СРБИЈАГАС 2008-2013 и његова перспектива 1 Београд, 01.11.2013
Теме данашње конференције за новинаре 1. ЈП Србијагас 2008-2013 2. Предстојећа грејна сезона 3. Реструктурирање ЈП Србијагас 4. Даља сарадња са стратешким партнером - Газпром 5. Питања и одговори 2
ЈП Србијагас 2008-2013 1. Ефекти и последице социјалне политике према привреди и грађанима на пословање ЈП Србијагас 2. Реализовани пројекти 3. Пројекти у току 4. ЈП Србијагас као група 3
Ефекти и последице социјалне политике према привреди и грађанима на пословање ЈП Србијагас 1. Цена гаса 2. Трошкови финансирања 3. Курсне разлике 4. Конверзије и отпусти дугова 5. Закључак 4
Цена гаса 60 50 40 30 20 Цена гаса за квалификоване (тржишне) и тарифне купце у периоду 2008-2013 2008 2009 2010 2011 2012 2013 Од момента увођења тарифног система у Републици Србији 16.10.2008 ЈП Србијагас бележи губитке у свом пословању на основу нетржишне цене Квалификовани Тарифни 5 Година 2010 Преглед одобрених државних гаранција за ЈП Србијагас Износ у Намена кредита мил ЕУР Рефинансирањe краткорочног дуга, изградња подземног складишта гаса и одржавање мрежа за пренос и дистрибуцију гаса (ЕБРД) 150 Рефинансирање краткорочних обавеза према комерцијалним банкама и финансирање одржавања текуће ликвидности и додатних инвестиција 170 2010 2011 Одржавање текуће ликвидности 210 2011 Одржавање текуће ликвидности 190 2012 Одржавање текуће ликвидности 170 2012 Реализација пројекта Јужни ток 30 Укупно 920 У сваком моменту посланици Републичког парламента a тиме и јавност, су имали увид у процес задуживања ЈП Србијагас
Цена гаса Губитак по годинама за период 16.10.2008-30.06.2013 у ЕУР Увођење тарифног система 2008 2009 2010 2011 2012 2013 Укупно 2008-2013 51,424,552 50,186,381 42,640,112 127,742,284 190,988,051 30,718,119 493,699,499 У периоду од 01.01.2008 до 16.10.2008 остварен је губитак у износу од ЕУР 49,2 милиона Месечни губитак у милионима ЕУР за последње три Владе Републике Србије Укупан губитак Период Број Месеци Губитак на месечном нивоу у мил ЕУР 59.5 Јан - Окт 2008 10 5.9 353.3 Нов 2008 - Мај 2012 43 8.2 130.1 Јун 2012 - Јун 2013 13 10.0 6
Трошкови финансирања Преглед трошкова финансирања по врстама кредитног задужења у периоду 01.01.2008 30.06.2013 120,00 110,00 100,00 90,00 80,00 70,00 Врста кредита у милионима ЕУР Камата Накнада Укупно Дозвољено прекорачење по текућим рачунима 16,8 0,4 17,2 Краткорочни кредити 63,8 7,4 71,3 Кредити са државном гаранцијом 63,3 12,7 76,0 Укупно 143,9 20,5 164,5 Просечни курс ЕУР за период септембар 2008 - јун 2013. је износио 102.4854 Однос РСД према ЕУР (01.10.2008-30.06.2013) 48% Курсне разлике Датум Износ у мил РСД Курс на дан Износ у мил ЕУР 31.12.2008. 731,5 88.60 8,3 31.12.2009. 879,5 95.89 9,2 31.12.2010. 3.237,4 105.50 30,7 31.12.2011. 470,4 104.64 4,5 31.12.2012. 5.729,1 113.72 50,3 30.06.2013. 736,1 114.17 6,4 Укупно 11.784,0 109,4 ЈП Србијагас има системски ризик у свом пословању Девизни ризик. Енергет се купује у УСД, продаје у РСД а кредитна задужења су у ЕУР Методологија АЕРС-а не познаје курсне разлике Просечан број дана наплате потраживања је 295 Компанија губи на курсним разликама али и ПОТРАЖИВАЊА на обезвређењу потраживања (IFRS) 7
