УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 10 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ ХУМОР НУШИЋА И ЋОПИЋА У ОСНОВНОШКОЛСКОМ ПРОУЧАВАЊУ Данилеле Ђорђевић I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ Датум и орган који је именовао комисију : 1. Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду, 20. 02. 2015. 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: 1. др Бранка Јакшић - Провчи, ванредни професор за научну област Српска и јужнословенске књижевности, изабрана у звање 28. 03. 2013, Филозофски Факултет у Новом Саду ментор 2. др Радослав Ераковић, ванредни професор за ужу научну област Српска и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности, 14. 06. 2012, Филозофски факултет у Новом Саду 3. др Јован Љуштановић, научни сарадник, март 2014, Висока школа за образовање васпитача, Нови Сад 4. др Зона Мркаљ, ванредни професор за ужу научну област Српска књижевност, 21. 06. 2011, Филолошки факултет у Београду II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Данијела (Шево) Ђорђевић 2. Датум и место рођења, општина, република: 08. 09. 1971, Зрењанин, РС 3. Датум одбране, место и назив магистарске тезе: 15. 09. 2014, Филозофски факултет у Новом Саду, Фигура покондирене жене у делима Јована Стерије Поповића, Косте Трифковића и Бранислава Нушића у наставном проучавању 4. Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: Наука о књижевности 5. Приказ научних стручних радова са оценом:
III 2 ОБРАЗЛОЖЕНИ КРИТЕРИЈУМИ И РАЗЛОЗИ НА ОСНОВУ КОЈИХ СЕ ЗАСНИВА ПОЗИТИВНА ОЦЕНА ДА ЈЕ КАНДИДАТ ПОДОБАН ДА РАДИ ДИСЕРТАЦИЈУ На основу достављене документације и биографско-библиографских података о кандидату Комисија констатује да мр Данијела Ђорђевић својим квалификацијама, истраживачким ангажманом, те богатим и плодним радним искуством у области методичког рада у основној школи, испуњава прописане услове за пријаву и израду докторске дисертације Хумор Нушића и Ћопића у основношколском проучавању која припада драмском стваралаштву српске књижевности у оквиру наставног проучавања. Кадидаткиња је своју стручност и инвентивност доказала бројним активностима које представљају значајан допринос усавршавању наставника и професора. Знања са стручних семинара, које редовно похађа, успешно примењује у настави и путем угледних часова и презентација семинара, едукује колеге. Припрема ученике за такмичења из српског језика на којима постиже завидне резултате. Иновативна је у настави и примењује савремена наставна средстава и технологије. Истражује и осмишљава занимљиве садржаје за секције за српски језик, драмске секције и секције креативног писања. Магистрирала из научне облaсти српска књижевност која се односи на наставни процес. IV ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА НАПОМЕНА: Др Бранка Јакшић Провчи, ванредни професор за ужу научну област Српска и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности, у своме наставном и научном раду бави се методиком наставе књижевности, коју на неколико курсева држи на групи за Српску књижевност. Своју преокупацију српском драмом испољила је на курсу који води на мастер и докторским студијама. Њен магистарски рад, под насловом: Драма као књижевна и сценска уметност и могућности театролошког тумачења у настави, био је постављен на проучавању драмске књижевности, као и докторска дисертација са темом: `Драмски рукописи` Александра Поповића и Душана Ковачевића. Била је ментор неколико магистарских и докторских дисертација. Уредница је часописа Методички видици Филозофског факултета у Новом Саду. Учествовала на десетине научних и стручних скупова, као и на акредитованим семинарима Завода за унапређивање образовања и васпитања. Учествовала је у реализацији следећих научних пројеката: Синхронијско и дијахронијско изучавање врста у српској књижевности, Министарство за науку, технологију и развој (Република Србија), ОИ (148009), руководилац: проф. др Зоја Карановић, проф. др Марија Клеут Аспекти идентитета и њихово обликовање у српској књижевности, Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије, ОИ (178005), руководилац: проф. др Горана Раичевић Фрушка гора у књижевности, Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој АП Војводине, ОИ (114-451-1863/2011), руководилац: проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић Чланство у научним и стручним организацијама: 1. у Председништву Друштва за српски језик и књижевност у Београду 2. у Уређивачком одбору Лексикона писаца Матице српске 3. Члан групе за припремање задатака за Збирку задатака из српског језика за завршни испит у основном образовању и васпитању - рецензент, Министарства просвете и