ШТАМПАЊЕ ГЛАСА ЦЕНТАРА у финансијски је подржало Министарство рада и социјалне политике

Transkrypt

1

2

3 АКТИВНОСТИ АСОЦИЈАЦИЈЕ 4 АКТИВНОСТИ МИНИСТАРСТВА 39 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ 41 АКТИВНОСТИ ЦЕНТАРА 48 ЈУБИЛЕЈИ 52 ВЕСТИ 54 ПРИКАЗ КЊИГЕ 55 ШТАМПАЊЕ ГЛАСА ЦЕНТАРА у финансијски је подржало Министарство рада и социјалне политике Издавач: Асоцијација центара за социјални рад Србије Адреса: Жике Ваљаревића Врњачка Бања Тел/факс: , е-mail: asocijacijacsr@ptt.rs csrvb@ptt.rs Главни и одговорни уредник: Раде Чеперковић За издавача: Раде Чеперковић За штампу приредио: Уређивачки одбор Фотографије: Раде Чеперковић Тираж: примерака јун CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 364.(497.11) ГЛАС Центара: информативни билтен Асоцијације центара за социјални рад / за издавача Раде Чеперковић. Год. 1, бр. 1 (децембар 2003) Врњачка Бања (Ж. Ваљаревића 1): Асоцијација центара за социјални рад, 2003 Врњачка Бања: Интерклима-графика). 30 цм Тромесечно ISSN X = Глас Центара COBISS.SR-ID Уводне напомене ,...,,.,.,..,,,, ,. -, 2.., -.,..,..,,,.,., - -..,,.....,., -.,,.. -,..,. ГЛАС ЦЕНТАРА 3

4 ПРО ЕЋНИ СТРУЧНИ СКУП АСОЦИЈА Доследно пратећи потребу центара за социјални рад и стручних радника у њима Асоцијација центара за социјални рад већ неколико година редовно и успешно организује стручне скупове. По правилу се бирају најактуелније теме. Тако је било и овог априла. Наиме, 20. и 21. априла ове године Асоцијација центара је у сарадњи са Министарством рада и социјалне политике организовала стручни скуп, који је пре свега због одабира тема, привукао изузетно велику пажњу стучњака из центара. На скупу у Врњачкој Бањи било је присутно више од 300 учесника из центара. Такође, на скупу су били присутни и представници Републичког и Покрајинског завода за социјалну заштиту, Факултета политичких наука који је представљао проф. др Мирослав Бркић и више сарадника из Министарства рада и социјалне политике на челу са министром Расимом Љајићем и Сузаном Пауновић, помоћником министра. У два дана расветљене су две подједнако важне и врло повезане теме. Првог дана говорило се уоченим недостацима и могућим решењима побољшањима у Правилнику о организацији, нормативима и стандардима рада у центрима за социјални рад. У оквиру ове теме најпре је о искуствима у примени Правилника говорила Љиљана Станковић, из ЦСР Крагујевац. Крагујевац спада у велике градове са свим потешкоћама које карактеришу велике општине. Затим је уследило јако интересантно излагање о искуствима малих центара у примени правилника о организацији, са посебним освртом на супервизијски процес. О овоме је говорила Славица Арсенов испред ЦСР: Нови Кнежевац, Чока, Нова Црња, Житиште, Сечањ, Пландиште, Бечеј, Жабаљ, Нови Бечеј Даље је о искуствима у примени Правилника из угла другостепеног органа говорио Драган Вулевић из Министарства рада и социјалне политике. О досадашњим искуствима у супервизијском процесу говорила је Сања Кљајић из Републичког завода за социјалну заштиту. О проблемима у супервизијском процесу из угла Покрајинског завода за социјалну заштиту, са могућим решењима како до боље супервизије, говорила је Татјана Грнчарски. И, коначно, као један од аутора Правилника о његовим добрим и лошим странама, односно раскораку из- 4 ГЛАС ЦЕНТАРА

5 ЦИЈЕ ЦЕНТАРА ЗА СОЦИЈА НИ РАД међу нормативног и стварног говорио је проф. др Мирослав Бркић. Након ових интересантних излагања организатор је оставио довољно времена за дискусије и предлоге у функцији иновирања тј. побољшања неких решења у Правилнику. Утисак је да то време није довољно искоришћено. Сигурно је да је један од разлога за то било и добро промишљена и припремљена излагања свих уводничара. Тема другог дана стручног скупа била је: Нови Закон о социјалној заштити 20 година после. О новинама и непосредним задацима надахнуто као и увек говорила је Сузана Пауновић, помоћник министра. Након овог уводног излагања прешло се на рад по групама. Прва група је за тему имала правилнике потребне за спровођење новчане социјалне помоћи. Модератори су били: Невена Рајковић испред Министарства и Стана Маринковић испред Асоцијације ЦСР. Друга група је за тему имала: правилник о минималним стандардима за пружање услуга социјалне заштите. Модератори су били: проф. др Мирослав Бркић, Видоје Радуловић, СОС Дечије село, Милан Поповић ГЦ Шабац и Светлана Дражевић испред Асоцијације. Коначно, трећа група се бавила правилницима о финансирању у социјалној заштити. Модератори су били и Данијела Јанковић испред Министарства, Драган Веселиновић ГЦ Алексинац и Зоран Полић испред Асоцијације ЦСР. Рад по групама био је веома динамичан и свима користан. Сви су прошли све три теме, па се може извести закључак да је овакав начин рада много кориснији, јер све учеснике напросто тера на активно учешће. Чуло се низ јако добрих предлога и сугестија што је на известан начин гаранција да ће се дијалогом (сталним) доћи до још бољих решења за кориснике и запослене. Раде Чеперковић ГЛАС ЦЕНТАРА 5

6 МИНИСТАР ЉАЈИЋ ПРЕДСТАВИО СОЦИЈА НИ ПРОФИ ОПШТИНА СРБИЈЕ На стручном Скупу Асоцијације центара за социјални рад Србије одржаном 20. и 21. априла у Врњачкој Бањи, активно је узео учешће и министар Расим Љајић са најближим сарадницима. Наиме, првог дана нашег скупа присутнима се, након речи добродошлице од стране председника општине Врњачка Бања господина Зорана Сеизовића, обратио господин Расим Љајић, Министар рада и социјалне политике. У свом излагању министар Љајић је подвукао да по проценама овог Министарства најмање становника у Србији живи испод линије сиромаштва, али тек трећина њих добија социјалну помоћ од државе. Крај с крајем најтеже састављају становници јужне и југоисточне Србије, где се најтеже долази и до посла и до државне помоћи. Социјалну карту, односно социјални профил свих општина у Србији, коју је урадило Министарство рада и социјалне политике, уз помоћ бројних установа и институција, у најкраћем је на скупу центара за социјални рад представио најпре министар Љајић. Та база по речима министра Љајића, обухвата податке из области демографије, затим о корисницима материјалне тј. новчане социјалне помоћи, о разноврсним услугама социјалних и хуманитарних установа и организација, о запослености и пензионом систему. Нажалост, свеукупно стање оцењено је крајње забрињавајућим, без намере за улепшавањем стварности и истином као основом за предузимањем неопходних мера. Према подацима из ове социјалне мапе становника живи са мање од динара месечно. Најтеже је старима и сеоском становништву. Социјалну помоћ прима лица, а чак 40 одсто корисника је у Војводини. Можда би се могло закључити да су становници севера боље информисани и да су им услуге доступније, али то није довољан аргумент. Чињеница је да немамо уједначену праксу, па су у неким центрима запослени флексибилнији, а у неким ригорознији. Министар се нада да ће ова социјална карта бити основа за смањење бирократије, скраћење процедура и додељивање помоћи онима којима је најпотребнија. Као и да ће се тиме исправити неки парадокси. Пре свега смањење броја корисника НСП у Војводини, најразвијенијем делу Србије. По подацима из ове социјалне карте највећи број корисника новчане социјалне помоћи је у Новој Црњи, Новом Кнежевцу и Белој Цркви, а најмање у Голубцу, Кучеву и Соко Бањи. У односу на број становника у Војводини је 3,6 а у остатку Србије 2,4 одсто корисника новчане помоћи. Иначе, показало се да трећина корисника новчане помоћи живи на селу, а у овој карти се по први пут појављује податак да у Србији има самачких сеоских домаћинстава. Ако томе додамо и оних који се хране у народним кухињама, као и армију незапослених изнад 55 година, који се веома тешко запошљавају (таквих је ) међу њима је и оних којима је већ престало право на новчану накнаду са бироа и добар број њих су потенцијални корисници права и услуга у систему социјалне заштите. Новим Законом о социјалој заштити, који је ступио на снагу 12. априла о.г., број корисника прошириће се за најмање лица, али ни ово неће значано побољшати стандард најугроженијих. Сви ови подаци убудуће ће бити редовно ажурирани и биће употребљиви за још квалитетнији рад наших установа социјалне заштите, али и као истинити социјални профил општина Србије и домаћи задатак садашње и сваке будуће власти, која се мора борити за економски бољитак и против сиромаштва у Србији. По информацијама којима располаже стручна служба Асоцијације, о социјалном профилу општина Србије, можете се детаљније информисати на веб-страници Министарства рада и социјалне политике, где је овај документ током маја / јуна постављен. Р. Чеперковић 6 ГЛАС ЦЕНТАРА

7 ЗАКОН О СОЦИЈАЛНОЈ ЗАШТИТИ И ПОДЗАКОНСКА АКТА ПОТРЕБНА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ЗАКОНА У Србији се већ неколико година спроводи реформа система социјалне заштите. Резултати реформе преточени су у Закон о социјалној заштити, који је објављен у Службеном гласнику РС, бр. 24/11, а ступио на снагу године. Начела на којима почива Закон о социјалној заштити (даље: Закон) су: поштовање најбољег интереса корисника, активна улога корисника у дефинисању услуга за њега, обезбеђивање контроле квалитета, развој услуга на локалном нивоу, партнерство јавног, невладиног и приватног сектора. Закон ставља акценат на развој система услуга у заједници, док је смештај у установи (дому) само једна од услуга за којом се посеже, ако се подршка не може обезбедити у неком облику који је мање рестриктиван, као што су на пример хранитељство и усвојење, када је реч о деци без родитељског старања, или дневни боравци, становање уз подршку, помоћ у кући или сервис персоналних асистената, када се ради о особама са инвалидитетом. У смањењу институционалне заштите деце без родитељског старања највише се одмакпо и данас је у домовима око 700 деце, док је деце у хранитељске породица. Смањење институционалне заштите особа са инвалидитетом иде много спорије, јер недостају сервиси подршке у локалној заједници. Данас у око 50 општина и градова постоје дневни боравци, али други сервиси скоро и да не постоје (нпр. услуга заштићеног становања). Зато је у Закону предвиђена могућност да се из Републичког буџета, помоћу наменских трансфера, финансира развој ових услуга у неразвијеним општинама. Такође, уз помоћ донаторских средстава развија се концепт специјализованог хранитељства за децу са сметњама у развоју, а у наредној години користиће се и средства из ИПА фондова за развој услуга у заједници које би унапредиле, пре свега, социјалну инклузију деце и младих са сметњама у развоју. Осим афирмације концепта услуга и социјалне укључености, Закон посебну пажњу покпања квалитету стручног рада и контроли и квалитету услуга које се у систему обезбеђују. Предвиђено је и оснивање Социјалне коморе у којој ће бити обавезно чланство за све који обављају послове из области социјалних делатности, било да су у јавном, цивилном или приватном сектору. Социјална комора ће издавати, обнављати и одузимати лиценцу радницима у социјалној заштити и водити регистар чланова. Лиценце би се издавале на шест година. Комора ће имати и свој професионални кодекс. Закон доноси и промене када се ради о социјалној помоћи и праву на туђу негу и помоћ. Нова решења у дефинисању новчане помоћи за социјално угрожене ГЛАС ЦЕНТАРА 7

8 омогућиће већи обухват вишечланих домаћинстава применом тзв. скале еквиваленције, која ће правити бољу разлику између одраслих чланова и деце у оквиру домаћинства. Данас ово право користи око породица, а процењује се да ће због оваквих законских решења број породица које ће моћи да користе ову новчану накнаду значајно порасти, али и обим средства која се издвајају за ове намене. За спровођење Закона потребно је донети велики број подзаконских аката. Прелазним и завршним одредбама предвиђено је да ће се прописи, потребни за спровођење овог закона, донети у року oд шест месеци од дана ступања на снагу Закона, изузев прописа из члана 80. ст. 4. и 5. Закона (активација корисника), који ће се донети у року од годину дана од дана ступања на снагу закона. Подзаконски акти донети до дана ступања на снагу Закона примењиваће се, ако нису у супротности са Законом, до доношења нових подзаконских аката. За израду подзаконских аката формиране су радне групе, чији је план рада припремљен у партиципативном процесу између вођа тимова за израду одређених сетова подзаконских аката, као и уз консултације са професионлацима који раде у социјалној заштити. План рада односи се на четири целине подзаконских аката и других докумената које је неопходно развити ради подршке примене Закона и према којима су формиране радне групе за израду подзаконских аката, и то: - финансирање услуга; - стандарде услуга; - регулаторне механизме; и - радне односе и одговорност запослених. План рада је процесно постављен и оријентисан ка исходима. Током процеса реализације планираних активности вршене су измене у односу на: - редефинисање листе докумената која се развијају, - редефинисање приоритета, односно динамике рада на појединим документима или групама докумената, - прегруписање тема за подзаконска акта и друге документе који се развијају, с циљем интеграције више тема у мањи број докумената или на други потребан начин, - друга питања у вези са израдом докумената. План рада сачињен је у време када је у току била јавна расправа о Нацрту закона о социјалној заштити и у то време био је оквирне природе, стога што у време његове израде нису били, односно нису могли бити познати сви фактори потребни за детаљније планирање. Радна група је утврдила приоритете у процесу израде подзаконских аката, и то: - Приоритет I: Подзаконска акта које је неопходно уредити да би закон након усвајања могао да функционише. - Приоритет II: Подзаконска акта без којих Закон у првој фази може да функционише тако што се ослања на постојећа подзаконска акта или друге специфичне подзаконске акте и документе који су већ израђени. - Приоритет III: Подзаконска акта чија припрема захтева опсежну припрему и претходне кораке, јер од тога зависи квалитет услуга који се установљава стандардима, лиценцама, инспекцијом, документацијом. Иако нису неопходни за стартну имппементацију Закона, ови документи су неопходни за успостављање система квалитета. Задатак групе за област финансирања у социјалној заштити је да изради следеће акте: - Правилник о методологији за формирање цена услуга које се финансирају из буџета Републике, - Правилник/Одлука о ценама услуга које се финансирају из буџета Републике, - Правилник о методологији за формирање цена услуга које се финансирају из буџета АП, - Правилник о методологији за формирање цена услуга које се финансирају из буџета Ј1С, - Уредба Владе о приходима који су од утицаја за остваривање права на НСП, - Правилник о критеријумима, мерилима и износима за повећање додатка за помоћ и негу другог лица, 8 ГЛАС ЦЕНТАРА

9 - Правилник о намирењу потраживања по основу права на НСП, - Правилник о евиденцијама (образац захтева за НСП и образац МО-2), - Правилник о плаћању из Буџета (врста трошкова поступка и начин реализације намирења трошкова поступка), - Правилник о критеријумима за учешће корисника, сродника и трећег лица у плаћању услуге - Уредба/Одлука Владе о висини наменских трансфера, критеријумима за њихову расподелу јединицама ЛС, критеријумима за учешће ЛС и динамици преноса средстава за услуге које по ЗСЗ финансирају јединице ЛС у неразвијеним општинама, - Уредба/Одлука Владе о висини наменских трансфера, критеријумима за њихову расподелу јединицама ЛС, критеријумима за учешће ЛС и динамици преноса средстава за услуге у општинама на чијој територији се налазе установе за домски смештај у трансформацији, - Уредба/Одлука Владе о висини наменских трансфера, критеријумима за њихову расподелу јединицама ЛС, критеријумима за учешће ЛС и динамици преноса средстава за иновационе услуге и социјалне услуге од посебног значаја за Републику, - Правилник о активацији корисника права на НСП и - Упутство за јавне набавке услуга социјалне заштите. Задатак групе за стандарде услуга је да изради следеће акте: - Стандарди за групу дневних услуга у заједници и то за следеће услуге: дневни боравак; помоћ у кући; свратиште, - Стандарди за групу услуга подршке за самосталан живот, и то за следеће услуге: становање уз подршку; персонална асистенција; обука за самостални живот. - Стандарди за групу саветодавно-терапијских и социјално-едукативних услуга: - интензивне услуге подршке породици у ситуацији кризе; саветовање и обука родитеља, хранитеља и усвојитеља; одржавање породичних односа и поновно уједињење породице; саветовање и подршка у случајевима насиља, - породична терапија; медијација; СОС телефони; акгивација. - Стандарди за групу услуга смештаја, и то за следеће услуге: смештај у сродничку, хранитељску или другу породицу за одрасле и старије; домски смештај; смештај у прихватилиште, - Стандарди за услуге неодложних интервенција, - Правилник о стандардима услуге у установи за васпитање деце и омладине и другим питањима од значаја за пружање услуга. Задатак групе за регулаторне механизме је да изради следеће акте: - Правилник о евиденцији и документацији, - Правилник о садржају упута за коришћење услуге и другим подацима од значаја за плаћање услуге, - Одлука о садржају података које приликом непосредног уговарања услуге министарству доставља УСЗ која се финансира из буџета Републике, - Правилник о стручним пословима у социјалној заштити, условима и стандардима за њихово обављање, - Правилник о начину вршења надзора над стручним радом УСЗ и других овлашћених пружалаца услуга социјалне заштите, - Правилник о обрасцу и садржини службене легитимације инспектора социјалне заштите, - Упутство о вршењу инспекцијског надзора и надзора над стручним радом у социјалној заштити, - Упутство о праћењу квалитета стручног рада, пружању стручне подршке и другим стручним и развојним пословима завода за социјални заштиту, - Водич за обављање послова Коморе социјалне заштите, - Водич за мониторинг пружања услуга социјалне заштите, - Лиценцирање у социјалној заштити оквир за лиценцирање, - Правилник о стандардима за акредитацију, поступку акредитације, начину рада одбора за акредитацију и другим питањима акредитације програма обуке стручних радника у стручних сарадника социјалне заштите и - Водич за уређење система притужби и жалби у УСЗ и другим овлашћеним пружаоцима услуга социјалне заштите. Задатак групе за радне односе и одговорности запослених је да изради следеће акте: - Правилник о садржају и облику службене легитимације стручних радника ЦСР, - Упутство о изради програма, садржаја, начина и места обављања приправничког стажа и полагања приправничког испита (са елементнима програма) у установи социјалне заштите, односно код другог пружаоца услуге социјалне заштите, - План развоја кадрова у социјалној заштити, - Правилник о критеријумима о начину оцењивања, професионалног напредовања и награђивања, - Правилник о минимуму процеса рада за време штрајка према врстама установа социјалне заштите, - Општи акт о забрањеним облицима понашања запослених у установи социјалне заштитие, односно другом пружаоцу услуге и - Модел акта о радној обавези, радној дисциплини и правилима понашања. Правни тим Асоцијације ЦСР ГЛАС ЦЕНТАРА 9

10 БУЏЕТСК0 ПЛАНИРАЊЕ, ФИНАНСИРАЊЕ И ИЗВРШЕЊЕ БУЏЕТА ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ СРЕДСТАВА ЗА ОБАВЉАЊЕ ДЕЛАТНОСТИ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ Законом о социјалној заштити ( Сл. гласник РС, бр. 24/2011 даље: Закон) уређено је и финансирање делатности социјалне заштите. За разлику од раније важећег Закона о социјалној заштити и обезбеђивању социјалне сигурности грађана ( Сл. гласник РС, бр. 36/91, 79/91, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 48/94, 52/96, 29/2001, 84/2004,101/2005 др. закон и 115/2005), овим Законом је детаљније уређено питање финансирања права, услуга социјалне заштите као и рада установа социјалне заштите. Према чл до 215. Закона средства потребна за финансирање делатности обезбеђују се из: буџета Републике Србије, буџета Аутономне покрајине и буџета јединица локалних самоуправа, као и учешћем корисника услуга социјалне заштите. У зависности на ком нивоу се обезбеђују средства за финансирање услуга социјалне заштите, критеријуме и мерила за одређивање учешћа корисника прописује министар надлежан за социјалну политику (даље: министар), надлежни орган аутономне покрајине, односно орган локалне самоуправе. У складу са чланом 22. став 4. Закона средства за обезбеђивање услуга социјалне заштите могу се прибављати и путем донација, као и уступањем имовине, оснивањем задужбина и фондација, у складу са законом. Финансирање из буџета Републике Србије Из буџета Републике Србије обезбеђују се средства за финансирање: - права и услуга социјалне заштите о чијем се обезбеђивању стара Република Србија, - рада установа социјалне заштите, - програма унапређења социјалне заштите. Права социјалне заштите која се финансирају из буџета Републике Србије односе се на материјалну подршку коју појединац или породица остварују путем: новчане социјалне помоћи, додатка за помоћ и негу другог лица, увећаног додатка за помоћ и негу другог лица, помоћи за оспособљавање за рад, једнократне новчане помоћи у случају угрожености већег броја грађана, као и путем посебне новчане накнаде. Услуге социјалне заштите, у складу са чланом 40. Закона, подељене су по групама, и то на: услуге процене и планирања, дневне услуге у заједници, услуге подршке за самосталан живот, саветодавно-терапијске и социјално-едукативне услуге, услуге смештаја. Услуге социјалне заштите које се финансирају из буџета Републике Србије су: 1) услуге породичног смештаја; 2) услуге саветовања и обуке хранитеља и усвојитеља; 3) услуге домског смештаја; 4) услуге смештаја за жртве трговине људима 5) услуге становања уз подршку за особе са инвалидитетом, Када се ради о услугама становања уз подршку за особе са инвалидитетом треба напоменути, да се наведене услуге финансирају из буџета Републике Србије само у јединицама локалне самоуправе чији је степен развијености, утврђен у складу са прописима којима се уређује разврставање јединица локалне самоуправе испод републичког просека. Установе социјалне заштите које се финансирају из буџета Републике Србије су: 1) центри за социјални рад у делу јавних овлашћења. Јавна овлашћења центара за социјални рад, према члану 120. став 1. Закона, су: - процењивање потреба и снаге корисника и ризике по њега и планирање пружања услуга социјалне заштите; - спровођење поступка и одлучивања о правима на материјална давања и о коришћењу услуга социјалне заштите; - предузимање прописаних мера, покретање и учествовање у судским и другим поступцима; 10 ГЛАС ЦЕНТАРА

11 - вођење прописане евиденције и старање о чувању документације корисника. 2) установе за домски смештај чији је оснивач Република Србија, односно аутономна покрајина; 3) Републички завод за социјалну заштиту; 4) центри за породични смештај и усвојење чији је оснивач Република Србија; 5) установе за васпитање деце и омладине; 6) Комора социјалне заштите у делу јавних овлашћења; 7) друге установе чији је оснивач Република Србија Према члану 211. став 1. средства потребна за изградњу, одржавање и опремање установа социјалне заштите које се финансирају из буџета Републике Србије обезбеђују се у буџету Републике Србије. Критеријуме за доделу ових средстава прописује министар. Финансирање установа социјалне заштите врши се на основу годишњег програма рада установа, уз претходну сагласност министарства надлежног за социјални рад. Министар ће прописати, структуру, садржину као и друга питања од значаја за сачињавање годишњег програма рада у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона. У складу са чланом 216. став 1. тачка 9) Закона уколико установа социјалне заштите не сачини годишњи програм рада казниће се новчаном казном од до динара. Такође, у складу са Законом о финансирању локалне самоуправе ( С1. гласник РС, бр. 62/2006) наменским трансферима се из буџета Републике Србије могу финансирати и: - услуге социјалне заштите које се у складу са чланом 209. Закона финансирају из буџета јединца локалне самоуправе чији је степен развијености, утврђен посебним прописима којима се уређује разврставање јединица локалне самоуправе, испод републичког просека; - услуге социјалне заштите у јединицама локалне самоуправе на чијој територији се налазе установе за домски смештај у трансформацији, укључујући и трошкове трансформације тих установа; - иновативне услуге и услуге социјалне заштите од посебног значаја за Републику Србију. Финансирање из буџета аутономне покрајине У буџету аутономне покрајине обезбеђују се средства за финансирање: 1) програма унапређења социјалне заштите у Аутономној покрајини; 2) програма рада Покрајинског завода за социјалну заштиту; 3) програма рада центара за породични смештај и усвојење чији је оснивач Аутономна покрајина; 4) програма рада установа чији је оснивач Аутономна покрајина, осим установа домског смештаја; 5) иновационих услуга и услуга социјалне заштите од посебног значаја за Аутономну покрајину. Из буџета аутономне покрајине се обезбеђују средства за изградњу, одржавање и опремање установа социјалне заштите које се финансирају из буџета Аутономне покрајине. Критеријуме за доделу ових средстава прописује надлежни орган Аутономне покрајине. Финансирање из буџета јединица локалне самоуправе Из буџета јединица локалне самоуправе обезбеђују се средства за финансирање услуга, и то: 1) дневне услуге у заједници које обухватају активности које подржавају боравак корисника у породици и непосредном окружењу; 2) услуге подршке за самосталан живот које се пружају појединцу: да би се његове могућности за задовољење основних потреба изједначиле с могућностима осталих чланова друштва, да би му се побољшао квалитет живота и да би могао да води активан и самосталан живот у друштву, осим услуге становања уз подршку за особе са инвалидитетом; 3) услуга становања уз подршку особа са инвалидитетом у јединицама локалне самоуправе чији је степен развијености, утврђен у складу са прописима којима се уређује разврставање јединица локалне самоуправе према степену развијености изнад републичког просека; 4) саветодавно-терапијске и социјално-едукативне услуге које се пружају као вид помоћи појединцима и породицама које су у кризи, ради унапређивања породичних односа, превазилажења кризних ситуација и стицања вештина за самосталан и продуктиван живот у друштву, осим саветовања и обуке хранитеља и усвојитеља; 5) остале услуге социјалне заштите у складу са потребама локалне самоуправе; Такође, из буџета јединица локалне власти се финансира: 1) једнократна помоћ и други облици помоћи; 2) програм рада установа чији је оснивач јединица локалне самоуправе; 3) програм унапређења социјалне заштите у јединици локалне самоуправе; 4) иновационе услуге. Из буџета јединице локалне самоуправе се обезбеђују средства за изградњу, одржавање и опремање установа социјалне заштите које се финансирају из буџета јединица локалне самоуправе. Критеријуме за доделу ових средстава прописује надлежни орган јединице локалне самоуправе. Правни тим Асоцијације ЦСР ГЛАС ЦЕНТАРА 11

