BOJA KAO MITOLO[KIH BI]A SLOVENSKE PARALELE*

Transkrypt

1 ISSN x, LXIV (2008), p. ( ) UDK 398.4(=16) ; '373.6 ID Boja kao obele`je mitolo{kih bi}a slovenske paralele QUBINKO RADENKOVI] (Beograd) BOJA KAO OBELE@JE MITOLO[KIH BI]A SLOVENSKE PARALELE* U radu se razmatra pitawe karakterizacije mitolo{kih bi}a pomo}u boja u narodnoj kulturi slovenskih naroda. Na osnovu narodnih verovawa i leksi~ke gra e, opisuje se i analizira simbolika crvene, zelene, plave, `ute i sive boje. Utvr uje se da u narodnoj demonologiji, osim bele i crne, poseban zna~aj imaju crvena i zelena boja. Dok zeleno ukazuje na vezu mitolo{kih bi}a s divqom prirodom, crveno isti~e wihov onostrani karakter, tj. da ona nisu pravilno ro ena, niti na odgovaraju}i na~in uvedena i integrisana u poredak kulture, pa time i predstavqaju stalnu opasnost za socijalnu zajednicu. Kqu~ne re~i: boje, mitolo{ka bi}a, Sloveni, narodna kultura, simbolika. Boje su elemenat kulture sa odre enim simboli~kim zna~ewem. Izuzetan doprinos izu~avawu tog zna~ewa, sa lingvisti~kog stanovi{ta, u nizu svojih radova posledwih godina je dala Milka Ivi} (Ivi} 1993: 1 21; Ivi} 1994: ; Ivi} 1995; Ivi} 1996: 11 17; Ivi} 1999: 1 19; Ivi} 2001: 7 13, itd.). U wenim radovima ukazano je i na relevantnu literaturu o ovom nau~nom pitawu. Ovde }e biti re~i o ulozi boja u karakterizaciji mitolo{kih bi}a u narodnoj kulturi slovenskih naroda. Boje su jedno od obele`ja kojim u sistemu narodne kulture mogu biti izdvojena mitolo{ka bi}a iz kruga realno postoje}eg sveta (druga su: nematerijalnost, asimetri~nost, slepost, kru`no kretawe itd.). U pojedinim slu~ajevima boje mogu ukazivati i na razlike u vrednovawu tih bi}a (u smislu svoj / tu, dobar / lo{). Tako u sukobu dva vedovwaka (stuhe, zduha~a), ili krsnika i {triguna uobliku * Rad je deo rezultata istra`ivawa na projektu , koji finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije.

2 338 Ju`noslovenski filolog ßHÇç (2008) ìvotiwa iste vrste, ona bele boje brani beri}et svog kraja, a obojena (crna, zelena) ukazuje da je to prido{li tu inac. Boje mogu biti u osnovi imenovawa pojedinih mitolo{kih bi}a (1), obeleàvati wihovo telo ili deo tela (2), ode}u (3), ìvotiwe ili predmete u koje se ta bi}a pretvaraju (4), placentu ( ko{uqicu ) novoro enog deteta, ~ime se otkriva wegova demonska priroda (5). [to se ti~e mitolo{kih bi}a, u wihovoj karakterizaciji od svih boja najprisutnije su belo i crno, koje se mogu poimati i kao svetlo i tamno, tj. kao granice spektra. Belo u narodnoj kulturi zna~i i prazno (npr. sawati mleko ili sir ozna~ava bedu i sirotiwu; Mijatovi}, Bu{eti} 1925: 119; pitinabelozna~i ispiti do dna ; bug. izva`dam, izkarvam nekogo na belo, zna~i ostaviti nekoga praznih ruku ), odnosno odsustvo materijalnog, {to je ina~e odlika mitolo{kih bi}a. S druge strane, ta bi}a su vezana za onostrani svet (koji se ~esto poima kao podzemni svet) i za mrak, pa je po toj osnovi omogu}ena alternacija belog i crnog. Tako se isto bi}e, u istom kraju, moè opisivati ~as kao belo, a ~as kao crno. Po{to je ovo pitawe bilo predmet posebne rasprave (up. Radenkovi~ 2007: 80 92), u ovom radu }e biti re~i o prisustvu drugih boja u narodnoj demonologiji. Crveno Ako je mitolo{ko bi}e prikazano kao belo ili crno, ono je, po pravilu, takvo u potpunosti, a ako je uvedeno obele`je crveno, ono obi~no ukazuje na obojenost nekog dela wegovog tela ili dela ode}e koju nosi. Tako, po verovawu iz isto~ne Hercegovine, pop moè poznati koje su ène ve{tice, pocrvenim zubima (Filipovi} 1967: 270); po verovawu Rusa (Belomorje) crvene zube ima rusalka (Vlasova 1998: 266); po pri~i iz Hrvatske (Otok u Slavoniji), dete ro eno iz veze ukodlaka (povampirenog pokojnika) i wegove ène ima crvene zube (Lovreti} 1902: 123); kod Hrvata u ma arskoj Podravini verovalo se da u podrumima ìve si}u{ni qudi prikuli~i, ilidjeca kranic, kojiimajucrvene jezike (Eperjessy 1999: 43); prema pri~i iz Siwske krajine u Hrvatskoj, duh u obliku deteta vadica, prikazuje se ~oveku sav u belom sa crvenim nogama do kolena (Bo{kovi}-Stulli : 391); u Bosni vile su predstavqane kao devojke u belom sa crvenim pletenicama (Pe}o 1925: 378); kod Bugara crvenu kosu imaju samodive (Galanova 1998: ); prema pripoveci iz Hrvatske, majkasavetujesinakojiidedatraìposao,danesluì onoga,koji ima crvene vlasi, tj. avola (Koreni} 1896: 145); prema verovawu iz Makedonije (\ev elija) vampir ima crvene o~i (Tanovi} 1927:

3 Boja kao obele`je mitolo{kih bi}a slovenske paralele ), a kod Rusa (upár) crveno lice (Vlasova 1998: 58). Jedan od ~estih atributa ne~iste sile jeste crvena kapa. Ona se naj~e{}e vezuje za avola (Zlatanovi} 1996: 133; Filipovi} 1958: ; Frankovi} 1990: 33; Pomeranceva 1975: 138; itd.). Crvenu kapu ima i maci} (Bo{kovi}-Stulli 1975: 145), domovoè (Krini~naà 2001/I: 170), le{iè (êrepanova 1996: 53), cilikuná (êrepanova 1996: 63), itd. Kod Luì~kih Srba, kao i kod êha i Nemaca vodewak (wodny mu`, nyks) se zami{qao u obliku omaweg mu{karca u crvenoj ode}i (êrny 1898: 31 32); kod Ukrajinaca ku}ni duh (domovik) opisivan je kao de- ~a~i} obu~en u crveno i sa {iqatom kapom (Gnatäk 1991: 389). Na osnovu narodnih verovawa da neka mitolo{ka bi}a imaju na sebi deo ode}e crvene boje, formirani su pojedini eufemisti~ki nazivi za wih: u Sloveniji rde~ekapci (Kropej 2001:174); kod Belorusa u Polesju kapelä{niki (od kapeläh {e{ir ) (Vinogradova 1997: 60); kod Srba u Banatu avo se naziva onaj sa crvenom kapom, onaj u crvenim ~ak{irama (âjkanovi} 1994/2: 128); kod Kara{evaca u Rumuniji onej ~erveni s rozimami, onej u ~erveni col(ic)a (onaj u crvenim haqinicama) (Radan 2004: 149); kod Hucula tot, u~erlenih gatâoh (Hobzeè 2002: 68). Na ruskom Severu se pomiwu krasná {apo~ki (êrepanova 1983: 49); kod êha ~erveny muì~ek (Klimova 2000: 163), kod Poqaka czerwony, czerwony cháopek (Dzwigoá 2004: 169, 184). Crveno se asocira s krvqu, s unutra{wosti tela i s vatrom. Ti elementi su u bliskoj vezi sa smr}u i ra awem, pa se mogu lako dovesti i u vezu i s onostranim svetom. Crveno obele`je koje se