ГЛАС ЦЕНТАРА ТЕМА БРОЈА: ДOБИТНИЦИ НAГРAДE ЧOВEК ГOДИНE ВРЕМЕ ЈЕ ДА НАСТУПАМО ЗАЈЕДНО! ИНФОРМАТИВНИ БИЛТЕН АСОЦИЈАЦИЈЕ ЦЕНТАРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД СРБИЈЕ

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Wielkość: px
Rozpocząć pokaz od strony:

Download "ГЛАС ЦЕНТАРА ТЕМА БРОЈА: ДOБИТНИЦИ НAГРAДE ЧOВEК ГOДИНE ВРЕМЕ ЈЕ ДА НАСТУПАМО ЗАЈЕДНО! ИНФОРМАТИВНИ БИЛТЕН АСОЦИЈАЦИЈЕ ЦЕНТАРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД СРБИЈЕ"

Transkrypt

1 ГЛАС ЦЕНТАРА ИНФОРМАТИВНИ БИЛТЕН АСОЦИЈАЦИЈЕ ЦЕНТАРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД СРБИЈЕ Број 49 - година XIII Врњачка Бања ISSN X ТЕМА БРОЈА: ДOБИТНИЦИ НAГРAДE ЧOВEК ГOДИНE ВРЕМЕ ЈЕ ДА НАСТУПАМО ЗАЈЕДНО!

2 садржај 4. активности асоцијације 8. тема броја 14. активности центара 26. активности других 45. сарадници за глас центара ШТАМПАЊЕ ГЛАСА ЦЕНТАРА У финансијски је подржало Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања издавач: Асоцијација центара за социјални рад Србије адреса: Жике Ваљаревића 1, Врњачка Бања тел/факс: 036/ , web: главни и одговорни уредник: Љубица Журжиновић за штампу приредио: Уређивачки одбор фотографије: Асоцијација ЦСР припрема и штампа: Като Штампарија Топаловић, Ваљево тираж: 2000 примерака година CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 364 (497.11) ГЛАС Центара: информативни билтен Асоцијације центара за социјални рад Србије / главни и одговорни уредник Љубица Журжиновић. Год. 1, бр. 1 (дец. 2003) Врњачка Бања (Ж. Ваљаревић 1): Асоцијација центара за социјални рад Србије, 2003 (Шабац: Демо принт) cm уводне напомене Обавештавамо колеге и колегинице, да најодговорнији у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и даље препознају пу Асоцијација ЦСР Србије као истинског партнера у развоју и реформи социјалне заштите, те нам је из тог разлога финансијски подржан пројекат у години, што очекујемо и у години. Контакти и размена са помоћником министра и њеним сарадницима су редовни и са уважавањем, што јесте основ добре сарадње. У октобру месецу године, нови сазив Управног одбора изабрао је новог председника и заменика председника. Председник Управног одбора је Зоран Албијанић, а заменик Рада Дивац. Овом приликом желимо им пуно успеха у раду и заступању Асоцијација ЦСР Србије у корист свих запослених у центрима за социјални рад. Председника, заменика и чланове Управног одбора сваког дана чекају нови изазови и реализација програмских активности. Иницијативе колега су увек добро дошле. У претходном периоду представници Асоцијација ЦСР Србије су редовно учествовали на свим трибинама и јавним расправама, о чему смо Вас уредно обавештавали, а нарочито реаговања путем саопштења за јавност на злураде текстове у штампаним и електронским медијима. Упућено је и писмо Заштитнику грађана са примедбама на медијско сензационалистичко извештавање о корисницима социјалне заштите, без правоваљаних информација, са сталном критиком на социјалну заштиту. У наредном периоду Управни одбор Асоцијација ЦСР Србије ће и даље радити на програмским активностима и на најбољи начин промовисати вредности социјалне заштите. Молимо све да се укључе у аргументовану кампању промовисања социјалне заштите како кроз билтен Глас Центара тако и достављањем информација за веб страницу и јавна саопштења. Све актуелности можете пратити на веб страници Надамо се да ћете у овом броју билтена пронаћи текстове који ће вам привући пажњу. Штампање и дистрибуцију билтена Глас Центара финансијски је подржало Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Стручна служба са уређивачким одбором Тромесечно. ISSN X = Глас Центара COBISS.SR-ID

3 АКТИВНОСТИ АСОЦИЈАЦИЈЕ АКТИВНОСТИ АСОЦИЈАЦИЈЕ извештај са I седнице Надзорног одбора Асоцијације ЦСР Србије Дана године у Параћину одржана је редовна I седница Надзорног одбора Асоцијација ЦСР Србије. На седници је изабран председник Надзорног одбора, разматран предлог Финансијског извештаја Асоцијација ЦСР Србије за годину. који је утврђен од стране Управног одбора. Надзорни одбор је утврдио да је Финансијски извештај за годину сачињен у складу са законом, да су детаљно образложене све позиције и предложио да Скупштина Асоцијације усвоји предложени извештај. Након усвајања извештаја о стању имовине и обавеза Асоцијација ЦСР Србије закључно са године, чланови Надзорног одбора су утврдили предлог Извештаја о раду Надзорног одбора за годину. Председник Надзорног одбора, Наил Кајевић је истакао велики значај постојања Асоцијација ЦСР Србије и неопходност поштовања Статутарних обавеза од стране чланова, нарочито што се тиче плаћања чланарине. извештај са II седнице Управног одбора Асоцијације ЦСР Србије Управни одбор Асоцијација ЦСР Србије одржао је II редовну седницу дана године у Параћину. На овој седници Управног одбора утврђен је предлог Извештаја о раду Асоцијације ЦСР Србије за годину, предлог Финансијског извештаја Асоцијације за годину, затим је утврђен предлог чланарине за годину, предлог Програма рада и Финансијског плана за годину. Програмом рада и финансијским планом за годину је предвиђено одржавање стручних скупова, издавање билтена Глас Центара, модернизација интернет странице, сарадња са важним актерима у области социјалне заштите, информисање колега са актуелностима од значаја за рад центара као и многе друге активности. Управни одбор је утврдио и предлог Извешаја о раду Управног одбора Асоцијације за годину. Како је седиште Асоцијација ЦСР Србије у Центру за социјални рад Врњачка Бања, постигнут је договор о закључивању Уговора о пословно техничкој сарадњи између Центра за социјални рад Врњачка Бања и Асоцијације. На седници Управног одбора разматрана су и друга питања од значаја за рад и функционисање центара за социјални рад. Разговарало се и о иницијативи колега из Центра за социјални рад у Шапцу, а поводом немилог догађаја у Здравственој установи у Шапцу, којом приликом је живот изгубила медицинска сестра, а од последица напада на радном месту. Став колега је да нико није заштићен и да треба размишљати о начинима превенције и заштитним механизмима. Предлог је да се иницијатива проследи Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, јер је то опште питање за све центре. Колеге су истакле да поједини центри имају раднике обезбеђења, што не представља потпуну заштиту, али постоје и други механизми као што је сигнални тастер и други уређаји. Веома је значајно што по Закону о социјалној заштити, стручни радници имају статус службеног лица, тако да сваки напад па и вербални на службено лице мора бити санкционисан. О иницијативи Центра за социјални рад у Шапцу и дискусији са седнице Управног одбора биће достављена информација Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. У даљем току дискусије говорило се о нацрту Правилника о приправничком стажу и испиту за лиценцу у социјалној заштити и предлозима и сугестијама на исти. Асоцијација ЦСР Србије ће инсистирати на томе да један од чланова испитне комисије буде представник центара за социјални рад. Постигнут је договор да главни уредник билтена Глас Центар, Љубица Журжиновић, достави Управном одбору предлог колега који би били у уређивачком одбору билтена, а на основу досадашњих активности и објављених текстова у билтену. На основу иницијативе колега из Центра за социјални рад у Краљеву разговарало се о Посебном колективном уговору за запослене у социјалној заштити, радном времену и процени ризика за радна места. Чланови Управног одбора су истакли да је потребан дијалог са Синдикатом и Министарством, како би питање радног времена и процене ризика било једнообразно решено за све центре. Зоран Албијанић је упознао присутне о нацрту Стратегије за социјалну укљученост Рома и Ромкиња за период од до године и примедбе које су упућене на нацрт због изнетих паушалних оцена и нетачних статистичких података. Чланови Управног одбора су дискутовали и о Посебном протоколу о поступању центара за социјални рад у случајевима насиља над женама у породици и партнерским односима и потешкоћама примене истог у делу мултисекторске сарадње. Саша Миодраговић 4. 5.