12 ПРИМЕНА ПРАВИЛНИКА О ОРГАНИЗАЦИЈИ, НОРМТИВИМА И СТАНДАРДИМА РАДА ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД У КРАГУЈЕВЦУ УОЧЕНИ НЕДОСТАЦИ МОГУЋА РЕШЕЊА Правилник о организацији, нормативима и стандардима рада центра за социјални рад је у ЦСР Солидарност у Крагујевцу у примени од јуна месеца године. Период од непуне две године, колико се примењује Правилник, недовољан је за прављење озбиљније анализе његових ефеката, али довољан за изношење првих запажања, имајући у виду нове методске приступе у социјалном раду на заштити корисника. У првом делу презентације представљена је организација Центра за социјални рад и ефекти примене Правилника( уз уважавање и неких конкретних специфичности Центра и локалне средина), као и квантитативни показатељи о реализованој делатности. У другом делу презентације приказана су запажања, предлози и сугестије Центра на поједине сегменте Правилника, у циљу његове доследније и лакше примене и постизања већих ефеката. Јуна године у ЦСР Солидарност формиране су следеће службе: 1. Служба за пријем и управно-правне послове (17 стручних радника) 2. Служба за заштиту деце и младих (17 водитеља случаја, 3 супервизора, 1 руководилац) 3. Служба за заштиту одраслих и старих (4 водитеља случаја, 1 супервизор, 1 руководилац) 4. Служба за интегрисану негу и помоћ у кући старим лицима, са Дневним центром за стара лица (34) 5. Саветовалиште за брак и породицу: (1 дипл. соц. радник и 1 психолог) 6. Служба за финансијско-рачуноводствене послове(7) 7. Служба за планирање и развој У оквиру Службе за пријем и управно-правне организована је: 1. Пријемна канцеларија (4) 2. Канцеларија за материјална давања ( 8) 3. Управно-правни послови (5) У оквиру Центра за социјални рад је и Одељење дечји дом Младост, у коме се поред смештајних капацитета за децу без родитељског старања, налазе и организационе јединице услуга за децу и младе града (дневни боравци, прихватилишта са прихватном станицом, центар за младе...). У овој години, у току су активности отварања Центра за развој хранитељства и исељавања деце, кроз проналажење других решења на њиховој заштити. Служба за заштиту деце и младих има 21 стручног радника: 17 водитеља случаја (5 дипл. соц. радника, 4 соц. радника, 3 педагога, 5 психолога), 3 супервизора и руководиоца. Просек старости запослених је 44 године, од којих су 5-оро млади до 30 година. Служба за заштиту одраслих и старих има 6 стручних радника: 4 водитеља случаја (соц. радници VI степен, 1 супервизора-уједно и психолог и 1 руководилац соц. радник. Просек старости ангажованих у служби је 49 година. КОРАЦИ У ПРИМЕНИ ПРАВИЛНИКА - У организацији Министарства, током године, стручни радници Центра су у циљу упознавања са Правилником и новом методологијом рада, учествовали у обукама и то: Семинар за водитеље случаја и супервизоре 35 стручних радника, Семинар за стручне раднике обука за примену Правилника о стандардима и организацији у ЦСР и вођење случаја Семинар за супервизоре и руководиоце обука за примену Правилника о стандардима и организацији у ЦСР и вођење случаја (9), Семинар за супервизоре (7). Обука правника у центрима за социјални рад - Примени Правилника и расподели предмета на водитеље случаја претходило је утврђивање критеријума за оцену сложености предмета. - Активни предмети три тима, која су покривала проблематику заштите деце и младих, као и предмети из области заштите одраслих и старих лица, распоређени су водитељима случаја, у складу са дефинисаним критеријумима: број предмета, сложеност и по могућности досадашњи рад на предмету. Распоређивање нових захтева је настављено по утврђеним критеријумима, при чему су водитељи случаја поступно укључивани у рад у областима ван делокруга њихових старих тимова. Овај процес је пратило одржавање тематских радионица из одређених области рада: насиље у породици, смештај деце у установе и хранитељске породице и др., као и одржавање индивидуалних и групних супвизијских састанака. За руководиоце служби изабрани су стручни радници са великим искуством, добри познаваоци укупне социјалне проблематике. Од јуна до децембра године послови писарнице и задуживање предметима су обављани у Интегралу, док су водитељи случаја користили прописане образце у електронској форми. Након спроведене интерне обуке стручних радника, од јануара целокупна евиденција о стручном раду се води кроз Интеграл, који је у међувремену усаглашаван са Правилником. 12 ГЛАС ЦЕНТАРА

13 РАСПОДЕЛА ЗАХТЕВА / ПРЕДМЕТА Служба за заштиту деце и младих је у години је имала нов захтев, што на месечном нивоу износи 223. Годишњи просек броја новоевидентираних захтева по водитељу случаја износи 157. Они су током године били задужени у просеку са 105 предмета (досијеа). Служба за заштиту одраслих и старих је у години имала захтева за рад, што на месечном ниву износи 95 захтева. Годишњи просек захтева по водитељу случаја иноси 285 захтева, односно 248 предмета. Супервизори у Служби за заштиту деце и младих имају 6 водитеља случаја а један 5 и обавља послови психолога, док супревизор у Служби за заштиту одраслих и старих лица има 4 водитеља случаја и истовремено обавља послове психолога. ТЕШКОЋЕ У ПРИМЕНИ ПРАВИЛНИКА / НАЧИНИ ПРЕВАЗИЛАЖЕЊА ИСТИХ Примена Правилника предпоставља да сви стручни радници имају потребна знања и вештине и да су укључени у процесе сталног учења, личног и професионалног развоја. Ипак, у реалној стварности, знатан број стручних радника годинама није иновирао своја знања. Почетна процена квалитета људског фактора у центрима није била у потпуности реалистична. Један број старијих стручних радника није годинама био укључен у процес до школовавања, едукација, стицања информатичких знања и вештина.са друге стране, један број радника са високом стручном спремом је стицао знања за пружање специјалистичких услуга и из њиховог реда су изабрани супервизори и руководиоци служби. Прва искуства у примени новог начина рада говоре да је за један број водитеља случаја било најтеже у стручно-методолошком погледу, поступање по пријавама сумњи на злостављање и занемаривање деце, давање мишљења у поступцима за вршење родитељског права, као и у комплекснијим поступцима пред Вишим судом према малолетним и млађим пунолетним учиниоцима тешких кривичних дела. Стручни рад у наведеним областима захтева посебна стручна знања, вештине и искуство стручних радника, која није могуће стећи у кратком временском периоду. За један број социјалних радника је представљало проблем укључивање у процену развојних потреба корисника, процена актуелних стања ризика, што може бити последица дуготрајне примене тимског рада али и недовољних едукација и иновираног знања. С друге стране, психолози и педагози су се суочили са обавезом стицања основних знања, везаних за правне прописе у области социјалне заштите (Закон о социјалној заштити, Породични закон.). У циљу у превазилажењу ових проблема одржаване су тематске радионице из одређених области рада, интерне обуке као и одржавање индивидуалних и групних супервизијских састанака; Редовно су одржавани састанци служби на којима су разматрана упутства, планиране и организоване активности, предочаване слабости у раду и предузимане одговарајуће мере на њиховом отклањању. За нека решења у примени Правилника и разрешавање дилема на које се наилазило, тражена је подршка Реапубличког завода за социјални заштиту. У години настављена је едукација једног броја стручних радника (развијање специјализованих облика хранитељских смештаја, заштита деце од злостављања и занемаривања, рада са жртвама насиља. Службе су сачиниле и План едукација за годину, заснован на потребама рада на заштити права и интереса деце, младих и одраслих лица, при чему се водило рачуна о досадашњим едукацијама и професионалном искуству; коришћење литературе која доприноси стручном оснаживању професионалаца. Постоји проблем великог броја предмета по водитељу случаја, као и недовољан број водитеља оспособљених за рад на најсложеним предметима као што су: заштита деце од злостављања и занемаривања, послови старатељства, извештавање у судским поступцима за вршење родитељских права (Пр. у години години у Центру евидентирано је укупно 213 пријаве за насиље у породици, 463 поступака за вршење родитељског права ) У посматраном периоду, службе су се суочавале са великом флуктуацијом стручних радника, боловањима, преласком у друге организационе јединице (Саветовалиште за брак и породицу), што је додатно отежавало рад на примени Правилника. Укључивање већег броја стручних радника почетника, такође представља отежавајућу околност у реализацији радних задатака (реализовање интерне обуке за вођење случаја, организацију менторског рада, распоређивање мање сложених предмета); Веома је захтевна обука нових стручних радника; императив је време; за супервизоре представља знатно оптерећење менторски рад са више нових радника; обуке се раде коришћењем интерних ресурса што повећава опсег послова неким радницима Супервизијски процес се одвија кроз групне и индивидуалне супервије. Како нису постављени квантитативни стандарди, односно није дефинисан број предмета по водитељу, индиректно се преноси оптерећење и на супервизоре, за које је дефинисан број од 7 водитеља а не и број предмета. Због оваквих ограничења тешко је испоштовати стандард стучног рада, који захтева учествовање супервизора у свакој фази рада и сачињавање индивидуалних супервизијских планова; Велика разлика у броју предмета једне службе (за децу и младе) у односу на другу, довела је до неравномерне оптерећености руководиоца. Опсег послова руководиоца у центру који има око 20 водитеља је такав да је тешко испунити све Правилником прописане задатке. Највећи број радног времена односе послови унутрашње координације, расподеле предмета, преглед извештаја који се упућују судовима, преглед и потписивање ГЛАС ЦЕНТАРА 13

14 укупне преписке службе са институцијама у заједници, укључивање у реализацију обуке новопримљених радника и волонтера, што захтева велико ангажовање. У оваквим условима, недовољно времена остаје за рад на кординацији са другим службама у локалној заједници; Неадекватна техничка и програмска подршка Сви стручни радници имају компјутере и инсталиран програм Интеграл. Међутим, још ивек има застарелих рачунара, а недовољан је и број штампача. Кроз израду сегмента годишњег извештаја Центра који се односи на област заштите деце, младих и старих, постоје значајне неподударности између, обрасцем тражених података и актуелних могућности програма. Интеграл нема капацитете да пружа квалитативне податке у неким обла стима: насиље у породици, неки сегменти старатељства и хранитељства. Решења су тражена у ручном вођењу ових евиденција. Недовољно развијени ресурси локалне заједнице за адекватно решавање проблема угрожених лица такође су препрека у спровођењу стручних поступака које намеће Правилник, посебно када је у питању заштита одраслих и старих лица (нпр. недостатак Прихватилишта, као адекаватног и прелазног решења тражи од стручних радника додатна ангажовања у тражењу решења); Чак и Крагујевац, који има реалтивну развијену мрежу локалних услуга, има у пракси проблеме са упућивањем корисника који имају специфичне потребе.присутан је мали број пружаоца услуга из невладиног и приватног сектора. Један број специјализованих услуга корисницима пру жају стручни радници Центра. ПРЕПОРУКЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ КВАЛИТЕТА СТРУЧНОГ РАДА Метод вођења случаја захтева компетентног самопоузданог стручњака; стручњака који поседује знања и вештине везане за садржаје из надлежности центра. Добре стране Правилника су што управо подстиче стручњаке на стицање нових знања и вештина. Са аспекта корисника Правилник је донео јасно дефинисане стручне процедуре и рокове, поштовање права и партиципацију корисника. У циљу обезбеђивања услова за доследније и успешније спровођење Правилника потребно је: Постављање квантитативних стандарда који ће омо гућити нормирање задужености стручних радника предметима. Прописивање норматива омогућило би равномернију расподелу предмета као и могућност стручњака са специјализацијама, да примењују стечена знања у поступцима, али на мањем броју предмета. Постављени нормативи и критеријуми за повећање броја радника према постојећем Правилнику су нереално постављени и практично недостижни (чл. 44. повећање радника до 10% уколико је просечан број корисника по запосленом у односу на просечан број корисника по запоселном у Републици у претходној години увећан до 100%); Такође процена да би се дефицитит радника у центрима побољшао ангажовањем 102 стручна радника је нереалан, имајући у виду досадашњи раст корисника у свим центрима (у Крагујевцу је за последње три године повећање око 30%). Примена Закона о социјалној заштити ће додатно проширити круг корисника и оптерећења стручњака, али и даље сужавати простор за примену постављених стандарда; Стварање услова за реализовање континуиране обуке стручњака за примену Правилника и сета акредитованих програма, који могу да допринесу квалитету стручног рада; Пружање подршке супервизорима у процесу примене Правилника уз постепено напуштање интегративног модела супервизирања, који подразумева и подржавајућу и контролну улогу у односу на водитеља случаја; Организовање додатних обука-радионица стручним радницима на пријему (питања везана за пријаве сумњи на злостављање, занемаривање); Стварати услове у центрима да се у знатној већој мери спроводе поступци медијације у брачним и другим родитељским споровима; Размишљати о могућности да давање мишљена суду у поступцима за вршење родитељског права има карактер специјализоване услуге, коју би обављали у тиму најмање два посебно обучена стручњака; Предмет би био упућиван на вођење случаја само у оним ситуацијама када пролонгиран родитељски конфликт утиче на развој и задовољавање потреба деце; Било би корисна израда стручних упутстава за уједначавања стручне праксе, везана за поједина спорна пи тања из делатности центра, односно примене Правилника; Важно је да се брже обаве послови усклађивања/ доношења подзаконских аката са важећим законским прописима у области социјалне заштите; Побољшање техничких капацитета и израда адекватног програма за спровођење стручних поступака и евидентирање корисника, облика, мера и услуга социјалног рада; Прилагођавања образовних садржаја на факултетима који школују стручњаке за рад у социјалној заштити; у школовању социјаних радника потенцирати психологију дечијег развоја старости изучавање комуникацијских вештина Иницирати увођење изборних предмета из области социјалног рада на другим факултетима чији свршени студенти се запошљавају у социјалној заштити; стимулисати психологе и педагоге да уписом мастер студија на ФПН се адекватније припреме за рад у соц. заштити. Љиљана Станковић, социолог 14 ГЛАС ЦЕНТАРА

15 ИСКУСТВО МАЛИХ ЦЕНТАРА У ПРИМЕНИ ПРАВИЛНИКА О ОРГАНИЗАЦИЈИ, НОРМАТИВИМА И СТАНДАРДИМА РАДА ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД, СА ОСВРТОМ НА СУПЕРВИЗИЈСКИ ПРОЦЕС У Новом Бечеју је године одржан састанак директора центара за социјални рад из Аде, Бечеја, Кањиже, Нове Црње, Новог Бечеја, Пландишта, Сенте, Сечња и Житишта. Састанку је присуствовала и директорка Међуопштинског ЦСР Солидарност из Жабља и Раде Чеперковић, представник Асоцијације центара за социјални рад Србије. На самом почетку смо се сложили, да сама одредница малих се односи на број запослених у нашим центрима. Подршка корисницима наших услуга је велика и сваким даном постаје све значајнија. Тема састанка је: Искуство малих центара у примени Правилника о организацији, нормативима и стандардима рада центра за социјални рад, са освртом на супервизијски процес (у даљем тексту Правилник). Напомињемо, да су подаци о којима ће бити речи, искуствене природе, а не резултат исцрпне анализе показатеља вођења случаја и супервизијског процеса. Није нам намера да јадикујемо над сопственом судбином, већ да упутимо јасне поруке, шта је неопходно учинити, како би организација рада у малим центрима била боља, како би права и најбољи интерес корисника била задовољена на цивилизован и професионални начин. Правилник, у ЦСР наведних у табели, се примењује од јуна/јула године. Подаци у табели су од године. ОСНОВНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О ЦСР Општина Број запослених Вс Стручни сарадници Супервизор Број становника Групни суперв. састанци Број корисника Ада 9 4 2,5 0, Бечеј ,5 0, Кањижа ,5 0, Нова Црња 8 4 2,5 0, Нови Бечеј ,5 0, Пландиште Сечањ ,5 0, Сента ,5 0, Житиште , Оријентисани позитивно ка реформском процесу у со цијалној заштити, свакако да нам је био циљ да утврди- ГЛАС ЦЕНТАРА 15

16 мо како предности, тако и потешкоће организације рада према Правилнику, како би поставили јасне путоказе за даљи рад. Сви наведени центри, према унутрашњем уређе њу, функционишу као једна организациона јединица. Примена Правилника утиче на позитивне промене у сфери поштовања људских права и достојанства корисника. Корисницима су доступне услуге. Информације о раду ЦСР су доступне, како корисницима услуга, тако и широј друштвеној јавности. Рад ЦСР је постао видљив, јавност је информисана о раду ЦСР путем средстава јавног информисања, wеб страница, организовањем јавних презентација. Индикативно је, да и на малом узорку, имамо различиту праксу у примени Правилника. Пријем корисника се организује на различите начине, у смислу постојања пријемне канцеларије, како је то предвиђено Правилником, до непостојања пријемне канцеларије, где је водитељ случаја или стручни радник, уједно у функцији пријемног радника. Утврђене процедуре пријема доприносе бољој информисаности корисника о својим правима и обавезама и уреднијој евиденцији ЦСР. Одређивање приоритета и степена приоритета поступања је уско повезан са процесом планирања и организовања рада службе у ЦСР. Примена ових чланова Правилника у пракси, у доброј мери утиче на бољу организацију рада. Процес вођења случаја, не улазећи у терминолошку исправност, задуживање водитеља случаја, јесте процес који подиже ниво одговорности запосленога, омогућава бољи интерактивни однос између ВС и корисника, бољи увид у фазе и исход случаја и праћење рокова. Све већа пажња се посвећује конкретизацији мера подршке и расположивих ресурса, што препознајемо као значајан допринос у раду са корисником, као и интегралном приступу, укључивање свих релевантних чинилаца друштвене заједнице. Инсистира се на целовитом приступу у утврђивању потреба и мера подршке корисницима. Шта смо дефинисали као отежавајуће околности у недељивом процесу вођења случаја и супервизијског процеса? Планирање и израда плана услуга није довољно заступљен у свим ЦСР. Оно што представља потешкоћу у реализацији планова јесте постављање јасних циљева и активна партиципација корисника. Корисник учествује у свим фазама, али без довољно изграђене свести о личној одговорности. Још увек је присутан патерналистички однос од стране запослених у ЦСР. Неуједначена професионалана компетенција појединих ВС је стварност са којом се суочавају не само мали центри. Недовољна мотивисаност, отпори у односу на примену новог модела рада, отпори у односу на супервизора и што је најзначајније, велик број корисника/ вођења случаја. Обим посла се сваким даном увећава, а број запослених је исти. Није до сада постављен јасан норматив: број корисника у односу на стручног радника. У самом називу Правилника јасно стоји и норматив али до данас није прецизиран. Предлажемо да се формира радна група испред надлежног Министарства и Асоцијације центара, које ће се ангажовати на изради наведеног норматива. Напомињемо, да ВС повремено учествује у процесу во ђења случаја својих колега/колегиница као стручни рад ник, да је према одлуци о формирању тима, члан истог, што изискује додатно професионално ангажовање. У појединим центрима имамо спојене функције ВС и стручног радника ангажованог на НСП (раније МОП) што додатно оптерећује водитеље случаја и свакако да утиче на квалитет вођења случаја. Због малог броја запослених, превентивни рад није заступљен у довољној мери, а резултат изостанка превентивног рада је већи броја корисника услуга ЦСР. Однос ЦСР са локалном самоуправом у великој мери је одређен ставом локалне самоуправе како у односу на социјалну заштиту у општини, тако и у односу на ЦСР и он је различит, од општине до општине. Креће се од подржавајућег, преко незаинтересованог до неразумевајућег става у односу на значај социјалне заштите за грађане и грађанке локалне заједнице. Када говоримо о стандардима који треба да важе у свим ЦСР, морамо констовати да имамо неједнаке стандарде који се односе на елементарне услове рада и техничку опремљеност и обученост стручних радника. Пред ЦСР се постављају све већи захтеви, а ми се суочавамо са недовољним финансијким средствима, који нас лимитирају у обављању свакодневних функција. Свесни чињенице колико перманентно образовање значи за бољи и квалитетнији рад, добробит корисника и ниво самопоштовања запослених, свакако да би желели да омогућимо равномерно стручно усавршавање запослених, али нам недостају средства. Акредитовани програми, тј. њихова цена за нас је неприступачна. Очекујемо да се у том делу у наредној години финансијским планом, део средстава захвати из републичког буџета. Неуједначена је техничка опремљеност ЦСР. Поједини центри располажу свом неопходном опремом, имају формирану базу података у електронској верзији, док други немају довољан број рачунара нити имају средства да набаве програме за формирање и вођење базе података у електронској верзији. Поставили смо за циљ да се између стручних радника, ВС и корисника гради партнерски однос, а чињеница је да нам је административни део рада веома захтеван, да имамо велики број образаца. Тачно је да они представљају добар водич кроз процес вођења случаја, али су захтевни у односу на време које је потребно да би се попунили. Верујемо да би бољим аранжирањем образаца могли редуковати исте, а ослобођено време усмерити на грађење квалитетног партнерског однос са корисником. Услови у којима се одвија процес рада су такође неуједначени. Имамо проблем са организовањем рада у 16 ГЛАС ЦЕНТАРА

