ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 10 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Тема: Драмска и луткарска активност у наставној и ваннаставној пракси Српског језика и књижевности у основној школи Кандидаткиње: мр Марије Бјељац I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду именовало је Комисијуза оцену подобности на седници одржаној 21.12.2012. 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: 1. др Бранка Јакшић Провчи, ванредни професор за ужу научну област Српска и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности, изабрана 29.3.2013. 2. др Љиљана Пешикан Љуштановић, редовни професор за ужу научну област Српска и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности, изабрана 8. 7. 2010. 3. др Зона Мркаљ, ванредни професор за ужу научну област Српска књижевност, Филолошки факултет, Београд, изабрана 21.06. 2011. II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Марија, Миломир, Бјељац 2. Датум и место рођења, општина, република: 22.08.1978, Нови Сад,Нови Сад, Србија 3. Датум одбране, место и назив магистарске тезе: 10.05.2010, Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, Књижевно дело Стевана Луковића 4. Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: Наука о књижевности, српска књижевност XX века 5. Приказ научних стручних радова са оценом: Марија Бјељац, Доситеј Обрадовић `Живот и прикљученија` (Методичка обрада одломка), Школски час, Београд, бр. 5, 2009. Марија Бјељац, Мирослав Антић `Шашава песма` (Скица за методичку обраду лирске песме у петом разреду основне школе), Школски час, бр. 3-4, Београд, 2010. Марија Бјељац, Наставно тумачење народне лирске песме `Љубавни растанак`, Школски час, бр. 3-4, Београд, 2012. Марија Бјељац, Глума и осмех, Просветни преглед, бр. 2384 (20), Београд, 2008. Марија Бјељац, Више од очекивања, Просветни преглед, бр. 2421 (18), Београд, 2009. Мултимедијалне презентације као посебан облик стручних радова налазе се на сајтовима www.zouv.gov.rs, www.obrazovanje.vojvodina.gov.rs биће приложене на ЦД-у Марија Бјељац, Љубавни рестанак (Плави зумбул и зелена када) www.obrazovanje.vojvodina.gov.rs Марија Бјељац, Стилске фигуре www.obrazovanje.vojvodina.gov.rs

2 Марија Бјељац, Мали принц Антоан де Сент Егзипери www.obrazovanje.vojvodina.gov.rs Марија Бјељац, Мирослав Антић `Шашава песма` www.obrazovanje.vojvodina.gov.rs Марија Бјељац, Доситеј Обрадовић `Живот и прикљученија` www.obrazovanje.vojvodina.gov.rs Марија Бјељац, `Мали принц` Антоан де Сент Егзипери www.zouv.gov. rs (Креативна школа, База знања) Марија Бјељац, Односи међу вршњацима www.zouv.gov. rs (Креативна школа, База знања) Марија Бјељац, Суза у цвету вишње, збирка песама, Дизајн студио Станишић, Бачка Паланка, 1998. Сви објављени радови мр Марије Бјељац указују на истраживачка интересовања везана за наставу српског језика и књижевности, посебно, на методичке кораке усмерене на наставну интерпретацију одређених тема. У основи, њена дисертација има сличне смернице, иако радови нису у најужој вези са постављеном темом дисертације, ипак указују на кандидаткињину опредљеност да се бави теоријом и праксом везаном за наставу књижевности. Објављени радови говоре о профилу наставника спремног да истражује подручја драмске уметности о којима у настави књижевности нема много референци. Ико се кандитаткиња бавила темама о Доситеју Обрадовићу, Мирославу Антићу, и Егзиперију, као и стилским средствима и вршњачким односима, са једном темом везаном за драмску уметност, њена радна активност, потвђена у пракси, везана је за подручје којим жели да се бави и које ће изучавати. Отуда се из радова може препознати истраживач са свим особинама неопходним за експликацију садржаја докторске дисертације. НАПОМЕНА: Приказ треба да садржи пуне називе научних и стручних радова, где и када су објављени, имена коаутора и кратак опис садржине радова, са експлицитном оценом да ли радови припадају или не припадају ужој научној области из које је докторска дисертација, односно да ли су радови у вези са докторском дисертацијом.

