарској и фото-опреми као јонизатор ваздуха (уклања електростатичка наелектрисања). Киријум (Цм) Трансуранскитровалентни радиоактивни елемент са атомским бројем 96, из серије актинида. Открио га је тим у саставу Глен Т. Сиборг, Ралф А. Јамес и Алберт Гхиорсо, бомбардујући плутонијум убрзаним честицама. То је тешки метал, особина сличних уранијуму, плутонијуму и америцијуму. Топи се на 1340 Ц; густина је процјењена на кг/м3. Откривено је 13 изотопа са масеним бројевима од 238 до 250, најстабилнији је 247. већина изотопа испушта α-честице. Користи се као извор α-зрачења у реакторима, сателитима и свемирским летилицама (Surveyor 5,6,7). Радијум (Ра) Хемијски реактиван земноалкалан метал са атомским бројем 88. То је сребрнасто-бијела супстанца, топи се на око 700 Ц; густина 5500 кг/м3. Пошто је радијум елемент урановог низа, прати га у свим рудама у односу 1 : Оксидира одмах по доласку у додир са ваздухом. Користи се у облику хлорида или бромида, скоро никад у металном стању. Јавља се у облику изотопа са масеним бројевима у опсегу од 206 да 232; најчешћи и најстабилнији је Ра-226, који је α-радиоактиван са временом полураспада 1620 година. Радијум се данас примењује само при лијечењу неких врста рака, док се много чешће у ту сврху користе вијештачки радиоизотопи. Кири (Ци) Ранија мјерна јединица за активност радиоактивних супстанци, односно за мјерење броја радиоактивних распада у јединици времена. Један кири представља 3.7*1010 радиоактивних распада у секунди. У SI систему замјењена је јединицом бекерел (Bq); важи однос 1 Ci= 3.7*1010 Бq. Међутим, још увијек се користи у медицини за мјерење дозе зрачења. 39

40 40

41 ОТКРИВАМО ОТКРИЋЕ ПУТНИК КРОЗ ВАСИОНУ И ВИЈЕКОВЕ Милутин Миланковић био је српски геофизичар, грађевински инжењер, климатолог, астроном, оснивач катедре за небеску механику на Београдском универзитету и свјетски уважаван научник... 41