науке, Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања 4. члан Комисије за полагање за лиценце из српског језика Покрајинског секретаријата за обазовање 5. управница је Центра за усавршавање наставе Филозофског факултета у Новом Саду 6. чланица Стручно већа Универзитетског центра за развој образовања у Новом Саду Изабрани радови: Јакшић Провчи, Бранка (2001). Могући наставни приступи `Балканском шпијуну` Душана Ковачевића. Књижевност и језик 1-2. XLVIII: 129-138. Јакшић Провчи, Бранка (2001). Проучавање дидаскалија у наставном процесу. Београд: Књижевност и језик 3-4. XLVIII:77-82 Јакшић Провчи, Бранка (2003). Естетска стварност у драмама за децу Александра Поповића. Детињство 3-4. XXIX: 42-47. Јакшић Провчи, Бранка (2005). Комички ритам у `Професионалцу` Душана Ковачевића, Жанрови српске књижевности - порекло и поетика облика (међународни научни скуп). Министарство за науку и заштиту животне средине-филозофски факултет Нови Сад. Зборник радова 3. 481-494. Јакшић Провчи, Бранка (2006). Сумњиво лице у српској драми. Неговање српског језика и
3 књижевности. Зборник, Филозофски факултет. Нови Сад. 152-174. Јакшић Провчи, Бранка (2007). Одраз стварности у делима драмских писаца XX века. Књижевност и стварност. Научни састанак слависта у Вукове дане, МСЦ.Београд: 36/2: 465-474. Јакшић Провчи, Бранка (2007). Однос реалног и иреалног у Ковачевићевој драми Лари Томпсон, трагедија једне младости, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду XXXII: 691-700. Јакшић Провчи, Бранка (2007). Александaр Попоповић у могућем наставном проучавању. Унапређивање наставе српског језика и књижевности. Зборник радова Центра за усавршавање наставника Филозофског факултета. Нови Сад: 119-131. Јакшић Провчи, Бранка (2009). Како приступити драмском делу. Тумачења књижевног дела и методика наставе II. Приредила Оливера Радуловић. Филозофски факултет у Новом Саду/Orpheus. Нови Сад: 233-249. Јакшић Провчи, Бранка (2009). Идеологија и породица, "Бела кафа" и "Урнебесна трагедија". Универзитет у Источном Сарајеву. Филозофски факултет Пале 11/1. Пале:151-163. Јакшић Провчи, Бранка (2009). Типови говорних исказа и њихова функција у драмама Душана Ковачевића. Свеске бр. 94. Панчево: 25-32. Јакшић Провчи, Бранка (2010). Човек и град у драми Америка, други део, Биљане Србљановић, Зборник I Symposium Opoliensis, od banity do nomady, Uniwersytet Opoleski, Instytut Filologii Polskiey Katedra Slawistyki, Opole: 212-220. Јакшић Провчи, Бранка (2010). Традиционалне вредности у драмском сагледавању. Приказ. Сцена. Нови Сад: 205-207. Јакшић Провчи, Бранка (2010). Oсновни наставни проблеми у проучавању трагедије Ромео и Јулија. Школски час 5. Београд: 44-55. Јакшић Провчи, Бранка (2012), Паралеле и сусретања Душан Ковачевић и Александар Поповић, Филозофски факултет у Новом Саду. Наведено указују на то да је проф. др Бранка Јакшић Провчи подобна да буде ментор докторске дисертације поменуте тематике, а под називом: Хумор Нушића и Ћопића у основношколском проучавању кандидаткиње мр Данијеле Ђорђевић. V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ: ОЦЕНА: 1. формулације назива: Предложени наслов, Хумор Нушића и Ћопића у основношколском проучавању, кандидаткиње усклађен је са садржајем дисертације и планираним истраживањем. Комисија констатује да је назив докторске дисертације јасно формулисан и усклађен са проблемом истраживања. 2. предмета (проблема) истраживања: Рад би се бавио анализом Нушићевих и Ћопићевих књижевних дела (приповетке, аутобиографија, драмска дела) која се изучавају у основној школи. Посебно би били испитивани ефекти хумора који је у делима присутан. Комисија оцењује да су представљени феномени подобни да се истраже на нивоу докторске дисертације. 3. познавања проблематике на основу изабране литературе: Кандидатктиња је планирала да се у истраживању ослони на релевантну и богату литературу, како би предочила место у наставном проучавању ова два стожера српске књижевности. О хумору у Нушићевим и Ћопићевим делима доста је писано. Међутим, новија поимања улоге хумора у књижевним делима, али и у наставном процесу, доводе нас до превредновања тумачења и разумевања Нушићевих и Ћопићевих дела. Такође, хумор који је присутан у књижевном опусу ових наших писаца, као и начини на које ученици реципирају оваква дела, методологија рада и остали методички кораци наставног процеса и наставникове и ученичке припреме за проучавање, није детаљно разматран. 1. Аристотел: О песничкој уметности, превео Милош Н. Ђурић, Просвета, Београд, 1988. 2. Бајић 2008: Љ. Бајић, Проучавање хумористичке прозе у настави, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 2008. 1. Бергсон 2004: А. Бергсон, О смеху, Нови Сад, 2004.
