МИТ И МЕТАФОРА У ДРАМСКОМ СТВАРАЛАШТВУ МОМЧИЛА НАСТАСИЈЕВИЋА. Снежана Кутрички

Transkrypt

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 10 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ МИТ И МЕТАФОРА У ДРАМСКОМ СТВАРАЛАШТВУ МОМЧИЛА НАСТАСИЈЕВИЋА Снежана Кутрички I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију , Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: др Бранка Јакшић Провчи, ванредни професор за ужу научну област Српска и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности, , Филозофски факултет у Новом Саду ментор др Љиљана Пешикан Љуштановић, редовни професор за ужу научну област Српска и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности, , Филозофски факултет у Новом Саду др Јован Попов, редовни професор за ужу научну област Наука књижевности, општа књижевност и теорија књижевности, , Филошки факултет у Београду II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Снежана, Војимир, Кутрички 2. Датум и место рођења, општина, република: , Нови Сад, Србија 3. Датум одбране, место и назив магистарске тезе: , Филозофски факултет у Новом Саду Династија Немањића у савременој српској драми 4. Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: магистар књижевних наука 5. Приказ научних стручних радова са оценом: - (2007). Кад Јерина Смедерево гради - мит, историја легенда, Београд: часопис Књижевност и језик LIV, 1-2 У овом раду се кроз статичну или структуралну историју, историју човека посматраног кроз односе које он успоставља са средином која га окружује, истражују узроци негативних предзнака у народном предању и епској традицији као (и миту) о Проклетој Јерини и испитују њене скривене везе (Ј. Деретић) са историјском личношћу, деспотицом Ирином Кантакузином одбранила магистарску тезу на Филозофском факултету у Новом Саду под називом: Династија Немањића у савременој српској драми Анализирани су елементи драме уграђени у значењски ниво текста у савременој

2 2 српској драми о Немањићима: Свети Сава Синише Ковачевића, Огњена Купина Јелице Зупанц и Пропаст царства српскога Миладина Шеварлића, који су условили и иницирали бављење средњовековним темама. У раду се приказује како су преобликовани и транспоновани мотиви и садржаји преузети из историје, предања и средњовековне и усмене књижевности у жанр драме. - (2013). Митско у истрази потурица у Горском вијенцу - Међународна научна конференција Од косовског завета до Његошевог макрокозма, Косовска Митровица Читањем Горског вијенца као живог палимпсеста (Kрњевић, 1980), тумачењем и оживљавањем основне митске потке, показује се како се мотив истраге потурица у спев уграђује из вертикалне осе коју митски елементи у Горском вијенцу творе кореспондирајући са Косовском вечером или на историјском графикону још удаљенијом Тајном вечером из чега је проистекла митопоетска функција истраге потурица и сам мотив Бадње вечере део је постојећег и добро познатог митског обрасца те да је Горски вијенац - мит о јунаку који не треба да нам обезбеди пасивизирајући осећај дивљења, већ да је створен да би дирнуо, оживео, активирао јуначку жицу. - (2014). Нушић на страним сценама, Округли сто Нушићу у част, поводом 150. Годишњице, Београд, 2014, Удружење драмских писаца Србије (у штампи) У раду се приказују резултати досадашњих истраживања о томе колико је било извођења Нушићевих драма на страним сценама, али и анализа могућих разлога за већу или мању заинтересованост за поједине Нушићеве драме као и разлоге за њихову популарност и присутност на страним сценама. - (2014). Стиптиз код Џакера или човек је човеку вук, Зборник радова о Миодрагу Ђукићу, Нови Сад, Стеријiно позорје (у штампи) Драмски текст Стриптиз код Џакера писан је као једно од првих драмских остварења Миодрага Ђукића и извођен је у Академском позоришту Бранко Крсмановић године.у раду су анализирани елементи и аспекти интегрисане Ђукићеве драмске космогоније и кроз њих се приказује како се кроз узајамне односе у драми постепено успоставља слика дезинтегрисаности савремениог света илуструјући је најпре кроз поремећеност односа човека према животињи. Из таквог света ликови из драме постављени су најпре као продукти маркетиншких законитости савременог света а њихове мане постале из неспособности и немогућности слободе избора.