42 Још у дјетињству, будући велики научник, највише времена проводио је посматрајући небо и звијезде. На очевом (Милан Миланковић) имању у Даљу, гдје је и рођен године, Милутин Миланковић је слободно вријеме проводио посматрајући звијезде, уживајући у њиховом сјају. Безбрижно дијетињство на обалама Дунава се завршава уписом у реалну гимназију у Осијеку. У школу која је ученике припремала за даље школовање из области технике и пољопривреде је ишао по жељи оца, који се надао да ће најстарији син наслиједити породично имање и кренути његовим стопама. На несрећу родитеља али на срећу свих његових сународника, Милутин не стаје на средњошколском образовању већ одлази на Универзитет у Бечу на усавршавање и школовање. Свијет ће нешто касније добити једног од највећих и најцјењенијих научника свих времена. У том периоду живота, велики утицај на Миланковића има његов професор математике Владимир Варићак, касније познати математичар, члан ЈАЗУ (Југославенска академија знаности и умјетности Загреб) и САНУ( Српска академија наука и умјетности). Професор га је савјетовао да наставак школовања проведе ван Србије. Године Милутин уписује студије грађевинске технике у Бечу, гдје за шест година стиче звање дипломираног инжењера. Докторирао је године са расправом Теорија линије притиска, те постаје доктор техничких наука. Имао је посао у великој бечкој грађевинској фирми, углед, новац и будућност у западној европи. Ипак, напушта удобан живот у Аустроугарској монархији и прихвата позив на мјесто професора у до тада још увијек малом и неугледном Београду. Неуспјела веза са Алисом, дјевојком са којом је био у емотивној вези у Бечу, можда је разлог због којег се вратио кући. Ипак, то се никад неће сазнати. Оно што се зна, у вријеме одласка био је јако сјетан и меланхоличан. Тог дана завршио се период мог тринаестогодишњег живовања у бившој Хабсбуршкој монархији, а и доба моје младости. То сам јасно и болно осећао, ваљда и због тога што на моме путу поче промицати прва, лака, јесења киша. У Београду су га дочекали ведрији и љепши дани. Прешао је на београдски Универзитет гдје је добио шансу да се бави предметима управо основане катедре која је била као створена за њега. Катедра је обухватала теоријску физику, рационалну механику и небеску механику, предмете којима се по сопственим ријечима највише занимао. То су биле тачно оне три гране егзактних наука којима сам се најрадије бавио и које би ми, у том њиховом заједничком саставу, дале широко поље за онакав научни рад којем сам тежио и на којем бих тако сам мислио могао створити велика дела, тврдио је још увијек млади и неафирмисани научник. Усавршавање и рад на ова три предмета били су одлучујући у каснијој изградњи Миланковићеве теорије о осунчавању Земље и других планета. Убрзо, након преласка у Београд упознаје и своју будућу супругу, Христину Топузовић-Тинку. Љубав су крунисали браком, а потом и рођењем сина Василија. На жалост, прво брачно путовање у родни Даљ се завршава трагично. Милутина као држављанина Краљевине Србије заробљавају. Година је и почео је Први свјетски рат. Тинка је на све начине покушавала да спаси супруга. Захваљући енергичној упорности једне жене, али и помоћи ујака Васе и професора математике са Универзитета у Бечу, Емануела Чубера, успјева добити слободу и одлази у Будимпешту. Вријеме проведено у избјеглиштву, Миланковић користи за рад на својој теорији климатских промјена. Користи богату и разноврсну литературу Централног метеоролошког института у Будимпешти као и библиотеку Мађарске академије наука и умјетности. Почео је и са објављивањем научних радова, али је већ тад имао јасну визију да све то заокружи у једну цјелину. Та цјелина Математичка теорија термичких феномена узрокованих сунчевим зрачењима, је рад који ће Миланковићу донијети велику репутацију у свијету. По завршетку Првог свјетског рата, са породицом се враћа у Београд, гдје наставља даља истраживања. Велику пажњу посвећује математичком проучавању земљине климе као и њеним циклусима кроз настанак и развој планете. Математички је објаснио узроке, настанак и трајање ледених доба на Земљи, доказао везу између небеске механике и климе на Земљи, поставио теорију помјерања сјеверног Земљиног пола. Када је дијело Климати геолошке прошлости изашло у јавност године, изазвало је велику пажњу јавности. Кеплер (Johannes Kepler), велики њемачки матаматичар и астроном, је упоредио Миланковићеве 42