17 влажним, незагрејаним просторијама, у канцеларијама са већим бројем радника, у којима не можемо да обезбедимо неометани процес рада и окружење у коме корисник не може да гради однос поверења са својим водитељем случаја. Када постављамо стандарде који су обавезујући за све, неопходно је да поставимо и просторно-техничке стандарде који би се односили једнако на све центре. У свим центрима је обезбеђен приступ услугама 24 часа. Поједини центри су на основу одлуке локалне самоуправе обезбедили новчану надокнаду за приправност стручних радника, док у појединим центрима то није решено. Новим ЗСЗ ће бити регулисано плаћање приправности, но оно што представља и даље проблем малим центрима, јесте плаћање путних трошкова у току приправности, с обзиром да највећи број стручних радника не живи у општини у чијем центру ради. Колико смо безбедни? Питање које смо очекивали да ће делом бити решено новим Законом о социјалној заштити, али на жалост и даље ћемо бити изложени високом ризику када се ради о безбедности запослених. Полиција не прихвата да се у склопу споразума о сарадњи обавеже да води рачуна о безбедности запослених ЦСР, јер то није у опису њиховог посла, а поједине локалне самоуправе немају довољно средстава да финансирају зараду особе задужене за безбедност у ЦСР. Осврт на супервизијски процес На самом почетку смо назначили да процес вођења случаја и супервизијски процес чине једну целину и да се могу анализирати само у том контексту. Немогуће је издвојити супервизијски процес и вршити анализу истог, то није сврсисходно. У том смислу ћемо пратити супервизијски процес у наведеним центрима. У појединим центрима се избор супервизора одвија како је предвиђено Правилником, у једном центру улога супервизора је поверена дипл. правнику, док у једном центру техничку супервизију врши директор, јер због недовољног броја запослених и неиспуњавања критерија предвиђених Правилником, нико није могао да буде постављен као супервизор. Оно што јесте заједничко за ЦСР који имају супервизора, јесте супервизор са половином радног времена! Сам избор супервизора, сећамо се, условљен је критеријумима Правилника. Директори малих центара заправо и нису имали велику могућност избора, као и запослени који су били предложени за супервизора. На самом почетку примене Правилника присутно је незадовољство, немотивисаност, појединих супервизора као и неприхваћеност од ВС, дојучерашњих колега. Јасне су биле поруке неразумевања супервизијског процеса. Однос који не прија ВС исто колико ни супервизорима. Како смо превазишли део проблема организовања супервизијске подршке? Оно што смо издвојили као приоритет јесте јачање професионалне компетенције супервизора, примену примера добре праксе, размену искуства и примену стандарда у супервизијском процесу. Да би остварили све то, затражили смо стручну подршку од Покрајинског завода за социјалну заштиту. Састанци са представницама ПЗСЗ Тањом Грнчарски и Наташом Милић Теофиловић се редовно одржавају према утврђеном плану и потребама супервизора. Констатујемо промене у процесу вођења случаја и супервизијском процесу и потребу за даљом подршком од стране ПЗСЗ, како би све три функције супервизијског процеса биле равномерно развијене и заступљене. За реализацију све три функције супервизијског процеса: административне, подржавајуће и едукативно-развојне потребно је да супервизор буде посвећен и усредсређен на све сегменте. Двојна улога у којој се налази супервизор - ВС/супервизор, свакако да је ограничавајући фактор у процесу вођења случаја и квалитетног развоја супервизора. Да би тај проблем превазишли, неопходно је ангажовање супервизора са пуним радним временом или увођење екстерне супервизије. Како боље? Јачањем професионалних капацитета водитеља случаја Јачањем професионалних капацитета супервизора Постављањем норматива запослени/број корисника/пружене услуге Већим бројем ВС Супервизор са пуним радним временом Безбедним окружењем за запослене Верујемо да наведено искуство девет малих центара препознају колеге и колегинице осталих малих центара у Србији. Надамо се да ће наши предлози наићи на подршку, те да ће се начинити помак у циљу поштовања права и заштите најбољег интереса корисника и боље организације рада у малим центрима. 9 малих центара ГЛАС ЦЕНТАРА 17

18 ПУТЕВИ РАЗВОЈА СУПЕРВИЗИЈЕ У ЦЕНТРИМА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД - КАКО ДО БОЉЕ СУПЕРВИЗИЈЕ - Представнице ПЗСЗ су, за стручни скуп у Врњачкој Бањи, на коме се разматрала двоипогодишња примена Правилника уочени недостаци могућа решења, припремиле излагање које се односило на супервизију у ЦСР, односно на предлоге и сугестије Како до боље супервизије. Препоруке како до боље супервизије базирају се искључиво на искуству представница ПЗСЗ у непосредном раду са супервизорима из ЦСР са територије АП Војводине. Искуство у раду са супервизорима стечено је у периоду од пилотирања Правилника до данас. 1. Увод Подстакнути потребом да се сагледа позиција супервизора у ЦСР, после две године примене Правилника о организацији, нормативима и стандардима рада центра за социјални рад (у даљем тексту Правилник), са становишта снага и слабости, анализирали смо досадашња искуства Покрајинског завода за социјалну заштиту (у даљем тексту ПЗСЗ) у стручној подршци супервизорима (докле се стигло). На основу тога издвојили смо најрелевантнија запажања и препоруке у вези даљег развоја супервизије (шта би требало) и неке значајне активности ПЗСЗ у погледу стручне подршке супервизорима у години (шта би могло). Један од стратешких циљева ПЗСЗ за период године био је да се побољша квалитет услуга социјалне заштите у АП Војводини, развијањем и применом различитих видова подршке пружаоцима услуга. Након успешно остварене акредитоване обуке Програм основне обуке за супервизоре у центру за социјални рад, ПЗСЗ је отворио могућност даље сарадње и стручне подршке супервизорима. За годину ПЗСЗ је сачинио план стручне подршке супервизора који је укључио низ активности: Стручни скуп за све директоре ЦСР био је конципиран као два округла стола на тему Супервизија у ЦСР, која су одржана 28. и 29. априла године. Циљ ових расправа био је да се разјасне нека значајна питања у вези супервизије, као што су: сврха и значај, функције супервизије у ЦСР и да се истовремено иницира размена позитивних искустава. Директори су показали велику заинтересованост и спремност да пруже супервизорима подршку. Групне супервизије са супервизорима осмишљене су као редовни састанци супервизора на којима би се размењивала искуства, разрешавале дилеме и проблеми везани за супервизију. За сваки састанак планирала се актуелна тема рада која је била усаглашена од стране учесника. Теме су обухватале различите области рада супервизора као што су, између осталог, планирање, извештавање, евиденција, сарадња са водитељима случаја, руководиоцима, директорима и друге. Током године, групни супервизијски састанци одржани су у ЦСР Нови Бечеј, Жабаљ и Тител, Бечеј, Сечањ и Темерин. Евалуација рада супервизора је остварена на стручним скуповима под називом Проблеми и добра пракса у раду супервизора у центрима за социјални рад у АП Војводини, који су одржани 19. и 20. октобра године и на њима је било присутно укупно 52 супервизора из центара за социјални рад са територије АП Војводине. Циљ ових скупова био је сумирање и анализа резултата остварених активности супервизора ради утврђивања проблема у раду и примера добре праксе. Ради остварења овог циља креиран је и Упитник за супервизоре у сардњи са РЗСЗ. Овом приликом издвајамо само најзначајније резултате добијене анализом података из упитника. Испитано је 56 супервизора и запослених који обављају и послове супервизије руководиоци, директори и водитељи случаја. Када су у питању послови које обављају супервизо- 18 ГЛАС ЦЕНТАРА

19 ри, анализом је утврђено да 34 испитаника, односно њих 61% обавља послове и супервизора и водитеља случаја, 17, односно 30%, обавља само послове супервизора, четворо, или 7% истовремено су и руководиоци и супервизори, док један испитаник обавља послове руководиоца, супервизора и водитеља случаја. Сарадњу са водитељима случаја, седам или13% испитаника супервизора оценило је највишом оценом (5), оцена четири дата је у 21 случају (37%), оцена три у 15 случајева (27%), оценом два вреднована је сарадња у три случаја (5%), најлошија оцена један појавила се само у једном случају, док се осам (14%) испитаника није изјаснило о оцени. Индивидуалне стручне подршке супервизорима биле су оствариване током на иницијативу самих супервизора и то путем електронске поште, поштом и телефоном. Сврха оваквог вида стручне подршке била је да се пружи консултативна и саветодавна помоћ супервизорима да своје професионалне дилеме или проблеме на адеквартан начин разреше. Током године, најчешће, подршка је била потребна у планирању сопствених активности, у личном напретку и развоју, у раду са водитељима случаја, у разрешавању недоумица око извештавања или отпора који се јављао код водитеља случаја, као и код проблема везаних за сарадњу са руководиоцима у вези преплитања надлежности, код дилема у вези евиденције рада са водитељем случаја и слично. Директори ЦСР су се, такође, обраћали ПЗСЗ питањима везаним за супервизију и супервизијски процес, као и питањима око сарадње супервизора и руководилаца. Стручне посете ЦСР одвијале су се по позиву представника центара за социјални рад, како би се пружила помоћ у разрешавању дилема у погледу улоге супервизора у центру за социјални рад и усмерила очекивања водитеља случаја у односу на супервизора. У току године саветнице из ПЗСЗ биле су у центрима за социјални рад Нови Бечеј и Врбас. 2. Перспективе даљег равоја супервизије у ЦСР како до боље супервизије Током стручне подршке супервизорима, , уочени су многи проблеми и тешкоће у непосредној примени Правилника, нарочито сама позиција супервизора, његова задужења и сарадња са водитељима случаја и руководиоцима. За стручни скуп у Врњачкој Бањи, представнице ПЗСЗ припремиле су предлоге и сугестије на питање Како до боље супервизије. Да би смо добили валидне податке о резултатима које је постигла примена новог Правилник, било је,неопходно, након почетка његове примене, вршити мониторинг над активностима у ЦСР у остваривању Правилника и постигнутим ефектима у процесу његове примене, као и евалуацију којом би се утврдило да ли оно што се спроводи кроз метод вођења случаја у ЦСР побољшава положај корисника и да ли се остварује сврха/циљ његовог увођења. Како то није учињено, препоруке које смо дали базирају се искључиво на искуству које се заснива на континуираном раду са супервизорима и директорима ЦСР, од времена пилотирања Правилника, па до данас. Када разматрамо питање Како до боље супервизије, намећу се два аспекта посматрања. Први, да ли је модел супервизија као радно место, који примењујемо одговарајући и, други, како се постојећи модел може унапређивати, да би се постигао жељени ефекат. Такође, када сагледавамо супервизију у периоду примене Правилника, неопходно је имати у виду контекст примене Правилника у свим сегментима, јер је супервизија саставни део целокупног модела вођења случаја и само у том смислу треба сагледати шта је могуће учинити да се супервизијски процес унапреди. Пре него што дамо своје препоруке за унапређење супервизије, изузетно је важно да поделимо своја искуства у раду са супервизорима са вама који читате овај текст. Већина супервизора у ЦСР са територије АП Војводине, са којима сарађујемо и континуирано се састајемо, је изузетно мотивисана за унапређење свог рада у области супервизије и поседује неопходна полазна знања и вештине за обављање супервизијског процеса. У раду са њима, упознали смо њихову креативност у осмишљавању начина вођења евиденције о раду са водитељима случаја и документације о свом раду која, иначе, није прописана Правилником. У свом раду, супервизори су изузетно оптерећени јер већина ГЛАС ЦЕНТАРА 19

20 ради и као водитељи случаја или руководиоци, што свакако омета и отежава обављање супервизијског процеса и онемогућава издвајање времена које би искористили за унапређење својих професионалних капацитета за обављање и унапређење супервизијског процеса. Њихов рад отежава и недовољно прихваћен модел супервизије од водитеља случаја што се одражава и на њихову међусобну сарадњу. Очекивања водитеља случаја од супервизора су понекад веома велика и нереална. Најчешће немају потребну подршку од својих претпостављених у ЦСР и имају дилему да ли то што раде, раде добро или не, тј. немају повратну информацију у вези примене Правилника и дела који се односи на њихов рад. Полазећи од наведеног, препоруке које се намећу за унапређење постојећег модела супервизије су следеће: 1. Кадровски оснажити ЦСР повећати број стручних радника, како би се супервизори бавили само супервизијом, а не и вођењем случаја и руковођењем; 2. Да би супервизори били успешни, треба да се оспособе за тај нови посао, који је до недавно био непознат систему социјалне заштите, што је процес који тражи време континуирано стручно усавршавање супервизора, поред обавезне обуке коју би дефинисао Правилник; 3. Правилником јасније дефинисати критеријуме за радно место супервизора, пошто су сада врло уопштени опште и посебне компетенције које супервизор треба да поседује као што су: добро познавање методологије вођења случаја, саветодавни рад, вештине комуникације, активно слушање, постављање питања, вођење интервјуа, групни рад и сл.; 4. Административну функцију супервизије доделити рукуводиоцу (тада би надлежности биле много јасније и не би се преплитале у мери у којој се сада преплићу); 5. Директори и водитељи случаја треба да имају обуку из супервизије како би упознали овај модел супервизије и како би се лакше и брже могао остварити сараднички однос и усагласила очекивања једних од дру гих; 6. Јасније дефинисати улогу супервизора и његова овлашћења; 7. Не укључивати супервизора у све фазе рада и не тражити потписивање планова од његове стране, јер је то непотребно; 8. Одговорност за рад на случају треба јасно дефинисати уколико смо имали за циљ да са колективне пређемо на личну одговорност, да ли смо то сада постигли и у којој мери потпис супервизора значи и одговорност за рад на предмету; 9. Која су то процедурална питања којима се бави супервизор, а која су у домену рада руководиоца (рокови, оптерећеност предметима, сложеност предмета и сл.); 10, Стандардизовати обрасце за евидентирање и документовање рада супервизора, што би у многоме олакшало његов рад и уједначило евидентирање и документовање рада; 11. Простор у коме се одвија супервизија треба прилагодити намени како би се постигао жељени циљ. Рад у канцеларији која се дели са још неколико колега не може да допринесе стварању сарадничког односа између супервизора и водитеља случаја и односа у коме треба да доминира поверење и отвореност. Адекватно опремљен простор подразумева средства за рад која су неопходна за унапређење професионалног развоја супервизора и супервизијског процеса. Саветнице за професионалну обуку и социјалну заштиту из ПЗСЗ сачиниле су план рада из области супервизије за годину који обухвата активности које треба да континуирано допринесу унапређењу рада супервизора и супервизијског процеса, самим тим и рада водитеља случаја, јер је њихов професионални развој међусобно условљен, а све у циљу најбољег интереса корисника. 3. План стручне подршке ПЗСЗ супервизорима за годину План стручне подршке супервизорима за годину садржи следеће активности: - достављање годишњих извештаја о раду супервизора ПЗСЗ - увид у резултате рада супервизора ради планирања индивидуалне подршке супервизорима, - организовање два округла стола са директорима ЦСР унапређење сарадње руководства и супервизора у ЦСР унапређење сарадње између руководства и супервизора, организовање два стручна скупа са супервизорима ЦСР на тему Тешкоће и примери добре праксе у раду супервизора ради утврђивања тешкоћа, проблема у раду и изналажења добрих решења као примера добре праксе, - одржавање редовних стручних састанака са формираним групама супервизора на теме по договору групе, а у организацији супервизора у циљу израда јединствених модела и начина рада супервизора, - одржавати индивидуалне консултације и давати сугестије, према потребама супервизора, а путем њиховог личног обраћања телефоном, поштом, мејлом и сл. - организовати повремене стручне посете ЦСР, према плану ПЗСЗ и потребама супервизора и директора ЦСР. Наташа Милић Теофиловић, педагог Покрајински завод за социјалиу заштиту Нови Сад Татијаиа Грнчарски, дипл. социјални радник Покрајински завод за социјалну заштиту Нови Сад 20 ГЛАС ЦЕНТАРА

21 ИЗМЕЂУ ДВА СТРУЧНА СКУПА АСОЦИЈАЦИЈЕ АСОЦИЈАЦИЈА НА СЕМИНАРУ ЕВРОПСКЕ СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ У мају ове године ЕСМ (Европска социјална мрежа) је организовала дводневни семинар у Будимпешти, како би предупредили последице економске и социјалне кризе и указали на значај њиховог утицаја на социјалне службе широм Европе. Семинар је одржан 17 и 18 маја, у сарадњи са мађарским Министарством националних ресурса, Националног Института за породичну и социјалну политику (који је члан Европске социјалне мреже), СЗОС- ЗАК-националне НВО, веома активне на социјалном пољу у Мађарској, а све то захваљујући председавању Мађарске ЕУ-ом. Будући да се Европа нашла на удару једне од највећих криза (како економске тако и социјалне), ЕСМ је нашла за сходно да се о наметнутим променама и изазовима, разговара са представницима различитих земаља, не би ли се заједничким снагама пронашао кључ њиховог решења. ЕСМ настоји да својим члановима омогући прилику, да се путем семинара, упознају са изазовима са којима се свакодневно суочавају социјалне службе широм Европе. Семинар у Будимпешти је окупио више од 150 учесника из различитих земаља, директоре, стручне раднике, сараднике, истраживаче, од којих је половина била из Мађарске а половина из осталих делова Европе. Мало је рећи да овом приликом желимо да изразимо своје задовољство и захвалност самим учествовањем на семинару које сматрамо драгоценим и корисним искуством. И заиста, припала нам је велика част да на овом семинару будемо представници Асоцијације центара за социјални рад Србије. Поред нас, Србију су на овом скупу представљали и директор Г.У. Суботица са сарадницима, представницима Г.Ц. Бежанијска Коса, али и Сузана Пауновић и Јасмина Ивановић из Министарства рада и социјалне политике. Познанство са изванредним људима и колегама и дружење са њима је овај скуп учинило непроцењивим искуством. На страницама овога броја Гласа Центара, пренећемо Вам импресије са овог семинара, утиске о новим познанствима са различитим стручњацима у овој области. Тема семинара у Будимпешти је била: Социјалне службе (сервиси) у Европи-Иновативни одговори у периоду изазова. Семинар је заправо био фокусиран на изазове и промене са којима се суочавају социјалне службе, како и на који начин их треба пратити и решавати. Пре него што било шта кажемо о учествовању на семинару, рећи ћемо пар речи о организатору овог скупа и његовој улози да побољшањем квалитета рада социјалних служби, помогне развој, подстакне промене и омогући бољи живот најугроженијима у друштву. ЕСМ (Европска социјална мрежа) је независна, аполитична организација која се бави унапређењем рада социјалних служби у Европи, пружа подршку својим члановима у пружању помоћи онима којима је то потребно, кроз што шири спектар пружених социјалних услуга. Седиште ЕСМ-е је у Лондону, односно Брајтону, а са радом је почела године. Од тада има пуну подршку Европске комисије. На челу ове успешне кровне организације је Џон Халоран, човек, који је према нашем запажењу јако комуникативан, доступан за разговор, отворен за сарадњу. За успешно функционисање ове организације је свакако поред Халорана задужен тим вредних, младих људи који стоје не иза, већ уз Халорана. У чланство Европске социјалне мреже су организације из преко тридесет земаља, углавном европских, које су чланице ЕУ, али и оне које не припадају Европској Унији. Од године Асоцијација је постала пуноправни члан ЕСМ-е, па према томе редовно добија материјале, годишње прегледе, извештаје, позиве да учествује на стручним скуповима, а сам одлазак на исте зависи од расположивих финансијских средстава. ЕСМ, заједно са члановима ради на заштити најугрожених група становништва, поштовању достојанства корисника услуга, задовољавању њихових потреба, промовисању солидарности, једнакости и недискриминације. Акценат деловања је на локалном нивоу, размени искустава и заједничкој сарадњи како би се изградила ефективна европска и национална социјална политика. Семинар у Будимпешти је представљао добар начин да се о проблемима са којима се већина земаља суочава, полемише на једном месту и верујемо да се овакав метод рада (слушања различитих искустава а затим упоређивања система рада кроз групне радионице) чини јако поучним и корисним. Првог дана су стручњаци различитих земаља износили своја добро припремљена, концизна и јасна излагања а теме којих су се држали су следеће: Економска и социјална криза-период изазова; Организационе промене и управљање ресурсима; Улагање у социјалне службе и социјална инклузија; Како промовисати новине код локалних јавних социјалних служби. Семинар је отворио Imre ГЛАС ЦЕНТАРА 21

22 Nyitrai, заменик државног секретара за социјална питања у Мађарској и пожелевши топлу добродошлицу учесницима семинара започео је своје излагање о томе како су функционисале социјалне службе пре 1989/90 године у свима добро познатој утопији социјализма. Након године, у Мађарској, присуство приватног капитала се повећава и од тих средстава се углавном граде домови за стара лица. Неке од корака и циљева које је нова Влада предвидела тичу се изградње система социјалних служби на професионалним стандардима и то до г. као што су: боља електронска администрација и јединствени мониторинг, ефикасан сервис одржавања чине и цивилни сектор (32%), и цркве (32%), и локалне владе (36%), рад социјалних служби подједнако чине институционално (50%) и ванинституционално функционисање (50%). Затим је Krzysytof Nowaczek, координатор у Регионалном комитету (Committee of the Regions је основан 1993 уговором из Мастрихта ) говорио о анти-кризним политикама у градовима и регионима. Око 70% закона ЕУ се примењује на локалном и регионалном нивоу, што је, према његовим речима, добра ствар јер је Европа ближа својим грађанима, а уједно се подстиче начело супсидијарности. Веома је битно обезбедити скупове где би градови и региони могли да поделе најбоље праксе и учествују у дијалогу са Европским институцијама. О благостању, несигурности запослења и финансијским тешкоћама у ЕУ је говорио Nicolas Scharioth, директор истраживања и развоја у Галуп Институту (Институт за напредне студије понашања). Резултати истраживања су добијени путем анкета, које је спровео Институт, а неки од закључака су: благостање широм Европе у значајној мери варира (становништво Западне и Северне Европе је у бољем положају од становништва Источне Европе); ниво сиромаштва се повећава; несигурност радног места као индикатор незапослености је веома неуједнчена у ЕУ и унутар држава чланица; финансијски проблеми постају све већи што паказује и несташица новца за основним потребама и услугама; константни финансијски проблеми су озбиљније природе од оних привремених па је отуда и будућност неизвеснија за угроженије групе становништва. Галуп Институт ради више од 75 година а центар њиховог интересовања је људско понашање и природа човека. (детаљнији извештај о њиховом раду се може видети на сајту Stella K. Víðisdóttir, директор Департмана за социјалну помоћ у Рејкјавику, нам је пренела искуство са овог острва у вези финансијског краха трију највећих банки у октобру Овај Департман је један од водећих у земљи, броји око запослених и целокупна одговорност за све социјалне службе је на њему. Као последице краха наводе се: пад вредности новца, раст инфлације (са 6 на 18%), нагли пораст стопе незапослености, удвостручавање дуга предузећа и породица. Октобра исте године, усвојена је Стратегија тј. акциони план са циљем да се повећа сарадња између социјалних служби и државе, НВО, и других хуманитарних организација; омогући приступ социјалном и психолошком саветовању; оформити радну групу која ће пратити дешавања, предложити мапу решења и активности; обезбедити лак приступ информацијама о услугама од државе, града и других служби; дати подршку запосленима у Департману. Следеће године, у јуну месецу, усвојен је Акциони план заштите и посебне подршке деце из Рејкјавика. Изазови са којима се треба суочити су растуће потребе и све већи проблеми грађана, висока стопа младих незапослених, више услуга за мање новца, задовољити потребе запослених. Тренутне економске прогнозе предвиђају веома скроман раст, међутим, висока стопа незапослености ће и даље бити присутна у наредне три године. Представница Данске, Cate K. Kristiansen, на положају директора социјалних служби, је говорила о персонализацији и смањењу трошкова у области менталног здравља као и о поремећају способности учења. Усвојена Стратегија предвиђа да сваки грађанин има право на место за живот, за рад и за слободне активности. Млада представница Шпаније, Teresa Tena, координатор у Групи за иновације и социјални квалитет, представила је промовисање социјалних иновација (новина) и квалитета кроз рад локалних интересних група. Према њеним речима, успех добре комуникације чини већа сарадња професионалаца, грађана и интересних група, активних у овом сектору. Такође, што бољи ресурси као и самостално управљање њима. У последњој сесији, која се тицала улагања у социјалне службе и социјалне инклузије, учествовали су: Agnes Simonyi, саветник у Националном Интитуту за породичну и социјалну политику, Steven Hojlund, економски консултант и менаџер у данској групи COWI, Ellis Williams директор Службе за децу и заједницу, Eija Stengard, директорка Центра, у оквиру Светске Здравствене Организације, за промоцију менталног здравља и Gabor Intody, испред Интернационалне корпорације за комуникације и одговорност (Водафон у Мађарској). Проблеми који се тичу менталног здравља су заједнички, наводи Eija S., и један од четири грађана ЕУ могу бити угрожени овим проблемом. Даље, поремећај менталног здравља захтева велика финансијска средства, а психичка стабилност на радном месту позитивно утиче на појединца, породицу, посао, друштво. Економске бенефиције ментално здраве радне снаге су: боља продуктивност, конкуренција, приходи, квалитет рада, повећање креативности и иновација Социјалне бенефиције су: психолошко и социјално благостање, повећање социјалне инклузије, очување радне способности, већи професионализам, рав- 22 ГЛАС ЦЕНТАРА