pripisujemitolo{kombi}utrebadaukaèdaononijenapravilanna~in niti ro eno, niti regularno uvedeno u kulturu, pa zato predstavqa stalnu opasnost za qude. Zeleno Zelena boja se naj~e{}e asocira s mladim i bujnim rastiwem (zelena trava, zelena gora, zeleno vo}e), up. mak. izlegovme na zeleno do{lo je prole}e, iza{li smo u prirodu (RMJ 1986: 258). U Bosanskoj krajini zabeleèna je kletva Pozelenio zelenom travom, tj. umro, pa ti po grobu trava nikla (Zori} 1899: 187). Sekundarno ovim se moè karakterisati i osoba sa zna~ewem nezreo (mlad i zelen), a {ire, u stereotipima i neobuzdan, silovit (zelen kow, zelen soko, zelen ma~) (up.ivi} 1995: ). Po{to su mitolo{ka bi- }a naj~e{}e vezana za otvoreni prostor ili se kalendarski pojavquju u prole}e, u vreme bujawa zelenila, isticawem da neka od wih imaju deo tela zelene boje, potencira se wihova pripadnost divqoj priro-

4 340 Ju`noslovenski filolog ßHÇç (2008) di i ukazuje na to da se razlikuju od qudi. Ta paralelnost u odnosu na qudski svet, koja se iskazuje zelenom bojom vidi se i u obi~aju iz Rusije (okolina Tambovska) da su na Trojice bojili jaja u zeleno, za razliku od Uskrsa, kada su to naj~e{}e ~inili u crveno (Dubrovina 2001: 86). Od Trojica ili Duhova po~iwala je rusalna nedeqa, kada je vrlo aktivna ne~ista sila, a naj~e{}e rusalke. Upravo se za rusalke ~esto navodi da su imale zelenu raspu{tenu kosu (Vinogradova 2000: 373; êrepanova 1983: 35; Usa~eva 2001: 148), tako e i lesnáe devki (ruski Sever; êrepanova 1983: 31), kod Slovenaca divje ène ili krivjopete (Kelemina 1997: 173). Starac iz plemena Ku~i u Crnoj Gori, pripovedao je kako je video vilu, koja je letela prema pe}ini: Sva je, veli, zelenkasta (Erdeqanovi} 1907: ). U Bosni i Hercegovini se verovalo da vile mogu jesti samo zelena jela, da jedu iz zelenog posu a i da kamewe na kome jedu pozeleni (Zovko 1901: 145). Kod Bugara samodiva ima zelen pojas, ona ja{e surog jelena, uzengije su joj zeleni gu{teri, a kamxija zeleni smuk (Galanova 1999: ). U zeleno se moè prikazivati: lesnik (le{iè) naruskom Severu (êrepanova 1996: 47); lovci-patuqci (mali lovci) ubilogori u Hrvatskoj (Bo{kovi}-Stulli 1997: ); jager u okolini Zagreba (Ze~evi} 1976: 136); povampireni Atila u Sloveniji (Kelemina 1997: 270). U obliku zelenog plamena prikazuju se zduha~i i ve{tice kod Ku~a u Crnoj Gori (Du~i} 1931: 280, 298). Prema predawu iz Bosne i Hercegovine, koga kuga uhvati na putu mora je nositi na le ima. Od onoga ko je nosi traì da stavi ne{to zeleno da bude ispod we, pa makar i gran~icu i bez toga ne}e ga uzjahati (Zovko 1901: 144). U predawu iz Poqica u Dalmaciji, ~ovek je na{ao na putu meh pun vina i poneo ga na ramenu. Usput, da mu ne bi pao, on ga je prihvatio zubima, a meh se oglasio: A ~a }e{ me ujist? ôvek je bacio meh a iz wega je {iknuo zeleni smrad i svega ga uprqao da se za wim svet okretao. To je bio smetinjak ili posmetinjak (Ivani{evi} 1905: 269). U okolini Prijepoqa se verovalo da dete koje se rodi u zelenoj ko{uqici (placenti) postaje ve{tica ili ve{tac (Blagojevi} 1995: 