Финансијски резултат ЈП Србијагас 2012. године Пословни губитак је пре свега резултат : маказа цена и пада промета. Компанија је пословала са негативном маржом - продајне цене п/г су биле ниже од набавних. Компанија је остварила губитак на супстанци. мил. ЕУР Пословни губитак -106 Финансијски губитак је резултат високих трошкова камата по кредитима, којима је Компанија финансирала недостајућа средства услед маказа цена и слабе наплате потраживања. Финансијски губитак -26 Непословни губитак -176 Укупан губитак -308 Непословни губитак је последица отписа потраживања и обезвређења улога које је Компанија стекла по основу конверзије потраживања у капитал у претходним годинама. Преглед отписа потраживања и обезвређења учешћа у капиталу: Купац мил. ЕУР 1. ХИП Петрохемија 67,2 2. МСК Кикинда 67,1 3. ХИП Азотара 39,0 4. Укупно 173,3 8
Конверзије и отпусти дугова Преглед конвертованих потраживања од купаца у периоду 01.10.2008. до 31.08.2012. године Р.б Назив Износ у милионима РСД Датум Курс ЕУР Износу у милионима ЕУР 1 ХИП Петрохемија Панчево 1,955 30.06.2010. 104.4 18.7 2 МСК Кикинда 2,459 31.12.2008. 88.6 27.8 3 МСК Кикинда 6,324 30.12.2011. 104.6 60.4 4 Винопродукт Чока 14,0 01.01.2012. 104.6 0.1 5 СФС Параћин 3,211 17.07.2009. 93.1 34.5 УКУПНО 13,963 141.6 Преглед отписа и отпуста дуга од купаца у периоду 01.10.2008. до 31.08.2012. године Р.бр. Назив Износ Датум Курс ЕУР-а Износу у милионима ЕУР 1 Новосадска топлана 173 30.11.2011 104.0 1.7 2 ЈКП Београдске електране 725 23.11.2011 103.7 7.0 3 СФС Параћин 2,349 12.04.2012 111.6 21.1 УКУПНО 3,247 29.7 ЈП Србијагас се задужује како би испоручиo гас који се не плаћа а потом се потраживање конвертује у капитал па тако нестају потраживања а остају кредити ЈП Србијагас финансира нетржишно пословање компанија (пре свега предузећа у реструктурирању) 9
Укупни негативни ефекти на пословање предузећа Утицај Износ у милионима ЕУР Ефекат цене 493.7 Ефекат цене кредита 164.5 Ефекат курсних разлика 109.4 Ефекат конверзија 141.6 Ефекат отпуста 29.7 Губитак од 01.01.-15.10.2008 49.2 Ефекат одложеног плаћања 17.3 Агрожив 11.5 Фијат 9.5 Нови Сад - обилазница 16 Позајмице за МСК и Агрожив 18 Укупно 1,060.4 Србијагас није појео сам себе јер он не троши гас. Компанија је поклонила себе грађанима и привреди. Социјална политика има цену коју неко мора да плати. 10
Целу годину смо били изложени креираном системском притиску да би се Србијагасу финансијски сломила кичма и како би се ушло у модел реструктурирања који није у интересу Републике Србије Циљ: Стварање репутационог ризика компаније која је заједно са Газпромом носилац стратешких пројеката дефинисаних међудржавним споразумом између Србије и Русије 11
Предстојећа грејна сезона Даљински системи грајања са стањем на дан 30.06.2013 су дуговали РСД 9 милијарди без затезних камата и курсних разлика Банатски двор је спреман за предстојећу гасну сезону Газпром експорт Србијагас Укупно Складишни капацитет у м3 Количина активног гаса Слободни капацитет Учешће, % 229.500.000 220.500.000 450.000.000 207.246.061 192.938.194 400.184.255 22.253.939 27.561.806 49.815.745 90,3% 87,5% 88,9% Цена гаса коју ЈП Србијагас добија из складишта је идентична цени на Берегову односно Газпром експорт сноси трошкове транспорта и складиштења Системске мере нису отпис камата или репрограм дугова који су реалан трошак ЈП Србијагас Репрограми нису повећали степен наплате Даљински системи грејања и предузећа у реструктурирању неће бити способна да плате утрошени гас Предвиђена потрошња гаса је део енергетског биланса Србије Предлог енергетске стратегије није понудио одговарајућа решења 12