4 АКТИВНОСТИ АСОЦИЈАЦИЈЕ отворено писмо Асоцијације центара за социјални рад новинарима у Србији Поштовани новинари, Ми смо спремни да преузмемо свој део одговорности. А ви? Ви дајете слику коју медији преносе. Иако списак послова центра заузима две до три стране А4 формата, куцане ситним фонтом, према слици коју преносите, центри се баве разводима (користећи популарну стручну методу сеци преко колена ), узимањем деце из дивних породица, остављањем деце у грозним породицама, давањем једнократних и новчаних социјалних помоћи, односно ускраћивањем истих, углавном према сопственом нахођењу. АКТИВНОСТИ АСОЦИЈАЦИЈЕ једном приликом изјавила да много воли када позове саговорнике који знају да причају, па не мора ни да их слуша, то што су неке њене колеге долазиле код нас и тражиле да на тему која их занима формулишемо и питања и одговоре, јер они сами не знају баш најбоље о чему је реч, то што новинари без сагласности старатеља сликају и интервјуишу децу, дају осетљиве податке, остављају два пута више времена за своја питања него за одговоре саговорника... Све то не даје нам за право да кажемо да сви новинари тако раде, па ми то и не говоримо. Неоправдане генерализације, ипак, нису наша специјалност. Јасно нам је да има новинара којима је важно да, осим на себе, скрену пажњу јавности и на неку друштвену појаву или проблем и јасно нам је да ће, да би остварио свој задатак, новинар искористити ситуацију (нпр. развод) и осећања (нпр. бес) одређених људи да би изазвао бурну емоционалну реакцију јавности. Сензационализам је вредно оруђе и новинари ће га се тешко одрећи. И не треба: проблеми се морају препознати да би се решавали, а као и свака друга алатка и сензационализам се може употребити и злоупотребити. Ако ћете човеку помоћи тако што од њега правите сензацију, можда неко добро и буде од тога. Ипак, ако при том не одговорите на (надамо се) добро позната питања Ко, Шта, Где, Када, Како, Зашто - злоупотребили сте и човека и емоцију. Ми, пак, морамо да ћутимо, чак и када знамо одговоре на сва основна новинарска питања. На то нас обавезује професионална етика и Закон о заштити података о личности. Па и по цену да нас сви виде вашим очима. Асоцијација центара за социјални рад Србије Хајде да мало померимо фокус. Желите ли да знате како новинари понекад изгледају стручњацима центара за социјални рад? Као група неинформисаних, пристрасних људи, којима је важно да нешто добро звучи, или се добро слика, или се добро уклапа у истањену програмску шему или недељно издање... Видите, ми не кажемо да је то тако, ми кажемо да понекад изгледа тако... То што нам је једна новинарка 6. 7.

5 ТЕМА БРОЈА ТЕМА БРОЈА додељене награде Човек године Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин изјавио је на додели награда, "Човек године", да у систему социјалне заштите не постоји вишак запослених и поручио да су они најбољи део Србије. "У самој социјалној заштити неће бити смањивања запослених, али има смањивања у Министарству, дакле у нашој бирократији, у ПИО Фонду и Националној служби за запошљавање", рекао је Вулин на свечаности у Народном позоришту. Он је казао да је у социјалној заштити запослено око људи, који брину о више од 3,3 милиона корисника. Награде су додељене у пет категорија: запосленом у центру за социјални рад или органу старатељства - Зорану Миросављевићу из Београда који је руководилац Одељења Обреновац у оквиру Градског центра за социјални рад Београд, запосленом у установи социјалне заштите за смештај деце и младих - Драгану Роловићу који је директор Завода за васпитање деце и омладине Београд, као и запосленом у установи социјалне заштите за смештај одраслих и старијих лица - Владици Станојевићу који је директор Завода за смештај одраслих лица "Мале пчелице" из Крагујевца. Такође, појединцу који је пре одласка у пензију био запослен у систему социјалне и породичне заштите - Радмили Митровић из Неготина и хранитељу - Јелени Аметовић из Бојника. Посебну захвалницу Министарство је доделило специјалисти за програм заштите деце у УНИЦЕФ-у Кетлин Брашић. Реч је o признањима која Министарство за рад додељује установама и изузетним појединцима који раде у систему социјалне заштите. "Србија треба да се загледа у вас и види каква би требало да буде. Поносан сам што сам део најбољег и најхрабријег дела Србије", поручио је Вулин. Он је казао да се то министарство уклопило у максимално дозвољени број запослених у социјалној заштити. "У домовина за незбринуту децу и старе, ометене у развоју... нема вишка запослених и ниједан радник у социјалној заштити неће бити отпуштен. Имаћемо ту мало другачију рационализацију и гледати да тамо где нас има мало више то раширимо, а где нас има мање додамо још неке људе", казао је Вулин. Он је нагласио да је реч о људима који сваки дан обилазе људе који су напуштени и тешко живе. Министар је захвалио Удружењу осигуравача Србије који већ другу годину подржавају манифестацију "Човек године". Награђени су добили по динара. представљамо неке од добитника Годишње признање и награда Човек године додељује се посебно појединцу професионалцу стручњаку запосленом у: - Центру за социјални рад - органу старатељства; Годишња признања "Човек године", која Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања додељује установама и изузетним појединцима који раде у систему социјалне заштите, уручена су у Народном позоришту. У категорији запослених у Центру за социјални рад или органу старатељства награду је добио Зоран Миросављевић, руководилац Одељења Обреновац у оквиру Градског центра за социјални рад у Београду. Приликом додељивања награде "Човек године" министар за рад, запошљавање борачка и социјална питања, Александар Вулин поручио је да Србија треба да се угледа на добитнике ових признања и види каква би требало да буде. Он је нагласио да се посао у социјалној заштити не ради због новца и да радници немају велика примања, али да они могу да кажу да су најхрабрији део овог друштва. Министар је додао да у социјалној заштити има око запослених и они брину о корисника. Владимир Илић, директор ГЦСР је истакао да је посебно поносан што је признање "Човек године" додељено Зорану Миросављевићу, запосленом у Градском центру за социјални раду Београду, који је у својој дугогодишњој каријери прошао пут који треба да буде показатељ свим младима који се тешко одлучују за посао у социјалној заштити. "Зоран Миросављевић је својим примером показао како се од приправника долази до места руководиоца одељења самопрегорним, одговорним и пре свега савесним радом. О каквом се човеку и раднику ради, најбоље показује чињеница да су кандидатуру за "То нису буџетска средства већ новац оних који хоће да поделе део свог профита и покажу колико цене то што раде људи у социјалној заштити", навео је Вулин. Он је нагласио да се посао у социјалној заштити не ради због новца и да ти радници немају велика примања, али да они могу да кажу да су можда и најхрабрији део овог друштва. Роловић је рекао да је та награда велико признање и да је доживљава као велики ветар у леђа. Текст преузет са интернет странице МИНРЗС Зоран Миросављевић 8. 9.