178), a u Lev~u, ono dete koje ima zelene (plave) o~i (Mijatovi} 1909: 445). Neki nazivi za avola u slovenskim jezicima ukazuju na to da se za wega vezivala i zelena boja: kod Slovenaca (Pohorje) zelenjuh, zelenjak (Kelemina 1997: 75), kod Rusa (okolina Tule) zelýnáè (Vlasova 1998: 183), kod Srba u poè{kom kraju zelenkapi} (RSANU 1969/VI: 780), zelenkapa (Te{i} 1988: 155), u Hercegovini Zeleni Desilo (Mi}ovi} 1952: 323). Izbor zelene boje u formirawu naziva za avola moè imati dvostruku motivaciju. U hri{}anskoj ikonografiji kod Rusa, a mo`da i {ire, tamnozelenom bojom slikani su a-

5 Boja kao obele`je mitolo{kih bi}a slovenske paralele 341 voli i druga demonska bi}a i ona se mogla povezivati sa tamom podzemnog sveta, sa adom u obliku pro`drqivog zmaja. Up. rusku kletvu: Zelýnáè te ubeè (Vlasova 1998: 183). Drugi oblik vezivawa zelene boje za avola poti~e od evropskih sredwovekovnih predstava o ovom mitolo{kom bi}u kao lovcu qudskih du{a, koji se onda i prikazuje kao ~ovek u zelenom, lova~kom odelu, ili bar na sebi ima zeleni {e- {ir (up. zelenkapi}): Kar pride hudi~, oble~en kot lovec, s kratkimi hla~ami in zelenimi nogavicami (Kad do e vrag, obu~en kao lovac, u kratkim pantalonama sa zelenim nogavicama ) (Kelemina 1997: 72). U srpskoj pripoveci mladi}, koji je po{ao u svet da u~i zanat, pored rekesre}e~ovekauzelenimhaqinama,zakogasekasnijeispostavi da je to avo (Karaxi} 1988: 71 73). Prema verovawu iz Bugarske, ako ~ovek padne u vodu, rogatiàt ( rogati, tj. avo) mu daje zelenu testiju, pa ako otpije iz we, on se udavi (Galanova 1999: ). Prema verovawu, u Bukovici u Dalmaciji, avoli se pretvaraju u zelene jarce (Ardali} 1908: 150). Plavo Plava boja, kao obele`je mitolo{kih bi}a, najvi{e je prisutna u verovawima Isto~nih Slovena, gde se zadràla stara oznaka *sinâ. Iz te osnove izvedeni su nazivi nekih demona kod Rusa, kao {to su: st. rus. sinâcâ, novija forma sinec (bes, avo), sin~aki (ne~ista sila; Olowecka gub.), sineobraznáè (vodewak, pokojnik, podzemni duh; Uralska gub.) (Vlasova 1998: ). Obele`je siniè, moèkarakterisati ku}nog duha (domovoè), duha parnog kupatila (baenik), vodewaka (vodànoè),anaj~e{}elesnika(le{iè), za koga se kaè da ima plavu krv ( krovâ u nego sinàà ) (Maksimov 1996: 39; êrepanova 1983: 34; Krini~naà 2001/I: 355, 522). U verovawima Bugara, kalendarski demoni buganci, koji se javqaju u vreme nekr{tenih dana, obu~eni su u plavo ( v sini drehi ). U bugarskom osnova siwleì u nazivima nekih bolesti, kao {to su: sinà, sinàvica (ka{aq), sinà pãpka (pri{t) (Galanova 1999: 377). U makedonskim narodnim govorima, posvedo~en je naziv za Boga siwelko: Taka rekol ovoj siwelko odozgora (RMJ 1986: 1300). Po{to je oznakom siwi u slovenskim jezicima ozna~avana ne samo plava, ve} i crna boja, odnosno tamna nijansa boje, otuda i dolazi i motivacija da se wome ozna~avaju demonska bi}a (up. Ivi} 1994: ). Prema verovawu iz okoline Dubrovnika kada se dete rodi u modroj ko{uqici, ako je ènsko bi}e vje{tica, aakojemu{ko vje- {turak (RSANU 1962/II: 693).