43 математичке резултате и резултате на терену и схватио да се одлично поклапају. То је био доказ тачности његовог рада. Јасно је показано да је у посљедњих година било 11 ледених доба и исто толико међупериода. Свој свеукупни рад на математичкој теорији климе представио је у својој књизи Канон осунчавања, објављеном године пред сам почетак Другог свијетског рата. Прорачун количине осунчавања и средње годишње температуре Марсове површине и доњег слоја његове атмосфере доказано је каснијим космичким истраживањима, али најважније је било то да су се Миланковићеви прорачуни показали потпуно исправним. МИЛАНКОВИЋЕВИ ЦИТАТИ Наша атмосфера, о томе нема сумње, женске је природе, она трепери под жарким пољупцем Сунца, често се наоблачи и намргоди, а кадгод хуче, бесни и зипара. Сада седим, можда последњи пут, у павиљону свога врта и пишем ове редове Иметак може имати различите облике, па не мора бити увек материјалан, него сме да буде и духовни. Ако дозволите и тај његов облик, онда и као бескућник нећу бити сиротиња. Тако је наше «ја» у неку руку, ковчежић у којем је смештен архив нашег живота. Но не само то; у томе ковчегу леже и сви документи живота нашег оца, деде и прадеде, лежи цела наша раса и наше васпитање. Све то утиче, као и они листићи траве, на ток нашег живота, и у томе лежи оно што се зове нашом слободном вољом Па као што у нама живи целокупна историја живота на земљи, тако ћемо и ми живети у нашим потомцима. Зато смо смртни. Па и када не оставимо потомства иза нас, наш живот оставио је трага, као и она лопта која је у снегу брежуљка оцртала своју стазу. Када са врхунца брега бацим другу груду снега, она ће, када наиђе на ту стазу, осетити је, одскочиће, а можда ће и поћи њеним трагом. У скромним условима, уз помоћ папира и оловке, разрадио је нумеричку секуларну путању полова ротације чиме је доказао да је положај континената у геолошкој прошлости био битно другачији од савременог, односно да су се они неминовно током времена кретали. Много касније модерна геофизичка мјерења и сателитска геодезија су потврдили тачност Миланковићевих прорачуна. Упоредо са проучавањем планете земље и климатских промјена у њеној историји, Миланковић је писао и популарне романе из области науке. Његова дјела као што су Историја астрономске науке, Кроз царство наука, Техника у току давних векова и Наука и техника током векова представљају најљепше популарне научне текстове на српском језику. Ипак, један роман Кроз васиону и векове, који је на оригиналан начин писао у виду писама једној пријатељици, постао је његов заштитни знак. На занимљив и поучан начин је објаснио значајне појмове небеских тијела, астрономије, геологије и историје науке. Миланковић је и научник који је израчунао најтачнији календар до сада. Дужина тропске године износи 365 дана, пет сати, 48 минута и 46 секунди, док је он постигао тачност од 365 дана, пет сати, 48 минута и 48 секунди. Само двије секунде дуже траје година по најтачнијем календару. Еминентни научник, грађевински инжињер, математичар, геофизичар, професор небеске механике, утемељивач модерне климатологије и климатског моделирања, књижевник, потпреседник САНУ, дописни члан ЈАЗУ, преминуо је у Београду 12. децембра године, а по властитој жељи, његови посмртни остаци пренесени су у родни Даљ. Један кратер на Мјесецу, један на Марсу и један астероид носе његово име. Једна од будућих експедиција на Марс носиће име овог великог човјека, и првог путника кроз васиону и вријеме. ЗАНИМЉИВОСТИ О МИЛАНКОВИЋУ Миланковић је наш најцитиранији научник на глобајној свјетској мрежи- интернету. UNESCO је годину, поводом 130. годишњице научниковог рођења, прогласио Миланковићевом годином. Америчка агенција за свемирска истраживања (NASA), прогласила га је међу 15 највећих научника свих времена који су се бавили планетом Земљом. Европско геофизичко друштво редовно додјељује медаљу Милутин Миланковић за посебна научна достигнућа. Први научник који је направио календар земљине прошлости. 43

44 ЕУРЕКА РОТАЦИОНА ВАКУУМ ПРЕСА Облагање малих површина са фурниром није више тако велики проблем захваљујући проналску Звјездана Вишта из Добоја који је израдио иновативну ротациону вакуум пресу са мембраном. Ротациона вакуум преса са мембраном је алатна машина која се користи у индустрији прераде дрвета. Овај тип алатних машина није непознат, али модел добојског иноватора је донио потпуно нова рјешења. Преса служи за облагање фурниром кривих и неправилних површина дрвених елемената или елемената од вјештачких материјала, смањује трошкове производње, а повећава њен капацитет. Такмичење за најбољу технолошку иновацију (ТНТИ) године је била одскочна даска за овог иноватора, који је те године и побиједио на овом такмичењу. Послије ТНТИ слиједе бројне награде и признања за ову пресу са међународних изложби и сајмова. До сада је више од стотину ових преса произведено и пласирано у Италију, Словенију, Хрватску, Србију, Црну Гору, Босну и Херцеговину. За добар проналазак ни океан није био граница, па је Ротациона вакуум преса освојила и Америчко тржиште. Приход од продаје производа је омогућио финансирање захтјевне патентне процедуре. Патент је до сада ушао у националну фазу заштите у Њемачкој, Великој Британији, Италији, Шпанији, САД и Турској. Иновација Звјездана Вишта значајна је и по томе што се у Европи производњом сличних машина баве само три произвођача. 44