23 нотежа између посла и породице, већа мотивација и мање стреса на радном месту, боља сарадња на радном месту Представница Финске наглашава да је инвестирање у ментално здравље догорочна бенефиција за становништво и с тога треба предузети следеће акције: подизање свести о очувању менталног здравља на индивидуалном и групном нивоу. Другог дана семинара су учесници били подељени у неколико група са циљем полемисања о унапред задатим темама: Ресурси-више са мање и Лидерство & Управљање. Чланови ЕСМ-а су, прошлог децембра у Бриселу, поводом Дана ЕСМ, ове теме издвојили као приоритете за сам програм ЕСМ. Групне дискусије помажу ЕСМ да побољша, профилише и усмери свој рад. Допринос томе дала је и група у којој смо били ми, за једно са представницом Финске, директором Института за заштиту здравља и благостања у Финској Eija Stengard, затим учесник са Кипра Antonis Onisiforou, главни у нашој групи John Powell, директор Социјалне службе за одрасла лица у В. Британији и представница Пољске Agnieszka Pierzchalska, која је на челу Одсека за анализе и сарадњу. Током групне дискусије сви смо се сложили око тога да државе имају различита виђења и нивое развијености. У развијеној земљи, попут Енглеске, новина може значити унапређење већ добро организованог система социјалних служби, или промена начина коришћења ресурса, или улагање у неку нову технологију. У мање развијеним земљама, то исто би значило омогућити задовољавање потреба са ограниченим количинама ресурса (ресурси обухватају и новац, и људе: стручне раднике и волонтере, неговатеље, инфраструктуру доступну социјалним службама ), или имати неформалну сарадњу са интересним групама. Такође, колеге из различитих земаља, на својствен начин, поимају термине криза, иновација, лидерство, менаџмент. Упркос разликама у друштвеном уређењу, политичким и економским системима, институционалним оквирима све земље се суочавају са истим изазовима: растућа незапосленост (нарочито код младих), сиромаштво, демографско старење и промена породичног обрасца, проблеми финансирања (у средишту овог питања јесу растући трошкови одржавања система), социјална неједнакост, неписменост, проблеми старих лица, лица у извесном смислу онеспособљених. У односу на остале државе, наша земља истиче проблем финансирања као главни и увек присутни, узевши у обзир и то да криза не може служити као оправдање. Лимитиран буџет није нешто што је сличност са другим земљама. Такође, постојање приватног сектора се не може упоредити са другим земљама у којима је у великој мери и заступљен и изједначен. Нови Закон предвиђа управо то да пружаоци услуга социјалне заштите могу бити јавне установе, организације цивилног друштва и приватни сектор. До сада је постојала добра сарадња са приватним сектором, који подстиче конкуренцију што резултира бољим квалитетом услуга. Из разговора са представницом Пољске приметно је да земље Источне Европе заостају, реформе се спорије спроводе, приватни сектор је мање заступљен, утицај политике је доста јак, постоји слаба сарадња између интересних група насупрот јако доброј сарадњи између интереса појединаца. У овим земљама, закони се не тако често мењају, а до првих корака реформе социјалне заштите је дошло тек након године. Последњих година су почеле и пројектне активности, које су у великој мери биле подржане донаторским средствима, поред буџетских. Семинар у Будимпешти је представљао јако добру прилику за упознавање са различитим системима социјалне заштите у свету. Посматрајући друге државе, долазимо до закључка да је код њих заштита сиромашних на већем нивоу, установе социјалне заштите нису једини организациони облик у систему, постоји већи број услуга, корисник активно учествује у унапређењу свог положаја, број институционализованих корисника је мањи, акценат је на развоју услуга које предупређују институционализацију док се проблеми најпре решавају у природном окружењу корисника. Имајући у виду сва искуства (позитивна и негативна) земаља у окружењу и шире и друштвено-економску ситуацију да би се добио бољи, адекватнији и потпунији систем социјалних служби треба радити на: усклађивању система са међународно прихваћеним начелима, на стандардизацији услуга (свака услуга се пружа са истим минималним квалитетом), поштујући најбољи интерес корисника, подстицати га на активно учествовање у избору и дефинисању услуга, решавати проблеме у најмање рестриктивном окружењу и без издвајања из средине, развијати нове услуге и финансијски их подржати на локалном нивоу (посебно у области инклузије, заштити особа са инвалидитетом...), омогућити процес децентрализације, побољшати систем регулаторних механизама и контроле квалитета. На крају, неопходно је рећи да је циљ сваке службе унапређење квалитета живота корисника својих услуга и да због тога развој и унапређење система социјалних служби мора бити равномеран, и коначно регулисати прописе и финансирање како би целокупан систем био одржив. Јована Јеленић, дипл. соц. радник Магдолна Апро-Бакаи, психолог ГЛАС ЦЕНТАРА 23

24 ПОСЕТА ЦСР БАЊА ЛУКА У СЛИЦИ И РЕЧИ Четворочлана делегација Асоцијације центара за социјални рад Србије у саставу: Бранка Давидовић, ЦСР Шабац, Љиљана Цветановић, ЦСР Ниш, Зоран Полић, ЦСР Прибој и Раде Чеперковић, ЦСР Врњачка Бања, по позиву је била на обележавању дана Центра за социјални рад Бања Лука у Републици Српској маја Изванредан пријем, изузетно добро организован Центар и одлични услови рада су одреднице које су све нас дуго по повратку у Србију, држале. И, заиста, почев од дочека у раним вечерњим сатима, па преко официјелног пријема, а затим и округлог стола посвећеног дану Бањалучког Центра, при чему смо ми из Асоцијације ЦСР имали централно место за презентацију Асоцијације али новина у За кону о социјалној заштити и Правилнику о организацији ЦСР тај утисак само појачава. Овај Центар је поред одличних услова за рад, а слике то недвосмислено показују, изузетно добро организован. Захваљујући свему томе овај Центар је као први у Републици Српској стекао сертификат о квалитету ISSO Поред ЦСР Бања Лука тај сертификат има још и ЦСР у Требињу. ЦСР Бања Лука има на коришћење нову наменски грађену зграду, коју је добио од града Бања Луке пре пар година.до тада су били у лошим условима, у до- 24 ГЛАС ЦЕНТАРА

25 Уз захвалност за топао пријем, упућен је позив да већ за први наредни скуп Асоцијације узму учешће. Тема је рад са малолетним учиниоцима кривичних дела. Са задовољством је прихваћен наш позив. Очекујемо нове сусрете и размену искустава и добре праксе. Р. Чеперковић трајалом монтажном објекту. Данас имају такорећи све. Улаз приступачан инвалидима и старима, лифт, изузетно технички и кадровски опремљен Центар Велике заслуге за ово сигурно припадају изузетном организатору и великом зналцу Др Борки Вукајловић, директорки Центра. Иначе, овај Центар има изузетно добре односе са ЦСР у Нишу, већ дужи низ година. Редован је учесник и Октобарских сусрета у социјалној заштити. Овај пут су поводом дана Центра у холу приредили изложбу рукотворина више цивилних организација, клубова и дневних центара са територије града Бања Луке. Ова манифестација је такође лепо осмишљена и привукла је пажњу свих присутних гостију. Са пословодством ЦСР Бања Лука је договорено да се понуди сва логистика и искуство из Србије у случају да се колеге из Републике Српске одлуче да крену у оснивање Удружења центара. ГЛАС ЦЕНТАРА 25

26 СТРУЧНИ СКУП АСОЦИЈАЦИЈЕ ЦСР У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ ЈУН ИСКУСТВА У ПРИМЕНИ ЗАКОНА О МАЛОЛЕТНИЦИМА Као и више пута раније уз седницу Скупштине организовали смо и стручни скуп, и овај пут, са веома актуелном темом о примени Закона о малолетницима. Првог радног дана, који је започео поздравном речју Сузане Пауновић, помоћника Министра значајну улогу у раду стручног скупа Асоцијације имали су и Славка Михаиловић, судија Апелационог суда у Београду, Љубинка Марковић, самотални саветник Вишег суда у Београду, др Милорад Миловановић, аутор књиге Центар за социјални рад и школе у примени Закона о малолетницима као и колеге Бојан Зец и Небојша Зимоња из ЦСР Бања Лука и Рада Дивац из ЦСР Пријепоље. О искустврима у примени Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела, са освртом на сарадњу сектора правосуђа и социјалне заштите, говорила је судија Славка Михајловић. О улози ЦСР у кривичним поступцима према малолетницима са освртом на проблеме у извршењу васпитних мера, говорила је Љубинка Марковић, саветник у Вишем суду у Београду. О новом Закону о социјалној заштити и локалним капацитетима у правцу реализације посебних обавеза и васпитних налога према малолетницима говорила је Рада Дивац, спец. педагог из ЦСР Пријепоље. О законским решењима у области кривично-правне заштите малолетних лица у Републици Српској говорили су Бојан Зец и Небојша Зимоња, дипл. социјални радници из ЦСР Бања Лука. Коначно, након интересантних излагања и дискусији о овим питањима, одржана је промоција књиге нашег уваженог професора др Милорада Миловановића: Центар за социјални рад и школе у примени Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела. Издавач ове корисне књиге је Асоцијација центара за социјални рад, чиме још једном показујемо да препознајемо потребу практичара из центара за приручницима, који ће значајно помоћи у разрешавању одређених нејасноћа, али и олакшати примену Закона о малолетницима. Књигу проф. Бате Миловановића можете поручити путем a или телефона Асоцијације. У овом извештају само смо у најкраћем поменули о чему је било речи на овом скупу. Захваљујући љубазности излагача на скупу у прилици смо да вам њихова излагања понудимо у целости на страницама Гласа центара, у овом и наредним бројевима. Сматрамо важним да Вас информишемо да су, такорећи, све радне групе које је Асоцијација формирала, активне и да ће неке врло брзо окончати свој рад (најпре ће свој задатак испунити Радна група за нормативна акта центара), а затим и друге (за конституисање социјалне коморе, подзаконска акта). Из свега до сада започетог или урађеног, произилази да нови органи Асоцијације морају наставити са још бољим радом од предходног и да сви пружимо свој допринос, за пуно оправдање постојања овог стручног, интересног и пословног удружења. Раде Чеперковић 26 ГЛАС ЦЕНТАРА

27 ПАРТНЕРСКИ ОДНОС ОРГАНА СТАРАТЕЉСТВА И ЛОКАЛНИХ УСТАНОВА И ОРГАНИЗАЦИЈА У ПРИМЕНИ ЗАКОНА О МАЛОЛЕТНИМ УЧИНИОЦИМА КРИВИЧНИХ ДЕЛА И КРИВИЧНОПРАВНОЈ ЗАШТИТИ МАЛОЛЕТНИХ ЛИЦА Текст је одломак из рада Васпитна мера посебне обавезе Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица (у даљем тексту ЗМ) поставио је пред органе старатељства односно центре за социјални рад посебну врсту захтева. Органи старатељства су обавезни да створе услове за примену посебних обавеза из члана 14. став 2. тачка 5) ЗМ - да се малолетно лице, без надокнаде, укључи у рад хуманитарних организација или у послове социјалног локалног или еколошког садржаја. Ово подразумева да органи старатељства морају извршити избор установа или организација у локалној заједници са којима ће остварити споразум о сарадњи при реализацији ове посебне обавезе. Ови предуслови потребни су и за примену васпитних налога из члана 7. став 1. тачка 3) ЗМ, о чему ће детаљније бити говора у тексту о васпитним налозима. Правилником о извршењу васпитних мера посебних обавеза (у даљем тексту Правилник) ( СЛ.гласник РС бр.94 од г), који су потписали министар правде и министар рада и социјалне политике, одређује се у члану 19. надлежност органа старатељства за стварање предуслова за реализацију ове васпитне мере. Члан19. Надлежни орган старатељства, ради стварања услова за извршење поменутих васпитних налога и мера, извршиће на локалном нивоу избор одговарајућих установа и организација у јавном и цивилном сектору и са њима склопити посебне споразуме о партнерској сарадњи. О сачињеној листи, као и о закљученим посебним споразумима надлежни орган старатељства упознаје суд судију за малолетнике. Избор одговарајућих установа и организација представља озбиљан и компликован менаџерски поступак и носи висок ризик да неповољним избором буде угрожена не само судска мера већ и здравље и живот малолетне особе. Јасни критеријуми избора партнерских установа и добро структуиран оквир посебног споразума, укидају могућност кршења права малолетне особе. С тога се од Министарства рада, запошљавања и социјалне политике очекивало да одреди: 1. критеријуме за избор партнерских установа и организација и 2. оквир посебног споразума. Због презапослености (претпостављам) овог Министарства, до данас нису донета ова акта. Центри за социјални рад, као вршиоци улоге органа старатељства су се нашли у незавидном положају. Како бирати установе или организације у локалној заједници и какав споразум сачинити, а да се не угрози малолетна особа, реализација судске мере, као и сви који су укључени у поступак? До доношења овог закона у пракси није постојало овакво искуство. Оно је не само законодавна новина, којој треба прилагодити професионалну праксу, већ и опште друш- ГЛАС ЦЕНТАРА 27

28 твена новина која захтева промену ставова шире социјалне средине. Проблем стварања предуслова и реализације ове посебне обавезе је нарочито дошао до изражаја у Граду Београду. У неким мањим срединама у унутрашњости Србије, захваљујући доброј умрежености и међусобном личном поверењу представника институција, иако често без јасно формулисаних законских оквира, започело се са реализацијом ове посебне обавезе. Градски центар за социјални рад у Београду, са седамнаест одељења, која покривају територију седамнаест општина, и реализују готово осамдесет процената васпитних мера у Србији, има пред собом више хиљада институција и организација, како у државном тако и цивилном сектору. Како бирати ако нема од Министарства прописаних критеријума? Какве споразуме сачинити са одабраним установама или организацијама? Како мотивисати установе и организације у локалу да прихвате реализацију ове посебне обавезе, ако нема бенефита за њих и нису заштићене одговарајућим споразумом? Како водити јавну кампању и промовисати општу добит медијски избирљивом београдском тржишту оријентисаном на високу продуктивност? Како избећи замке лошег избора оних организација које се нуде, а представљају непознаницу? Ко склапа споразум са установама (организацијама) Градски центар за социјални рад или одељења која су територијално усмеренија ка локалној заједници? Окружни суд у Београду је оваквим статусом Градског центра за социјални рад у Београду угрожен у примени посебне обавезе из чл.14.ст.2.т.5 Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица. Подсећам да је Окружни суд у Београду још г формирао посебно одељење за праћење васпитних мера, развио систем евидентирања и праћења не само мера изречених од стране овог суда, већ и васпитних мера изречених од стране општинских судова на територији Београда, створио добар модел праксе у њиховој реализацији и био пример не само тадашњој држави, већ и земљама у окружењу. Све ово ме је навело да, користећи своје професионално искуство и интегришући релевантну законску регулативу, сачиним критеријуме за избор установа или организација у локалу и оквир споразума и да их још почетком г понудим Министарству рада и социјалне политике. Критеријуми за избор партнерских установа и организација 1. Установа (организација) је правни субјекат. Налази се у Судском регистру, Регистру привредних субјеката или Регистру невладиних организација и удружења грађана. 2. Познат је оснивач установе (организације), извор финансирања је легалан а финансијски токови транспарентни. 3. Установа (организација) се бави пословима хуманитарног, социјалног, локалног или еколошког садржаја, за које је регистрована. 4. Установа (организација) има најмање петоро запослених. 5. Установа (организација) има Правилник о организацији и систематизацији радних места. 6. Укупна делатност установе и послови које би малолетна особа обављала не смеју шкодити њеном здрављу, моралу и угледу. 7. Радни простор, помоћне просторије, објекти на отвореном и целокупан алат и средства којима се обавља делатност испуњавају услове Закона о безбедности и здрављу на раду (Сл.Г.С 101/05), то јест организација поседује потврду о испуњености прописа из области безбедности и здравља на раду. 8. Колектив запослених, по процени стручног тима центра за социјални рад, својим персоналним и радним интегритетом представља здраву и подстицајну средину за развој малолетника или млађе пунолетне особе. 9. Колектив запослених је спреман да прихвати малолетника или млађу пунолетну особу са судском мером без стигматизације и омаловажавања. 10. У колективу постоји особа (особе) спремна да прихвати дужности и обавезе овлашћене особе и прође примерену обуку. 11. Установа (организација) се налази на прихватљивој удаљености од места становања малолетне или млађе пунолетне особе (на истој или суседној општини). Ови критеријуми се односе на све установе (организације) било да припадају државном (јавном) или невладином (цивилном) сектору. Иако се критеријуми 1., 2., па и 3. могу сматрати предпостављеним и аксиоматским, мислим да их је важно навести. Мноштво разнородних организација и удружења грађана, те регистроване фирме које се баве делатностима за које немају дозволу, могу својим видљивим делатностима бити занимљиве центрима за социјални рад. Склапање споразума са оваквом организацијом може угрозити малолетно (млађе пунолетно) лице и криминализовати читав систем у оквиру судске мере. Такође, може се десити да због опреза неки центри за социјални рад избегну слапање споразума са организацијама из невладиног (цивилног) сектора. Тиме би изузетно добре могућности које овај сектор нуди биле пропуштене. Критеријум 4. је значајан из два разлога. Прво, организација која има пет или више запослених мора имати Правилник о организацији и систематизацији радних места (критеријум 5.). Друго, психо-социјална динамика унутар радне организације која има мање од петоро запослених може бити нарушена укључивањем једног или више малолетних (мл.пунолетних) лица. Тежише овакве групе може бити померено, интерперсонални и радни односи измењени, па чак и сам процес делатности угрожен. За последицу можемо имати изостанак ресоцијализационих утицаја. 28 ГЛАС ЦЕНТАРА

29 У случајевима када је колектив запослених адекватно квалификован за рад са малолетницима ( чине га психолози, педагози, специјални педагози,социјални радници, лекари, наставници и оспособљени инструктори- тренери за рад са децом ), критеријум 4. а тиме и 5., не мора бити испуњен. Орган старатељства ће избор овакавог партнера стручно образложити у оквиру писмене одлуке или закључка стручног тима. По један примерак ове одлуке, заједено са споразумом о међусобној сарадњи потребно је доставити надлежном суду и тужилаштву. Критеријум пет је значајан због јасне слике о распореду и опису послова које чланови колектива установе обављају. Тиме је већ при самом избору установе могуће сагледати које би послове малолетно (мл. пунолетно) лице обављало. У колективима где сви раде све, тј. нема прецизне поделе послова, може доћи до проблема већ при сачињавању индивидуалног плана за малолетника и избора константности овлашћеног лица које врши менторску функцију. Такође, малолетник (мл. пунолетник) може бити изложен непримереним захтевима, а реализација плана, па и саме судске мере угрожена. И овај критеријум, као и критеријум 4. не мора бити задовољен ако је профил установе и састав колектива од стране стручног тима центра за социјални рад процењен као компетентан. Као и у предходном случају неопходно је сачинити посебну одлуку (са адекватним образожењем) и доставити је суду и тужилаштву. Критеријуми 6. и 7. односе се на заштиту малолетних (мл. пунолетних) лица током обављања радне активности. Проистекли су из међународних стандарда и домаће законске регулативе која се односи на рад и безбедност и заштиту здравља на раду малолетних лица. Морају бити апсолутно задовољени. Критеријум 8. је веома важан. Стручна процена колектива у који се малолетно (мл. пунолетно) лице упућује мора бити усмерена не само на појединачне професионалне и личне профиле и састав запослених, већ и на интерперсоналне релације и психосоцијалну динамику колектива у целини. Потребно је да колектив чине одговорне и ментално здраве особе, да нема појединаца са потолошким навикама и понашањима, да су интерперсонални односи усклађени и испуњени међусобним поштовањем и уважавањем. Колектив мора имати примерено заштитничку и примерено захтевну улогу у односу на малолетно (мл. пун.) лице. Малолетна (мл. пун.) особа не сме бити изложена стигматизацији или непримереним симпатијама због почињених кривичних дела. Уколико би малолетнa (мл. пун.) особа у колективу заузела улогу хероја, миљеника или црне овце са криминалним досијеом била би анулирана премиса здравих, равноправних и тимски орјентисаних односа. Тешко би се у тим околностима остварила сврха судске мере. С тога је потребно да колектнив задовољава критеријум 9. Критеријум 10. проистекао је из члана 21. Правилника о извршењу васпитних мера посебних обавеза. Иако се споразум склапа са установом (организацијом) непосредна реализација ове посебне обавезе се поверава одређеном лицу. Ово лице мора поседовати посебна знања из области права детета и преступништва младих (како је у чл.21. Правилника одређено), али и поседовати знања и вештине из области практичног поступања са адолесцентима. Нереално је очекивати да ће овакви кадрови бити на располагању у свим колективима. С тога је важно да су ове особе не само спремне да прихвате дужности и обавезе реализације судске мере, већ и да прођу одређену обуку. Пред оба надлежна министарства се поставља још један захтев. Неопходно је да се осмисли и реализује адекватна едукација ових лица. Просторна удаљеност установе од места становања мора бити примерена како не би угрожавала извршење судске мере, реметила школовање или запослење малолетног (мл.пун.) лица, његов свакодневни живот и живот породице, захтевала трошкове превоза и отежавала суду и органу старатељства да врши надзор над реализацијом мере. Овај, 10. критеријум проистекао је из одредбе садржане у чл.14.ст.6. ЗМ, али и одредбе садржане у чл.21. ст.1. Правилника о извршењу васпитних мера посебних обавеза. Оквир посебног споразума о сарадњи Органа старатељства и установа организација Орган старатељства на територији своје надлежности мора учинити неопходну детекцију установа и организација које би задовољиле наведене критеријуме. Прелиминарне активности укључују комуникацију са надлежним особама и службама, непосредну опсервацију услова у којима би се реализовала посебна обавеза и доношење писмене Одлуке о сарадњи. Одлуку о сарадњи доноси стручно тело (тим, екипа, координатори, руководиоц) центра за социјални рад. Одлука о сарадњи мора да садржи образложење избора ове установе (организације), њене основне карактеристике и кратак опис делатности као и послове на којима би малолетна (млађ.пун.) лица могла да извршавају васпитну меру из чл.14.ст.2.т.5) ЗМ и васпитне налоге из чл.7.ст.1.т.3) ЗМ. Орган старатељства по доношењу Одлуке о сарадњи са установом организацијом, склапа споразум о сарадњи. Овим споразумом се прецизно дефинишу: оквир и активности везане за сарадњу; статус малолетне (млађе пунолетне) особе у оквиру споразума; улоге и обавезе органа старатељства са једне стране и установе (организације) са друге, међусобно, и у односу на субјект споразума малолетну (млађу пунолетну) особу са судском мером. При изради споразума важно је имати у виду потпуну заштиту малолетне (млађе пунолетне) особе, поштовање изречене судске мере и важећу законску регулативу у тангентним областима. Сагледавајући међународне стандарде из области права детета, Закон о малолетним учиниоцима кривич- ГЛАС ЦЕНТАРА 29

30 них дела и кривичноправној заштити малолетних лица, Закон о извршењу кривичних санкција, Породични закон, Закон о социјалној заштити и обезбеђивању материјалне сигурности грађана, те релевантне ставове Закона о раду, Закона о безбедности и здрављу на раду, Закона о здравственом осигурању, а након консултација са компетентним особама из надлежних министарстава, правосуђа и организација у државном и цивилном сектору који се баве заштитом деце, сачинила сам предлог оквира споразума. Интегрални текст споразума налази се у Прилогу. Директоријум установа организација Након што је орган старатељства са установом (организацијом) сачинио Споразум о међусобној сарадњи, у обавези је да примерак Споразума, у складу са чл.19. Правилника, достави надлежном суду судији за малолетнике. Уколико одређени центар за социјални (тј. орган старатељства) успостави овакву срадњу са више установа (организација), доставиће надлежном суду списак свих установа. Иако поменутим чланом 19. Правилника не постоји обавеза, сматрам да је у потпуности оправдано достављање суду и Одлуке о сарадњи. На овај начин судије за малолетнике ће при одлучивању имати потпуну слику о установама (организацијама) у којима се може реализовати ова васпитна мера и лакше пратити и контролисати реализацију. Пожељно је сачинити директоријум таквих установа. Према анкети коју је НВО Линк 011 у спровео на територији Града Београда, ради сачињавања директоријума, занемарљиво мали број институција је спреман да прими малолетног учиниоца кривичних дела и да реализује посебну обавезу из чл.14.ст.2.т.5) ЗМ. Потребно је што хитније осмислити кампању којом би се презентовала општа друштвена добит од овог законодавног решења, које има сврху терцијалне превенције, како за малолетну особу тако и друштво у целини, смањење рецидивизма; економски је оправдано и што је најважније - формира нове здраве образаце друштвеног понашања заједничка брига о младима и подстицање младих на лични развој, одговорност, зрелост и интегритет. Поред утицаја на јавно мнење у правцу стварања позитивне друштвене климе, неопходно је осмислити и пронаћи ресурсе и начине да се ангажоване установе и организације награде. Реализација посебне обавезе укључивања, без накнаде у рад хуманитарних организација или послове социјалног, локалног или еколошког садржаја У предходном тексту било је речи о стварању предуслова за примену чл.14. ст.2. т.5) Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, у складу са чланом 19. Правилника о извршењу васпитних мера посебних обавеза. Време је да операционализујемо саму реализацију ове васпитне мере посебне обавезе. Основни принцип при избору свих посебних обавеза, садржан је у чл.14.ст 3) ЗМ: Приликом избора појединих обавеза суд ће посебно водити рачуна да оне буду прилагођене личности малолетника и приликама у којима живи, односно ценити његову спремност да сарађује у њиховом остварењу. Правилник о извршењу васпитних мера посебних обавеза предвиђа у члану 17. да Суд може малолетнику изрећи посебну обавезу из чл.14. став 2. тачка 5) Закона, кад нађе да се укључивањем, без накнаде, у рад хуманитарних организација или послове социјалног, локалног или еколошког садржаја може остварити сврха ове посебне обавезе у оквиру опште сврхе кривичних санкција према малолетницима из члана 10. став 1. Закона. Према члану 18. Правилника Избор рада, односно посла извршиће, по предходно прибављеном мишљењу органа старатељства, суд, водећи рачуна да рад,односно посао не може бити усмерен на постизање економске користи, не сме ометати школовање малолетника, односно штетити његовом угледу и достојанству. Сврха рада, односно посла, који малолетник треба да обави мора бити усмерена првенствено на отклањање штетних последица кривичног дела. Према члану 20. Правилника Решењем о изрицању посебне обавезе из члана 14. став 2. тачка 5) Закона одредиће се да малолетник може да ради највише 120 часова у периоду од шест месеци, али тако да тај рад не омета његово школовање или запослење. Члан 21. Правилника предвиђа да се Решење о изреченој посебној обавези из члана 14. став 2. тачка 5) Закона доставља се надлежном органу старатељства који одређује лице, представника органа старатељства, односно друго лице које поседује посебна знања из области права детета и преступништва младих, које поступа под надзором центра за социјални рад. Одређено лице, прати малолетника док траје ова посебна обавеза и најмање једном месечно о томе извештава судију за малолетнике. Из наведених законских одредби произилази и улога и обавезе органа старатељства у реализацији ове посебне обавезе. По пријему правоснажног Решења орган старатељства у року од три дана обавештава установу тј. организацију (коју је суд одредио у складу са мишљењем органа старатељства) о упућивању малолетног (мл. пун.) лица на непрофитни рад. Представник органа старатељства заједно са малолетним лицем и његовим родитељем одлази у установу (организацију). Упознаје малолетно лице и родитеље са, од установе одређеним, лицем које ће вршити менторску улогу и пратити рад и реализацију посебне обавезе. Заједно сачињавају индивидуални План реализације посебне обавезе. У оквиру Плана малолетник партици- 30 ГЛАС ЦЕНТАРА