3 III ОБРАЗЛОЖЕНИ КРИТЕРИЈУМИ И РАЗЛОЗИ НА ОСНОВУ КОЈИХ СЕ ЗАСНИВА ПОЗИТИВНА ОЦЕНА ДА ЈЕ КАНДИДАТ ПОДОБАН ДА РАДИ ДИСЕРТАЦИЈУ Кандидат мр Марија Бјељац предложила је тему своје докторске дисертације која проистиче из њеног наставног рада и који је резултирао напредовањем у педагошком раду и стицању звања педагошког саветника.тема је у складу с њеним вишегодишњим књижевно-методичким интересовањем и резултатима у вођењу драмске и луткарске секције, као и различитих драмских радионица. Њене жанровске преокупације и стечена искуства и предзнања, неопходна за даље успешно бављење истраживањем, показују кандидата спремног за у домену драмских форми и жанрова постављених у наставне сврхе допринесе својим радом. IV ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ПРЕДЛОЖЕНОГ МЕНТОРА НАПОМЕНА: Др Бранка Јакшић Провчи, ванредни професор за ужу научну област Српска и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности, у своме наставном и научном раду бави се методиком наставе књижевности, коју на неколико курсева држи на групи за Српску књижевност. Своју преокупацију српском драмом испољила је на курску који водина на мастер и докторским студијама. Њен магистарски рад, под насловом: Драма као књижевна и сценска уметност и могућности театролошког тумачења у настави, био је постављен на проучавању драмске књижевности у настави, као и докторска дисертација са темом: `Драмски рукописи` Александра Поповића и Душана Ковачевића. О томе говори и већи број библиографских јединица из ове области: Јакшић Провчи, Бранка (2001). Могући наставни приступи `Балканском шпијуну` Душана Ковачевића. Књижевност и језик 1-2. XLVIII: 129-138. Јакшић Провчи, Бранка (2001). Проучавање дидаскалија у наставном процесу. Београд: Књижевност и језик 3-4. XLVIII:77-82 Јакшић Провчи, Бранка (2003). Естетска стварност у драмама за децу Александра Поповића. Детињство 3-4. XXIX: 42-47. Јакшић Провчи, Бранка (2005). Комички ритам у `Професионалцу` Душана Ковачевића, Жанрови српске књижевности - порекло и поетика облика (међународни научни скуп). Министарство за науку и заштиту животне средине-филозофски факултет Нови Сад. Зборник радова 3. 481-494. Јакшић Провчи, Бранка (2006). Како приступити драмском делу. Школски час 3-4: 25-42. o Јакшић Провчи, Бранка (2006). Сумњиво лице у српској драми. Неговање српског језика и књижевности. Зборник, Филозофски факултет. Нови Сад. 152-174. Јакшић Провчи, Бранка (2007). Одраз стварности у делима драмских писаца XX века. Књижевност и стварност. Научни састанак слависта у Вукове дане,мсц.београд: 36/2: 465-474. Јакшић Провчи, Бранка (2007). Однос реалног и иреалног у Ковачевићевој драми Лари Томпсон, трагедија једне младости, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду XXXII: 691-700. Јакшић Провчи, Бранка (2007). Александaр Попоповић у могућем наставном проучавању. Унапређивање наставе српског језика и књижевности. Зборник радова Центра за усавршавање наставника Филозофског факултета. Нови Сад: 119-131. Јакшић Провчи, Бранка (2009). Како приступити драмском делу. Тумачења књижевног дела и методика наставе II. Приредила Оливера Радуловић. Филозофски факултет у Новом Саду/Orpheus. Нови Сад: 233-249. o Јакшић Провчи, Бранка (2009). Идеологија и породица, "Бела кафа" и "Урнебесна трагедија". Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет Пале 11/1. Пале:151-163. Јакшић Провчи, Бранка (2009). Типови говорних исказа и њихова функција у драмама Душана Ковачевића. Свеске бр. 94. Панчево: 25-32. Јакшић Провчи, Бранка (2010). Човек и град у драми Америка, други део, Биљане Србљановић, Зборник I Symposium Opoliensis, od banity do nomady, Uniwersytet Opoleski, Instytut Filologii Polskiey Katedra Slawistyki, Opole: 212-220.