45 ДЕСТИЛАТОР ЗА ЕТЕРИЧНА УЉА ХИДРАУЛИЧНИ ЛЕЖЕЋИ ПОЛИЦАЈАЦ Количина етеричних уља у одређеним биљкама је мала и та уља су риједак дар природе до којег није лако доћи. Дестилатор за етерична уља који је, као иновативан производ, реализовао др Мирко Добрњац са Машинског факултета Универзитета у Бањој Луци показао се као веома квалитетан уређај за ту намјену. Др Добрњац је истражио узроке смањења квалитета и количине дестилованих етеричних уља, па је своје дугогодишње иноваторско искуство искористио како би осмислио, а потом израдио наведени дестилатор. Контролисани процес увођење водене паре у биљну масу и кондензација ароматичне мјешавине је ново технолошко рјешење које директно утиче на квалитет и количину добијеног етеричног уља. За овај производ Др Добрњац је, заједно са својим тимом, награђен и на Такмичењу за најбољу технолошку иновацију (ТНТИ) којег сваке године организује Министарство за науку Републике Српске. Ипак највећа потврда да се ради о значајном проналаску стигла је директно од произвођача етеричних уља. Стручњаци фирме Љекобиље из Требиња истичу да се коришћењем комплетног постројења дестилатора др Добрњца добијају веће количине квалитетног етеричног уља која није могуће добити класичним уређајима за дестилацију. За нашег љубимца на четири точка сусрет са лежећим полицајцем је подједнако трауматичан као и наш сусрет са саобраћајцем. Да би помогао да ти сусрети ипак буду мање стресни иноватор Далибор Роквић из Градишке дошао је на идеју уградње хидрауличног лежећег полицајаца, који би и натјерао возаче да смање брзину, а нашем љубимцу на четири точка помогао да због смањеног ударања точкова о баријеру угодније поднесе неизбјежан сусрет. Баријере лежећег полицајца се контролисаном брзином спуштају при наиласку аутомобила и након проласка се саме поново подижу без посљедица удара, а возач и путници при томе имају већу удобност. Уградњом хидрауличног лежећег полицајца постиже се жељена безбједност у саобраћају, при чему су возила истовремено мање изложена непожељним вибрацијама и ударима. У сврху даљег унапређења свог иновативног рјешења Далибор има идеју да се енергија створена проласком аутомобила преко хидрауличног лежећег полицајца, прикупи и трансформише у електричну енергију која би се даље могла користити за неку одређену сврху побољшања безбједности у саобраћају. 45

46 МАКРОСКОП ПРВИ ПУТ СНИМЉЕНО КРЕТАЊЕ АТОМА УНУТАР МОЛЕКУЛА Научници са Универзитета у Охају успјели су по први пут снимити кретање атома унутар молекуле и то уз помоћ нове технологије која је један молекулин електрон претворила у нешто попут бљескајуће сијалице. Та је техника омогућила потпуно нови начин снимања молекула, а једног дана би научницима могла помоћи и у контроли хемијских реакција на атомској скали. Фотографије су снимљене уз помоћ ултрабрзог ласера који је испалио 50 фемтосекундних пулсева (једна фемтосекунда је квадрилијун од секунде) како би снимио електрон изван вањске љуске. Тај електрон, који је избачен са свог мјеста, враћа се назад ударајући у молекулу и док то чини производи неку врсту расвјете која је научницима потребна да би снимили фотографију саме молекуле. Мјерењем распршеног сигнала електрона при судару с молекулом научници су успјели реконструирати унутрашњу структуру молекуле, укључујући и положаје језгре атома. Иако је врло кратак период између тренутка када је атом нокаутиран и тренутка када се враћа назад у молекулу, научници су успјели снимити све што се догађа с атомом у том периоду. То им је омогућило да направе кратак филм о кретању атома унутар молекула. Научници су за експеримент користили молекуле кисика и водоника. У будућности планирају фотографисање сложенијих молекула и на крају, надају се како ће открити на који начин прецизно контролисати хемијске реакције на атомском нивоу. ЛАСЕР BELLA НОВИ СВЈЕТСКИ РЕКОРД У СНАЗИ ПО ЈЕДНОМ ПУЛСУ ПО СЕ- КУНДИ Крајем јула ове године ласерски систем Berkeley Lab Laser Accelerator (BELLA), који је близу завршетка израде на Lawrence Berkeley National Laboratory (Berkeley Lab) америчког министарства енергетике, испоручио је петават снаге у пулсу дугом само 40 фемтосекунди по стопи пулсирања од једног херца један пулс сваке секунде. Петават је 1015 W или квадрилијун W, а фемтосекунда је секунди или квадрилијунти дио секунде. Нити један други ласерски систем није постигао овакву снагу при овој брзини пулса. Ово представља нови свјетски рекорд, рекао је Вим Лиманс из АФРД-а (Berkeley Lab Accelerator and Fusion Research Division) док је објављивао успјех свог тима. Лиманс води програм LOASIS за интегрисана истраживања за ласерске и оптичке акцелераторске системе при АФРД-у, а замислио је ласер BELLA још године. Лиманс је објаснио значај овог ласера: BELLA ће бити изузетан алат за унапређење физике ласера и интеракције материје. Ласерова снага даће нам приступ новим подручјима, као што су развој компактних акцелератора честица за физику високе енергије и столних ласера са слободним електронима за истраживање материјала и биолошких система. У истраживању ових нових подручја, ласерова стопа учесталости понављања од једног импулса у секунди омогућиће нам да обављамо науку с грешкама решетака, тј. понављање експеримената унутар разумног времена. Конструкција ласера BELLA ослања се на вишегодишње истраживање ласерског плазматског акцелератора у оквиру програма LOASIS. За разлику од конвенционалних убрзивача који користе модулирана електрична поља за убрзавање набијених честица попут протона и електрона, ласерски плазматски акцелератори стварају валове густоће електрона који се крећу кроз плазму, користећи ласерске зраке или за загријавање и бушење кроз облак плина или за пролазак кроз плазму затворен у танкој капилари кристалног блока попут сафира. Валови хватају неке од плазминих слободних електрона и убрзавају их до врло високих енергија на врло кратким удаљеностима, као да убрзани електрони сурфају на валу који се креће готово брзином свјетлости. 46