31 пира у одређивању сатнице и распореда дневног, недељног и месечног рада и у ближем опису послова које ће обављати. План потписују малолетно лице, родитељ, одређено лице установе и представник органа старатељства. План реализације има не само јасну, законски одређену функцију, већ представља у психолошком и педагошком погледу добар предуслов да изречена васпитна мера оствари сврху. Имајући у виду значај индивидуалног плана реализације посебне обавезе и економичност у поступању, сачинила сам предлог обрасца План реализације посебне обавезе који се налази у прилогу * а који би центрима за социјални рад олакшао примену. Сачинила сам и образац Евиденциони лист ( такође се налази у прилогу) који би олакшао праћење реализације ове васпитне мере и месечно извештавање суду. Попуњава га од установе одређено лице, а суду доставља орган старатељства. Морамо имати у виду да ове особе актуелно немају за коном одређене бенефите, да у реализацији судске мере учествују из алтруистичких мотива и да се може оче кивати да њихово ангажовање осцилира. Потребно је олакшати им и поједноставити ангажовање, уз опрез да основни принципи малолетничког поступка остану очувани. Неопходно је понудити им адекватну едукацију, ојачати њихову компетенцију и пружити свакодневну помоћ и подршку. Улога органа старатељства је изузетно значајна у овом домену. Малолетничком правосуђу и центрима за социјални рад је неопходно континуирано ангажовање ових установа и појединаца. Окружни судови и Окружна тужилаштва поред редовног праћења и контроле изречених васпитних мера и васпитних налога, морају у оквиру својих овлашћења пружати константну помоћ и подршку надлежним центрима за социјални рад у правцу развоја добре праксе. Овај рад је настао у ту сврху и има за циљ стварањае могућности потпуне примене Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправне заштите малолетних лица. * Овај План реализације посебне обавезе може се користити и код васпитног налога из чл.7.ст.1.т.3) Закона о малолетним ЉУБИНКА МАРКОВИЋ, саветник за питања малолетничке делинквенције Окружног суда у Београду П Р И Л О Г С П О Р А З У М о м е ђ у с о б н о ј с а р а д њ и Закључен дана у између (назив установе- организације) кога заступа (у даљем тексту Установа Организација) (директор, руководиоц или овлашћено лице) (користити један термин) и Центра за социјални рад у, кога заступа директор (у даљем тексту Орган старатељства). Члан 1. Предмет споразума је спровођење одлуке окружног јавног тужилаштва или окружног суда, васпитног налога из чл.7.ст.1.т.3. или посебне обавезе из чл.14.ст.2.т.5. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, изречене малолетном лицу. Члан 2. Обавезује се Орган старатељства да по пријему одлуке тужилаштва или суда у року од три дана писменим путем обавести установу о упућивању малолетног односно млађег пунолетног лица ради реализације посебне обавезе или васпитног налога. Обавештење мора садржати број сати и период у коме се изречена одлука мора реализовати, у складу са одлуком судатужилаштва, а највише до 120 часова у периоду од шест месеци, колико ова посебна обавеза најдуже може трајати. Члан 3. Обавезује се Установа да по обавештењу Органа старатељства прими малолетно млађе пунолетно лице и да га у складу са индивидуалним Планом реализације посебне обавезе или васпитног налога распореди на послове који одговарају његовом узрасту, полу и способностима. ГЛАС ЦЕНТАРА 31

32 Члан 4. Установа и Орган старатељства ( уз партиципацију малолетног лица и родитеља- стараоца или млађег пунолетног лица) заједнички сачињавају Индивидуални план реализације посебне обавезе или васпитног налога. Индивидуални план реализације посебне обавезе или васпитног налога садржи: опис и попис послова које ће малолетномлађе пунолетно лице обављати, распоред радних обавеза, сатницу радног времена, као и име од стране установе овлашћеног лица које ће водити непосредну реализацију и име представника органа старатељства који контролише реализацију судске мере. Члан 5. У складу са чл. 55. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица разлог радног ангажовања по одлуци суда сматра се поверљивом информацијом koja може бити доступнa само руководиоцу и овлашћеним лицима установе. Члан 6. Послови које малолетно млађе пунолетно лице обавља не смеју шкодити његовом здрављу, моралу и угледу, и не смеју ометати његово школовање или запослење. Сама делатност, радни простор, помоћне просторије, објекти на отвореном и целокупан алат и средства којима малолетна особа обавља делатност морају испуњавати услове Закона о безбедности и здрављу на раду. Члан 7. Малолетно млађе пунолетно лице послове у установи обавља без надокнаде и уз поштоваље радне дисциплине. Члан 8. Обавезује се установа да води евиденцију о присутности и ангажовању малолетног млађег пунолетног лица на одређеним пословима и писмено извештава орган старатељства о реализацији васпитног налога или посебне обавезе. Члан 9. О свим повредама радне дисциплине Установа хитно обавештава Орган старатељства. Члан 10. Орган старатељства у случају из чл.8. процењује могућност даље реализације посебне обавезе или васпитног налога и о томе кроз ванредан или редован једномесечни извештај обавештава суд и тужилаштво. Члан 11. Обавезује се Установа да обезбеди стручном лицу Органа старатељства обилазак малолетног лица ради надзора над спровођењем васпитног налога или посебне обавезе. Члан 12. Малолетном млађем пунолетном лицу које обавља делатности у складу са изреченом судском мером посебне обавезе или васпитног налога не припадају права проистекла из радног односа. Члан 13. У случају повреде на раду када малолетно - млађе пунолетно лице није остварило права из обавезног здравственог осигурања по другом основу, биће примењен чл.28.ст.2. и 5. Закона о здравстевном осигурању ( Сл.гл. РС бр. 107/05 и 109/05). Средстава за уплату доприноса обезбеђују се у буџету Републике Србије, а преко Министарства правде. ЗА УСТАНОВУ ЗА ОРГАН СТАРАТЕЉСТВА П Л А Н РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПОСЕБНЕ ОБАВЕЗЕ (ВАСПИТНОГ НАЛОГА) Мал., из, ул. бр., распоређује се у, ради (назив установе, организациона јединица,сектор делатности, адреса) непрофитног рада у смислу чл.14.ст.2.т.5) ЗМ или чл.7.ст.1.т.3 )ЗМ. Мал. ће обављати следеће послове: 32 ГЛАС ЦЕНТАРА

33 у трајању од сати у периоду од до. године. Послове ће обављати на следећи начин: (сатница и распоред дневног, недељног, месечног рада и по потреби ближи опис послова) Мал. је обавезан да поштује радну дисциплину и извршава налоге проистекле из овог Плана. У име Установе одређује се да обавља (име, презиме и функција) инструкторско надзорну улогу и води евиденцију о реализацији овог Плана. Мал. За установу Родитељ За Орган старатељства У дана године. ЕВИДЕНЦИОНИ ЛИСТ Име и презиме: Адреса: Центар за социјани рад: За месец 20. г. Планирано време рада: сати Остварено време рада: сати Радна дисциплна Уредност долажења: редован нередован изостаје Прихватање радних обавеза: посебно се залаже испуњава захтеве одбија захтеве Однос према колегама и надређенима: добар сараднички индиферентан конфликтан Посебна запажања: У Београду дана За установу ГЛАС ЦЕНТАРА 33

34 ИСКУСТВА У ПРИМЕНИ ЗАКОНА О МАЛОЛЕТНИМ УЧИНИОЦИМА КРИВИЧНИХ ДЕЛА СА ОСВРТОМ НА САРАДЊУ СЕКТОРА ПРАВОСУЂА И СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ Народна скупштина Републике Србије је године изгласала Закон о малолетним учи ниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица (у даљем тексту Закон о малолетницима ЗМ) који је у примени од године. Доношењем овог закона Србија се придружила све већем броју европских земаља које ову материју регулишу посебним законом. Кроз овај закон су дошле до изражаја специфичности одредаба које се примењују према малолетницима у односу на одредбе које се примењују на пунолетне учиниоце кривичних дела односно окривљене. Одређене одредбе других закона (Кривичног законика, Законика о кривичном поступку и Закона о извршењу кривичних санкција) се примењују само уколико нису у супротности са одредбама Закона о малолетницима. Закон о малолетницима, типа lex specialis, садржи пет делова. Први део садржи уводне-основне одредбе које регулишу примену овог закона. Тако је чланом 1, између осталог прописано да се овај закон примењује према малолетним учиниоцима кривичних дела али и на пунолетна лица када им се суди за кривична дела која су учинила као малолетници, а испуњени су услови које предвиђа овај закон (члан 40 да нису навршила 21 годину ), као и на лица која су кривично дело учинила као млађи пунолетници (члан 41 ЗМ старости од 18 до 21 године). Други део садржи одредбе материјалног права. Васпитни налози Кривичне санкције Надлежност органа за вођење поступка Извршење кривичних санкција (васпитних мера, казне малолетничког затвора и мера безбедности). Трећи део садржи одредбе о заштити малолетних лица као оштећених у кривичном поступку. Према члану 150 ЗМ, у 27 кривичних дела се у улози оштећеног-жртве може појавити малолетно лице. Тада оштећени мора имати пуномоћника који мора бити из реда адвоката који је стекао посебна знања из области права детета и кривичноправне заштите малолетних лица. Четврти део садржи казнене одредбе. Уколико родитељ, усвојилац или старалац или друго лице које се брине о малолетнику без оправдања не поступи по одлуци односно налогу суда или упутству стручног лица органа старатељства.казниће се за прекршај новчаном казном до динара или до 30 дана затвора. Исто тако, новчаном казном до динара казниће се за прекршај управник завода или установе који не прими малолетника на извршење изречене мере или га отпусти без одлуке надлежног органа. Пети део садржи прелазне и завршне одредбе. Регулише судбину изречених васпитних мера и казне малолетничког затвора до доношења овог закона. Неке васпитне мере су престале да постоје а код других је скраћено трајање, као и код казне малолетничког затвора. Закон о малолетницима је донео низ нових решења у малолетничко законодавство. Као значајну новину увео је посебну врсту мера васпитне налоге (члан 7 ЗМ). Постоји пет васпитних налога. - Поравнање са оштећеним како би се накнадом штете, извињењем, радом или на неки други начин отклониле, у целини или делимично, последице кривичног дела; - Редовно похађање школе или редовно одлажење на посао; 34 ГЛАС ЦЕНТАРА

35 - Укључивање, без накнаде, у рад хуматинарних организација или послове социјалног, локалног или еколошког садржаја; - Подвргавање одговарајућем испитивању и одвикавању од зависности изазване употребом алкохолних пића или опојних дрога; - Укључивање у појединачни или групни третман у одговарајућој здравственој установи или прихватилишту. Васпитни налози имају за сврху да се кривични поступак не покрене према малолетнику или, да се, уколико је покренут, обустави. Дакле сврха васпитних налога је да се њиховом применом утиче на правилан развој малолетника, јачање његове личне одговорности и да се утиче да убудуће не чини кривична дела. Васпитни налози су као посебне мере, веома значајни и основни циљ им је да се деца у сукобу са законом (малолетници) удаље од судског поступка и тиме избегну потенцијалне негативне ефекте званичног судског поступка.иако је Закон о малолетницима прописао одређени број васпитних налога, сада 5, њихова примена још увек се само у појединим судовима примењује (Нови Сад, Ниш) док у Београду Виши суд још увек није донео неки васпитни налог. Разлози су многобројни, првенствено непостојање институција у којима би исти могли бити реализовани, недостатак одговарајућих прописа, формалних процедура, програма, предлога, посебно недовољна сарадња између надлежних институција. Како то изледа у пракси? Јавни тужилац је једино овлашћен да примени Васпитни налог или да суду предложи примену истог. Вишем суду у Београду, раније Окружном, тужилац није предложио примену васпитног налога ни у једном случају. Треба имати у виду да према садашњем Закону о малолетницима судија није овлашћен да по службеној дужности примењује васпитне налоге (доноси одлуке о примени васпитних налога). Тужиоци се радије опредељују за подношење захтева за покретање припремног поступка према малолетном учиниоцу кривичног дела, затим настављају са подношењем предлога за изрицање кривичне санкције, поводом којег се иде у претрес или седницу већа и према малолетнику изриче одговарајућа кривична санкција или се поступак обуставља због разлога нецелисходности изрицања васпитне мере (члан 78 ЗМ). Иако васпитни налог треба да постане пракса и да се користи у многим случајевима када су у питању лакша кривична дела (за која је запрећена казна затвора до пет година) он се готово не примењује (према досадашњим подацима око 70). Применом васпитних налога значајно би се смањио обим посла судијама, истовремено се постигло брже и ефикасније деловање на малолетника, те утицало на отклањању негативног понашања код малолетника. Примера ради, судија за малолетнике Вишег суда у Београду има у раду у просеку 170 предмета, а знатно мање би било да је дошло до примене васпитних налога. Доношењем овог закона и кривичне санкције су доживеле трансформацију. Уведена је и посебна врста васпитне мере васпитна мера посебне обавезе (члан 14 ЗМ), која се може изрећи самостално или уз васпитну меру појачаног надзора. У оквиру исте има десет посебних обавеза и неке од њих су сличне васпитним налозима (извињење оштећеном, редовно похађање школе или одлажење на посао, укључивање у рад хуманитарних организација или у послове социјалног, локалног или еколошког садржаја, подвргавање одго- ГЛАС ЦЕНТАРА 35

36 варајућем испитивању и одвикавању од зависности изазване употребом алкохолних пића или опојних дрога и укључивање у појединачни или групни третман у одговарајућој здравственој установи или прихватилишту). Због тога се посебне обавезе и васпитни налози мешају иако је процедура изрицања односно примене различита. Закон о малолетницима увођењем нових решења у српско законодавство даје примат начелу васпитања и ресоцијализације малолетника у односу на кажњавање. Као и васпитни налози, и поједине васпитне мере нису нашле своју примену у пракси, због, пре свега непостојања одговарајућих институција, прописа и формалних процедура. Наиме, васпитне мере посебних обавеза из члана 14 тачка 6 ЗМ - да се малолетник укључи у одређене спортске активности, као и из тачке 7, истог члана - да се подвргне одговарајућем испитивању и одвикавању од зависности изазване употребом алкохолних пића или опојних дрога, се не изричу. Остале посебне обавезе се у одређеном обиму изричу самостално или уз васпитне мере појачаног надзора, али још увек не у довољној мери. Одређени број васпитних мера, прописан у Закону о малолетницима није у примени. Такав је случај са васпитном мером појачаног надзора у другој породици (члан 16 ЗМ). Код ове мере потребно је да постоји списак породица које су адекватне и у којима би се могао малолетник упутити. За сада не постоје уговори са тим породицама. Такође васпитна мера појачаног надзора уз дневни боравак у одговарајућој установи за васпитавање и образовање малолетника (члан 18 ЗМ) није у примени због непостојања институције. Не изриче се ни мера, из члана 23 ЗМ, упућивање у посебну установу за лечење и оспособљавање, због непостојања такве установе за малолетнике. Према анализи коју је године сачинио Don Cipriani, независни консултант (обавио разговор са великим бројем стручњака који се баве проблематиком малолетничког правосуђа), постоје бројни фактори који спречавају примену васпитних налога и посебних обавеза. Као разлоге за то, навео је, недостатак јасно дефинисаних одговорности, посебно финансирања и организације установа, слаба сарадња међу кључним стручним лицима, као и последице текуће правосудне реформе. Истакао је да васпитни налози треба да имају примат над осталим санкцијама. Посебно је указао, када се ради о диверзионом поступку, на претерано ослањање на тужиоце да спроведу захтевне процедуре у вези са применом васпитних налога и посебних обавеза. Међутим, до измене Закона о малолетницима само је јавни тужилац тај који може применити или предложити примену васпитног налога. Значајне измене у малолетничко право уведене су и у погледу мере притвора (члан 67 ЗМ). Тако је прописано да притвор представља изузетну меру и да се може одредити односно малолетник ставити у притвор када за то постоје разлози из члана 142 ЗКП, ако се сврха ради чијег је остварења притвор одређен, не може постићи неком другом мером из члана 66 ЗМ (смештај у прихватилиште, васпитну или сличну установу, стављање под надзор органа старатељства или смештај у другу породицу). Трајање притвора је сведено на најкраћу меру те у припремном поступку може трајати до два месеца, у току главног претреса до четири месеца ако су у питању млађа малолетна лица, до шест месеци када су у питању старија малолетна лица. По пресуђењу притвор може трајати најдуже до шест месеци и тада је суд у обавези да врши контролу сваких месец дана испитујући да ли постоје основи за задржавање малолетника у притвору при чему се увек доноси посебно решење о продужењу притвора. Што се тиче ове процесне мере, рокови се поштују, с друге стране споро се напредује са испуњавањем слободног времена које малолетници имају у притвору и проводе га неорганизовано При томе, мере алтернативне притвору, из члана 66 ЗМ, се не користе у довољној мери. Разлог томе су неодговарајућа опремљеност и функционалност надлежних установа. Важно је напоменути да се у предкривичном поступку према малолетнику не може одредити притвор односно нема тзв. полицијског задржавања, што значи да се малолетник за кога постоји основана сумња да је извршио кривично дело мора у најкраћем року (до 8 часова) довести пред судију за малолетнике, при том се истом мора обезбедити бранилац као и родитељи који су у обавези да присуствују његовом саслушању. Закон о малолетницима (члан 64) прописује обавезу суда да утврди околности које се тичу узраста малолетника, чињеница потребних за оцену његове душевне зрелости, средине у којој и прилика под којима малолетник живи и друге околности које се тичу његове личности и понашања. Наведене чињенице, у досадашњој пракси, прикупљао је и суду достављао стручни тим органа старатељства (Центар за социјални рад), састављен од социјалног радника, психолога и педагога. Сваки за себе је сачињавао извештај. Међутим, доношењем новог Правилника о раду Центара за социјални рад прибављање ових података о малолетнику се поверава једном лицу (водитељ случаја) које сачињава комплетан извештај о траженим подацима и исти доставља суду. Такође, Закон о малолетницима уводи новину у погледу вођења евиденције изречених кривичних санкција, те исту води суд који је судио у првом степену (члан 37 ЗМ), конкретно то су Виши судови. Ово је истовремено створило проблем вођења јединствене 36 ГЛАС ЦЕНТАРА

37 евиденције која до данас није успостављена, тако да сваки суд има само своју евиденцију. Од дана примене Закона о малолетницима евиденцију о изреченим кривичниим санкцијама према малолетницима не води МУП. Важно је истаћи и то, да је Закон о малолетницима (члан 166 ЗМ) прописао оснивање Савета за праћење и унапређење рада органа кривичног поступка и извршења кривичних санкција према малолетницима (Савет за малолетнике). Савет је основан новембра године од стране Министра правде и председника Врховног касационог суда, а чине га стручњаци из реда судија, тужилаца, адвоката, полиције и органа социјалне заштите Овај Савет има значајну улогу, како му и сам назив каже, прати рад органа малолетничког правосуђа, даје иницијативе, мишљења, анализе и предлоге, све у циљу бољег функционисања малолетничког правосуђа. На предлог овог Савета, а уз подршку ИМГ (задужен за спровођење реформе малолетничког правосуђа) и Уницеф-а, 19. и 20. маја године у Београду, одржана је Конференција на којој је указано на проблеме у вези функционисања малолетничког правосуђа и истакнути приоритети у њиховом решавању, при том је представник Министарства правде РС изјавио да је Министарство правде РС спремно да пружи подршку и помоћ ради унапређења малолетничког правосуђа. Иако Закон о малолетницима не предвиђа посебне специјализоване судове за малолетнике, он предвиђа како специјализацију органа надлежних за малолетне учиниоца кривичних дела (члан 44 ЗМ), тако и оних који поступају у предметима у којима се малолетна лица појављују у улози оштећених (члан 150 ЗМ). Судија за малолетнике и судије већа за малолетнике морају бити лица која су стекла посебна знања из области права детета. Исто тако, судије које поступају у предметима у којима се као оштећени појављују малолетна лица, морају поседовати посебна знања из области права детета и кривичноправне заштите малолетних лица. Закон о малолетницима, као што је напред наведено, предвидео је специјализацију учесника у поступку према малолетницима па је у вези са тим спровођена, и даље се периодично спроводи, стручна обука и усавршавање лица која се баве малолетничком проблематиком (члан 165 ЗМ). О стицању посебних знања и стручном усавршавању лица која раде у области права детета, преступништва малолетника и кривичноправне заштите малолетних лица стара се Правосудна академија у Београду која издаје одговарајуће сертификате. На крају, ради што потпуније примене Закона о малолетницима потребно је спроводити континуирану и квалитетну обуку кадрова (судија, тужилаца, полицајаца, социјалних радника и свих других који се баве малолетничком проблематиком), код истих развијати осећај за дечију психологију, развој и комуникацију са децом. Уставновити институције и створити услове за примену ВН и ВМ. Обезбедити довољан број лица која би се бавила поступком медијације (за одређене ВН и ПО), као и за посредовање између малолетних оштећених и окривљених. Неопходно је и, водити и промовисати едукативне програме и кампање у циљу подизања свести о потреби и обавези бављења децом која су у сукобу са законом. За квалитет малолетничког правосуђа, како то Конвенција о правима детета препоручује (КПД), битно је да људи од струке прођу одговарајућу обуку и стекну одговарајућа знања везано за права детета. Посебно је значајно и да се не крши претпоставка невиности која је основа у заштити људских права (члан 40 (2) (б) (и)). У вези са наведеним, сви актери су дужни да се уздрже од прејудицирања исхода поступка те да се претпоставка невиности у потпуности поштује у пракси. Према Препоруци Комитета за права детета ( до године Женева) реакција на дело треба увек да буде сразмерна не само околностима и тежини дела, већ и узрасту, нижом кривичном одговорношћу, околностима и потребама детета, али и разним а посебно дугорочним потребама друштва. Принцип који се ослања само на кажњавање није у складу са водећим принципима малолетничког правосуђа садржаним у члану 40 (1) КПД. У случају деце, потреба за очувањем добробити, најбољег интереса детета и унапређења реинтеграције треба да има предност у односу на оваква разматрања. Комитет за права детета је препоручио државама потписницама да формирају судове за малолетнике као посебне јединице или у склопу постојећих судова надлежних за поступање према малолетницима. Дана године Славка Михајловић судија Апелационог суда у Београду * Рад изложен на Скупу асоцијације ЦСР 6. јуна године у Врњачкој Бањи ГЛАС ЦЕНТАРА 37