6 342 Ju`noslovenski filolog je boja opalog li{}a, suve trave i rastiwa, gde se suvo shvata kao mrtvo. Tako e, ùto je obele`je koè pokojnika, voska, zlata (ùt ka mrtvac; ùt ka vosak; ùt ka cekin Pavi}evi} 1935: 238). Bugari pokojnika nazivaju `ãlt. Sawati ùto ìto u Bugarskoj se smatra najavom smrti. Otuda i ìto `ãlta prãst (@uto ìto ùta zemqa) (Galanova 1999: 131). Upravo zbog asocirawa sa smr}u, ùto u narodnim predstavama ima negativnu je u osnovi naziva nekih bolesti: srp. ùtica, ùtenica, rus. èltavica, èltenica, je jedna od groznica, k}eri Irodovih, a èltánà, majkapersonifikovane groznice (up. Vlasova 1998: 175; Vendina 2000: ). Iznimno, duh dvori{ta (dvorovoè) u Novgorodskoj oblasti urusijimoèsepokazatiodevenuùtoiliimaùtudlaku(krini~naà 2001/I: 169; 2001: 231). Kod Bugara se smatradajesamodivskocve}eùto;dadevojkamakojevolizmaj koà po- ùtiidahala ima ùte quspe na sebi (Galanova 1999: 131). Sivo Jedna od boja kojom su obeleèna mitolo{ka bi}a kod Rusa jeste siva (rus. seráè, siváè). Na Uralu, u toj boji je prikazan duh dvori- {ta (susedko): À videla kak-to susedko: seráè takoè, pod vid homàka (Ja sam videla susetka tako siv, kao hr~ak) (Vostrikov 2000/5: 145). Na ruskom Severu u sivom kaputu javqa se lesnik (le- {iè) (êrepanova 1996: 49), ili je on sav siv, sa sivom bradom (Vlasova 1998: 283). [areno (raznobojno) U nekim slu~ajevima mitolo{ko bi}e moè biti okarakterisano kao {areno. Po pravilu, kada se za prevlast me usobno bore dva mitolo{kabi}auoblikuìvotiwa,ondaje svoje bi}eozna~eno kaobeloili{areno.krsnik u Istri u vidu {arenog vola bori se protiv {triguna (Bo{kovi}-Stulli 1959: ), ili mogut uvidu {arenog vepra u Turopoqu u Hrvatskoj bori se protiv drugog moguta (Bo{kovi}-Stulli 1975: 213). Prema predawu s ruskog Severa besovi ( avoli) mogu u susretu s ~ovekom mewati boju (êrepanova 1996: 68). U analizi simbolike boja u narodnoj demonologiji treba imati u vidu da su mnoga koloritna obele`ja mitolo{kih bi}a kod slovenskih naroda nastala pod uticajem drugih kultura, pre svega germanske, i da su ona plod naknadne folklorizacije. To se naro~ito vidi tamo gde je do{lo do potpune antropomorfizacije demonskih bi}a (razni patuqci, idealizacija ènskih bi}a itd.). Ipak, na osnovu