47 КЈУРИОСИТИ УСПЈЕШНО СЛЕТИО НА МАРС И ПОСЛАО ПРВЕ СНИМКЕ Летјелица с возилом «Кјуриосити» (Curiosity), успјешно је слетила на Марс, у једној од најамбициознијих свемирских мисија свих времена у циљу утврђивања да ли је некада на «Црвеној планети» било живота и да ли је могућ у будућности. Ровер је послије пута дугог 560 милиона километара, који је започет у новембру, преживио и «седам минута ужаса», како су веома компликован маневар слетања назвали научници, затим је послао текстуалну поруку у сједиште свемирске агенције у којој је писало «Успио сам! Безбједно сам слетио на површину Марса. Кратеру Гејл, у теби сам!». «Слетили смо на лијепо, равно мјесто. Дивно, заиста дивно», рекао је Адам Стелцнер, вођа тима инжењера који су смислили нов систем за слијетање. Чарлс Болден, први човјек НАСА-е, непосредно по слетању овог једну тону тешког возила изјавио је: Није могло проћи боље. «Посљедња фаза лета Кјуриоситија названа је седам минута ужаса јер је у том периоду требало да успори брзину са 21 хиљаду километара на сат на нулу. То је да као да на путу возите 105 километара на сат и треба да се зауставите за 2.1 секунде, рекао је Болден. На крају је кабловима возило - «ровер» њежно спуштено на тло брзином од око три километра на сат. Ровер је кочио падобраном и ракетама. Активирала се камера која је снимила најузбудљивије тренутке - који су Земљанима дали прве слике слијетања на други свијет - види се и један точак возила и сјенка поподневног сунца. Успјешно слијетање је у центру америчке свемирске агенције изазвало ерупцију одушевљења, а милиони људи широм свијета су преко интернета пратили пренос историјског догађаја. Огласио се и амерички предсједник Барак Обама који је овај подухват назвао историјским тренутком. «Честитам и захваљујем свима у НАСА који су омогућили ово изванредно достигнуће», поручио је амерички предсједник Барак Обама путем друштвене мреже Твитер. Он је додао да је успјешно спуштање Кјуриоситија, најсофистицираније научне лабораторије која је икад слетила на другу планету, представља изузетно технолошко достигнуће које ће служити као понос нације и у далекој будућности. Пројект са официјелним називом «Mars Science Laboratory «(Научна лабораторија Марс), у који је уложено 2,5 милијарде долара представља најскупљу и најамбициознију НАСА-ину мисију. То је прва астробиолошка мисија од сонди «Викинг» из седамдесетих година прошлог вијека. Ово је четврти НАСА-ин ровер на површини Марса, а претходила су му Соџурнера (Сојоурнер, енг. гост, намјерник), Спирит (спирит, енг. дух) и Опортунити (оппортунитy, енг. прилика). НАСИ је то било седмо слијетање на МАРС. Многи покушаји САД и других земаља да пошаљу летилицу која би пролетила поред те планете, ушла у њену орбиту или на њу слетила, завршили су се неуспјехом. «Кјуриозити», величине малог аутомобила, производи струју на нуклеарни погон што му даје знатно дужи радни вијек од три претходника која су струју добијала од соларних батерија. Снабдијевен је уређајима за научно истраживање, камерама и метеоролошким уређајем. Има роботску руку са бушилицом, ласер којим може да разбија стијене са одстојања, хемијску лабораторију која ће трагати за елементима неопходним за живот и детектор за мјерење радијације. 47