6 ТЕМА БРОЈА ТЕМА БРОЈА избор човека године поднели запослени из Одељења Чукарица, одељења у коме је Зоран био руководилац пре одласка у Обреновац", рекао је Владимир Илић и додао да је Зоран Миросављевић преузео највећи терет у обнављању одељења Обреновац после мајских поплава и потпуног уништења објекта Градског центра за социјални рад у Београду, одељење Обреновац. На манифестацији приказан је и филм о једном дану социјалног радника. О својој професији и својим корисницима у филму је говорила социјална радница Јелена Гољић, запослена у ГЦСР Одељењу Обреновац. Награде су додељене и запосленом у установи социјалне заштите за смештај деце и младих - Драгану Роловићу који је директор Завода за васпитање деце и омладине Београд, као и запосленом у установи социјалне заштите за смештај одраслих и старијих лица - Владици Станојевићу који је директор Завода за смештај одраслих лица "Мале пчелице" из Крагујевца. Такође награде су додељене и појединцима који су пре одласка у пензију били запослени у систему социјалне и породичне заштите - Радмили Митровић из Неготина и хранитељу - Јелени Аметовић из Бојника. Посебну захвалницу Министарство рада, запошљавање, борачка и социјална питања доделило је специјалисти за програм заштите деце у УНИЦЕФ-у Кетлин Брашић. Установи социјалне заштите за смештај одраслих инвалидних лица очуваних менталних способности, душевно оболелих лица и ментално недовољно развијених одраслих лица, за смештај пензионера и других старих лица; - образложење предлагача Када смо на сајту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања видели да је изашао конкурс за доделу признања и награде Човек године ниједног јединог секунда се нисмо двоумили да предложимо човека који је за нашу Установу Човек године, а то је наш директор др Владица Станојевић! Све ово што ћемо Вам написати, а што бисмо Вам лично, анфас и рекли је прича о човеку који није само директор ове куће, већ и домаћин и стожер. Установа Завод за смештај одраслих лица Мале Пчелице Крагујевац је до доласка др Владице Станојевића бележила милионе мањка. Сада је, и поред свих радова усмерених ка побољшању квалитета смештаја и живота корисника, побољшања услова рада запослених, Установа која је финансијски стабилна, уређенија. Доласком др Владице Станојевића на место директора Завода за смештај одраслих лица Мале Пчелице, који на смештају има 892 корисника и 309 радника, све је некако попримило ноту сигурности, одговорности и кренули смо сви у сређивање и поправку, која је било потребна на многим местима у Заводу. У Заводу има пет павиљона, кухиња, котларница, радни центар, економија, вешерај, управна зграда, радни центар, зграда библиотеке, кућица за становање уз подршку, и све то на седам хектара земље. Свуда је по нешто било потребно надоградити, поправити, очистити, средити, а уједно и корисницима обезбедити квалитетан и удобан живот у Установи, радницима плате. Одлучним и преданим радом свих радника, вођени одговорном и благовременом постављењу циљева и задатака и адекватним утврђивањем приоритета, успели смо на челу са нашим директором да од Завода направимо кућу, у којој је пре свега живот корисника, њихова нега и здравствена заштита на високом нивоу. Идући хронолошким редом у овој години од иновација до грађевинско адаптационих радова у Заводу је урађено следеће: Улаз у Завод уградњом нове капије, реновирањем портирнице, засађивањем цвећа и траве попримио је изглед парка. У Управној згради, су замењени прозори, а просторије унутар зграде су функционално адаптиране, одрађена изолација и фасада. За сређивање канцеларија је искоришћен намештај који је био бачен у заводском магацину, а поправљен и реконструисан од стране мајстора Завода. У другом делу Управне зграде адаптиране су амбулантне просторије. Оспособљена је модерна и савремена медицинска лабораторија за потребе корисника Завода. Почео је са радом и мали физикални центар опремљен апаратима за физикалну терапију, а услуге поред корисника, који су до тада ишли у Геронтолошки центар Крагујевац на терапију, могу да користе и радници Завода. Реновиран други павиљон средствима Завода, у чије реновирање је била укључена и група мајстора Завода. Павиљон од 3000 м2 на коме је смештено 192 корисника, попримио је адаптацијом изглед хотела. У веродостојност овог поређења се уверио и министар Александар Вулин који је свечано и отворио овај павиљон, епископ Шумадијски Владика Јован који је освештао павиљон. Сређен је и круг, двориште Завода, од старих и отписаних клупа и столова, гомиле дасака и гвожђа које је годинама лежало у трави економског дворишта и полако пропадало, претворено је у функционалне и лепе баштенске гарнитуре. Економија Завода која је до доласка др Владице Станојевића била малтене пуста, минимална, данас је капацитетом пуна: коке носиље, товни пилићи, прасићи, бикови, прасиље. Реновирана је кухиња, почела је са радом некадашња пекара која је опремљена најновијом опремом у пекарској индустрији. Добром организацијом рада економије, кухиње и пекаре, директор др Владица Станојевић је побољшао исхрану корисника, али и прилагодио њиховом здравственом стању. Однос према корисницима у Установи је пре свега хуман и професионалан, али наш посао је специфичан, јер се сусрећемо са толико различитих људских судбина да понекад заједно са њима плачемо, смејемо се, радујемо се, тугујемо и саосећамо, јер човек је човек ма где он био. Само особе са сензибилитетом и топлином у срцу могу радити у Заводу Мале Пчелице. Да и ту топлину и сензибилитет има наш директор др Владица Станојевић говори и то да је један од чланова инклузивног хора Завода Распеване Пчелице, заједно са хором је био организатор и учесник међународног инклузивног фестивала Ноте за све. Присуствује терапијским заједницама корисника и тако директно сазнаје њихове проблеме, недостатке, бриге, надања и жеље. Већина њих је испуњена: телевизори по собама, излети, летовање које је ове године организовано у Турској, рафтинг на Дрини, и много тога што их чини срећним. Колико се сви ми на челу са њим трудимо да начин живота у Заводу приближимо породичном животу говоре и њихови изласци у град, посете филмским пројекцијама, позоришним представама, концертима, спортским дешавањима. Максимално се труди да живот у Пчелицама буде достојан човека и да се наши корисници не осећају маргинализовано. Са великим поносом, и са благословом епископа Шумадијског Владике Јована, у срцу Завода се гради храм посвећен светом Луки Кримском и формира се исцелитељски врт око храма. Надамо се да ће у том храму и врту наши корисници наћи мир и спокој, окружени мирисом тамјана, лаванде и рузмарина. Организују им се рођенданске вечере у ресторану који је настао захваљујући идеји др Владице Станојевића, да од неискоришћеног простора направи ресторан за кориснике Завода. др Владица Станојевић