4 ISBN 978-80-7399-112-8 Јакшић Провчи, Бранка (2010). Традиционалне вредности у драмском сагледавању. Приказ. Сцена. Нови Сад: 205-207. Јакшић Провчи, Бранка (2010). Oсновни наставни проблеми у проучавању трагедије Ромео и Јулија. Школски час 5. Београд: 44-55. Јакшић Провчи, Бранка (2012), Паралеле и сусретања Душан Ковачевић и Александар Поповић, Филозофски факултет у Новом Саду. Наведеноуказују на то да је проф. др Бранка Јакшић Провчи подобана да буде ментор докторске дисертације поменуте тематике, а под називом: Драмска и луткарска активност у наставној и ваннаставној пракси Српског језика и књижевности у основној школи, кандидаткиње мр Марије Бјељац. Поред релевантних података о ментору, обавезно оценити његову подобност. Експлицитно навести да ли ментор јесте или није подобан. V ОЦЕНА ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ: ОЦЕНА: 1. формулације назива тезе (наслова) Формулација назива тезе (наслова), Драмска и луткарска активност у наставној и ваннаставној пракси Српског језика и књижевности у основној школи, темељно и јасно покрива предмет књижевно-методичког истраживања, постављена жанровски и креативно веома је актуелна у савременој настави и истраживачки релевантна. Дата формулација теме је подобна да се под тим насловом реализује референтно истраживање предложене докторске дисертације. 2. предмета (проблема) истраживања Предметом истраживања ће се истаћи: заначај драме и луткарства у наставној и ваннаставној пракси; приказати рад драмске и луткарске секције и њихов значај у редовној настави и значај који драма и луткарство имају за ученике у ваннаставном процесу; ставови из стручне и методичке литературе везани за драму, луткарство, диференцирану наставу, инклузивно образовање, стандарде постигнућа и теорију синхроницитета примењену у пракси и поткрепити их конкретним примерима из праксе у виду фотографија, видео записа... Назначен предмет истраживања подобан је да се на том пољу реализује референтно истраживање предложене докторске дисертације. 3. познавања проблематике на основу изабране литературе Драма и луткарство у наставном и ваннаставном процесу нису довољно приказани. Методика наставе драму и луткарство приказује као секције у оквиру наставног предета Српски језик и даје основни приказ ове две ваннаставне активности истичући само најважније из области драме и луткарства. Није довољно истакнут значај драме и луткарства у настави и ваннаставним активностима. Драма и луткарство су засебне целине које захтевају посебну посвећеност наставника, систематичан и креативан рад који има велики васпитни и образовни значај за ученике, а управо то није довољно истакнуто у тренутно постојећој литератури. Примери из праксе и лична искуства наставника готово да се не могу ни наћи, што је недостатак када је реч и о драми и о луткарству у наставном процесу и ваннаставним активностима. 5.1. Литература и друга грађа која ће се користити: 1. Павле Илић, Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси: методика наставе, Змај, Нови Сад, 2006. 2. Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике, Београд, 2012. 3. Симеон Маринковић, Методика креативне наставе српског језика и књижевности, Креативни центар, Београд, 2003. 4. Мирољуб Вучковић, Драмско дело у настави књижевности и језика : методички приручник за студенте и наставнике матерњег језика, Просвета, Београд, 1994. 5. Тумачења књижевног дела и методика наставе, Део 1, приређивач Оливера Радуловић,

5 Нови Сад, Филозофски факултет, Одсек за српску и компаративну књижевност, 2008. 6. Тумачење књижевног дела и методика наставе, Део 2, приређивач Оливера Радуловић, сарадник за наставу Вукосава Живковић, Нови Сад, Филозофски факултет, Одсек за српску књижевност и језик, 2009. 7. Светлана Костовић, Васпитни стил наставника, Савез педагошких друштава Војводине, Нови Сад, 2005. 8. Светлана Костовић, Улога наставника у савременој школи, Педагошка стварност, Нови Сад, 1995, стр. 5-6. 9. Томас Гордон, Како бити успешан наставник, Креативни центар, Београд, 1998. 10. Раде Родић, Диференцирана настава - пут ка ефикасности и квалитету образовања, у књизи Особине ученика и модели диференциране наставе - чиниоци ефикасности основног образовања, (приказ књиге Ђорђе Ђурић), Сомбор, 1997, стр. 238-239. 