48 ИНФИНИТИ ПРДСТАВЉА Технички институт из Бијељине Институт највећим дијелом обавља примијењена истраживања, чије резултате приказује кроз пројектну документацију. Ипак, један дио истраживања има и научноистраживачки карактер, посебно о областима геологије и заштите животне средине. Савремено опремљене лабораторије, пружају могућности испитивања узорака воде, ваздуха, земљишта и стијенских материјала, а резултати истраживања презентују се у домаћим и међународним научним часописима и научним скуповима. Истраживачко-развојни Технички институт д.о.о. основан је године са сједиштем у Бијељини. Оснивач Института и директор је проф. др Неђо Ђурић, дипломирани инжењер геологије, дугогодишњи истраживач и пројектант у области примијењене геологије као и универзитетски професор. Дјелатност института, од оснивања до данас, јесте истраживање и пројектовање у области геолошких наука, рударства, испитивање грађевинског материјала и заштите животне средине. У периоду од десет година постигао је значајне резултате у Републици Српској и Босни и Херцеговини у области свога рада и дјеловања. Успјешност Института огледа се у квалитету израђене документације, обзиром да је ангажован на најсложенијим објектима из своје области дјеловања. На реализацији неких задатака остварена је сарадња са одређеним бројем истакнутих привредних компанија и научних инсти- 48

49 тута из иностранста, са којима се и даље одржава сарадња, сматра директор Техничког факултета из Бијељине Неђо Ђурић. Институт највећим дијелом обавља примијењена истраживања, чије резултате приказује кроз пројектну документацију. Ипак, један дио истраживања има и научноистраживачки карактер, посебно о областима геологије и заштите животне средине. Савремено опремљене лабораторије, пружају могућности испитивања узорака воде, ваздуха, земљишта и стијенских материјала, а резултати истраживања презентују се у домаћим и међународним научним часописима и научним скуповима. Неки од значајнијих пројеката на којим је Технички институт до сада учествовао су аутопутеви Бања Лука Градишка, Бања Лука Добој, коридор Vc, од ријеке Саве до Добоја, продуктовод испод ријеке Саве од Брода до Славонског Брода, хидроелектране на Дрини, рудници и термоелектране Угљевик и Гацко, санације већег броја клизишта... Технички институт има у радном односу око запослених, од којих је 90% са ВСС (доктори наука, магистри, мастер или дипломирани инжењери) из области: геологије, рударства, грађевине, пољопривреде, технологије и заштите животне средине. Сваке године стипендира се неколико студената, који по завршетку студија остају да раде на Институту. Планирамо да у наредних неколико година имамо између пет и десет младих доктора наука, који ће бити носиоци развоја института у областима за које су се школовали. Доградњом постојећег објекта створиће се простор око 2000 м2, што ће омогућити даљи развој постојећих и стварање нових лабораторија, истакао је Ђурић. ЧАСОПИС AРХИВ ЗА ТЕХНИЧКЕ НАУКЕ научних радника из земаља широм свијета. Часопис је, прослијеђен међународној компанији EBSCO Publishing Inc. на оцјењивање и евалуацију ради лиценцирања и уврштавање EBSCO базу података, као и Компанији Thomson Reuters на праћење и евалуацију. Технички институт је оснивач часописа Архив за техничке науке, који излази два пута годишње од године. У почетку је замишљен као зборник радова Техничког института у коме ће радове објављивати и други истакнути стручњаци и научни истраживачи са простора бивше Југославије. Данас се у Архиву за техничке науке објављују радови који долазе из различитих земаља широм Свијета. У Архиву за техничке науке објављују се радови из области техничких наука и осталих научних дисциплина који се односе на области техничких наука. Уређивачки одбор састављен је од најистакнутијих СЕДАМ ЗАВОДА Рад Института организован је кроз седам завода, Завод за геологију, Завод за геотехнику, Завод за хидротехнику и хидрогеологију, Завод за рударство, Завод за испитивање грађевинских материјала, Завод за заштиту животне и радне средине, Завод за уређење пољопривредног земљишта. 49