3 III 3 ОБРАЗЛОЖЕНИ КРИТЕРИЈУМИ И РАЗЛОЗИ НА ОСНОВУ КОЈИХ СЕ ЗАСНИВА ПОЗИТИВНА ОЦЕНА ДА ЈЕ КАНДИДАТ ПОДОБАН ДА РАДИ ДИСЕРТАЦИЈУ На основу достављене документације и биографско-библиографских података о кандидату Комисија констатује да мр Снежана Кутрички својим квалификацијама, истраживачким ангажманом, те изузетно богатим и плодним радним искуством у области драмског стваралаштва испуњава прописане услове за пријаву и израду докторске дисертације Мит и метафора у драмском стваралаштву Момчила Настасијевића, која припада драmском стваралаштву српске књижевности. Кадидаткиња је: (а) магистрирала из научне облaсти српска књижевност (б) објављивала научне радове из области којој припада дисертација (в) учествовала на међународним научним скуповима (г) учесник је више пројеката, члан удружења, експертских тимова и уређивачких одбора: - од године члан је Удружења Драмских писаца Србије и члан председништва самостални уметник од године. - члан редакције едиције Савремена српска драма (од 1998) - члан жирија за доделу награде Бранислав Нушић (анонимни конкурс за необјављен драмски текст) 2003, 2004, 2005, 2008; од до и од до године члан је Координационог одбора удружења уметника Србије учествује у изради нацрта Закона у култури као члан експертског тима (именована од Министра културе) и представник Координационог одбора уметничких удружења Србије - од године помоћник је главног уредника часописа Драма - од 2013 год. уредник је едиције Савремена српска драма уредник зборника: Округли сто Нушићу у част, поводом 150. Годишњице, Београд: Удружење драмских писаца Србије уредник је зборника: Миодраг Ђукић, Нови Сад: Стеријiно позорје (д) писала и објавила драме: (1994). Станислав Винавер, Громобран свемира, радио драмa, Београд: Други програм радио Београда. (200) Ковчег, Едиција Савремена српска драма, књига број 14, Београд: Удружење драмских писаца Србије (2004) Смедеревско благо Едиција Савремена српска драма, књига број 20, Београд: Удружење драмских писаца Србије и изведена у позоришту Модерна гаража у Београду исте године есеје и приказе објављује у часописима: Просвета, Драма, Лудус IV ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА НАПОМЕНА. Др Бранка Јакшић Провчи, ванредни професор за ужу научну област Српска и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности, у своме наставном и научном раду бави се методиком наставе књижевности, коју на неколико курсева држи на групи за Српску књижевност. Своју преокупацију српском драмом испољила је на курску који води на мастер и докторским студијама. Њен магистарски рад, под насловом: Драма као књижевна и сценска уметност и могућности театролошког тумачења у настави, био је постављен на проучавању драмске књижевности, као и докторска дисертација са темом: `Драмски рукописи` Александра Поповића и Душана Ковачевића. О томе говори и већи број библиографских јединица из ове области: Јакшић Провчи, Бранка (2001). Могући наставни приступи `Балканском шпијуну` Душана Ковачевића. Књижевност и језик 1-2. XLVIII: Јакшић Провчи, Бранка (2001). Проучавање дидаскалија у наставном процесу. Београд:

4 4 Књижевност и језик 3-4. XLVIII:77-82 Јакшић Провчи, Бранка (2003). Естетска стварност у драмама за децу Александра Поповића. Детињство 3-4. XXIX: Јакшић Провчи, Бранка (2005). Комички ритам у `Професионалцу` Душана Ковачевића, Жанрови српске књижевности - порекло и поетика облика (међународни научни скуп). Министарство за науку и заштиту животне средине-филозофски факултет Нови Сад. Зборник радова Јакшић Провчи, Бранка (2006). Сумњиво лице у српској драми. Неговање српског језика и књижевности. Зборник, Филозофски факултет. Нови Сад Јакшић Провчи, Бранка (2007). Одраз стварности у делима драмских писаца XX века. Књижевност и стварност. Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ.Београд: 36/2: Јакшић Провчи, Бранка (2007). Однос реалног и иреалног у Ковачевићевој драми Лари Томпсон, трагедија једне младости, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду XXXII: Јакшић Провчи, Бранка (2007). Александaр Попоповић у могућем наставном проучавању. Унапређивање наставе српског језика и књижевности. Зборник радова Центра за усавршавање наставника Филозофског факултета. Нови Сад: Јакшић Провчи, Бранка (2009). Како приступити драмском делу. Тумачења књижевног дела и методика наставе II. Приредила Оливера Радуловић. Филозофски факултет у Новом Саду/Orpheus. Нови Сад: Јакшић Провчи, Бранка (2009). Идеологија и породица, "Бела кафа" и "Урнебесна трагедија". Универзитет у Источном Сарајеву. Филозофски факултет Пале 11/1. Пале: Јакшић Провчи, Бранка (2009). Типови говорних исказа и њихова функција у драмама Душана Ковачевића. Свеске бр. 94. Панчево: Јакшић Провчи, Бранка (2010). Човек и град у драми Америка, други део, Биљане Србљановић, Зборник I Symposium Opoliensis, od banity do nomady, Uniwersytet Opoleski, Instytut Filologii Polskiey Katedra Slawistyki, Opole: Јакшић Провчи, Бранка (2010). Традиционалне вредности у драмском сагледавању. Приказ. Сцена. Нови Сад: Јакшић Провчи, Бранка (2010). Oсновни наставни проблеми у проучавању трагедије Ромео и Јулија. Школски час 5. Београд: Јакшић Провчи, Бранка (2012), Паралеле и сусретања Душан Ковачевић и Александар Поповић, Филозофски факултет у Новом Саду. Ментор је многобројних мастер радова, магистарских тема и докторских дисертација, те члан комисија за одбрану више магистарских теза и докторских дисертација на Универзитету у Новом Саду и Универзитету у Београду. Наведено указују на то да је проф. др Бранка Јакшић Провчи подобна да буде ментор докторске дисертације поменуте тематике, а под називом: Мит и метафора у драмском стваралаштву Момчила Настасијевића, кандидаткиње мр Снежане Кутрички. V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ: ОЦЕНА: 1. формулације назива тезе (наслова) Предложени наслов Мит и метафора у драмском стваралаштву Момчила Настасијевића, усклађен је са садржајем дисертације и планираним истраживањем. Комисија констатује да је назив докторске дисертације јасно формулисан и усклађен са проблемом истраживања. 2. предмета (проблема) истраживања Рад би се бавио анализом драма: Међулушко благо (1927) Ђурађ Бранковић (1929) Код Вечите славине (1929), Недозвани (1930) Господар Младенова кћи (1931) Момчила Настасијевића посебно указујући на модалитете који омогућују постојање дихотомије

5 5 традиционалног и модерног у његовом делу. Пажња при анализи драма биће фокусирана на дефинисање, изналажење и улогу митског слоја као и на његов значај у формирању драмске радње (заплета, експозиције, расплета). Посебно би били испитивани ефекти који происходе из транспоновања митског елемента у метафору, као и њихов утицај на симболичко-значењски слој. Такође би била истражена постигнута закономерност заснована на односима митског и фигуративног и њихова улога приликом градње симболичког и знаковног система као специфичне одлике жанра. Комисија оцењује да су представљени феномени подобни да се истраже на нивоу докторске дисертације 3. познавања проблематике на основу изабране литературе Кандидатктиња је планирала да се у истраживању ослони на релевантну и богату литературу, (преко педесет јединица) како би предочила место у историји књижевности Момчила Настасијевића књижевности, односно њеној позицији унутар српске модерне и историје српске књижевности уопште. Њено негативно вредновање проналазило је своје упориште у критици оног доба, ослањајући се: на ставове још увек преовлађујуће рационалистичке проскерлићевске струје, потом на Андрићев негативни суд и оспоравања, у новијем периоду, на судове Радомира Константиновића (Филозофија паланке) и негативне критике Јосипа Колунџића, кад је реч о драми. Такав приступ књижевне критике значајно је опструирао рецепцију Настасијевићевог дела чак и код дела читалаца пријемчивих за ток српске књижевности. Актуелизација и афирмација Настасијевићевог дела уследила је накнадно, у другој половини двадесетог века. Њу су у савременој књижевној науци спровели значајни песници, истраживачи и критичари (Станислав Винавер, Љубомир Симовић, Никола Милошевић, Владета Јеротић, Петар Милосављевић, Новица Петковић) и тиме су поступно отворили путеве за смелије аналитичке приступе. Истовремено, као својеврстан изазов остаје неминовни значењски преостатак, који и даље одолева покушајима да се у маниру позитивистичке закономерности прецизно семантички одреде сви токови и могући нивои ишчитавања Настасијевићевог опуса. Управо у том преостатку кандидаткиња види и простор за властити рад, тим пре што је у средишту интересовања ипак више била Настасијевићева поезија него његово драмско дело. Комисија закључује да кандидаткиња добро познаје проблематику којом намерава да се бави у дисертацији. 4. циљева истраживања Циљ истраживачког напора био би покушај раскивања механизма којим је фолклорно и народно успешно транспоновано у савремено и метапоетско у драмском. Затим, како, на којим принципима, помоћу којих техника, као и којим средствима се тај процес одвијао у драми и прозним творевинама. Комисија сматра да су овако дефинисани циљеви у складу са предметом истраживања. 5. очекиваних резултата (хипотезе) Овако спроведено истраживање показало би неке од темељних стваралачких поступака у драмском делу, али и укупном стваралаштву Момчила Настасијевића и аргументовано потврдило неспорно високо место његових драмских текстова на вредносној скали српске књижевности. Тумачењима и интерпретативним сагледавањима митопоетских простора драмских текстова Момчила Настасијевића кроз њихову паралелну метафорику и самим тим знаковност стекао би се услов за иновативна и свавремена редитељска читања. Доприносећи на тај начин њиховој поновној актуализацији позоришни ствараоци би се подстакли и охрабрили на учесталије постављање и извођење Настасијевићевих комада на домаћим позоришним сценама и тиме би се стекла могућност да оне коначно постану предмет ширег интересовања.