7 ТЕМА БРОЈА ТЕМА БРОЈА Редовни смо учесници, а и организатори многих манифестација везаних за особе са посебним потребама, а све у сарадњи са Установама сличним нашој, Црвени крст, Златне руке Кнегиње Љубице, Клуб младих инвалида, Геронтолошки центар Крагујевац... Захваљујући менаџерским способностима др Владице Станојевића, радове наших корисника који настају у модерно опремљеним радионицама Радног центра, а све у циљу очувања народне традиције и очувању психофизичког стања корисника, можете често видети и купити на бројним изложбама, фестивалима, сајмовима широм Србије. Побољшањем услова живота и смештаја корисника у Заводу, побољшани су и услови рада за запослене. Када имате адекватну униформу, средства за рад, просторије и остале потребне услове за одрађивање радних обавеза у складу са профилом, све је много лакше, квалитетније и лепше. Знате, када сте испоштовани као човек, као радник, када у сваком моменту на ваш поздрав имате отпоздрав, топлу реч и разумевање за сваки лични и професионални проблем, подршку и помоћ у болести било нас или наших најближих, када су врата увек отворена и када са осмехом долазите и одлазите са посла, онда је привилегија радити у Установи на челу са оваквим директором. Можда све ово набројано Вам делује као хвалоспев, или просто невероватно, али то је истина,а на велику срећу корисника и радника Завода, реалност! Имати особу од поверења, разумевања и знања на месту директора је велика част! И као што је он на све нас поносан, ми смо још поноснији што је Завод добио такву особу на челу. Др Владица Станојевић је постигао много, а ми не само да верујемо да хоће и може још више. Уверио нас је својим делима и радом да постоје и директори који испуњавају обећања. Шта још рећи, већ само да Вас позовемо да дођете, видите и уверите се сами да је директор др Владица Станојевић заслужио својим радом и својим ставом да понесе признање и награду Човек године Предлагачи радници Пензионисаном лицу који је пре одласка у пензију био запослен у систему социјалне и породичне заштите, најмање, непрекидно 2о година пре одласка у пензију, а које испуњава и друге критеријуме утврђене одлуком; Рaдмилa Mитрoвић, дугoгoдишњa дирeктoркa Дoмa зa дeцу и oмлaдину Стaнкo Пaунoвић у Нeгoтину, вeчeрaс je дoбилa вeликo признaњe у Нaрoднoм пoзoришту у Бeoгрaду. Maлo je oних кojи сe мoгу пoхвaлити вeликим живoтним признaњимa, aли oд вeчeрaс и ми Нeгoтинци мoжeмo бити пoнoсни нa нaшу сугрaђaнку кojoj je тo пoшлo зa рукoм. Дугoгoдишњoj дирeктoрки Дoмa зa дeцу и oмлaдину Стaнкo Пaунoвић из Нeгoтинa, Рaдмили Mитрoвић уручeнo je вeликo признaњe Чoвeк гoдинe кao изузeтнoм пojeдинцу зa рaд из oблaсти сoциjaлнe зaштитe. Mитрoвићeвoj je уручeнa стaтуa и чeк у изнoсу oд динaрa зa рaд и вeлики дoпринoс из oблaсти сoциjaлнe зaштитe, кoje дoдeљуje дoдeљуje Mинистaрствo зa рaд, зaпoшљaвaњe, бoрaчкa и сoциjaлнa питaњa у сaрaдњи сa Удружeњeм oсигурaвaчa Србиje. Рaдмилa Mитрoвић oднeдaвнo je пeнзиoнeр, a пуних 39 гoдинa рaднoг стaжa крунисaлa je oвим вeликим признaњeм, чимe je зaoкружилa кaриjeру у кojoj je у вишe нaврaтa oсвajaлa рaзнoрaзнa признaњa. Нeгoтин и Нeгoтинскa Крajинa, кao и Дoм зa дeцу и oмлaдину Стaнкo Пaунoвић мoгу бити пoнoсни штo je jeднa Нeгoтинкa успeлa дa oствaри oвaкaв успeх крoз свojу кaриjeру и рaд у нaшeм рeгиoну. Прeузeтo са интернет странице: Лицу које по оценама стручњака запослених у систему социјалне и породичноправне заштите, грађана и самих корисника, обавља дужност хранитеља или послове породичног смештаја одраслих и старих лица. Oни су нajбoљa хрaнитeљскa пoрoдицa у Србиjи. Кaдa су сeстрa и брaт Mилeнa (15) и Нajдaн (9) Зeчирeвић дoшли у дoм хрaнитeљa Jeлeнe и Бojaнa Aмeтoвићa из Бojникa, билa су тo скoрo пoтпунo зaпуштeнa дeцa. Jeлeнa им je уз свeсрдну пoмoћ супругa и свoje дeцe Дaркa и Joвaнe пружилa тoпao дoм и вaспитaлa их дa буду дeцa зa примeр. Зa трoгoдишњи нaпoр и труд Jeлeнa и Бojaн Aмeтoвић су oд Mинистaрствa зa зa рaд, зaпoшљaвaњe, бoрaчкa и сoциjaлнa питaњa дoбили нaгрaду "Чoвeк гoдинe" зa нajбoљу хрaнитeљску пoрoдицу у Србиjи. - Mнoгo ми знaчи oвa нaгрaдa jeр je нa пoчeтку зaистa билo jaкo тeшкo. Иaкo ми je билo jaснo дa ћe у мoj дoм дoћи дeцa кoja су зaпуштeнa, jeр су из пoрoдицe кoja ниje бринулa o њимa, нисaм oчeкивaлa тoликo нeвoљa. Кaд су 8. oктoбрa гoдинe дoшли кoд нaс, Mилeнa ниje знaлa ни дa читa ни дa пишe. Ниje ишлa у шкoлу иaкo je имaлa 12 гoдинa. Уписaли смo je у трeћи рaзрeд, стaлнo сaм рaдилa сa њoм, пoмaгaлa joj дa нaучи слoвa, брojкe, дa читa... Дeвojчицa ниje знaлa ни кoje je гoдишњe дoбa, ни кojи je дaн. Уз мнoгo трудa сaвлaдaлa je свe и сaд идe у шeсти рaзрeд - пoнoснo причa хрaнитeљкa Jeлeнa. хaђa трeћи рaзрeд. Идe у шкoлу зajeднo сa мojoм ћeркoм Joвaнoм - кaжe Jeлeнa. Нajтeжи дaни су изa oвe хрaнитeљскe пoрoдицe, jeр сaдa живe бeз вeћих прoблeмa. Чeтвoрo дeцe кoja живe у дoму Aмeтoвићa пoстaлa су нeрaздвojнa. - Mилeнa сaд хoћe и дa пoмoгнe, чeстo зajeднo прaвимo кoлaчe. Сa Joвaнoм зajeднo срeђуje сoбу. Срeћнa сaм штo сaм пoмoглa oвoj дeци. Mилeнa и Нajдaн нису криви штo су мoрaли дa буду издвojeни из биoлoшкe пoрoдицe. Кaд видим њихoвa срeћнa лицa, зa мeнe je тo нajвeћa нaгрaдa - крoз oсмeх причa хрaнитeљкa. Нaгрaдa динaрa Нajбoљa хрaнитeљскa пoрoдицa дoбилa je стaтуeту и чeк нa динaрa. - Нoвaц ћe нaм бaш пoмoћи. Супруг je пoљoприврeдни тeхничaр у oпштини Бojник, a ja имaм хрaнитeљску плaту oд динaрa. Ниje пунo, aли сe нe жaлимo. Битнo je дa свa мoja дeцa имajу свe штo им je нeoпхoднo дa нoрмaлнo рaсту и дa сe шкoлуjу - кaжe Jeлeнa Aмeтoвић. Прeузeтo са интернет странице: Завода за смештај одраслих лица Мале Пчелице, Крагујевац Рaдмилa Mитрoвић Присeћa сe дa joj je билo jaкo тeшкo дa Mилeну убeди и вaспитa дa нe смe дa гoвoри ружнe рeчи и псoвкe. - Првих гoдину и пo дaнa зaистa смo имaли вeликe прoблeмe. Сa Mилeнoм je билo мнoгo тeжe jeр je стaриja. Чeстo je билa бeзoбрaзнa, aли уз тoплe рeчи, рaзумeвaњe и мнoгo oбjaшњaвaњa пoтпунo сe прoмeнилa. Сa Нajдaнoм je билo лaкшe jeр je тaдa имao шeст гoдинa. Биo je кoд нaс кaд je крeнуo у шкoлу и сaд пo- Jeлeнa Aмeтoвић