38 ОДРЖАНИ ИЗБОРИ НОВИХ ОРГАНА И ТЕЛА АСОЦИЈАЦИЈЕ Полазећи од потребе и већ уведене праксе да се у организацији скупова Асоцијације понашамо рационално, у два дана смо окупили стари и нови сазив органа Асоцијације, али такође и организовали расправу о темама које су центри тражили, а уз сарадњу са представницима ресoрног Министарства и, овај пут, представницима правосуђа. Скуп је одржан 6. и 7. јуна године у Врњачкој Бањи. Пред крај осме године рада Асоцијације, тачније истиче четворогодишњи мандат органима Асоцијације, и обзиром на то, благовремено је припремљена и одржана изборна седница органа Асоцијације. На почетку рада, Скупштина Асоцијације у старом сазиву је положила рачун за свој рад, усвојила извештај о раду за годину, донела Програм и план рада за текућу годину, и усвојила одлуку о чланарини за годину, која је остала иста као и предходних година, дакле 400 динара по запосленом раднику. Сходно Статуту Асоцијације, благовремено је затражена и добијена, од највећег броја центара, одлука о члану Скупштине који ће центре представљати у наредном четворогодишњем периоду. Нешто мање предлога је било из оделења центара (ГЦСР и други) иако смо ми предвидели да и сва одељења имају свог члана у Скупштини. Идеја и намера је била да се више чује глас и малих центара. Скупштина је имала кворум за рад и одлучивање. За новог председника Скупштине Асоцијације једногласно је изабран колега Зоран Полић, дипломирани правник из Центра за социјални рад Прибој, а за његовог заменика Милче Милутинов, из Центра за социјални рад Ковин. Код примопредаје дужности новом председнику Скупштине на пригодан начин захвалили смо досадашњем председнику, уваженом колеги Шантић Халилу, који је до сада у два мандата и са успехом председавао Скупштином Асоцијације. Колега Шантић је почетком ове године стекао услов за одлазак у пензију, па још једном користимо и ову прилику да му најискреније захвалимо на изузетној сарадњи и пожелимо добро здравље, дуг и леп пензионерски живот. Предлози који су дошли из центара и округа за чланове Управног одбора, показује да смо се доста одговорно понашали у том делу посла, јер је предлагање извршено тако да је обезбеђена заступљеност свих округа у Србији. На основу резултата тајног гласања, Управни одбор у наредном четворогодишњем периоду чине: из Војводине: 1. Станков Весна, ЦСР Зрењанин 2. Дајана Костић, ЦСР Стара Пазова 3. Вујновић Гојко, ЦСР Нови Сад 4. Албијанић Зоран, ЦСР Панчево из Градског центра Београд: 1. Снежана Стошковић, ГЦСР, Руска 4 2. Микаина Стевановић, ГЦСР Руска 4 из централне Србије: 1. Јеремић Зорка, ЦСР Ваљево 2. Давидовић Бранка, ЦСР Шабац 3. Стојимировић Мирослав, ЦСР Пожаревац 4. Дивац Рада, ЦСР Пријепоље 5. Миленовић-Стојановић Биљана, ЦСР Параћин 6. Ратковић Вера, ЦСР Лесковац 7. Чабрић Слађана, ЦСР Крушевац 8. Дражовић Светлана, ЦСР Краљево са Косова: 1. Гаљак Марија, ЦСР Косовска Митровица За Председника Управног одбора је изабрана Бранка Давидовић из ЦСР Шабац,а за заменика Зоран Албијанић, из ЦСР Панчево. Како то Статут налаже Скупштина је изабрала и чланове Надзорног одбора, за наредни четворогодишњи период, у саству: 1. Љубиша Стојковић, економиста из ЦСР Кладово 2. Миодраг Ивановић, правник из ЦСР Рековац 3. Миодраг Надашкић, економиста из ЦСР Смедерево За председника је предложен Љубиша Стојковић, из ЦСР Кладово. И овај пут, као и раније, рад органа Асоцијације био је ефикасан и конструктиван. На задовољство присутних колега Зоран Полић, нови Председник Скупштине, најавио је пуно активности Асоцијације, кроз рад Управног одбора и више радних група које смо формирали за израду нормативних аката за центре и више подзаконских аката. Р. Чеперковић 38 ГЛАС ЦЕНТАРА

39 А К Т И В Н О С Т И М И Н И С Т А Р С Т В А Живети као остали свет II Конференција о социјалном становању у заштићеним условима У периоду од године до данас, у 34 града/општине, кроз имплементацију пројекта социјално становање у заштићеним условима, развијен је нови облик социјалне заштите као подршка за квалитетнији живот најугроженијих грађана. У протеклом периоду социјално становање у заштићеним условима је препознат као добар програм решавања социјалне интеграције угрожених избеглих и интерно расељених лица у локалном окружењу, али и локалног становништва- припадника угрожених група, те се изградња неопходних објеката за овај облик заштите и даље финансира из ИПА фондова и од стране разних донатора (само у години планирано је организовање овог облика заштите у 10 нових локалних заједница и обезбеђена су средства за изградњу потребних објеката). Како се ради о облику социјалне заштите који је у целини у надлежности локалних самоуправа, а који је још увек у развоју, за организовање свих потребних услова и услуга адекватних потребама корисника, од изузетне важности је информисање представника локалних самоуправа и центара за социјални рад на чијој територији још није организована ова услуга али се граде објекти за њу, о основном концепту, циљевима и садржају ове подршке, али и размена досадашњих искустава и добре праксе. Прилика за то била је Друга конференцију о социјалном становању у заштићеним условима под називом «Живети као остали свет», одржана 13. и 14. јуна у Врањачкој Бањи, коју је организовало Министарство рада и социјалне политике у сарадњи са Комесаријатом за избеглице Републике Србије, Организацијом за европску безбедност и сарадњу, Мисија у Србији (OEBS) и Агенцијом уједињених нација за избеглице (UNHCR). Конференција је имала два основна циља: Први, да представници локалних самоуправа и центара за социјални рад из оних општина које тек започињу да организују облик заштите, стекну потребна сазнања о начину организовања и потребним активностима ради функционисања овог интегралног модела подршке у пракси и Други, исто толико значајан, да се, кроз размену искустава у досадашњем функционисању у појединим локалним заједницама, проблемима у примени и начина њиховог решавања, кроз примере добре праксе, уз учешће свих заинтересованих страна (представника центара за социјални рад и локалних самоуправа на чијој територији већ постоји овај облик заштите, домаћинских породица, корисника, Министарства, Комесаријата и донатора), утврде даљи правци развоја овог облика заштите и приоритетни задаци ради квалитетнијег живота корисника. Конференција је реализована захваљујући финансијској подршци OEBS-а и UNHCR-а. На Конференцију су позвани представници локалних самоуправа и центара за социјални рад из 44 локалних заједница (у којима већ постоји овај облик социјалне заштите и у којима је започета изградња објеката за ову намену), домаћинских породица и корисника из 10 општина, Комесаријата за избеглице, ОЕБСА, УНХЦР, Европске Комисије, УН Хабитат, Тима потпредседника Владе за социјалну инклузију, Републичког завода за социјалну заштиту, Покрајинског завода за социјалну заштиту, Покрајинског секретаријата за социјалну политику и демографију, градске стамбене агенције и невладине организације које пружају подршку избеглицама и расељеним лицима у Србији. У раду Конференције учествовало је 110 учесника. На Конференцији је презентован концепт овог интегралног модела подршке, искуства из претходног периода, презентоване су улоге три неизоставна чиниоца локалне самоуправе, центра за социјални рад и домаћина, изнете су оцене и запажања присутних корисника, домаћинских породица, донатора и других институција. У раду на радионицама на којима су имали прилике да учествују сви присутни, које су одржане на тему улога, задаци и искуства сва три актера, размењена су досадашња искуства у остваривању социјалног становања у заштићеним условима и дати предлози за његов даљи развој и унапређење у циљу стварања услова за квалитетнији живот корисника. Размотрена су питања везана за надлежности, интерес и улогу локалне самоуправе, ГЛАС ЦЕНТАРА 39

40 А К Т И В Н О С Т И М И Н И С Т А Р С Т В А коришћење расположивих ресурса у локалној заједници, улогу центра за социјални рад и потребу његовог укључивања од почетка процењивања евентуалних потреба и могућности за организовањем овог облика заштите, па до континуираног праћења и остваривања програма према потребама корисника, потребу јачања капацитета центра за то. Разговарано је о улози домаћина, добросуседској помоћи како имати добре међуљудске односе, како се старати да животни простор буде што бољи и лепши, како домаћинска породица може допринети што успешнијој социјалној интеграцији у окружењу и на који начин јој помоћи да своју улогу што боље оствари. Истицани су и предлагана решења за проблеме који се јављају у пракси. Након дводневног рада, неспорна оцена свих присутних била је да је социјално становање у заштићеним условима добар модел интегралне подршке најугроженијима, који обезбеђује целовито задовољавање потреба корисника и својим разноврсним програмима пружа им подршку за активирање, оснаживање и коришћење сопствених потенцијала да себи и својој породици обезбеде достојанствен живот. Истакнута је потреба повећања капацитета за збрињавање корисника, јачања капацитета локалне самоуправе кроз програмско буџетирање и трансферна средства, организовање потребних програма подршке корисницима, јачање капацитета центра за социјални рад за праћење и остваривање програма, потреба едукације и подршке домаћинским породицама. Наглашена је потреба што бољег информисања потенцијалних корисника о садржају услуге, али и свих у локалној заједници, као и да је неопходно што пре акредитовати и спроводити програм перманентне едукације домаћинских породица. Заинтересованост локалних самоуправа за стварање нових капацитета за збрињавање припадника различитих групација угрожених, међу којима је велики број оних који већ имају организовану ову услугу, указује да је ово ефикасан, економичан и одржив облик подршке који треба даље развијати. Развијати капацитете у новим срединама и постојећим, наравно, према потребама тих средина, организовати неопходне програме према потребама корисника уз коришћење свих ресурса у локалној заједници. Али да би она заиста била ефикасна, неопходно је ићи даље и развијати друге облике подршке: циљ услуге је да се корисници који то могу што више оснаже, да могу сами, са што мање помоћи друштва, да обезбеде услове за живот. Поред економског осамостаљивања, посебно је значајна област становања. Јачање капацитета локалне заједнице у области становања, развијање стамбеног фонда социјалног становања и фондова за кредитирање куповине станова под приступачним условима грађанима са нижим примањима и другим мерама, оним корисницима који су се оснажили, који више немају потребу за оваквом целовитом услугом, допринеће да живе као сав остали свет. Учесници Конференције су се разишли са израженом жељом да ови сусрети постану стални, да се у још већем броју сретну догодине. Социјално становање у заштићеним условима је нов, иновативни облик социјалне заштите, који је у развоју. Проблема и тешкоћа у његовом остваривању које живот и пракса намећу има и биће и у будуће. Упорно трагање за најбољим решењима како оне да се превазиђу, залагање за њихово остваривање, уз континуирану размену искустава у томе, неопходан је услов сваког напретка. И у достизању тог тако једноставног, обичног животног циља: живети као остали свет. Марија Вујошевић Неки од писаних коментара: Позитивна страна је изношење како позитивних, тако и негативних искустава, За локалне самоуправе које тек улазе у процес је ова конференција од изузетног значаја Један од квалитета дискусија је укљученост свих сегмената Добра страна Конференције је размена искустава, нове идеје за унапређење живота корисника Хвала на разјашњењу дилема. Нова питања отвориће се током времена Потребно је чешће одржавање конференције ра ди размене искустава Представници центара су се храбро суочили са проблемима и покушали да их реше. Наставити са овом праксом и инсистирати да се локалне самоуправе прикључе у већој мери Центри знају да лепо причају, али немају храброст да предузимају кораке и решавају чак и једноставне проблеме из ове области. Не желе одговорност! Више пажње треба посветити конкретним проблемима и решавању истих Корисна и конструктивна конференција. Више пажње посветити питању како радити са корисницима да се мотивишу, када стекну услове, да пређу у други вид становања Кратко време за дискусију и интерактивно учешће. Потребно је чешће одржавање. Преоптерећено време, нарочито 1. дан. Потребно је продужити за један дан. 40 ГЛАС ЦЕНТАРА

41 А К Т И В Н О С Т И Д Р У Г И Х ИЗ РЕПУБЛИЧКОГ ЗАВОДА ЗА СОЦИЈАЛНУ ЗАШТИТУ МЕДИЈСКА ПОДРШКА ЗАПОШЉАВАЊУ МЛАДИХ БЕЗ РОДИТЕЉСКОГ СТАРАЊА Пројекат Медијска подршка запошљавању младих без родитељског старања реализован је у периоду од 01. јануара до 30.јуна године, са циљем да се поспеши остваривање права грађана на jавно информисање као и медиjско стваралаштво у области културе, науке и образовања стављајући акценат на положај младих без родитељског старања који напуштају систем социјлане заштите. Наведени пројекат, који је финансиран је од стране Владе РС-Министарства културе, реализовао је пројектни тим Независног удружења Новинара Србије и Републичког завода за социјалну заштиту. Пројектне активности и постављени циљеви у овом Пројекту били су усмерени на популарисање, промоцију и размену информација о запошљавању и могућности запошљавања младих без родитељског старања који напуштају систем социјалне заштите, настављају живот самостално, без објективних могућности за подршку породице. У склопу пројектних активности одржане су две интерактивне едукативне радионице. Прва радионица одржана је 1. априла, у Регионалном центру за професионални развој запослених у образовању, у Чачку, а друга 29. априла у сали Независног удружења новинара Србије, Београд, Ресавска 28. У радионицама је учествовало 35 представника пружаоца услуге, локaлних управа и медијских кућа из осам градова и општина: Чачка, Крагујевца, Крушевца, Ужица, Прибоја, Књажевца, Сремске Митровице и Београда. Одржане радионице имале су за циљ представљање наведене Услуге, као погодан и ефикасан начин заштите младих који напуштају систем социјалне заштите, као и постављање модела комуникације и редовне размене информација и сарадње измећу више ресора: социјалне заштите, запошљавања, привреде. Учесницима су представљени резултати Анализе о медијској подршци запошљавању младих без родитељског старања. Ова анализа, аутора Љубомира Ђорђевића, члана пројектног тима из НУНС-а, представља квалитативну и квантитативну анализу извештавања писаних и електронских медија о младима који се осамостаљују и напуштају систем социјалне заштите. Анализа је обухватила период од октобра до децембра године и анализирано је извештавање медија, о овој теми, у Чачку, Ужицу, Крагујевцу, Крушевцу, Књажевцу, Прибоју и Сремској Митровици. Резултати анализе показују да је медијско праћење потреба и проблема младих који напуштају систем социјалне заштите и осамостаљују се било спорадично и «ad hoc» и да је изостало истраживачко новинарство. Уз то, недостаје континуитет у праћењу тема које су директно или индиректно повезане са овом групом младих. И најзад, али не мање значајно, теме које се односе на положај и проблеме младих без родитељског старања нису на првим странама писаних медија, нити у ударним терминима електронских медија. Током креативног радионичарског рада и вежбања у мањим групама, учесници су дефинисали препоруке за пружаоце услуга и за представнике локалних самоуправа и препоруке за медије. ГЛАС ЦЕНТАРА 41

42 А К Т И В Н О С Т И Д Р У Г И Х Препоруке пружаоцима услуга Неопходна је међуресорна сарадња и координација заједничких активности свих релевантних субјеката у успостављању и реализацији услуге «Становање уз подршку за младе који се осамостаљују» Потребно је да се успостави сарадња свих релевантних актера у запошљавању младих без родитељсог старања: националне службе за запошљавање, локалне управе, удружења привредника Пружаоци услуге треба да иницирају и доприносе доношењу и унапређењу правне регулативе која социјалну услугу чини одрживом П о - требно је обезбедити континуирану, планску и циљану едукацијау саветника за осамостаљивање, фокусирану на професионално оснаживање за помоћ при налажењу и задржавању запослења младих који напуштају систем социјалне заштите и осамостаљују се. Препоруке за локалне управе Ревидирати локална стратешка документа и у градовима и општинама у којима услуге ван-институционалне подршке младима нису предвиђене, предвидети потребне ресурсе за успостављање ових услуга Адекватним актом, одлуком о проширеним правима, у буџету града/општине определити наменска средстава за квалитетну имплементацију услуге Одговарајућим одлукама успоставити приоритет у запошљавању младих без родитељског старања и стимулисати јавни сектор за постизање веће запошљивиости Размотрити искуства појединих локалних самоуправа у изналажењу најцелисходнијих решења за подршку младима који се осамостаљују (нпр. обезбеђивање средстава за лични доходак саветника за осамостаљивање и сл.) Ревизијом локалних такси и пореза у виду пореских олакшица за привреднике, занатске радионице и приватнике како би се стимулисали потенцијални послодавци да у радни однос приме младе који напуштају систем социјалне заштите и осамостаљују се Обезбедити материјалну потпору у осамостаљивању младих током коришћења Услуге која није дестимулишућа у коначном осамостаљивању Повремено организовати конференције за штампу како би се континуирано одржавала пажња медија да прате положај и потребе младих који се осамостаљују Препоруке за медије Подстицати истраживачко новинарство где год је то могуће, са сталним фокусом на тражење запослења за конкретне кориснике Стално подстицати и анимирати локалну средину за потпунију подршку младима из посебно осетљивих група, уз коришћење расположивих ресурса линк ка одређеном сајту, кајрон на ТВ, кратка вест која би се провлачила (нпр. «три корисника за која се тражи посао») Подстицати афирмативни приступ извештавању и медијском праћењу потреба и проблема младих који се осамостаљују Охрабривати промовисање добрих послодаваца, оних који су већ запослили сличне кориснике и разноврсне позитивне примере Развијати сарадничке односе засноване на међусобном уважавању са представницима система социјалне заштите и локалне самоуправе како би се обезбедио континуитет у праћењу процеса осамостаљивања младих без родитељског старања Теме из живота младих који се осамостаљују представити на првим страницама писаних медија, односно у слушанијим и гледанијим терминима у електронским медијима Стално јачати капацитете медија материјалне, кадровске, финансијске, у сарадњи са представницима локалних самоуправа, уз издвајање потребних средстава у буџетима градова и општина Подстицати повремено организовање мултисектор ских скупова (нпр. као ова радионица што је) на коме би представници медија имали могућности да се детаљније упо знају са оствареним резултатима у пружању локалних со цијалних услуга, као и о потребама за даљим развојем недостајућих услуга подршке младима који се осамостаљују Подстицати развој партнерских пројеката између медија и центара за социјални рад у сврху обезбеђи вања потребних предуслова за бољу запосленост младих који напуштају систем социјалне заштите Медијски подржати послодавце и приватне предузетнике који запошљавају младе без родитељског старања и који напуштају систем социјалне заштите Континуирано подстицати афирмативни приступ праћењу положаја и потреба младих који се осамостаљују. Мирко Врећа и Милош Ракић Републички завод за социјaлну заштиту 42 ГЛАС ЦЕНТАРА

43 А К Т И В Н О С Т И Д Р У Г И Х СУЗБИЈАЊЕ ТРГОВИНЕ ЉУДИМА ИСКУСТВА ИЗ САД СРБИЈА У ГРУПИ ЗЕМАЉА КОЈЕ ЧИНЕ ЗНАЧАЈНЕ НАПОРЕ Америчка амбасада у Републици Србији под покровитељством Стејт Департмента САД организовала је студијску посету за групу стручњака из Србије Вашингтону, Колумбусу, Толеду и Кливленду на тему упознавања и размене искуства у области превенције, заштите жртава трговине људима и гоњења починилаца кривичног дела трговине људима. Посета је реализована у периоду од 18. до 26. јуна године. Групу су чинили представници органа за гоњење и кажњавање починилаца кривичног дела трговине људима у Србији (полиција, судије, тужиоци), један представник система социјалне заштите и 4 службеника амбасаде САД у Београду. Иако релевантне службе Стејт Департмента, од године, на годишњем нивоу извештавају о стању у области сузбијања трговине људима у појединачним земљама у којима САД имају дипломатско конзуларно представништво, све до године (када је у САД боравио национални координатор РС за борбу против трговине људима) није било значајније размене искустава између Србије и САД. Уз посредство амбасаде службеници који су сачињавали ове извештаје су анализирали стање у Србији и сврстали је у другу групу земаља (од постојеће три групе) као државу која чини значајне напоре у овој области, али још увек не испуњава основне стандарде. Извор информација за анализу дату у америчком годишњем извештају су били службеници Амбасаде, али и остали субјекти активни у области борбе против трговине људима у Србији. Значајно је истаћи да је до сада најкоректнији био извештај за годину који је обухватио и примере добре праксе, али и области у којима је потребно учинити додатне напоре. Студијска група из Републике Србије имала је састанак у Канцеларији за борбу против трговине људима која је део Стејт Департмента (скраћени назив је G/TIP). Основана је од стране Конгреса године, када је и донет Закон о заштити жртава трговине људима. Чине је службеници који прате стање у области трговине људима широм света. Актуелно, за Републику Србију задужена је Џенифер Донели. Интересантно је поменути да су САД обухваћене и рангиране у годишњем извештају тек од прошле године, и то на иницијативу Хилари Клинтон. Налазе се у прворангираној групи, тј групи земаља која испуњава стандарде за превенцију, заштиту жртава и гоњење починилаца кривичног дела трговине људима (3 П стандарди Prevention, Protection, Prosecution). Службеници ове канцеларије анализу о стању у овој области сачињавају на основу интервјуа са значајним субјектима на пољу сузбијања трговине људима у свакој земљи, а веома значајан извор података су им невладине организације. У САД трговина људима представља велики проблем. Манифестује се у облику сексуалне и радне експлоатације, а посебно је забрињавајући велики број малолетних жртава. За разлику од претходног периода када се у Америци говорило само о страним држављанкама које долазе у САД и упадају у ланац трговине као жртве сексуалне експлоатације, сада је евидентно да су и домаћи држављани погођени овим обликом криминала. Наиме, све већи број жртава су малолетнице, америчке држављанке које потичу из дисфункционалних породица, где су веома често злостављане, а није реткост и да се родитељи појављују у улози макроа. Постоји низ примера из праксе да деца због злостављања беже од куће и упадају у ланац трговине људима по, потпуно разрађеним техникама криминалаца, који су у оквиру својих криминалних група задужени за врбовање ове вулнерабилне групе. Веома честа места за врбовање жртава су шопинг центри, улица и друга јавна места. ГЛАС ЦЕНТАРА 43

44 А К Т И В Н О С Т И Д Р У Г И Х Показивање интересовања, указивање пажње, разна обећања о бољем животу најчешће скупо коштају малолетну девојку која је побегла од куће јер је била малтретирана, јер су јој родитељи зависници од психоактивних супстанци, јер је била јако сиромашна,...или нешто слично. Велики проблем представља и радна експлоатација која подразумева присилан рад без адекватне накнаде на фармама или у кућама. У САД се сматра да европска пракса која подразумева период рефлексије у коме жртва треба да се физички и ментално опорави, а потом донесе одлуку да ли ће сарађивати са органима гоњења, није за њих примењива. Њихов фокус је откривање и кажњавање починилаца кривичног дела трговине људима јер је то најбољи начин сузбијања ове појаве, а потребно је уложити напор да се жртве мотивишу за сарадњу са органима гоњења. Најчешће средство мотивације је нека од виза за стране држављане, а за домаће жртве различити програми помоћи. У Европи, чини се, ипак је већи акценат на заштити права и интереса жртава. Посебно је пракса у Србији оријентисана на подршку жртви, без обзира да ли сарађује са органима гоњења, што показује и пример да се и потенцијалним жртвама омогућава улазак у различите програме помоћи, подршке и заштите. Потенцијалне жртве су особе које нису ушле у ланац трговине људима, али су пронађене у моменту ризика и постојала је реална опасност да постану жртве (нпр. у моменту транспорта,..). Ценећи напоре које једна држава улаже на пољу сузбијања трговине људима, за Канцеларију у оквиру које се сачињава годишњи извештај, од посебног заначаја су јасно видљива средства која влада одваја за ову намену (посебно за заштиту жртава), колико активности постоји у области превенције трговине људима (разне кампање), колико и какви програми ургентне заштите и дугорочне подршке жртвама постоје (период прве рехабилитације и програми инклузије), колико се пажње посвећује обукама свих значајних субјеката (полиција, правосуђе, сервиси за заштиту жртава, здравствени радници, просвета,...), колико и какве су казне изречене починиоцима кривичног дела, како сарађује владин и невладин сектор и сл. Када је у питању Република Србија, као недостаци у испуњавању стандарда, у последњем извештају се наводи да држава не издваја јасно видљива средства за сузбијање трговине људима, а посебно за заштиту жртава, недовољан број запослених у Служби за координацију заштите жртава трговине људима, непостојање специјализованих програма за заштиту деце жртава, недостајућа прихватилишта за мушкарце жртве радне експлоатације, недовољно енергично гоњење починилаца кривичног дела трговине људима и мале казне за ово кривично дело. Такође, у извештају се наводи да има простора за побољшање у области идентификације жртава, као и за већи обухват стручњака система социјалне заштите обукама о трговини људима. Учесници студијске посете су презентовали тренутне активности у Србији кроз три излагања представника МУП-а, тужиоца и представника система социјалне заштите. Активности система социјалне заштите представљене су кроз приказ најзначајнијих делова Закона о социјалној заштити и нацрта подзаконских аката који су од значаја за заштиту жртава трговине људима (дефинисање корисничке групе жртава трговине људима, систем услуга и сервиса, стандарди услуга и са њима повезан систем контроле квалитета пружених услуга који обухвата и невладин сектор када се појављује у улози пружаоца услуга социјалне заштите, лиценцирање, професионално усавршавање,...). Током посете Вашингтону учесници су разменили искуства са представницима Центра за борбу против трговине и кријумчарења људи (основан у оквиру Стејт Департмента), Одељења за борбу против експлоатације деце Министарства правде, потом са реализаторима пројекта Поларис, Одељења за имиграционе и царинске послове Министарства унутрашње безбедности. У држави Охајо студијском посетом је обухваћена Канцеларија државног тужиоца Охаја, Специјални тим Федералног истражног Бироа (канцеларија у Толеду) и Канцеларија Федералног тужилаштва у држави Охајо (налази се у Кливленду). Сања Кљајић РЗСЗ, Руководилац Одељења за супервизију Е-маил: 44 ГЛАС ЦЕНТАРА