7 Boja kao obele`je mitolo{kih bi}a slovenske paralele 343 obimne etnografske i leksi~ke gra e, mogu se ustanoviti odre ena pravila funkcionisawa koda boja u narodnoj demonologiji. Literatura Blagojevi} 1995 N. Blagojevi}, Iz narodne mitologije prijepoqskog kraja // Mile{evski zapisi godi{wak 1, Prijepoqe Vendina 2000 T. I. Vendina, Semantiko-simvoli~eskaà paradigma cveta k kontekste slovoobrazovanià // Etnolingwistyka 12, Lublin Vendina 2003 T. I. Vendina, Àzákovoe mnogoglasâe russkoè kulâturá (simvolika cveta) // Aspektá lingvisti~eskih issledovaniè, Tverâ Vinogradova 1997 L. N. Vinogradova, Oblik ~erta v polesskih poverâàh starina 2(14), Moskva Vinogradova 2000 L. N. Vinogradova, Narodnaà demonologià i mifo-ritualânaà tradicià slavàn, Moskva Vlasova 1998 M. Vlasova, Russkie sueverià. Ånciklopedi~eskiè slovarâ, Sankt-Peterburg M. N. Vlasova, V. Tradicionnáè folâklor Novgorodskoè oblasti, Sankt-Peterburg Vostrikov 2000/5 O. V. Vostrikov, Tradicionnaà kulâtura Urala. Åtnoideografi~eskiè slovarâ, váp. 5, Ekaterinburg Vuleti}-Vukasovi} 1934 V. Vuleti}-Vukasovi}, Prizrijevawe // Srpski etnolo{ki zbornik L, Beograd Galanova 1999 M. Galanova, Bàlo, Sinâo, ^erveno, ^erno // Enciklopedià bãlgarska narodna medicina, Red. M. Georgiev, Sofià Georgieva 1993 I. Georgieva, Bãlgarska narodna mitologià, Sofià Gnatäk 1991 V. M. Gnatäk, Ostanki peredhristiànsâkogo religiènogo svitoglàdu na{ih predkiv // Ukrainci: narodni viruvannà, povir à, demonologià, Kiiv Dubrovina 2001 S. Ä. Dubrovina, Tambovæina v kontekste duhovnoè kulâturá, Tambov Du~i} 1931 S. i obi~aji plemena Ku~a // Srpski etnolo{ki zbornik XLVIII, Beograd \or evi} T T. R. \or evi}, Ve{tica i vila u na{em narodnom verovawu i predawu // Srpski etnolo{ki zbornik LXVI, Beograd Erdeqanovi} 1907 J. Erdeqanovi}, Ku~i. Pleme u Crnoj Gori // Srpski etnolo- {ki zbornik VIII, Beograd Zlatanovi} 1996 M. Zlatanovi}, P~iwa, Trgovi{te Zori} 1899 J. \. Zori}, Srpske narodne zakletve // Karaxi} I, Aleksinac Ivi} 1993 M. Ivi}, O razlikovawu qudi po boji // Ju`noslovenski filolog XLIX, Beograd Ivi} 1994 M. Ivi}, Plava boja kao lingvisti~ki problem // Ju`noslovenski filolog L, Beograd Ivi} 1996 M. Ivi}, O izrazima PLAV i MODAR: nova saznawa // Ju`noslovenski filolog LII, Beograd 1996.