8 АКТИВНОСТИ ЦЕНТАРА АКТИВНОСТИ ЦЕНТАРА признање у правим рукама изазови савремених породица одговори психотерапеута стручни скуп проблеми савремене породице психотерапијски одговор видљивости, недостатком подршке и последичним сталним улагањем великог напора и ентузијазма да би се доказали и оправдали сусрећу се и саветовалишта која дуже и која краће постоје (саопштење из ваљевског саветовалишта). Шта можемо учинити да постанемо видљиви у систему СЗ и како да успешније заступамо свој идентитет и интегритет? Препорука из позитивног искуства новосадског световалишта је истрајност, доследност, континуирана активност у сфери умрежавања, повезивања, медијског промовисања, наметања и тражења подршке социјалне заједнице четвртак у хотелу Crowne У Plaza у Београду наша колегиница и сарадница, Мирјана Соколовић из Старе Пазове, добила је признање Hello! Awards за друштвено користан и хуманитарни рад. Статуету је дизајнирао славни светски дизајнер Карим Рашид, а признање се додељује од године; Знајући да је награда дошла у праве руке, честитамо Мирјани! Више о догађају можете погледати на интернет страници: helloawards2015-pratite-prenos-dogadaja-godineiz-minuta-u-minut Округли сто је водила Јасминка Веселиновић. На округлом столу су учествовали: Дејан Цветковић и Лидија Филиповски из београдског Саветовалишта, Саша Јовановић из јагодинског и Добривоје Младеновић из крушевачког Саветовалишта. Трајање округлог стола се реализовало у предвиђеном двочасовном трајању. Породични терапеути су на првом округлом столу, са различитих аспеката, на системски начин, разматрали концепте савремене породице у актуелном времену, транзиционом контексту друштва и културе и њихове међусобне утицаје. Поређене су вредности савремене породице и породице у прошлом, 20. веку, савремене и традиционалне тенденције и њихове међусобне експликације унутар партнерских, брачних и родитељских односа. Професионалци су се суочили са нарастајућим проблемом насиља у породичним, партнерским и вршњачким односима и приказивали су методологију психотерапијског рада у циљу заустављања насиља у партнерству и породици. Одговори породичних терапеута су дали и нове, креативне доприносе већ постојећем, системском приступу који се односи и на рад не само са жртвама већ и са починиоцима насиља кроз групну форму рада у циљу заустављања насиља и учења нових, ненасилних образаца понашања у партнерским и породичним односима. Било је речи и о групном раду са родитељима и о групном раду са леченим алкохоличарима у ресоцијализацијској фази, као и о значају успостављања и одржавања мреже сарадње у свим поменутим облицима рада. Саветовалиште за брак и породицу ГЦСР Београда Тема: Положај, улога и перспективе развоја саветовалишта за брак и породицу у систему социјалне заштите Продукти: Тема је изазвала велику заинтересованост и подстакла активно учешће многих учесника. Пријављено је 12 саопштења које је пратила богата дискусија. Отворене су многе значајне и комплексне теме од којих су неке ситуационо актуелне, а неке континуирано присутне на оваквим стручним окупљањима због своје виталности, хроничности и неминовности континуиране дебате. Отворене теме, питања, дилеме: Анализа статистичких података београдског СБИП-а потврђује утисак психотерапеута да мултипроблемски и процедурално запуштени случајеви неекономично троше ресурсе саветовалишта, јер у просеку имају више сеанси него други клијенти, на тим случајевима је ангажовано више стручних радника и у просеку се постижу мање терапијске промене него код осталих клијената. Предлог је да стручни радници саветовалишта могу бити ефикасније ангажовани уколико би се укључивали увремењеније и у фази превенције или уколико би користећи своја специјализована знања давали допринос кроз консултације и обуку стручних радника центра за рад са оваквим случајевима. Констатовано је да су и даље присутне контрадикције и неусклађености између, на једној страни, високих стручних квалификација психотерапеута и валидно потврђене добре стручне праксе, и на другој страни, непрепознавања и недовољног уважавања тога у систему социјалне заштите. У оквиру ЦСР-а присутно је неприхватање и нетрпељивост према особеностима и различитостима службе саветовалишта и очекивања уклапања по сличностима са значајно бројнијом већином (ово је посебно изражено у искуству београдског СБИП-а). Са проблемом не- Отвореност за све у смислу разлика, различитости, недискриминативност, осетљивост на мултикултуралност, неопходност приватности и поверљивости истакнути су као нужни стандард СБИП-ова у систему социјалне заштите. Истакнута је и нужност обезбеђивања и формализовања супервизије у саветовалишту и формализовања послова супервизије психотерапије и саветовања, као што је то већ учињено када је у питању супервизија општих послова. Као витални проблем већине саветовалишта наметнула се егзистенцијална нестабилност и неизвесност у различитим облицима и степенима. Условљена је проблемима у финансирању, непримереном и нејасном законском регулативом чији су поједини чланови квака 22 за опстанак, у недовољној дефинисаности надлежности и припадности, у форми постојања и организације. Предложени кораци ка решењу који се морају прилагодити индивидуалном контексту у коме функционишу саветовалишта: одговарајуће нужне промене у законској регулативи, посебно у појединим члановима и упућивање одговарајућих иницијатива у том смислу корекције и прилагођавања правилника о лиценцирању специјализованих послова корекције, прилагођавања и усаглашавања интерних правилника о организацији и пословима саветовалишта, утврђивање минималних (а и оптималних) стандарда за пружање услуга психотерапије и саветовања, успостављање адекватног система лиценцирања саветовалишта која пружају ове услуге у систему социјалне заштите, опција двојног/заједничког финансирања саветовалишта од стране и локалне заједнице и републике, установљавање и регулисање партиципације у плаћању услуга од стране клијената, успостављање регионалног принципа организовања и функционисања мањих саветовалишта где би припадајуће општине са територије региона учествовале у финансирању услуга саветовалишта, захтевање и лобирање за укључивање представника саветовалишта у радне групе и процедуре које се тичу доношења одлука о услугама и самим саветовалиштима, користити искуства и начине организовања колега из саветовалишта са територије Србије