45 А К Т И В Н О С Т И Д Р У Г И Х МАНИФЕСТАЦИЈА У организацији Геронтолошког центра Бачка Паланка 10. маја године, одржанa је трећа манифестација Икебана. На овом скупу радних терапеута и корисника учествовало је 11 установа. Своје радове су изложили геронтолошки центри из: Кикинде, Новог Сада, Сомбора, Суботице, Руме, Врбаса, Шапца, Мола, Бечеја, Бачке Паланке и Дом за пензионере и стара лица Апатин. Први део манифестације одвијао се у ужем центру Бачке Паланке, уз присуство представника медија и бројних заинтересованих грађана, како би се јавности приближио само део заједничке креативности и умећа корисника и радних терапеута у установама социјалне заштите. Сваком учеснику манифестације обезбеђен је изложбени штанд, на којем су поред икебана могли да прикажу и друге маштовите рукотворине које настају у оквиру радне терапије и по чему се њихова установа може препознати. Скуп је отворила Нада Јулинац, директорка Геронтолошког центра и истакла је афирмативни карактер ове манифестације. Потом су Небојша Кузмановић, начелник за друштвене делатности СО Бачка Паланка и Милена Раданов, директорка Геронтолошког центра Кикинда поздравили учеснике. Мада је сврха овог стручног окупљања првенствено размена искустава у области радне терапије, ове године је организатор предвидео и доделу награде. За ту прилику је формирана и трочлана комисија коју су сачињавала по једна представница из редова корисника, радних терапеута и Покрајинског завода за социјалну заштиту. Комисија је имала тежак задатак да од мноштва оригиналних идеја, различитих материјала и техника и лепих цветних аранжмана изабере три најбоља. Једногласном одлуком жирија Геронтолошком центру Сомбор додељена је диплома за богатство природних материјала, Геронтолошком центру Кикинда за најоригиналнију идеју, а Дому за пензионере и стара лица Апатин за најлепши аранжман. Осталим учесницима су уручене захвалнице за учешће. По завршетку такмичарског дела, уследио је други део манифестације који се одвијао се у објекту Геронтолошког центра Бачка Паланка. Радни терапеути и остали стручни радници су у неформалној атмосфери имали прилику да размењују искуства у раду и да планирају даље заједничке активности. A корисници су за то време могли да се боље међусобно упознају и друже. Геронтолошки центар Бачка Паланка се и овај пут показао као изванредно добар организатор и домаћин, што се најбоље видело по задовољним учесницима. Сања Грмуша Саветница за социјалну заштиту и стручне послове ПЗСЗ ГЛАС ЦЕНТАРА 45

46 А К Т И В Н О С Т И Д Р У Г И Х НОВО ИЗ ФОНДАЦИЈЕ Као што је најављено на редовној годишњој седници Скупштине Фондације солидарности Србије у априлу ове године, а без велике медијске подршке, Фондација је заједно са Факултетом за медије и комуникације Универзитета Сингидунум основала Департман за социјални рад. Студијски програм Социјални рад се одвија кроз модел основних академских и модел мастер академских студија. Са задовољством истичемо да је I годину основних студија уписало 50 студената, III годину 30 студената и 30 студената је уписало мастер студије. Основни циљеви ових студија су: 1. оспособљавање студента за професионално бављење социјалним потребама, животним тешкоћама и унапређивањем положаја деце и породице у Србији; 2. образовање студената за професионално ангажовање у праћењу, превенцији и превазилажењу социјалних проблема и пружање и развој услуга социјалног рада у локалним заједницама; 3. усвајање специјализованог професионалног знања, метода, вештина и техника социјалног рада на основама савремених наука и искустава из најбоље праксе; 4. професионална компетентност за креативан и критички однос и унапређење социјалног рада са породицом и у заједници; 5. стицање услова за даље професионално и научно усавршавање и развој. Покретањем студијског програма Социјални рад Фондација солидарности Србије је посебну пажњу посветила колегама који су запослени у установама социјалне заштите а изразили су жељу да наставе школовање на III години факултета. То подразумева да су сви запослени из установа социјалне заштите који су уписа- ли III годину добили стипендију од Фондације у износу од 600 евра, што значи да је школарина на годишњем нивоу за њих евра, а не евра колико износи пуна цена. Такође, имајући у виду месечна примања запослених са VI степеном стручне спреме у установама социјалне заштите, Фондација им је обезбедила ослобађање обавезе плаћања трошкова полагања диференцијалних испита Увод у теорије социјалног рада и Теорије социјалног рада које по испиту износе 150 еура. Фондација је обезбедила и 10 бесплатних школарина за студенте I године који припадају категорији социјално материјално угроженог становништва. Децу смо изабрали у сарадњи са Центром за заштиту одојчади, деце и омладине, Народном канцеларијом председника Републике и центрима за социјални рад Палилула и Вождовац. Славица Тишма Департман за социјални рад Факултета за медије и комуникације Уписује студенте на Мастер студије у школској 2011/2012 години, на студијски програм Социјални рад Услови конкурса: Диплома завршених четворогодишњих студија (завршене четворогодишње студије или стечених 240 ЕЦТС) и просечна оцена најмање 8.00 на основним студијама. Упис траје до 5. новембра године Детаљније информације могу се добити на број телефона или на сајту 46 ГЛАС ЦЕНТАРА

47 А К Т И В Н О С Т И Д Р У Г И Х ПРОГРАМ ОСНОВНИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА СОЦИЈАЛНОГ РАДА I СЕМЕСТАР Социологија Увод у право Основе психологије са психологијом личности Увод у социјалну педагогију Социјална политика Страни језик 1 У првом семестру нема изборних предмета, студенти слушају 5 обавезних предмета и страни језик. II СЕМЕСТАР Социологија породице Информатика и статистика Социјална психологија Страни језик 1 Основе интерперсоналних вештина* Основе економије* Универзална људска и дечја права* Изборни предмети су означени* Студенти слушају 3 обавезна предметаи 2 изборна предмета и страни језик. III СЕМЕСТАР Системи социјалног осигурања Увод у теорије социјалног рада Етичке основе социјалног рада Страни језик 2 Академско писање у социјалном раду* Вештине комуникације у социјалном раду* Развојна психологија* Социјална администрација* Изборни предмети су означени* Студенти слушају 3 обавезна, 2 изборна предмета и страни језик. IV СЕМЕСТАР Породично право Теорије социјалног рада Социјални рад са појединцем и породицом Страни језик 2 Стручна пракса 1 Маргиналне друштвене групе* Социјална геронтологија* Европска социјална политика* Изборни предмети су означени* Студенти слушају 3 обавезна, 2 изборна предмета, страни језик и стручну праксу. V СЕМЕСТАР Социјални рад са групом Системи социјалне заштите Друштвене девијације Стручна пракса 2 Социјални рад са децом без родитељског старања* Социјални рад у васпитним и образовним установама* Социјални рад и насиље* Заступање у социјалном раду* Изборни предмети су означени* Студенти слушају 3 обавезна, 2 изборна предмета и стручну праксу. VI СЕМЕСТАР Породица и породични односи Основе саветовања у социјалном раду Социјални рад са децом и младима у сукобу са законом Стручна пракса 3 Превентивни програми у психо социјалној пракси* Психопатологија деце и младих* Социјални рад са зависницима* Социјални рад и интерперсонални сукоби* Изборни предмети су означени* Студенти слушају 3 обавезна, 2 изборна предмета и стручну праксу. VII СЕМЕСТАР Методологија друштвених истраживања Социјалне интервенције у кризним ситуацијама Социјални рад у заједници Стручна пракса 4 Социјални рад и волонтерски менаџмент* Социјалне мреже у заједници* Социјални рад са особама са инвалидитетом* Социјални рад са старима* Изборни предмети су означени* Студенти слушају 3 обавезна, 2 изборна предмета и стручну праксу. VIII СЕМЕСТАР Социјални рад и ментално здравље Вештине у социјалном раду Стручна пракса 5 Социјални рад у заводским и пеналним установама* Тимски рад у социјалном раду* Изборни предмети су означени* Студенти слушају 2 обавезна, 1 изборни предмет, стручну праксу. МАСТЕР СТУДИЈЕ СОЦИЈАЛНОГ РАДА I СЕМЕСТАР Истраживања у социјалном раду Социјални проблеми и социјални рад Превенција поремећаја понашања деце и младих Социјални развој и планирање Породична терапија у социјалном раду* Социјални маркетинг* Цивилни сектор и социјални рад* Изборни предмети су означени* Студенти слушају 4 обавезна и 2 изборна предмета. II СЕМЕСТАР Супервизија у социјалном раду Менаџмент у социјалној заштити Студије рода* Медијација у социјалном раду* Студенти слушају 1 обавезни и 1 изборни предмет. Мастер рад ГЛАС ЦЕНТАРА 47

48 А К Т И В Н О С Т И Ц Е Н Т А Р А Параћин, конкретно његови Центар за социјални рад са радном јединицом Дневни центар клуб за старија и остарела лица, и волонтери, 26.маја ове године били су, пристојан домаћин бројим гостима из сектора основне али и проширене социјалне заштите, стручњацима тако и корисницима из скоро целе Србије, на већ сада препознатљивој манифестацији књижевног стваралаштва старијих и остарелих грађана Србије, под скраћеним називом ГЕФЕКСС. Пошто се скуп реализује пристојан број година, десет, у поводу тога објављен је зборник радова, препознатљивог назива Лепота заласка, сада број 3, који у свом уводнику даје резиме дешавања за протеклих десет година али даје и квалитативну процену урађеног у материји којом се манифестација бавила. За читаоце Гласа дајемо увод зборника. ГЕРОНТОЛОШКИ ФЕСТИВАЛ КЊИЖЕВНОГ СТВАРАЛАШТВА СРБИЈЕ ДЕСЕТ ГОДИНА ПОСЛЕ 1. Прошло је, прохујало а нисмо посустали нити одустали. Десет година од његовог заснивања, стекло се и право за процену и питање да ли је и ваљало; десет година од сазнавања да има простора за иновисање и стварање новог концепта друштвене бриге о старима у Параћину, концепта који подразумева слободу у приступу дефинисања нових праваца коначно и форми заштите старих; што је значило, узети оловку и папир у руке, завирити у сопствену историју, искуства других, осмислити, планирати и реализовати конкретне ствари у том сегменту друштвене и стручне стварности. Чињенице постојања Дневног центра за старије и остареле, нагомилано искуство у непосредној бризи како у формама основне тако и проширене заштите у матичној институцији, Центру за социјални рад, професионалност, радозналост, креативност ондашњих (2001. г.) актера социјалне заштите, дале су лако налажење конкретних решења за новине којима би се определио нови и савремен концепт друштвене бриге о старима, са нивоа локалне заједнице, тако неопходан овој средини почетком новог миленијума. Зашто не и рад на задовољавању сложенијих и виших, у хијерархији, потреба остарелих као групације корисника социјалне заштите? питали су се ови. Хајде да се нашим корисницима делатније приближимо! Пети Геронтолошки конгрес Србије, у том моменту одржаван, са радном темом Стари људи господари судбине, и подтемом како да ови не буду (само) објекти нашег рада већ и субјекти, да преузму свој део одговорности у име себе и за себе, додатно је испровоцирао материју. Зашто их не питати за теме које се тичу њих био је кључни ефективни приступ заједнице, и струке, институција, помагача у том моменту. А наш, између осталог, радни задатак био је: утврђивање везе између старости и књижевног стваралаштва старих Србије кроз манифестацију која ће у садржају имати : конкурс, оцену обима и квалитета овог стваралаштва, награђивање и промоцију аутора на завршној манифестацији организованој од стране професионалаца и волонтера. Тако су старији и остарели Србије, тада само у институцијама отворене заштите, прозвани да доставе своја размишљања на тему Стари људи господари своје судбине, писаним формама које сами одреде, Геронтолошком саветовалишту при Дневном центру за старија и остарела лица, уз обавезу матичној институцији да дâ формални оквир завршној манифестацији које би подразумевало жири, награде, сценарио за њен завршни део са актерима њеног извођења. 48 ГЛАС ЦЕНТАРА

49 А К Т И В Н О С Т И Ц Е Н Т А Р А Од фебруара године, дакле, почиње права прича о књижевном ставаралаштву старијих и остарелих Србије, од тада почиње да живи осмишљена манифестација којој је база увид у обим и квалитет књижевног стваралаштва старих, у зачетку, и то прве две године, као Сретењски фестивал књижевног стваралаштва Србије а затим, од трећег са (коначним) називом Геронтолошки фестивал књижевног стваралаштва Србије, скраћено ГЕФЕКСС. Колико је код прво организованог Фестивала било сумњи и бојазни, стрепњи да ли ће манифестација бити успешна у броју учесника, обиму и квалитету стваралаштва потенцијалних учесника, да ли ће коначно иза њих стати геронтолошке институције из којих долазе, код наредних, односно већ од друге фестивалске манифестације није било никаквих дилема. Стваралаштво, књижевно, старијих и остарелих Србије било је константно у обиму и више од задовољавајућег (некад обимно), разноврсно, у квалитету врло коректно, оригинално, од респекта у правој књижевности, тако да никада више није размишљано да ли ГЕФЕКСС има смисла. Из године у годину увећавао се број оних који су се одазивали позиву организатора, хтели да се упоређују, такмиче, остварују признања. У неким годинама било их је преко стотину, при чему је скоро цео простор Србије био покривен учесницима. Осим самих стваралаца, за ГЕФЕКСС су се током година везале и институције социјалне заштите, како оне из сектора основне тако и проширене заштите. Из овог другог сектора, аналогно профилу корисника којим се баве, који је логично породичном и физичко менталном статусу и доминантнији профил корисника социјалне заштите, преовлађујући је број учесника ГЕФЕКСС-а. Институције осим стимулисања корисника за стваралаштво и учешће и саме су присутне на завршној манифестацији у Параћину, што овој даје неопходне шта више суштинске димензије стручне манифестације. Дакле, непрекидно десет година, социјална заштита Параћина, конкретно Центар за социјални рад, матична радна јединица и Дневни центар клуб за старија и остарела лица су место у коме се најчешће у априлу сваке године одржава манифестација која подразумева увид у обим продукцију и процену књижевног стваралаштва старијих и остарелих Србије. Уз то, са приступом који прозива и користи све ресурсе и капацитете локалне заједнице, окупља и ангажује бројне професионалце и волонтере на завршној манифестацији, повремено и донаторе, књижевне ствараоце Параћина који процењују ово стваралаштво, заокупља пажњу писаних стручних, популарних и електронских медија. Због свега тога ГЕФЕКСС постаје манифестација од вишеструког значаја и респекта не само у Параћину, већ у простору Србије, не само у социјалној заштити већ и укупној друштвеној стварности. 2. Чему нас учи приказано књижевно стваралаштво старих на Фестивалу у Параћину, у чему је поучно? Поучно је, извесно. Штавише, његова како директна тако и индиректна педагошка порука, креће се од захтева за припрему за животну фазу названу треће животно доба чак и најмлађих а посебно оних који су у зрелом добу, до самих старих који су у овој фази живота, независно од тога да ли исказују или неисказују (не)сналажења и дилеме у њој. Шта смо још могли да приметимо бавећи се старима у једној сфери која по себи не наводи на мисао да је тако нешто могуће извести из ње? ГЛАС ЦЕНТАРА 49

50 А К Т И В Н О С Т И Ц Е Н Т А Р А Многи од учесника усмеравањем од стране ГЕФЕК- СС а, нису пропуштали да кажу да су доживели да буду изненађени собом, својим знањима и талентима којих нису били свесни до доласка до геронтолошких институција и конкурса из Параћина. Нисам био/ла свесан/на, нисам знао/ла, пропустио/ла сам, уобичајени су ставови учесника ГЕФЕКСС а. Може се закључити да је некако нормално, и уобичајено као искуство у животној реализацији просечног нашег човека да се тек у позним годинама схвата шта се могло и шта пропустило; да ово сазнање прати кајање за неостварено и пропуштено, да се много тога процењује погрешним, све из разлога нове процене да се много тога и много више могло у фазама живота када се било у снази, напону менталне и физичке снаге, а чему је разлог био изостанак увида у потенцијал за личну афирмацију и промоцију. Да многи људи нису свесни својих талената и способности, који су као угашени стајали у њима док се пливало у основном занимању, често са погрешно стављањем знака једнакости између основног занимања и живота. Тешко у себи прихватајући чињеницу да су таленат и способност стајали у њима а да они услед недостатка мотива, и иницијативе нису их за своју добробит користили, многи имају кајања за оно што су пропустили а објективно могли, често истичући да су сада у фази када стоје бројна објективна ограничења из сфере стандарда, здравља, односа, што оставља последице по оптималност квалитета актуелне фазе али и ускраћеност за додатну афирмацију и промоцију. Да због чињенице да нису били свесни свих својих унутрашњих квалитета и потенцијала, којима су објективно толико тога могли, имали су много празног хода и нису осмислили и богатили свој сазнајни и стваралачки свет, постигли личну и друштвену промоцију и афирмацију. Закључујемо да су многи учесници ГЕФЕКСС-а скоро панични у покушају да надоместе пропуштено, тешко прихватајући да њихов рад није вреднован колико они то желе. С друге стране, суштинске, резултати ГЕФЕКСС а, показују да је старост, независно од много чега ограничавајућег, период када треба стварати, када су лична и друштвена промоција и афирмација могуће и да све више наших грађана, захваљујући и институцијама основне али и сектору ванинституционалне социјалне заштите, увиђа и прихвата такав начин животне реализације и коначно стила живота. 3. Са стране саме материје којом се ГЕФЕК- СС директно бави, није неупутно још једном навести пар реченица овог аутора и приређивача зборника Лепота заласка 1, објављеног у поводу петогодишњице заснивања манифестације, а које се не мењају у сврси и карактеру ни после десет година: да се на ГЕФЕКСС-у појављују и даље они који су желели да своје књижевно стваралаштво изнесу на свелост дана из својих личних и објективних простора, душе и зидова, уз све то да се промовишу, упоређују и такмиче или, најчешће, да покажу да старост, треће животно доба како га ми данас популарно називамо, није период када треба стати, повући се, побећи, већ период као и сваки други, када треба живети као да живот тек почиње, или смо у најбољим годинама, када треба показати да су животна афирмација и промоција могуће. И оствариве. Додали бисмо: ГЕФЕКСС је манифестација која сведочи, тражи размишљање богати и усавршава структуру потреба својих корисника, опомиње, подсећа, усмерава, обезбеђује акцију, даје одговоре. Милан Влајковић А ми бисмо додали, са посебним задовољством и поносом, да ове по много чему изузетне манифестације не би ни било да није било нашег колеге, Милана Влајковића, социјалног радника. Увек скроман и у другом плану, склањајући се од камера а неуморно радећи, оставио је неизбрисив траг у социјалној заштити Србије. Знајући за његову скромност ризикујемо да због слика у тексту уредништву Гласа центара замере. Али, осећамо обавезу и потребу да нашем колеги Влајковићу и на страницама Гласа, јавно одамо признање! Иначе, наш уважени колега Милан Влајковић је овог пролећа отишао у пензију, па му испред Уредништва Гласа центара и Асоцијације ЦСР упућујемо искрене честитке и најлепше жеље да и у трећем животном добу буде једнако продуктиван и поручујемо му да ће странице Гласа за њега увек бити отворене. Надамо се да ће сарадници из Параћина наставити, са успехом, тамо где је Милан стао Р.Ч. 50 ГЛАС ЦЕНТАРА

51 А К Т И В Н О С Т И Ц Е Н Т А Р А НОВО ИЗ ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД Бајина Башта Центар за социјални рад Бајина Башта у Бајиној Башти у периоду /2011. године, сем стандардних послова из области социјалне делатности, израдио је социјалну карту општине Бајина Башта. Пројектом који је финансирала Национална служба за запошљавање, преко Јавних радова, 11 незапослених са евиденције Националне службе за запошљавање, заједно са радницима центра за социјални рад и војника на цивилном служењу војној рока, теренским обиласцима домаћинстава сеоске и градске средине, добили смо социјалну слику становника наше општине. Вредност Јавних радова, тј. пројекта Израда социјалне карте износила је ,00 динара. Израду Социјалне карте помогли су и Дом здравља Евелина Хаверфилд у Бајиној Башти, Дринско-Лимске хидроелектране, Јавно-комунално предузеће 12. септем бар и Дирекција за изградњу обезбеђивањем возила за одлазак на терен. Попуњавању упитника о социјалном стању чланова домаћинстава, претходио је период едукације незапослених који су учествовали у изради соц. карте, о начину приступа приликом узимања података од становника општине. Након завршетка радова на терену приступило се обради података и формирању базе података. Министарство за државну управу и локалну самоуправу финасирало је и пројекат Помоћ у кући у вредности од ,00 динара где је 12 геронтодомаћица пружало услуге подршке старим људима у њиховом природном окружењу, на сопственом огњишту. Сем ових послова, центар за социјални рад реализовао је пројекат Шанса деци за промену, који је финансиран средствима Министарства за државну управу и локалну самоуправу. Вредност пројекта је ,00 динара. Реализован је у свим градским и сеоским школама као и Дечијем вртићу Невен и пропраћен на локалним медијима. Из пројекта је проистекло ауторско дело Азбука родитељства које заправо говори о начинима успешног родитељства. Пројекат се односио на превенцију антисоцијалног понашања кроз радионичарски рад са децом и младима као и Школом за родитеље којом су такође радионичарским радом едуковани родитељи деце која бораве у дечијем вртићу Невен. Из пројектних активности формирано је и Саветовалиште за адолесценте и Саветовалиште за брак и породицу које функционише при центру за социјални рад Бајина Башта. Саветовалиште за адолесценте је и вид сарадње са правосуђем као могућност примене Васпитних налога. Ове године центру за социјални рад поверен је и пројекат Они не могу да чекају а који финансира Министарство рада и социјалне политике у вредности од ,00 динара а учешће локалне самоуправе је ,00 динара. Пројектне активности односе се на ванинституционалну заштиту старих, инвалидних и трајно душевно оболелих лица кроз услуге геронтодомаћица. Геронтодомаћице су биране из редова маргиналних група дакле самохране мајке, мајке деце са посебним потребама као и особе са инвалидитетом. Овим пројектом по први пут се ангажују и материјално оснажују сеоске жене. Хранитељски облик заштите у нашој општини је у порасту чему је допринела честа медијска презентација искуства хранитеља са наше општине. У хранитељским породицама углавном су деца, жртве насиља. Шта планирамо у наредној години? Неопходна је изградња објекта којим би се обезбедиле просторије за Дневни боравак особа са инвалидитетом, просторије за жртве породичног насиља и друге видове проширених права корисника услугa социјалне заштите. Валентина Марковић дипл. психолог ГЛАС ЦЕНТАРА 51