Цене складиштења у 2011 години Company Country UGS Active volume mln.m3 Withdrawal rate mln.m3/day Injection rate mln.m3/day Days of withdrawal Tariff 20 С (euro/1000m3) RAG Austria 100 1.43 70 85.3 Fluxys Belgium 100 1.56 0.78 65 49 OMV Аustria 100 1.20 0.96 83 59.9 E.O.N Ruhrgas E.ON Földgáz Wingas Germany Rehden 100 1.4 0.9 73 63.4 Germany 100 2.00 0.71 50 103.62 Hungary 100 1.70 1.20 59 69.15 Haidach 100 1.63 60 72 100 1.09 1.09 91 67.4 100 1.66 60 85 Jemgum H 100 2.4 1.58 42 109.26 VNG Germany Bad Lauchstädt 100 1.824 1.272 55 77.05 Bernburg 100 1.752 1.008 57 75.28 Buchholz 100 1.08 0.696 93 64.4 Kirchheilingen 100 1.224 1.68 82 64.43 EWE Germany Jemgum H 100 1.84 0.92 54 82.21 Цена складиштења у Банатском Двору је ЕУР 37 до априла 2014 а потом очекујемо да буде на нивоу од ЕУР 30. 13
Стратегија Пољска је 2009. године потписала Уговор са Катаром о испоруци ЛНГ гаса за период од 2015 до 2035 Изградња ЛНГ терминала (Swinoujscie) кошта ЕУР 950 милиона и још није завршена Цена катарског гаса је тренутно 30% већа од цене руског гаса Годишњи губитак је УСД 325 милиона Диверсификовани су извори снабдевања у складу са препорукама ЕУ Пољска се окреће јефтином угљу - Лигниту Пољска жели да ефикасније искористи енергетски потенцијал угља и лигнита", изјавио је пољски министар економије Јанусз Пиецхоцински (Janusz Piechocinski) 24.09.2013 14 На форуму ЕУ шефови немачких компанија E.ON и RWE, француског GDF-Suez, италијанских ENI и ENEL, шпанских Iberdola и Gasnnatural Fenosa, холандског Gas-tera, шведског Vatenfala и чешког ČEZ су позвали на одустајање од стратегије субвенционисања зелене енергије јер је цена струје у ЕУ порасла за преко 20% у последње четири године. Да ли наша привреда може то да издржи? Цена струје у Србији је ЕПС (5 еуро центи), цена из ветропарка је од 13 до 20 еуроценти а из соларних паркова од 20 до 30 еуроценти. Ко ће то да плати? У светској пракси се веома често упарују цене гаса и електричне енергије и ако се цена гаса углавном формира по нафтној формули
ЈП Србијагас група Комерцијална банка а.д. Београд 2,78% Лука слободна зона Београд 3,29% Дунав банка а.д. Београд 8,79% ХИП Петрохемија Панчево 13,38% Гас Бечеј д.о.о Бечеј 100% Лозница гас Лозница 100% Јухор Јагодина 1,35% Природни гас д.о.о. Панчево 100% Застава аутомобили Крагујевац 0,03% Привредна банка а.д. Београд 0,08% ЈП Србијагас Енергогас д.о.о. Подгорица 100% Агрожив а.д. Житиште 100% Астра банка а.д. Београд 0,01% Југорозгас а.д. Београд 25% Информатика а.д. Београд 30,55% Согаз а.д. Нови Сад 49% South Stream Serbia AG Швајцарска 49% Подземно складиште гаса Банатски Двор 49% МСК а.д. Кикинда 71,86% Прогресгас трејдинг д.о.о. Београд 50% 15
Реструктурирање ЈП Србијагас Тек од септембра 2013 године ЈП Србијагас има реалну цену гаса коју наплаћује ЈП Србијагас ће наставити да испоручује гас неплатишама: Предузећа у реструктурирању Енергетски заштићени купци Даљински системи грејања Без реструктурирања ЕБРД неће одобрити кредит за изградњу интерконекције према Бугарској: Ако је то пројекат енергетске заједнице зашто Бугарска добија бесплатна средства а Србија кредит Ко ће користити тај правац снабдевања и шта уколико он остане празан. Који ће бити извори за његово коришћење (Газпром експорт у пројекту Јужни ток закупљује 100% капацитета на 25 година). До Европе из Shah Deniz II стиже 10 милијарди м3 гаса а до Србије која је на крају ланца? Предуслови успешног реструктурирања ЈП Србијагаса ЈП Србијагас - Холдинг компанија Потрошачи гаса у реструктурирању Инвестиције Временски оквир 16