4 2. Вукић 1995: А. Вукић, Слика света у приповеткама Бранка Ћопића, Београд, Институт за књижевност и уметност, 1995. 3. Вуковић 1989: Н. Вуковић, Увод у књижевност за дјецу и омладину, Никшић, Универзитетска ријеч, 1989. 4. Георгијевски 2005: Н. Георгијевски, Роман у српској књижевности за децу и младе, Нови Сад, Змајеве дечје игре, 2005. 5. Гербран и Шевалије 2004: А. Гербран и Ж. Шевалије, Речник симбола, Стилос, Нови Сад, 2004. 6. Деретић 1990: Ј. Деретић, Кратка историја српске књижевности, Београд: БИГЗ, 1990. 7. Иванић 2000: Д. Иванић, Коментар и приповедање: прилози поетици приповедања у српској књижевности, Београд: Центар за научни рад-филолошки факултет, 2000. 8. Илић 2000: М. Илић, Научно истраживање (општа методологија), Стубови културе, 2000. 9. Илић 2009: П. Илић, Иновације у настави књижевности, у Тумачење књижевног дела и методика наставе, други део (приредила Оливера Радуловић), Нови Сад, 2009. 10. Јакшић-Провчи 2009: Б. Јакшић-Провчи, Како приступити драмском делу, у Тумачење књижевног дела и методика наставе, други део (приредила Оливера Радуловић), Нови Сад, 2009. 11. Костић 2010: А. Костић, Когнитивна психологија, Службени гласник, Београд, 2010. 12. Кот 1986: Ј. Кот, Позоришне есенције и други есеји, Просвета, Београд,1986. 13. Лешић 2008: З. Лешић, Теорија књижевности, Службени гласник, Београд, 2008. 14. Љуштановић 2013: Ј. Љуштановић, Засмејавало на клацкалици векова, у Бранислав Нушић, Антологијска едиција Десет векова српске књижевности, књ.47 (приредио Јован Љуштановић), Издавачки центар Матице српске, Нови Сад, 2013. 15. Максимовић 1995: Г. Максимовић, Умјетност приповиједања Бранислава Нушића,Београд: Велвет, 199. 16. Максимовић 2003: Г. Максимовић, Тријумф смијеха, Просвета, Ниш, 2003. 17. Максимовић 2013: Г. Максимовић, Модел хумористичког приповиједања Бранислава Нушића, у Бранислав Нушић, Антологијска едиција Десет векова српске књижевности, књ. 47 (приредио Јован Љуштановић), Издавачки центар Матице српске, Нови Сад, 2013. 18. Маринковић 1995: С. Маринковић, Методика креативне наставе српског језика и књижевности, Креативни центар, Београд, 1995. 19. Марјановић 2003: В. Марјановић, Живот и дело Бранка Ћопића, Бања Лука: Глас српски, 2003. 20. Марјановић 2005: П. Марјановић, Мала историја српског позоришта 18. и 19. века, Позоришни музеј Војводине, Нови Сад, 2005. 21. Марјановић 2013: П. Марјановић, Зрело раздобље мајстора смеха, у Бранислав Нушић, Антологијска едиција Десет векова српске књижевности, књ. 47 (приредио Јован Љуштановић), Издавачки центар Матице српске, Нови Сад, 2013. 22. Миочиновић: М. Миочиновић, Модерна теорија драме, Нолит, Београд, 1981. 23. Мркаљ 2009: З. Мркаљ, Наставна теорија и пракса 1, 2, 3 (Српски језик и књижевност у старијим разредима основне школе), Клет, Београд, 2009, 2010, 2011. 24. Мркаљ 2011: З. Мркаљ, Методичка обрада одломка у основној школи, у На часовима српког језика и књижевности, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 2011. 25. Николић 1992: М. Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1992. 26. Нушић 2009: Б. Нушић, Изабране комедије, Београд: Логос Арт, 2009. 27. Павловић 2008: М. Павловић, Припрема наставника и ученика за тумачење књижевних дела, Завод за уџбенике, Београд, 2008. 28. Палавестра 1972: П. Палавестра, Послератна српска књижевност 1945-1970, Београд: Просвета, 1972. 29. Перишић 2012: И. Перишић, Увод у теорије смеха, Службени гласник, Београд, 2012. 30. Перишић 2013: И. Перишић, Утопија смеха, Службени гласник, Београд, 2013. 31. Портер 2009: А. Портер, Увод у теорију прозе, Београд: Службени гласник, 2009. 32. Проп 1984: В. Проп, Проблеми комике и смеха, Нови Сад, 1984. 33. Росандић 1986: Д. Росандић, Методика књижевног одгоја и образовања, Школска књига, Загреб, 2005.