8 344 Ju`noslovenski filolog ßHÇç (2008) Ivi} 1999 M. Ivi}, Belo kao lingvisti~ki i kulturolo{ki problem // Ju`noslovenski filolog LV, Beograd Ivi} 2001 M. Ivi}, O metafori~kim ekstenzijama naziva boja // Kodovi slovenskih kultura 6, Beograd Karaxi} 1988 V. S. Karaxi}, Srpske narodne pripovijetke // Sabrana dela Vuka Karaxi}a III, Beograd Klimova 2000 D. Klimova, Hospodarik v poverâàh ~e{skogo naroda // Slavànskiè i balkanskiè folâklor, Moskva Krini~naà 2001/I N. A. Krini~naà, Russkaà narodnaà mifologi~eskaà proza I, Sankt-Peterburg Maksimov 1996 S. V. Maksimov, Ne~istaà, nevedomaà i krestnaà sila,moskva Mijatovi} 1909 S. M. Mijatovi}, Narodna medicina Srba seqaka u Lev~u i Temni}u // Srpski etnolo{ki zbornik XIII, Beograd Mijatovi}, Bu{eti} 1925 S. M. Mijatovi}, T. M. Bu{eti}, Tehni~ki radovi Srba seqaka u Lev~u i Temni}u // Srpski etnolo{ki zbornik XXXII,Beograd Milosavqevi} 1913 S. Milosavqevi}, Obi~aji srpskog naroda iz sreza homoqskog // Srpski etnolo{ki zbornik XIX, Beograd Mi}ovi} 1952 Q. i obi~aji Popovaca // Srpski etnolo{ki zbornik LXV, Beograd Pe}o 1925 Q. Pe}o, Obi~aji i verovawa iz Bosne // Srpski etnolo{ki zbornik XXXII, Beograd Pomeranceva 1975 Å. V. Pomeranceva, Mifologi~eskie personaì v russkom folâklore, Moskva Radan 2004 M. Radan, U pohode tajnovitom Kara{u. Etnolo{ke i folkloristi~ke studije, Temi{var Radenkovi~ 2007 L. Radenkovi~, Beloe i ~ernoe kak priznaki mifologi~eskih suæestv (na slavànskom materiale) // Terra balkanica / Terra slavica. K äbileä T. V. Civâàn. Balkanskie ~tenià 9, Moskva RMJ 1986 Re~nik na makedonskiot jazik so srpskohrvatski tolkuvawa, Skopje RSANU I XVII Re~nik srpskohrvatskog kwièvnog i narodnog jezika, SANU, Beograd Tanovi} 1927 S. Tanovi}, Srpski narodni obi~aji u \ev elijskoj kazi // Srpski etnolo{ki zbornik XL, Beograd Te{i} 1988 M. Te{i}, Narodni ìvot i obi~aji poè{kog kraja, Poèga Usa~eva 2001 V. V. Usa~eva, Semantika zelenogo cveta v narodnoè kulâture slavàn // Kodovi slovenskih kultura 6, Beograd Filipovi} 1958 M. S. Filipovi}, Vera i crkva u ìvotu banatskih Hera // Banatske Here, Novi Sad Filipovi} 1967 M. S. Filipovi}, Etnolo{ke bele{ke iz isto~ne Hercegovine // Srpski etnolo{ki zbornik LXXX, Beograd Hobzeè 2002 N. Hobzeè, Guculâsâka mifologià. Etnolingvisti~niè slovnik, Lâviv 2002.