6 6 Формулисани очекивани резултати логично проистичу из истраживања које кандидаткиња намерава да спроведе. 6. плана рада 1. Уводни део рада био би усмерен ка приказу постојећих теоријских приступа и досадашњих тумачења односа мита и метафоре. 2. Затим би на примеру пет драмских текстова, укупног Настасијевићевог драмског опуса, била истражена природа комплементарности митског и поетског конструкта. 3. У средишном сегменту рада потребно је у драмским текстовима изнаћи појединачне примере узајамне условљености митског мишљења и фигуралног метафоричног, приказати их и објаснити уз примену различитих аналитичких метода. 4. Посебан сегмент рада био би заснован на досад реализованој редитељској пракси извођених Настасијевићевих текстова. У раду ће бити представљени и испитани редитељски модели и појединачна редитељска искуства првенствено савремених редитеља: Југа Радивојевића, Јована Ћирилова и Милана Нешковића. 5. Завршни део рада би се бавио контекстуализацијом Настасијевићевог драмског дела како у равни савремене српске драмске књижевности тако и њеним позиционирањем у оквире савременог драмског стваралаштва уопште. 6. У закључку ће бити дефинисана природа ове две техника (мита и метафоре) за складиштења значењског и акустичког слоја како би се тиме омогућило постизање вишег степена разумевања херметичког слоја у Настасијевићевом драмском делу. Комисија сматра да је дефинисан план рада докторске дисертације у потпуности у складу са темом и предметом истраживања. 7. метода и узорка истраживања Метода феноменолошког пресликавања заснован на језгру сличности изнет у студијама Алегорије и метафоре (1968, посмртно објављен) и Феноменолошко пресликавање (1933) проф. др Михајла Петровића Аласа - примењен у докторској дисертацији Момчило Настасијевић, проф. др Петра Милосављевића, компаративна, аналитичка, историографска. У раду ће бити разматране драме: Код вечите славине, Господар Младенова кћи, Недозвани, и музичке драме: Међулушко благо, Ђурађ Бранковић. У аналитички корпус укључене су и две музичке драме, како Настасијевић каже да је за њега у музичкој драми и драми уопште говорни израз као цео и неделими хитац из духа, у суштини мелодија, која са све распеванијим импулсом изнутра све се чистијом обелодањује и усмерава речи. Комисија сматра да су методе истраживања и грађа релевантне за израду докторске дисертације. 8. места, лабораторије и опреме за експериментални рад Није предвиђено експериментално истраживање. 9. методе статистичке обраде података и осталих релевантних података Није предвиђено.

7 7 VI ЗАКЉУЧАК СА ОБРАЗЛОЖЕНОМ ОЦЕНОМ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ И КАНДИДАТА: НАПОМЕНА: Обавезно написати оцену да ли су тема и кандидат подобни или не. На основу изнетог, Комисија сматра да је мр Снежана Кутрички спремна да приступи изради докторске дисертације на тему Мит и метафора у драмском стваралаштву Момчила Настасијевића. Стога, Комисија предлаже Наставно-научном већу Филозофског факултета у Новом Саду да тему прихвати као дисертабилну и кандидаткињи омогући њену израду. У Новом Саду, ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ др Бранка Јакшић Провчи ментор др Љиљана Пешикан Љуштановић, члан комисије др Јован Попов, члан комисије