34. Солар 1990: М. Солар, Теорија књижевности, Школска књига, Загреб, 1990. 35. Ћопић 1995: Б. Ћопић, Башта сљезове боје, Београд: БИГЗ, 1995. 36. Фрај 2007: Н. Фрај, Анатомија критике, Нови Сад, 2007. 5 37. Хирш 1983: Е. Д. Хирш, Начела тумачења, Београд: НОЛИТ, 1983. Џаџић 1960: П. Џаџић, Послератна српска приповетка, Београд: Новинско издавачко предузеће Прогрес, 1960. Комисија закључује да кандидаткиња добро познаје проблематику којом намерава да се бави у дисертацији. 4. циљева истраживања: Циљ истраживања сегментиран је на неколио задатака. Прво, потребно је ученике увести у поетичке, књижевнотеоријске и књижевноисторијске особености Нушићевог и Ћопићевог стваралаштва. Друго истраживање би било постављено тако да прикаже Нушићев и Ћопићев хумор, односно хумористичка дела која су назначена у основношколском програму. Затим, са становишта методике наставе, практична примена, стварање наставног модела за интерпретација дела и методичка истраживања у вези са његовом применом, битни су чиниоци истраживања. Комисија сматра да су овако дефинисани циљеви у складу са предметом истраживања. 5. очекиваних резултата (хипотезе): Овако спроведено истраживање показало би неке од темељних стваралачких поступака у књижевним делима Бранислава Нушића и Бранка Ћопића и аргументовано потврдило неспорно високо место њихових књижевних текстова због којих су и увшћени као репрезенти у наставне програме. Тумачењима и интерпретативним сагледавањима хумора као начина и облика књижевног изражавања, стекао би се услов за иновативна и савремена ученичка читања и разумевања текста. Доприносећи на тај начин њиховој поновној актуализацији у наставном проучавању подстакли би се и охрабрили наставници за иновативније поставке и методологију наставног проучавања. Формулисани очекивани резултати логично проистичу из истраживања које кандидаткиња намерава да спроведе. 6. плана рада: У уводном делу рада био би представљен методолошки приступ, била би дефинисана грађа, као и правац и циљеви истраживања. Даљи садржај представљао би дефинисање појма хумора где би биле представљене релевантне теорије од најранијих до савремених. Потом би се расветљавала одабрана књижевна дела са становишта књижевноисторијских прилика у којима су настајала. Анализирају се различити видови хумора у одабраним Нушићевим и Ћопићевим књижевним делима која се изучавају у основношколском програму. Компаративним приступом довеоде се у везу и показује у коликој мери се прожимају одабрана дела наведених писаца. Значајан део рада био би посвећен методичком приступу нових сазнања до којих смо у раду дошли као и начин како та сазнања инкорпорисати у наставу. На крају се износе закључци проистекли из истраживања. Комисија сматра да је дефинисан план рада докторске дисертације у потпуности у складу са темом и предметом истраживања. 7. метода и узорка истраживања: У раду ће бити заступљено књижевноисторијско истраживање, као и жанровска анализа. Користиће се и аналитичко-синтетичка метода, компаративна метода, метода проблемског излагања, истраживачка метода, метода показивања, стваралачке методе у настави. Комисија сматра да су методе истраживања релевантне за израду докторске дисертације. 8. места, лабораторије и опреме за експериментални рад: Место експерименталног истраживања биће основна школа.
6 VI ЗАКЉУЧАК СА ОБРАЗЛОЖЕНОМ ОЦЕНОМ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ И КАНДИДАТА: НАПОМЕНА: На основу изнетог, Комисија сматра да је мр Данијела Ђорђевић спремна да приступи изради докторске дисертације на тему Хумор Нушића и Ћопића у основношколском проучавању. Стога, Комисија предлаже Наставно-научном већу Филозофског факултета у Новом Саду да тему прихвати као дисертабилну и кандидаткињи омогући њену израду. У Новом Саду, 22.04.2015. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ др Бранка Јакшић Провчи ментор др Радослав Ераковић, члан комисије др Јован Љуштановић, члан комисије др Зона Мркаљ, члан комисије НАПОМЕНА: Члан комисије који не жели да потпише извештај јер се не слаже са мишљењем већине чланова комисије, дужан је да унесе у извештај образложење, односно разлоге због којих не жели да потпише извештај.