9 Boja kao obele`je mitolo{kih bi}a slovenske paralele 345 âjkanovi} 1994/1 5 V. âjkanovi}, Sabrana dela iz srpske religije i mitologije, kw.i V, Beograd êrepanova 1983 O. A. êrepanova, Mifologi~eskaà leksika russkogo Severa, Leningrad êrepanova 1996 O. A. êrepanova, Mifologi~eskie rasskazá i legendá russkogo Severa, Sankt-Peterburg * Ardali} 1908 V. Ardali}, Vukodlak (Bukovica u Dalmaciji) // Zbornik za narodni ìvot i obi~aje XIII, Zagreb Bo{kovi}-Stulli 1959 M. Bo{kovi}-Stulli, Istarske narodne pri~e, Zagreb Bo{kovi}-Stulli M. Bo{kovi}-Stulli, Narodne pripovijetke i predaje Sinjske krajine // Narodna umjetnost 5 6, Zagreb Bo{kovi}-Stulli 1975 M. Bo{kovi}-Stulli, Usmene pripovijetke i predaje s otoka Bra~a // Narodna umjetnost 11 12, Zagreb Bo{kovi}-Stulli 1997 M. Bo{kovi}-Stulli, Usmene pripovijetke i predaje, MH, Zagreb êrny 1898 A. êrny, Mythicke bytosti luìckyhsrbu// Narodopisny sbornik ~eskoslovansky III, Praga Dzwigoá 2004 R. Dzwigoá, Polskie ludowe sáownictwo mitologiczne, Krakow Eperjessy 1999 E. Eperjessy, Ispitivanje me usobnih utjecaja u pu~kom praznovjerju jednog ma arsko-hrvatskog naselja // Etnografija Hrvata u Ma arskoj 5, Budimpe{ta Frankovi} 1990 \. Frankovi}, Mitska bi}a u podravskih Hrvata. Narodne predaje // Etnografija Ju`nih Slavena u Ma arskoj 9, Budimpe{ta Ivani{evi} 1905 F. Ivani{evi}, Poljica // Zbornik za narodni ìvot i obi~aje X, Zagreb Ivi} 1995 M. Ivi}, O zelenom konju. Novi lingvisti~ki ogledi, Beograd 1995 (Biblioteka XX vek). Kelemina 1997 J. Kelemina, Bajke in pripovedke slovenskega ljudstva, Bilje Koreni} 1896 S. jezik i obi~aji Stupni~ana kraj Zagreba // Zbornik za narodni ìvot i obi~aje I, Zagreb Kropej 2001 M. Kropej, Karel [trekelj. Iz vrelov besedne ustvarjalnosti, Ljubljana Lovreti} 1902 J. Lovreti}, Otok // Zbornik za narodni ìvot i obi~aje VII, Zagreb Pavi}evi} 1935 M. M. Pavi}evi}, Narodna poredjenja (Crna Gora) // Zbornik za narodni ìvot i obi~aje XXX, Zagreb Peáka 1987 L. J. Peáka, Polska demonologia ludowa, Warszawa Ze~evi} 1976 D. Ze~evi}, Svakodnevno pripovijedanje i usmena knjièvna tradicija u prigradskom selu [estinski Kraljevec // Narodna umjetnost 13, Zagreb Zovko 1901 I. Zovko, Vjerovanja iz Herceg-Bosne // Zbornik za narodni ìvot i obi- ~aje VI, Zagreb 1901.

10 346 Ju`noslovenski filolog ßHÇç (2008) Rezäme Läbinko Radenkovi~ CVET KAK PRIZNAK MIFOLOGIÊSKIH SUÆESTV SLAVÀNSKIE PARALLELI V nastoàæeè statâe rassmatrivaetsà vopros o ispolâzovanii cvetoobozna~eniè dlà váraènià harakternáh osobennosteè mifologi~eskih suæestv v narodnoè kulâture slavànskih narodov. Opiraàsâ na poverâà i leksi~eskiè material, avtor opisávaet i analiziruet simvoliku krasnogo, zelenogo, sinego, èltogo i serogo cveta. On prihodit k vávodu, ~to v narodnoè demonologii, krome belogo i ~ernogo cveta, osoboe zna~enie imeät krasnáè i zelenáè cvet. Zelenáè cvet ukazávaet na svàzâ mifologi~eskih suæestv s prirodoè, a krasnáè cvet pod~erkivaet œnepravilânostâœ ro`denià, ili otsutstvie pravilânoè iniciacii i vklä~enià v prinàtáè poràdok dannoè kulâturá, vsledstvie ~ego takie suæestva àvlàätsà postoànnoè ugrozoè dlà kollektiva.