52 Ј У Б И Л Е Ј И ЦСР СВРЉИГ 30 ГОДИНА ЦЕНТРА Центар за социјални рад у Сврљигу је почео са радом почетком осамдесетих година прошлог века, тачније године, оснивањем из дотадашње Општинске самоуправне интересне заједнице за социјалну заштиту, наследивши по тадашњем Закону о социјалној заштити сву имовину СИЗ-а. Почетак је био скроман, са директором, три социјална радника, шефом рачуноводства и помоћним радником. Од године служба је добила дипломираног правника и психолога, а од године и педагога. До тада је ангажован педагог по уговору, и по потреби. Центар данас има 9 запослених на неодређено време, од којих један са половином радног времена и једног приправника - психолога на одређено време. Функционисање Центра, као јавне установе, за локалну средину значи много, јер опслужује велики број корисника чији се број свакодневно повећава, с обзиром на општу кризу у целој земљи. На подручју Општине не постоји ниједна установа социјалне заштите за збрињавање лица, нарочито старих и инвалидних, тако да Центар значајну пажњу посвећује и овом проблему. Гледајући хронолошки, Центар је у доба распада Југославије и прошлих ратова, као и у току агресије на СРЈ године био стално на висини свог хуманог задатка, пружајући новчану помоћ и помоћ у натури породицама мобилисаних лица, као и избеглим, прогнаним и расељеним лицима, чији је број био велики у нашој општини, сам или у сарадњи са Црвеним крстом и другим домаћим и страним донаторима. Данас је, након двадесет година, почела велика реформа социјалне заштите у Србији. Од 12. априла године примењује се нови Закон о социјалној заштити, на основу кога ће бити повећан број корисника, као и висина материјалних давања. Поред овог Закона, Центар, као орган старатељства у свом раду непосредно примењује и Породични закон од године, као и низ других закона и подзаконских аката. За исплату права из Буџета Општине Сврљиг примењује се Одлука о социјалној заштити и обезбеђивању социјалне сигурности грађана у општини Сврљиг. Преко Центра обухваћена је, са социјалног аспекта, комплетна заштита појединца и породице, посебно законом заштићених категорија па се тако врши и исплата награда за ђака генерације у основној и средњој школи, стипендија за студенте завршних година студија, једнократних новчаних помоћи за новорођенчад, додатно радно ангажовање радно способних појединаца, једократне новчане помоћи, нарочито за лечење, и помоћи у натури, сношење трошкова сахране социјално угрожених корисника, накнада штета од пожара, поплава, клизишта и других елементарних непогода, бесплатни уџбеници, бесплатна исхрана у ђачкој кухињи, плаћање превоза за децу ментално и физички ометену у развоју и њихове пратиоце до школе и назад, као и за социјално угрожену децу, изузетно, трошкови интернатског смештаја за ову категорију деце, трошкови смештаја у прихватилишту, прихватној станици и сигурној кући, помоћ након изласка из дома или са хранитељства до осамостаљивања, постпенална заштита, као и остале мере и услуге заштите. У жељи да што више и квалитетније помогне својим корисницима Центар за социјални рад се труди да обезбеди средства из разних донација и аплицира разним пројектима где год је то могуће. У току је и реализација трећег пројекта под називом Служба за помоћ у 52 ГЛАС ЦЕНТАРА

53 Ј У Б И Л Е Ј И кући где преко Центра за социјални рад четврта група од 10 обучених геронтодомаћица помаже старим и изнемоглим грађанима општине Сврљиг. Средства за овај пројекат добијена су од Министарства рада и социјалне политике. Очекује се и реализација једног међуопштинског пројекта у сарадњи са општинама Књажевац, Бољевац и Пирот. Центар је омогућио стручну праксу многобројним ученицима и студентима, обављање волонтирања и приправничког стажа, служење цивилног војног рока и друге врсте ангажовања. Центар је, нажалост, смештен у својој старој и оронулој пословној згради у Сврљигу, ул. Хаџићева бр. 10. Опремљен је неопходном канцеларијском опремом и техником, а у скромном возном парку је један службени аутомобил Застава 10 у власништву, добијен од Министарства рада и социјалне политике, и други, Нисан микра, који користи по Уговору са Црвеним крстом Сврљиг, добијен из хуманитарне помоћи пре непуне деценије. Финансирање Центра је двојно: из Буџета Републике и Буџета Општине. акцијама одражава се на квалитет и актуелност у раду и друштвеном ангажовању Установе. Центар одржава сталне контакте са ресорним министарствима и установама, па је тако 19. маја ове године установу посетио ресорни министар, господин Расим Љајић са својим сарадницима и разговарао са грађанима у канцеларији Центра, а пре две године је посетио у селу Нишевцу многочлану породицу Миливојевић са шесторо малолетне деце и том приликом им уручио пригодне поклоне, дар Министарства. Рад и активности Центра редовно прате локални, а повремено и регионални и остали медији извештавајући о активностима Центра и новинама у социјалној заштити. Ценећи рад и ангажовање Центра за социјални рад у Сврљигу као и будући успешни развој социјалне заштите на подручју општине Сврљиг, изражавајући захвалност за досадашњи изузетно хумани рад и пружања подршке у заштити осетљивих категорија становништва, поводом Дана наше Општине Сврљиг, 8. маја ове године Центру је додељена Мајска плакета, високо признање Општине Сврљиг. Радници Центра одлазе на терен кад год постоји потреба и редовно обилазе своје штићенике смештене у установама и смештају у другој породици. Стручни радници Центра завршили су многобројне обуке и акредитоване едукације и посвећују значајну пажњу стручном усавршавању, ради пружања што квалитетнијих услуга нашим грађанима. Такође, има добро развијену сарадњу са свим службама у локалној заједници, као и са установама социјалне заштите у региону и Републици Србији, све у знаку логоа Установе голуба и голубице, симбола мира. Осим добре сарадње са другима, и међусобни односи запослених у Центру су коректни, а сви запослени одговорно извршавају своје обавезе јер су оне високо друштвено одговорне те другачије и не би могло. Редовно учешће на разним трибинама са друштвено актуелним темама и у осталим друштвено - корисним Центар за социјални рад општине Сврљиг је године прославио јубилеј 30 година од оснивања Центра. Весна Недељковић, директор Центра Колегама из ЦСР Сврљиг и овим путем честитамо вредан јубилеј, са жељом да и убудуће имају пуно успеха у раду! Колеге из Асоцијације ЦСР ГЛАС ЦЕНТАРА 53

54 В Е С Т И XI СУСРЕТИ ЗАПОСЛЕНИХ У СОЦИЈАЛНОЈ ЗАШТИТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЧАЊ oд 13. до 18. јуна године Дивно приморско место,сунчано, пријатно време, стотине колега са члановима уже породице, деца Колеге из различитих установа Републике Србије, свих старосних доба, заљубљеника спорта учинили су да овај скуп у сваком случају буде достојан хвале. Запослени у социјалној заштити су посебни људи који кроз напоран,свакодневни рад и несебично пружање помоћи онима који нису у могућности сами, а немају чланове породице да им помогну. С друге стране, у овим временима смо и сами оптерећени различитим проблемима, а бављење спортом из хобија чини нам живот лепшим, квалитетнијим И доприноси очувању здравља у најширем смислу. Заједничке припреме током целе године и радост дружења кроз петодневни сусрет,као и жеља да покажемо шта волимо и знамо ове године у Чању донеле су позитивне емоције,добре резултате, лепе успомене али на жалост имале су и горак укус! Ентузијазам током 11 година, резултати и преданост у одређеним дисциплинама намећу потребу да се крајње одговорно и дисциплиновано приступи организацији, спровођењу и на крају награђивању најбољих резултата. Геронтолошки центар Панчево редовно учествује годинама на сусретима са екипама добрих спортиста, али пре свега квалитетних колега, искрених пријатеља, жељних дружења и фер такмичења, позитивних у сваком смислу. На жалост, Екипе су претходних година,у више наврата трпеле неправду, а ове године је то достигло врхунац! Освојено II место у стоном тенису за мушкарце и пехар као поштен след, бачен је у сенку неправедно одузетом златном медаљом у пикаду. У појединачној конкуренцији у пикаду наш колега имао је најбољи резултат и самим тим заслужио је и место али на додели медаља није ни поменут због чега се наша екипа одрекла и пехара за стони тенис! У жару расправе доживели смо чак и то да нам судија Маргетић који је био задужен за пикадо, свестан грешке коју је намерно направио грубо и без срама понуди новчану надокнаду у замену за медаљу коју је не заслужено доделио момку из Звечанске. Исто тако, добили смо и понуду да у замену за нашу узмемо медаљу III места у дисциплини бацање камена са рамена која је, такође, неправедно додељена! Колегијалност, пријатељство, спортски дух, жеља за дру жењем кроз фер борбу главни је циљ оваквих сусрета. Стога, апелујемо на организаторе да сачувају лепе стране и значај сусрета али да не дозволе појединцима да наруше наведене вредности и традицију спортских такмичења људи који су били и биће само заљубљеници здравих стилова живота! Важно је да се квалитет и добар резултат увек призна, ни један други разлог не сме бити пречи! Екипа Геронтолошког центра Панчево никада неће заборавити горак укус у тренутцима проглашења победника, али се надамо да се никада више неће поновити ништа слично, и да ће нове снаге са истим полетом присуствовати, уживати у чарима спортских игара и постизати значајне резултате као што то чине на пословном плану! Спортски поздрав друштву са игара и свим људима који су свој посао радили коректно! Екипа учесника Г.Ц. Панчево 54 ГЛАС ЦЕНТАРА

55 П Р И К А З К Њ И Г Е ПРИКАЗ СТУДИЈЕ МАПИРАЊЕ РЕСУРСА У ЛОКАЛНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ВАСПИТНИХ НАЛОГА (У оквиру Програма: Унапређење доступности правде у Србији ) Студија Мапирање ресурса у локалним заједницама за реализацију васпитних налога/посебних обавеза рађења је у оквиру Програма International Management Group и обухвата АНАЛИЗУ ПРАКСИ ПРИМЕНЕ ВАСПИТНИХ НАЛОГА И ПОСЕБНИХ ОБАВЕЗА У СР- БИЈИ. Аутори су: Мр Надежда Сатарић, руководилац пројекта AMITY Мр Драган Обрадовић, стручни сарадник AMITY-а. Студија је реализована у периоду март мај године. Циљ ове Студије је био да се створе полазне основе и идентификују људски ресурси за креирање радних група за разраду одговарајућих процедура и стандарда у примени васпитних налога и посебних обавеза, као и да се утврде механизми, искуства, препреке и примери добре праксе у њиховој реализацији, који ће послужити као позитивна основа за разраду и унапређење процедура и стандарда примене васпитних налога и посебних обавеза у пракси. У реализацији пројектних задатака примењена методологија је стручно и научно заснована, као што је истакнуто у Студији коришћења је Деск топ анализа, која је примерена за овакву врсту истраживања. Посебно су обављени интервјуи са стручњацима из система правосуђа, система социјалне заштите, организација цивилног друштва (ОЦД) и јавних комуналних предузећа и установа у којима се спроводе васпитни налози/посебне обавезе. Коришћен је стратификовани узорак. Примењен је упитник са интервјуом. Основа за интервјуе су била питања из унапред припремљених и саговорницима благовремено достављених структурираних упитника. Интервјуи су обављени у 12 градова / општина током 29 састанака, од којих 13 са стручњацима правосуђе, 10 са стручњацима центара за социјални рад (у даљем тексту: ЦСР) и 6 са представницима ОЦД и јавних установа. У истим градовима обављени су разговори са представницима Виших судова и тужилаштава и центара за социјални рад. То су: Нови Пазар, Краљево, Ужице, Крушевац, Крагујевац, Ниш, Београд, Суботица, Нови Сад и Панчево. Градски центар за социјални рад није желео да учествује, уместо њега укључен је ЦСР из Пријепоља. Поред Увода и Захвалница, Студија је структурирана од пет логички међусобно повезаних целина (одељака). Прву целину чини Деск топ анализа за годину; судова/тужилаштва; као и подаци ОЦД које имају искуства са развојем услуга за децу и младе који имају проблеме у понашању или су у сукобу са законом. У Студији је истакнуто да је сврха Деск топ анализе била да помогне да се идентификују они Виши судови и Виша тужилаштва у Србији који су више од осталих у својој досадашњој пракси примењивали васпитне налоге односно, изрицали васпитну меру посебне обавезе, како би се у непосредном разговору стекао увид у њихово искуство. С обзиром да у примени васпитних налога и реализацији васпитне мере посебне обавезе учествују ЦСР као органи старатељства; задатак је био да се идентификује 10 ЦСР ГЛАС ЦЕНТАРА 55

56 П Р И К А З К Њ И Г Е који имају највећи број малолетника са примењеним васпитним налозима и изреченом васпитном мером посебне обавезе. Пројектни задатак се односио и на неколико ОЦД и других јавних установа у којима се примењују васпитни налози и реализују посебне обавезе. У овом делу указано је на извесне разлике у статистичком праћењу реализације ових мера од стране Завода за статистику Србије и Републичког завода за социјалну заштиту. Статистички подаци из Прве целине послужили су као основа за реализацију осталих целина. Другу целину чини Извештај са састанка са правосудним органима. Трећу целину чини извештај са центрима за социјални рад. Четврту целину чине пружаоци услуга организације цивилног друштва и јавне установе. На крају студије се налази Сажетак и Општи закључци. У целинама за правосуђе и центрима за социјални рад обрађена су идентична поглавља и то: људски ресурси, процес, профил малолетника, ефекти примене васпитних налога и реализација посебне обавезе, сарадња и препоруке. Ако се грубо баци поглед како је заснована ова Студија може се рећи да од године када је почео Закон о малолетницима да се примењује у пракси, ово је најцеловитија (најпотпунија) Студија о примени васпитних налога и извршењу васпитне мере посебне обавезе. Анализом учешћа правосудног и социјалног сектора у примени васпитних налога и извршењу посебних обавеза поред разлика у статистичом праћењу, аутори су са разлогом указали на значај уједначавања евиденције и документације која се води у ова два сектора. То би омогућило њихово упоређивање и компетентно закључивање. Оваквим поступком суштински би показали да смо прихватили васпитне мере које су алтернатива институционалном третману, што је и наглашено у Токијскимправилима. Аутори су врло аргументовано указали на разлике које постоје међу системима у погледу обучености за примену Закона о малолетницима. Та разлика се осећа и у оквиру истог система, посебно када су у питању васпитни налози и посебне обавезе. Та разлика је још израженија када су у питању ОЦД и јавна комунална предузећа и установе, јер нису имале никакве обуке. Истраживањем је утврђено да организоване обуке нису истовремено обухватале све системе који учествују у примени васпитних налога и извршењу посебних обавеза у оквиру одређене локалне заједнице. С обзиром на различита искуства која су констатована примењеним истраживањем, неопходно је што хитније остварити међусекторски договор о операционализацији и стандардизацији процедура и поступака у примени васпитних налога и извођењу посебних обавеза. Законом нерегулисане надлежности и овлашћења за спровођење васпитних налога и извршење посебних обавеза, доводе до конфузије у сарадњи између стручњака из кључних система коју додатно компликује чињеница изостанка трипартитних споразума на локалном нивоу између органа правосуђа, ЦСР и организација у којима се реализују васпитни налози и посебне обавезе. Самим тим, остаје нејасно ко је овлашћен за склапање спроазума, ко су партнери у примени васпитних налога и слично. На основу свега изложеног (колико је то простор дозвољавао) мишљења сам да је неопходно публиковати ову Студију и учинити је доступном свим системима који непосредно учествују у примени васпитних налога и извршавању посебних обавеза. Аутори ове Студије заслужују искрено признање за свестраност и доследност у примени јединствене методологије са учесницима свих обухваћених система истраживањем. Ако сам успео да овим Приказом заинтересујем запосленике који раде на овим сложеним пословима бићу задовољан. Асоцијација ЦСР има ову студију у својој електронској библиотеци и може је свим заинтересованим ставити на увид. Др Милорад Миловановић 56 ГЛАС ЦЕНТАРА

57 П Р И К А З К Њ И Г Е Др МИЛОРАД МИЛОВАНОВИЋ ЦЕНТРИ ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД И ШКОЛЕ У ПРИМЕНИ ЗАКОНА О МАЛОЛЕТНИМ УЧИНИОЦИМА КРИВИЧНИХ ДЕЛА И КРИВИЧНОПРАВНОЈ ЗАШТИТИ МАЛОЛЕТНИХ ЛИЦА Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, а нарочито поједина решења у овом Закону истински су изазов за све учеснике кривичноправне заштите малолетних лица. Ова материја била је подстицајна и нашем уваженом професору Милораду Бати Миловановићу, једном од наших најистакнутијих стручњака, чији је допринос афирмацији струке социјалног рада, нарочито у погледу примене савремених метода и техника социјалног рада, ванредан. Признање за свој допринос у највећој мери добијао је и добија од генерација студената и стручњака из праксе, што је нарочито изражено на стручним скуповима, где ужива изузетну популарност и поштовање за све што је овој области дао. Нови Приручник доказ је његовог напора да и у садашњим условима укаже на многе проблеме али и могућности рада центара за социјални рад и школа у примени Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица. Као што је познато, о овој области се често говори као о веома значајном сегменту, односно неопходном услову за успех у раду са младима, али се при том не води довољно рачуна о очигледној потреби много боље сарадње центра за социјални рад и школе као и о потреби систематске обуке стручњака за деловање у пракси. Зато већ у уводном делу свог приручника проф. Миловановић наглашава значај међусекторске сарадње, не само ради превазилажења организационих проблема ЦЕНА КЊИГЕ у СА третману ПОШТАРИНОМ ЈЕ 750,00 динара деце (малолетника) у ризику и деце злостављане у породици. При том се не ослања само на права детета проистекла из Конвенције о правима детета ОУН и Породичног закона, већ и на професионалну дужност, етику и одговорност како породице, тако и школе, а посебно органа старатељства, односно центра за социјални рад. Овакав приступ доследно је применио у свим поглављима приручника, што несумњиво указује на веома студиозан рад и напор аутора да се ова сложена проблематика обради на начин који је садржајно разумљив, а истовремено методолошки стручно образложен и илустрован примерима, што је у складу са савременим стандардима. То је веома значајно јер је аутор детаљно анализирао савремену праксу, посебно ону која се односи на актуелне законске обавезе предвиђене Правилником о организацији, нормативима и стандардима рада центра за социјални рад, где је истакао многе недостатке уз оригиналне и креативне критике постојеће методологије. При томе је дао веома образложене одговарајуће предлоге сходно потребама, како младих, тако и друштвене заједнице... (Извод из рецензије проф.др Ивана Видановића) Коначно, посебно је важан део Приручника који се односи на улогу школе у примени Закона о малолетницима у коме аутор недвосмислено показује у којој мери је занемарена потреба суштинске, а не само формалне сарадње школе и центра за социјални рад. У овом делу аутор низом инвентивних предлога указује на могућност непосредног ангажовања центара за социјални рад и школа, што указује какве све могућности постоје и у којој мери у пракси нису довољно искоришћене... Интересантна и врло корисна књига. Препоручујемо је свима, а нарочито стручњацима који се баве децом, са асоцијалним понашањем. Р. Чеперковић ГЛАС ЦЕНТАРА 57

58 П Р И К А З К Њ И Г Е Др МИЛОРАД МИЛОВАНОВИЋ ЦЕНТРИ ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД И ШКОЛЕ У ПРИМЕНИ ЗАКОНА О МАЛОЛЕТНИМ УЧИНИОЦИМА КРИВИЧНИХ ДЕЛА И КРИВИЧНОПРАВНОЈ ЗАШТИТИ МАЛОЛЕТНИХ ЛИЦА НАРУЏБЕНИЦЕ МОЖЕТЕ СЛАТИ НА ПОШТАНСКУ ИЛИ ЕЛЕКТРОНСКУ АДРЕСУ : Асоцијација центара за социјални рад Србије Жике Ваљаревића 1, Врњачка Бања Са назнаком: наруџбеница за књигу проф. Миловановића asocijacijacsr@ptt.rs, телефон/факс: Књигу Др Милорада Бате Миловановића ЦЕНТРИ ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД И ШКОЛЕ У ПРИМЕНИ ЗАКОНА О МАЛОЛЕТНИМ УЧИНИОЦИМА КРИВИЧНИХ ДЕЛА И КРИВИЧНОПРАВНОЈ ЗАШТИТИ МАЛОЛЕТНИХ ЛИЦА, чији је издавач Асоцијација ЦСР, можете и поручити преко Асоцијације ЦСР, по цени од 750 динара са ПТТ трошковима, попуњавањем поруџбенице у прилогу. П О Р У Џ Б Е Н И Ц А Овим неопозиво поручујем примерака књиге ЦЕНТРИ ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД И ШКОЛЕ У ПРИМЕНИ ЗАКОНА О МАЛОЛЕТНИМ УЧИНИОЦИМА КРИВИЧНИХ ДЕЛА И КРИВИЧНОПРАВНОЈ ЗАШТИТИ МАЛОЛЕТНИХ ЛИЦА аутора Др Милорада Бате Миловановића Установа организација Име и презиме овлашћеног лица печат и потпис 58 ГЛАС ЦЕНТАРА

59 НОВИ ЗАКОН О СОЦИЈАЛНОЈ ЗАШТИТИ ЈЕ УВА- ЖИО ЗАЛАГАЊА АСОЦИЈАЦИЈЕ ЗА НОРМИРАЊЕ ПРАВА НА ПОСЛОВНО ПОВЕЗИВАЊЕ СТРУКОВНО ПОВЕЗИВАЊЕ Члан 118. Установе социјалне заштите и други пружаоци услуга социјалне заштите могу да сарађују с одговарајућим установама и организацијама у земљи и иностранству ради унапређења делатности и размене искустава. Установе социјалне заштите и други пружаоци услуга социјалне заштите могу се повезивати у удружења ради остваривања заједничких професионалних интереса и унапређења услуга социјалне заштите. Запослени у социјалној заштити могу међусобно да се повезују у струковна удружења. Удружења из ст. 2. и 3. овог члана могу носити назив асоцијација или друштво. На оснивање, организацију и рад удружења из ст. 2. и 3. овог члана примењују се прописи о удружењима. Сигурни смо да вам је у свакодневном раду потребан адресар. Можете га поручити преко стручне службе Асоцијације на телефон или на И ДАЉЕ ПОДСЕЋАМО У новом амбијенту место и улога центара би ће нешто другачија. С тим у вези наш циљ је да активирамо потенцијале центара који су недо вољно иско ришћени и пођемо у сусрет томе. Надамо се да ћете у томе препознати свој интерес и прикључити нам се. Уређивачки одбор Обзиром на велико интересовањс запослених у центрима за Асоцијацију ЦСР, осећамо да смо дужни да вас информишемо да су чланови Асоцијације следећи центри: Ада, Алексинац, Аранђеловац, Ариље, Бајина Башта, Бела Паланка, Бор, Ваљево, Врњачка Бања, Гаџин Хан, Горњи Милановац, Деспотовац, Жагубица, Житорађа, Ивањица, Јагодина, Ковачица, Ковин, Косјерић, Краљево, Лучани, Ниш, Нова Варош, Нови Пазар, Опово, Панчево, Параћин, Петровац на Млави, Пожега, Прибој, Пријепоље, Ражањ, Рашка, Рековац, Свилајнац, Сјеница, Смедерсвска Паланка, Темерин, Топола, Тутин, Ужице, Ћуприја, Чајетина, Чачак, Београд, Врање, Шабац, Лозница, Бујановац, Прешево, Богатић, Коцељева, Мали Зворник, Љубовија, Зајечар, Житиште, Нова Црња, Приштина, Косовска Митровица, Штрпце, Вучитрн, Лепосавић, Зубин Поток, Србица, Косовска Каменица Ранилуг, Крагујевац, Крушевац, Мерошина, Сремска Митровица, Куршумлија, Смедерево, Зрењанин, Кула, Бојник, Брус, Алибунар, Бачка Паланка, Неготин, Вршац, Бела Црква, Алесандровац, Пирот, Димитровград, Бабушница, Жабари, Велика Плана, Мало Црниће, Кучево, Велико Градиште, Голубац, Чока, Пландиште, Нови Бечеј, Жабаљ, Тител, Врбас, Апатин, Бач, Пожаревац, Мајданпек, Бечеј, Владимирци, Инђија, Лесковац, Власотинце-Црна Трава, Сурдулица, Владичин Хан, Кнић, Соко Бања, Лебане, Нови Сад, Медвеђа, Нови Кнежевац, Кладово, Прокупље, Бачка Топола, Мали Иђош, Трговиште, Кањижа, Кикинда, Суботица, Осечина, Сомбор, Уб, Сврљиг, Сечањ, Бољевац, Босилеград, Шид, Ћићевац, Србобран. У Асоцијацији нису само још центри из: Баточине, Крупња, Љига, Пећинаца, Сенте и Трстеника. Додуше, неки од њих су најавили прикључење. Нажалост, неки центри, и даље, иако су потписали приступнице, нису комплетирали документацију. Позивамо их да ту своју обавезу испуне што пре како би смо све то благовремено доставили Агснцији за привредне регистре. Центри за социјални рад чланови Асоцијације Због повећања трошкова штампања и дистрибуције ГЛАСА ЦЕНТАРА насталих услед значајно већег броја страна, са жаљењем морамо да објавимо да од прошлог броја ГЛАС ЦЕНТАРА достављамо само центрима члановима Асоцијације ЦСР. Напомињемо, да наша добра воља уопште није спорна, али се морамо понашати рационално. Не смемо угрозити центре - чланове Асоцијације. Сигурни смо да ћете то разумети на прави начин.

60