Предлаже се вишефазни приступ код постизања усклађености са 3 пакетом ЕУ Фаза 1: Консолидација тренутног статуса Фаза 2: оријентисање ка 2. пакету Фаза 3: оријентисање ка 3. пакету Кључне карактеристике Потпуно интегрисана компанија Власник имовине OТС/ОДС је Влада Предности Најједноставнији оперативни модел Потпуна контрола свих делатности Недостаци Ограничена транспарентност делатности Неиспуњавање услова 2 или 3 енергетског пакета ЕУ Кључне карактеристике Правно раздвојени ОТС и ОДС Трговина/малопродаја у оквиру холдинга Све службе се деле унутар холдинга Власник имовине OТС/ОДС је Влада Предности Једноставан оперативан модел Транспарентност пословања мреже Недостаци Неиспуњавање услова 3 енергетског пакета ЕУ Кључне карактеристике Правно раздвојени трговина/продаја, ОТС и ОДС Службе за пружање помоћи потрошачима у Холдингу Службе подршке у Холдингу, ОТС и ОДС Служба за одржавање мрежа у ОТС и ОДС ОТС и ОДС су власници својих актива Предности Транспарентност делатности Усклађено са 3 енергетским пакетом ЕУ Недостаци Сложеност пословања Сувише делатности Рок је до 30.06.2014 Рок је до 30.09.2014 Рок је до 01.01.2015
Да ли гасна тржишта малих димензија могу приуштити велики број власничко одвојених компанија? Власничко или правно раздвајање? Адекватан модел за тржиште Републике Србије је правно раздвајање Правно раздвајање Модел НОТ (НОТ независни оператор транспорта) Модел НОС (НОС независни оператор система) Власничко раздвајање 10 земаља 1 земља 11 земаља Централна и источна Европа Западна Европа Извор: Енергетска тржишта у Европској Унији у 2011 години" Публикација Европске комисије 12. децембар 2012
Маршута гасовода Јужни ток Траса магистралног гасовода «Јужни ток» пролази по копну Руске Федерације, држава југо-источног дела Европе и пресеца акваторију Црног мора, у следећем редоследу: Русија, акваторија Црног мора, Бугарска, Србија, Мађарска, Словенија, Италија. Дужина гасовода Морска деоница 925 км РАТЕЧЕ Е Печ Печ Слободница а Зворник БЕЛГРАД Д АНАПА А Деоница на територији држава Централне и Јужне Европе 1453 км 3 ПЛЕВЕН ПЛЕВЕ Н ВАРНА
Маршрута гасовода на територији Републике Србије Дужина пројектоване деонице трасе «Јужни ток» на територији Републике Србије са лупинзима износи 502 км од почетне тачне на граници са Бугарском близу Зајечара до коначне тачке на граници са Мађарском близу Бачког Брега. ВЕНГРИЯ Дужина гасовода 421 км ХОРВАТИЯ Вуковар КС 2 Госпожинци Чента Гасовод-одвојак за Републику Српску БОСНИЯ И ГЕРЦЕГОВИНА Зворник КС 1 РУМЫНИЯ 105 км Парачин Гасовод-одвојак за Републику Хрватску ЧЕРНОГОРИЯ БОЛГАРИЯ 52 км АЛБАНИЯ МАКЕДОНИЯ 4 Гасовод на територији Републике Србије
Деонице гасовода Јужни ток Прва деоница. Магистрални гасовод (МГ), бугарско-српска граница КС-1 (км 0 км 150,0). Друга деоница. МГ, КС-1 укрштање са реком Дунав (км 150,0 км 198,0). Трећа деоница. МГ, укрштање са реком Дунав КС-2 (км 198,0 км 348,1). Четврта деоница. МГ, КС-2 српско-мађарска граница (км 348,1 км 422,4). Пета деоница. Гасовод-одвојак за Републику Српску (км 0 км 105,8). Шеста деоница. Гасовод-одвојак за Републику Хрватску (км 0 км 52,7). Седма деоница. КС-1. Осма деоница. КС-2.