11. Миленко Мисаиловић, Победа дечје маште над стварношћу, Детињство: часопис о књижевности за децу, година 9, бр. 1/2, 1983, стр. 30-31. 12. Миленко Мисаиловић, Значење лутке у савременој драматургији, Детињство: часопис о књижевности за децу, година 12, бр. 1, 1986, стр. 21-27. 13. Миленко Мисаиловић, Деца пред позоришном представом и изграђивање њиховог критичког расуђивања, Детињство: часопис о књижевности за децу, година 15, бр. 3/4, 1989, стр. 46-54. 14. Миленко Мисаиловић, Шта је то позориште?, Војвођанска Сцена лист за позоришну културу, година 2, бр. 2/3, сезона 2004/2005, стр. 42-43. 15. Миленко Мисаиловић, Драматуршки записи, Војвођанска Сцена лист за позоришну културу, година 1, бр. 1, стр.35. 16. Миленко Мисаиловић, Креативна драматургија: увод у филозофију позоришне уметности, Том 1, Стеријино позорје, Прометеј, Нови Сад, 2000. 17. Миленко Мисаиловић, Креативна драматургија: увод у филозофију позоришне уметности, Том 2, Стеријино позорје, Прометеј, Нови Сад, 2000. 18. Миленко Мисаиловић, Креативне драматургије и њихово ослобађање од самих себе, Зборник Матице српске за сценске уметности и музику 18/19, 1996, стр. 7-43. 19. Миленко Мисаиловић, Драматичност и значење грчке митологије, Поља, година 31, бр. 322, 1985, стр. 465-467. 20. Миленко Мисаиловић, Од драматургије до режије, Поља, година 30, бр. 306/307, 1984, стр. 367. 21. Миленко Мисаиловић, Бранислав Крављанац, Погоди како се расте : сценске игре на стихове, Београд, Завод за издавање уџбеника, 1969. 22. Миленко Мисаиловић, Драматургија сценског простора, Стеријино позорје, Дневник, Нови Сад, 1988. 23. Миленко Мисаиловић, Функција простора и времена у стварању и сценском изражавању трагичне кривице, Нови Сад, 1981, стр. 345-366. 24. Златко Грушановић, Драматизација у настави, КЛЕТ, Београд, 2011. 25. Радослав Лазић, Уметност луткарства, Београд, 2007. 26. Радослав Лазић, Трактат о луткарској режији, Нови Сад, Прометеј, 1991. 27. Златко Басташић, Лутка има и срце и памет, Школска књига, Загреб, 1990. 28. Зора Бокшан Танурџић, Од игре до позорнице, Креативни центар, Београд, 2007. 29. Михаил Александрович Чехов, О техници глумца, ННК, Београд, 2005. 30. Наташа Чакић-Симић, Белешке луткарског помоћника, Креативни центар, Београд, 2007. Познавање проблематике на основу изабране литературе је задовољавајуће и подобно. Омогућава да се успешно истражи и реализује референтно истраживање предложене докторске дисертације. 4. циљева истраживања Драма и луткарство у наставном и ваннаставном процесу заузимају једно од најважнијих места и из тог разлога им је неопходно посветити више пажње. Посебно је важно истаћи значај добре организације драме и луткарства у ваннаставном процесу (секције), значај годишњих и месечних планова за ове две секције, као и дневних припрема. Нема места импровизацији када је реч о овим активностима зато што је њихов значај у наставном процесу велик, а утицај који имају на ученике

6 веома је важан и у образовном и у васпитном смислу. Са тих разлога циљ истраживања би требало да покаже значај драме и луткарства у наставном и ваннаставном процесу кроз систематично и детаљно планирање, примену савремених и мултимедијалних наставних средстава као и значај који ове две активности имају за ученике и у васпитном и у образовноме смислу. Рад ће садржати и примере из праксе који ће бити приказани у виду чланака из новина, коментара ученика, фотографија... Очекује се да рад истакне значај драме и луткарства у наставном процесу и у ваннаставним активностима, као и позитиван утицај на развој ученика на образовном и васпитном нивоу. Диференцирана настава примењена у ваннаставним активностима има значајан утицај на ученике, што потврђују примери из праксе. Диференцирана настава у ваннаставним активностима, посебно у областима драмске књижевности и луткарства, пружа могућност да сваки ђак нађе своје место, да се осећа сигурније и да буде прихваћен од вршњака. Диференцирана настава спроведена у ваннаставним активностима (секцијама) омогућава талентованим ученицима да се изразе, напредују, негују свој таленат, а ученицима са посебним потребама или поремећајима у понашању да се прикажу у позитивном светлу пред вршњацима, да стичу самопоуздање... У