9 АКТИВНОСТИ ЦЕНТАРА АКТИВНОСТИ ЦЕНТАРА ангажованих у пружању услуге рада са починиоцима породичног насиља. Расправљано је и о дилеми аутономије саветовалишта у односу на ЦСР где је констатовано да су могућности и искуства саветовалишта у погледу издвајања различита и хетерогена. Београдско СБИП, које је и формирано као аутономно, види аутономију као могућност за боље позиционирање, за боље очување идентитета и интегритета и као пут за даљи развој и проширивање делатности у правцу и- страживања, проучавања, стручне едукације, програмских активности, тј. профилисања и као установе стручно институционалног карактера. Присутна је интензивна потреба за чешћим сталним окупљањима стручњака саветовалишта у циљу размене искустава, дефинисања ставова и акција важних за опстанак, позиционирање, функционисање и даљи развој. У том смислу предложено је да се обезбеди организовање једногодишњих окупљања, где би се као домаћини смењивала саветовалишта. Дат је и предлог да се покуша са покретањем иницијативе да се ови једногодишњи скупови одвијају у београдском СБИП-у. Истакнуто је да је неопходно не превиђати, препознавати и уважавати значајне различитости постојећих саветовалишта у Србији које се, као и сличности, могу користити за узајамно учење и повезивање. Предложено је да се саветовалишта у Србији која пружају услуге психотерапије у систему социјалне заштите удруже у формализовану асоцијацију у складу са законским и процедуралним могућностима. Идеја је заједничко наступање, међусобно заступање и заједничко залагање и подршка за остваривање стручних интереса и циљева и када су они слични и заједнички, као и када су индивидуализовани. Предложено је формирање прелиминарног одбора који би се позабавио начином и могућностима повезивања (могући модел је организовање колега који раде са починиоцима). У одбор би се укључили колеге из Ужица, Крагујевца, Вршца, Крушевца, Суботице, Н. Сада, Ниша, Београда. Договорено је формирање заједничке маилинг листе. Саветовалиште за брак и породицу ГЦСР Београда резултати истраживања Родни стереотипи стручних радника и корисника породичних саветодавних услуга Центра за социјални рад Научна сазнања и пракса стручних радника који пружају клијентима саветодавне услуге указују на значај родне (не) сензитивности у генерисању и разрешавању различитих људских проблема. Руковођени пре свега практичним искуствима и запажањима током рада са породицом, пошли смо од претпоставке да су стручни радници родно сензитивнији од корисника којима пружају услуге саветовања. Циљ истраживања је био да се испита присутност стереотипа о родним улогама на узорку корисника услуга саветодавног рада у области породичне проблематике, као и узорку стручних радника у центрима за социјални рад, а како би се потенцијално унапредио квалитет услуге кроз идентификовање и рад на отклањању родно заснованих предрасуда. Истраживање је спроведено на узорку од 221 испитаника (Н= 104 стручна радника и Н=117 корисника услуге саветовања). Просечна старост испитаника у узорку је 39 година. Резултати спроведеног истраживања потврђују наведену истраживачку претпоставку. Наиме, стручни радници на Скали ставова према женама (AWS; Spence и Helmreich, 1972) постижу резултате који говоре у прилог значајно либералнијих ставова према женама у поређењу са резултатима корисника услуге саветовања. Ова разлика је значајна са становишта професионалног односа стручни радниккорисник, јер омогућава да стручни радник препозна корисникове ставове које је потребно мењати и да кориснику послужи као база сигурности за преиспитивање и промену предрасуда према женама. Даље, очекивање да године живота и пол разликују испитанике у погледу ставова према женама у спроведеном истраживању није добила емпиријску потврду. Добијен резултат може бити последица тога што су на формирање ставова према женама значајнију улогу имале неке друге варијабле које нисмо обухватили истраживањем. Ове резултате је могуће интерпретирати у светлу постојања заједничког друштвеног и културног миљеа за формирање ставова и код мушкараца и код жена, као и трансгенерацијским преносом ставова као аутоматских образаца мишљења, осећања понашања, услед чега изостаје разлика у ставовима у односу на различите године живота. У истраживању смо добили емпиријску потврду за постојање повезаности између образовања и ставова према женама, у смислу да особе са вишим образовањем имају и либералније ставове према женама, док су особе са средњим образовањем традиционалнијих ставова. Могуће је да су особи, кроз усвајање знања током образовног процеса на факултетима, доступније информације које могу допринети коначном формирању и мењању ставова. Такође, за очекивати је да су особе које су завршиле факултет након завршетка формалног образовања отвореније за различите видове неформалног образовања и да су мотивисаније да прате различите садржаје чији је циљ повећање сензитивности у раду са различитим ризичним групама, па и женама. Ово истраживање не може да одговори на питање да ли су генерално особе које су завршиле факултет либералније у ставовима према женама од оних са средњом школом или је то привилегија само образовања особа из помагачких професија. Потрага за одговором на ово питање иницира могућност новог истраживачког подухвата. Импликације резултата на праксу Значај закључка истраживања да су стручни радници родно сензитивнији од корисника када су у питању ставови према женама огледа се у томе што указује да стручног радника у Центру за социјални рад већа родна сензитивност у поређењу са корисником, чини моћним и ефикасним помагачем и смањује ризик од дискриминације корисника, али са друге стране повећава ризик од родне дискриминације стручног радника од стране корисника. Такође, закључак да образовање доприноси ставовима према женама има своје позитивне импликације, јер указује на потребу и сврсисходност креирања едукативних програма са циљем повећања родне сензитивности не само код стручних радника, већ и код корисника. Сандра Чачић Центар за социјални рад Сомбор Душко Бурсаћ Центар за социјални рад Апатин стручни скуп ЦСР Вршац оквиру обележавања 55. годишњице постојања У и рада Центра за социјални рад у Вршцу, први догађај је стручни скуп под називом "Савремени трендови пружања услуга у систему социјалне заштите". Скуп се организује за стручне раднике из центара за социјални рад са територије Јужног Баната, а замишљено је да се омогући стручним радницима да размене искуства у раду, истакну проблеме са којима се сусрећу и прикажу примере добре праксе. Скуп је одобрен Одлуком Коморе социјалне заштите као едукација без провере знања, која је учесницима донела одговарајући број бодова, у складу са Правилником о лиценцирању стручних радника у социјалној заштити. Стручни радници, њих тридесеторо, су са пажњом и великом заинтересованошћу, учествовали у раду овога скупа, заједно са Вршчанима. С обзиром на значај самога скупа и прилику да се обележи важна годишњица у раду установе, стручни скуп отворио је Велизар Вемић, члан општинског већа задужен за социјалну заштиту и Мирјана Кнежевић, директорка Центра за социјални рад. Обоје су у својим поздравним речима истакли да је веома важно очувати континуитет у раду и непрестано унапређивати систем социјалне заштите и ниво услуга које се пружају корисницима. Нагласили су и да, сама чињеница да је Центар за социјални рад у Вршцу,