Шема реализације пројекта Шема реализације пројекта Прикупљање и анализа информација из претходних истраживања за пројекат Израда Просторног плана подручја посебне намене (ППППН) 22 Решавање имовинскоправних односа ради изградње ЗЖС ЗЖС Коначна одлука о експроприацији Сагласности надлежних организација и институција Исходовање информације о локацији Доношење Закона о додељивању пројекту статуса од националног значаја од стране Скупштине Србије Исходовање Локацијске дозволе Идејни пројекат Главни пројекат Исходовање сагласности на главни пројекат Грађевинска дозвола Достављање докумената о почетку радова у државне институције Извођење грађевинско-монтажних радова Пријем завршене изградње од стране државних органа Употребна дозвола Технички услови Резултати истраживања Провера локације на присуство НУС Археолошка истраживања Инжењерска истраживања Истражни хидротехнички радови Радови заштите животне средине и природе Енергетска Дозвола Извoђачки пројекат Пројекат изведеног објекта
Јужни ток 1. Израда пројектно-техничке документације a) Генерални пројекат и претходна студија оправданости су завршени b) Просторни план подручја посебне намене је урађен у току 2012.године, а током 2013.године су унете измене и допуне одлука о усвајању ППППН се тренутно налази у Влади на усвајању c) Идејни пројекат је завршен и у току је ревизија од стране Републичке ревизионе комисије d) У току је израда главног пројекта израђује се по деоницама и до краја 2013.године очекује се завршетак израде документације за III деоницу e) Истражни радови који се тичу хидрологије, екологије и геологије заштите природе су углавном завршени или се налазе у завршној фази f) Завршена је студија процене утицаја на животну средину и добијено је позитивно мишљење ревизионе комисије. g) Исходовани су услови од преко 100 надлежних институција и јавних предузећа 2. Решавање имовинско правних односа a) Решавање имовинско правних односа је предвиђено у складу са Законом о експропријацији и посебним Законом о Јужном току (фебруар 2013.године) b) Решавање имовинско правних односа је предвиђено у фазама као и добијање грађевинских дозвола за деоницу 3 је урађен елаборат на основу којег се спроводи експропријација. c) Обезбеђена су финансијска средства за спровођење експропријације (4,5 милиона евра) 23
Јужни ток 3. Израда тендерске документације и уговарање са извођачима радова a) Технички део тендерске документације је завршен до нивоа 90% b) У току је припрема општег дела и модела уговора предлог руског партнера - FIDIC - сребрни c) Уговорање је предвиђено са једним извођачем који изводи радове, испоручује целокупну опрему и ради изведени пројекат (EPC) d) Избор извођача је предвиђен у затвореном поступку e) Предлог да буде конзорцијум руске и српске компаније обзиром да се српском компанијом обезбеђује лиценца за изградњу и пројектовање. f) У току су припреме терена за манифестацију свечаног отварања радова планирано за децембар 2013.године. 4. Финансирање пројекта a) Почетком 2013.године уплаћено је 30 милиона евра (15 Србијагас+15 Газпром) b) Завршена је тендерска процедура за обезбеђивање кредитне линије на основу државне гаранције у износу од 75 милиона евра и до краја године се очекује уплата капитала у износу од 150 милиона евра на рачун South Stream доо c) За следећу годину предвиђено је још једно кредитно задужење у износу од 170 милиона евра и до половине 2014.године, очекује се уплата капитала у укупном износу од 340 милиона евра, тако да би предузеће следеће године располагало са капиталом од скоро 500 милиона евра, што је довољно за реализацију овог пројекта за 2014.годину d) У другој половини 2014.године планира се почетак пројектног финансирања изградње објеката гасовода Јужни ток. 24