оваквим моментима улога наставника који води ваннаставни процес (секције драмску и луткарску) од великог је значаја. Теорија синхроницитета на најбољи начин објашњава смисао и значај драмске књижевности и луткарства у наставном и ваннаставном процесу, као и њихов утицај на ученике када је реч и о образовном и о васпитном процесу. Образложени циљеви су добро постављени и дефинисани. Подобни су јер омогућавају да се успешно изучи и реализује референтно истраживање предложене докторске тезе. 5. очекиваних резултата (хипотезе) Основни хипотетички став јесте да управо видови драмских форми и њихово луткарско утемељење доприносе продубљивању интерпретативног књижевног поступка у настави и бољем и емпатичком односу у различитим комуникативним односима међу ученицима, као и свесрднијем разумевању драмске књижевне уметности. Њихова функција јесте поливалентна и значајна. Стога се може очекивати да ће назначено истраживање, новом визуром, допринети, како бољем разумевању улоге драмске ументости у изучавању облика и варијаната драмских форми и жанрова. Назначен хипотетички оквир је подобан јер омогућава да се успешно изучи и реализује референтно истраживање предложене докторске дисертације. 6. плана рада 1.0. У првом делу рада биће дат приказ владајућих ставова у стручној и методичкој литератури везаних за наставу, значај наставника у учионици, драму, луткарство, инклузивно образовање, стандарде постигнућа, диференцирану наставу и теорију синхроницитета. Посебно ће бити истакнут значај организовања и планирања часова ваннаставних активности, драмске и луткарске секције. Биће истакнут значај годишњих планова за ваннаставне активности као и планирање и осмишљавање дневних припрема за драмску и луткарску секцију, примена мултимедијалних наставних средстава. Истаћи ће се значај и утиицај који наставник у оквиру ваннаставних активности може да има на ученика, а детаљније о том утицају ће бити речи у наредним поглављима. Биће истакнуто и издвајање појединих наставних активности као што су драматизације књижевних текстова и њихов утицај на ученике. 2.0. Теорија синхроницитета Карла Г. Јунга на најбољи начин ће довести у везу све наведено и речено о драми и луткарству као наставним и ваннаставним активностима, зато ће она у раду бити приказана у посебном поглављу. Истаћи ће се да се теорија синхроницитета објашњава као смислена случајност која има посебно значење.теорија синхроницитета ће повезати владајуће ставове у стручној и методичкој литератури везане за наставу, значај наставника у учионици, драму, луткарство, инклузивно образовање, стандарде постигнућа, диференцирану наставу са примерима из праксе који ће у раду бити приказани у облику фотографија, новинских чланака, видео записа, диплома са такмичења... 3.0. Трећи део рада приказаће драмску секцију као посебну ваннаставну активност. У овом делу рада поред свих битних карактеристика драме и значаја који она има у наставном и у ваннаставном процесу посебно ће се истаћи диференцирана настава. У овом делу рада биће

7 истакнут и значај наставника, његов приступ драми и ваннаставним активностима, као и значај добре организације и планирања ваннаставних активности. 3.1. Посебно место у раду заузеће диференцирана настава примењена на часовима драмске секције, инклузивно образовање и стандарди постигнућа. Поред ставова који владају у стручној и методичкој литератури о диференцираној настави, инклузивном образовању и стандардима постигнућа у овом делу рада ће бити и речи о резултатима које постижу наставник и ученици примењујући диференцирану наставу, поштујући правила инклузивног образовања и стандарде постигнућа. Владајући ставови у стручној и методичкој литератури везани за диференцираној настави, инклузивно образовање и стандарде постигнућа биће примењени у учионоици. Управо овакав рад омогућује наставнику да буде успешан у свом раду, а ученику да покаже таленат. 3.2. Овај део рада садржаће примере из праксе везане за драму у наставном и ваннаставном процесу. Примењени теоретски ставови из стручне и методичке литературе биће поткрепљени фотографијама, видео записима, новинским чланцима који ће пратити рад ученика у оквиру наставног и ваннаставног процеса везаног за драму. На овај начин ће се истаћи значај и смисао драмске секције, диференциране наставе и инклузивног образовања у пракси. 