50 ПРЕДСТАВЉАМО НАУЧНИ ЧАСОПИС И НАУЧНУ КЊИГУ Узимајући у обзир значајну улогу издавачке дјелатности у општем научном напретку Републике Српске, Министарство науке и технологије настоји да, кроз посебан програм издавања научних публикација, да допринос и помогне издавачима научних дијела и научним радницима како би њихови научни радови и публикације угледале свјетлост дана. Већ неколико година, кроз јавне позиве, Министарство финансијски подржава научне књиге, часописе и зборнике научних радова издавача за које стручна комисија оцијени да су значајани и вриједни пажње. у највећој мјери смањио утицај свих оних фактора изван научне сфере истраживања, који спекулишу ратним демографским бројкама. С обзиром на позитивна реаговања која је ова књига изазвала у јавности, чини се да је проф. др Стево Пашалић успио у својим настојањима да кроз захтјевна научна истраживања расвијетли сложене демографске процесе у БиХ у једном осјетљивом периоду њене историје. ДЕМОГРАФСКИ ГУБИЦИ У БИХ ( ) Проф. др Стево Пашалић Настојећи да одржи континуитет у свом више него запаженом научном и истраживачком раду, проф. др Стево Пашалић је научним круговима и широј јавности представио научну књигу Демографски губици у БиХ ( ). У питању је оригиналан научни рад који даје велики допринос расвјетљавању сложених демографских просеца у Босни и Херцеговини у ратном и послијератном периоду. Актуелност проблема истраживања јасно изражава значај ове научне књиге, посебно ако је анализирамо као могућу релевантну материју за утврђивање коначних демографских процеса након посљедњег рата у Босни и Херцеговини. Сам аутор је то потврдио успјешно излажући експертски демографски извјештај у Међународном кривичном суду у Хагу и то на тему демографских процеса у Босни и Херцеговини током рата године. Књига Демографски губици у БиХ ( ) се састоји од увода и четири поглавља са завршним разматрањем и резимеом на енглеском језику, током којих нам аутор даје кратак осврт на демографски развој БиХ до рата године, затим ратне и послијератне демографске губитке и узроке истих, те на крају даје перспективе даљег демографског развоја БиХ до године. У циљу расвјетљавања демографске ратне проблематике у БиХ, као најслабије карике научног проучавања, проф. Пашалић у књизи настоји да утврди валидност хипотезе о томе да ратна демографска збивања у БиХ морају бити свестрано сагледана и усмјерена на научне поставке, како би се ЗБОРНИК РАДОВА ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ Међу научним часописима који се појављују на научној сцени Републике Српске, а који су највише напредовали у протеклом периоду, посебно се истиче Зборник радова Економског факултета у Источном Сарајеву. Зборник, који излази једном годишње, чине научни чланци који покривају цјелокупно подручје економских наука. Природа чланака варира од теоријских и аналитичких до оних који се односе на националну економску политику и корпорацијску политику предузећа. Од аутора се очекује да прате и препознају вриједности демократског друштва и модерне економије, а значајно интересовање исказано од стране домаћих, али и иностраних научника и сарадника најбољи је показатељ пораста рејтинга овог научног часописа. Потребно је посебно истаћи да је, захваљујући труду и ангажовању уредништва и квалитету научних чланака, Зборник радова Економског факултета из Источног Сарајева задовољио критеријуме индексирања у више иностраних научних база, док је истовремено обезбијеђена присутност Зборника у свим базама података у Босни и Херцеговини. 50

51

52 52