Јужни ток Почетак радова до краја 2013 године Компанија у Швајцарској ће вероватно бити измештена у Холандију јер наша земља и даље нема потписан Уговор о ослобађању двоструког опорезивања као и регулисања пореза по одбитку То неће одредити ни Газпром ни Србијагас него финансијски консултанти који треба да помогне у осмишљавању пројектног финансирања Потребно нам је око ЕУР 1.4 милијарде кредита са рочношћу од 10 до 15 година Ово је јединствен пројекат у Републици Србији Швајцарска није оф шор зона а Република Србија је једина земља на траси која није члан ЕУ као и земља са најнижим кредитним рејтингом Узимајући у обзир чињеницу да ће кредитирање доћи од кредитно експортних агенција различитих земаља, низак кредитни рејтинг Републике Србије се може одразити на један од или сва четири елемента у исто време: Ограничење рочности кредитирања Ограничење висине кредитирања Ограничење система обезбеђења Висина премије ризика осигурања кредита цена осигурања 25
Јужни ток Јужни ток је пројекат који кроз стратешко партнерство воде Газпром и Србијагас на основу међудржавног споразума Србијагас има загарантовану добит у пројекту Висина трошкова не утиче на добит Газпром плаћа закуп свих капацитета за наредних 25 година и ово је основни критеријум банкама да улажу у пројекат Изградња Јужног тока ће смањити зависност увоза гаса од Русије јер ће правац из Мађарске постати потпуно слободан за потенцијалне учеснике на тржишту Структура акционара Јужни Ток морски део: Gazprom (50%), Eni (20%), Wintershall Holding (15%), EDF (15%) Једина компанија која по закону о енергетици има право на наплату такси је South Stream d.o.o. Нови Сад и сви порези по том основу остају Републици Србији. South Stream AG неће добијати ништа од транзита гаса јер по закону не може. Студија изводљивости је достављена Влади Републике Србије 2011 године Трошкови привремене експропријације су по тржишној вредности, што је добро за власнике земље уз банкарску гаранцију и депозит у банци Цена гаса ће бити нижа јер нема више транспорта кроз Мађарску Све значајне одлуке се доносе са 66% гласова принцип златне акције 26
Банатски Двор Изградња Банатског Двора је почела 1989 године Србијагас са компанијом Газпром у октобру 2009 потписује Уговор о сарадњи Компанија постаје оперативна од фебруара 2010 године ЈП Србијагас валоризује кроз рентирање 175 милиона метара кубних гаса који је био преостао после завршетка експлоатације Складиште је у оперативној употреби од грејне сезоне 2010/2011 Складиште ради у потпуности са пројектованим капацитетима што значи 5 милиона метара кубних дневно и укупни капацитет од 450 милиона метара кубних Газпром је утиснуо гас у вредности од УСД 120 милиона као јастучни гас. Да нема јастучног гаса складиште не би радило Укупне инвестиције у надземне објекте су износиле ЕУР 55 милиона Све значајне одлуке се доносе са 100% гласова принцип златне акције 27
Србијагас : ЗАКЉУЧАК Национална гасна и енергетска компанија, гарант сигурног и безбедног снабдевања тржишта Републике Србије гасом Организована као холдинг компанија са правно раздвојеним енергетским делатностима у складу са трећим енергетским пакетом ЕУ Финансијски реструктурирана и инвестиционо способна компанија Економски ефикасна и финансијски профитабилна Социјално одговорна Носилац стратешких пројеката у гасном сектору Републике Србије Устројена по најбољим светским стандардима и пракси који укључују развој и пласмане у сектор производње електричне енергије, хемијске процесне индустрије, сектор финансија (банке, осигурања, фондови) Стратешки партнер руског Газпрома на српском и регионалном тржишту, што не искључује стратешко партнерство са другим заинтересованим компанијама Носилац развоја складишних капацитета на територији Републике Србије кроз стратешка партнерства Регионални лидер у транспорту и трговини гаса (Србија као регионално гасно чвориште) Креатор развоја дистрибутивних система који треба да буду регионално организовани на територији Републике Србије