3.3. У овом делу рад у складу са основним карактеристикама теорије синхроницитета биће наведени текстови које је драматизовала наставница, али и драмски текст које су написали ученици као и кратки филмови које су ученици самостално снимили подстакнути применом диференциране наставе и инклузивног образовања у наставном и ваннаставном процесу везаном за драму. 4.1. Луткарска секција као посебна ваннаставна активност биће приказана у четвртом делу рада. У оквиру овог дела рада истаћи ће се значај луткарства. Шта је луткарство, врсте лутака, бирање луткарских текстова, приступ наставника овој ваннаставној активности и мотивисање ученика за израду лутака и луткарску секцију. 4.2. Диференцирана насатава и стандарди постигнућа и у овој ваннаставној активности имају велику улогу и значај, па ће из тог разлога бити приказан рад луткарске секције на више нивова, а сваки ниво ће пратити диференцирана настава, а у одређеним ситуацијама и поштовање инклузивног образовања. 4.3. Луткарска активност у наставном и ваннаставном процесу може да има посебан значај код ученика који имају проблема у понашању, које вршњаци не прихватају... из тог разлога ће у овом делу рада луткарска активност у наставном и ваннаставном процесу бити приказана кроз поштовање инклузивног образовања. Из тог разлога ће се у пракси посебно пратити израда лутака, покрет лутке, говор лутке, сцена... кроз диференцирану наставу и поштовање инклузивног образовања. У овом делу рада биће наведени примери из праксе фотографије, одласци на фестивале и такмичења... 5.0. Пето поглавље ће бити приказано као општи преглед, закључак рада. Садржаће најважније сегменте из сваке целине која ће бити посебно истакнута у раду. Назначен план истраживањ је подобан јер омогућава да се успешно изучи, реализује и образложи референтно истраживање предложене докторске тезе. 7. метода и узорка истраживања Предвиђено је да се истраживање обави на основу следећих општих и наставних метода: дијалошка (слободан разговор: дискусија, полемика), рад на тексту, демонстративна, практични рад и радионице, игровне активности, аналитичко-интерпретативна, компаративна... Назначене методе и узорак истраживања су подобни јер омогућавају да се успешно изучи и реализује референтно истраживање предложене докторске тезе. 8. места, лабораторије и опреме за експериментални рад одељења основне школе од V до VIII разреда 9. методе статистичке обраде података и осталих релевантних података НАПОМЕНА: Поред релевантних података о девет наведених елемената, обавезно написати експлицитну оцену да ли је појединачни елеменат подобан или не.

8 VI ЗАКЉУЧАК СА ОБРАЗЛОЖЕНОМ ОЦЕНОМ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ И КАНДИДАТА: Из свега наведеног што сведочи о способностима кандидата мр Марије Бјељац, предложеног ментора, проф. др Бранке Јакшић Провчи, адекватности избора теме за докторску дисертацију, почев од формулације њеног назива, предмета истраживања, познавања проблематике на основу изабране литературе, постављених циљева истраживања, хипотетичког оквира, те јасно постављеног плана рада и метода истраживања, може се закључити да је тема дисертабилна, кандидаткиња подобна за њену израду, те Комисија предлаже др Бранку Јакшић Провчи за ментора, а Наставно научном већу Филозофског факултета у Новом Саду да одобри тему под насловом: Драмска и луткарска активност у наставној и ваннаставној пракси Српског језика и књижевности у основној школи, мр Марије Бјељац која је као кандидат п о д о б н а да се назначени научно-истраживачки рад позитивно реализује. НАПОМЕНА: Обавезно написати оцену да ли су тема и кандидат подобни или не. Нови Сад, 17.04.2013. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ: др Бранка ЈакшићПровчи, ванредни професор, ментор, на Филозофском факултету у Новом Саду др Љиљана Пешикан Љуштановић, редовни професор на Филозофском факултету у Новом Саду др Зона Мркаљ, ванредни професор на Филолошком факултету у Београду НАПОМЕНА: Члан комисије који не жели да потпише извештај јер се не слаже са мишљењем већине чланова комисије, дужан је да унесе у извештај образложење, односно разлоге због којих не жели да потпише извештај.