10 АКТИВНОСТИ ЦЕНТАРА АКТИВНОСТИ ЦЕНТАРА организатор оваквог једног скупа, потврђује да је ниво стручног рада и квалитет услуга које се пружају на територији општине Вршац, на високом нивоу, који представља репер за све остале општине са територије Јужног Баната. Организатори и предавачи на овом скупу су, испред Центра за социјални рад у Вршцу, Татјана Даничић, дипломирани психолог и Милутин Маринковић, дипломирани специјални педагог. "Дугогодишње искуство које имамо у раду са корисницима у систему социјалне заштите, поред сигурности коју нам даје, обавезује нас да непрестано радимо на подизању нивоа квалитета стручног рада. Наше учешће на овом и сличним скуповима, заиста доказује да смо достигли квалитет и стекли знање које нас квалификује да о свом раду можемо, са много аргумената, да говоримо пред колегама". из дневника рада Пројекат Породични сарадник Центар за социјални рад Општине Бачки Петровац и установа за децу и младе Дечје село Др Милорад Павловић су год. потписали Протокол о сарадњи у оквиру пројекта Породични сарадник за породице деце са тешкоћама у развоју у циљу оснаживања наведених породица, унапређењу квалитета живота породице и деце са тешкоћама у развоју и стварања што повољнијег окружења за здрав раст и развој деце. Услугу породични сарадник у нашој општини користе три породице са којима се реализују Планови развоја за породицу и искуства стручњакиња су изузетно позитивна, сарадња потписника протокола је на високо професионалном нивоу. Едукације у оквиру ЛАП-а за ромска питања Дана и године одржане су радионице, прва у просторијама ош Ј. А. Коменски у Кулпину, намењена грађанима ромске националности из насељених места Кулпин и Маглић, а друга у просторијама општинске Туристичке организације, за грађане ромске националности из насељених места Бачки Петровац и Гложан. Радионице су реализоване у сарадњи са представником удружења Рома Општине Бачки Петровац, Мирославом Нецић. Водитељке су се посебно осврнуле на значај планирања породице, здравствено контролисање жена, малолетнички брак, појам материнства и очинства, утицај ромске традиције и др. Радионице су биле интерактивног типа, протекле у доброј атмосфери, учесници радионице су се активно укључивали у дискусију и закључили да је овакав рад са породицама веома значајан и користан и да га треба неговати. Обележена дечија недеља Центар за социјални рад је у оквиру свог редовног годишњег планског поступања у реализацији активности године у оквиру Дечије недеље уручио новчана средства у износу од 4.000,00 динара деци из породица које су корисници новчане социјалне помоћи. Испред Канцеларије за младе из Бачког Петровца, том приликом су уручени пригодни поклони, у виду школског прибора, сваком детету. Канцеларија за младе се укључила у активност прикупљања средстава на тај начин што су кроз креативне радионице израђивали употребне предмете које су продавали, а од прикупљених средстава купили адекватан школски прибор. Деца и млади као део системазаштита или секундарна трауматизација Стручни радници Центра за социјални рад у Бачком Петровцу, правник, психолог и директорка, су присуствовали октобарским сусретима у Нишу, у периоду од 14. до 16 октобра године, под називом Деца и млади као део система - заштита или секундарна трауматизација. Домаћини су били сјајни, теме које су презентоване су актуелне, излагачи су били стручни са ставом професионалаца, презентовани садржаји су били информативни и едукативни, посебан утисак су на нас оставиле/и млади стручњаци. Добри домаћини су водили рачуна и о томе да нам омогуће добар смештај, време за дружење и шетњу као и разгледање прелепог града. Сложили смо се да нам је поред стицања нових знања, размене стручних искустава са колегама потребно и време за одмор и релаксацију. Скуп је, у изузетно добрим условима, уз подршку локалне самоуправе, одржан у простору ресторана "Стари млин" у Вршцу. Ауторке и водитељке радионица на тему Родитељство и значај родитељства су биле Биљана Дракулић психолошкиња и Валериа Фабиан педагошкиња, запослене у Центру за социјални рад Општине Бачки Петровац. Колеге које су учествовале на скупу, оцениле су скуп као изузетно квалитетан, посебно када је у питању квалитет садржаја који је презентован у обе теме. Нагласили су добру организацију и радну, али веома пријатну атмосферу, као и то да су информације које су добили биле изузетно корисне и да могу да их примењују у пракси. Посебно је била истакнута потреба да се покрене иницијатива да се измени метод рада који се примењује у центрима за социјални рад. Размена искустава, а и дружење колега, су такође истакнути као предности оваквих окупљања. Татјана Даничић ЦСР Вршац Средства су планирана и обезбеђена из локалне самоуправе а намењена су деци у циљу пружања материјалне подршке породици за школовање деце. Уручивање новчане помоћи за 70 деце из наше општине је уприличено у свечаној сали Скупштине општине. Присутне родитеље деце је поздравио председник општине Павел Марчок који је том приликом нагласио да ће се брига и помоћ о деци из материјално угрожених породица, а које су у систему социјалне заштите, наставити и убудуће

11 АКТИВНОСТИ ЦЕНТАРА АКТИВНОСТИ ЦЕНТАРА Клуб Арт Клуб Арт из Бачког Петровца је и ове године, у сарадњи са Центром за социјални рад организовао хуманитарно вече у циљу прикупљања средстава која су једним делом намењена за помоћ и подршку породици која је социјално и материјално угрожена, односно која припада најдубље рањивој - маргинализованој групи. Дана године уприличена је посета породици, са представницама Клуба Арт и том приликом је породици уручена помоћ у натури, обезбеђена је одређена количина огрева и најпотребнија опрема за домаћинство. Сусрет са корисницима Дома за душевно оболела лица Чуруг и Дома за децу и омладину ометену у развоју Ветерник У организацији Центра за социјални рад Општине Бачки Петровац - Бачки Петровац у оквиру месеца старих год. одржан је сусрет са корисницима Дома за душевно оболела лица Чуруг и Дома за децу и омладину ометену у развоју Ветерник. Сусрет је уприличен у просторијама Туристичке организације у Бачком Петровцу. Корисници из дома су имали прилику да се сретну са старатељима који брину о њима као и са сродницима који су за ту прилику били припремљени и информисани. Сусрету је присуствовао председник општине, стручне сараднице из наведених установа и стручни радници Центра за социјални рад. Сусрет смо обогатили садржајима који су корисницима омогућили да стекну нова искуства и да оживе успомене на своје место порекла, рођаке, комшије, културу, традицију. Посетили смо Музејски комплекс у Кулпину, Дворац Дунђерски и Пољопривредни музеј. Наше дружење, по прелепом сунчаном дану, смо наставили обиласком аквапарка "Петроленд" у Бачком Петровцу. Да би смо предахнули, средили утиске и разменили информације отишли смо у Гложан у Оазу МБ, где се налазе рибњак, базен и спортски терени. Са корисницима и стручним радницима активности је пратила локална телевизија, а крај рибњака у Гложану су новинари водили интервју са корисницима. Након краће шетње, обиласка рибњака и датих интервјуа од стране корисника посетили смо ресторан у коме смо предахнули уз ручак. Све присутне је поздравио председник општине, похвалио активности и подржао наставак неговања организованог доласка корисника из установа социјалне заштите у општину порекла. Стручне раднице из поменутих установа су похвалиле активности које су планиране и реализоване, истакле да смо један од ретких Центара који и на такав начин исказују бригу о својим штићеницима. Једна корисница је у место порекла дошла након 23 године боравка у установи, омогућили смо јој да посети комшије из улице у којој је давно живела. Сусрет је био веома дирљив. По завршетку сусрета, задовољни што смо провели заједно дан испуњен разним садржајима, евоцирали успомене, уследили су планови и договори за будући сусрет. Растанак је био пун емоција и обећања да ћемо се ускоро поново срести. Инфо састанак У Центру за социјални рад Општине Бачки Петровац одржан је године инфо састанак у вези свеобухватног истраживања које ће се спроводити у 145 јединица локалне самоуправе. Испред Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије састанку су присуствовали Милица Страњаковић и Марјан Бандука, а испред Центра директорка Александра Арсенин. Циљ истраживања, које спроводи Тим за социјално укључивање у сарадњи са Републичким заводом за социјалну заштиту, је мапирање услуга социјалне заштите на локалном нивоу. Подаци о услугама социјалне заштите се прикупљају од свих државних и недржавних пружалаца услуга. Налази и препоруке мапирања услуга социјалне заштите у мандату локалне самоуправе треба да допринесу даљем развоју ванинституционалних облика заштите, развоју плурализма пружалаца услуга и интегрисаних услуга социјалне заштите као и унапређењу доступности, ефикасности и квалитета услуга. Дечије село Др Милорад Павловић Дана године у просторијама Центра за социјални рад, испред Установе за децу и младе Дечије село Др Милорад Павловић, стручна сарадница Бојана Танкосић је презентовала услугу коју пружа јединица за подршку деци у кривичном поступку. Презентовано је шта подразумева подршка деци у кривичном поступку и у којим случајевима/ситуацијама можемо користити услуге јединице јер, је њихова улога адекватна заштита и подршка детету и породици детета и доприноси да дете спремније учествује у поступку и да да квалитетан исказ. За стручњаке Центра за социјални рад је од изузетног значаја што су дефинисане стручне процедуре које се примењују у раду са дететом и његовом породицом. Брачно и породично саветовалиште Родинка Стручњакиње Центра за социјални рад, психолошкиња Биљана Дракулић, педагошкиња Валериа Фабиан и социјална радница Јања Бартош, су у оквиру својих програмских задатака, током године, промовисале услугу брачно и породично саветовалишта Родинка. Циљне групе су нам била лица свих узрасних категорија, промоције услуге су организоване и одржане у школама, предшколским установама, удружењима: жена, пензионера као и удружењима младих. Стручњакиње су током презентације присутне упознале са начином рада саветовалишта, најчешћим разлозима јављања у саветовалиште, поводом којих проблема се појединац/породица могу обратити саветовалишту као и у ситуацијама када желе да нешто боље разумеју, преиспитују своје животне одлуке, унапреде квалитет родитељства, преиспитају личне ставове. Александра Арсенин, директорка Центар за социјални рад Општине Бачки Петровац извештај о реализацији и спровођењу јавног рада Јавни рад под називом Одрасла и стара лица без породичног старања, Уговор бр /2015 потписан са Националном службом за запошљавање, реализован је у периоду од год. до год. Општи циљ спровођења јавног рада је био мапирање потреба одраслих и старих лица, без породичног старања, за услугама у локалној заједници спровођењем испитивања лица из тих категорија. За потребе спровођења планираних активности јавног рада радно су ангажоване четири особе које су пријављене на евиденцији Националне службе за запошљавање. Извођач јавног рада је био Центар за социјални рад Општине Бачки Петровац - Бачки Петровац. За потребе реализације планираних активности коришћени су ресурси извођача јавног рада, стручњаци, радни простор и опрема као и ресурси локалне заједнице, запослени у месним канцеларијама и заједницама у циљу сачињавања спискова потенцијалних испитаника. За потребе спровођења испитивања сачињен је анкетни упитник, извршена је припрема и обука анкетара, припремљени су спискови лица, по методу случајног узорка, спроведено је анкетирање 725 лица и извршена је статистичка обрада добијених података. Анкетни упитник израђен у сврху овог испитивања садржавао је око 20 питања, појединачних, односно, мерних скала. У овом раду су приказани следећи подаци о испитаницима: Социодемографски (пол, старост, образовање) Породично стање (брачно стање, чланови породице) Материјално стање (извор прихода) Објективно здравствено стање (хроничне болести) Функционално стање Потребе за услугама Анкетним упитником су, такође, прикупљени, и приказани у овом раду, следећи подаци:

12 АКТИВНОСТИ ЦЕНТАРА АКТИВНОСТИ ЦЕНТАРА Стамбени статус Социјална подршка Запажања испитивача. Поступак Извор прихода пензија 86,20 плата 2,76 из система социјалне заштите 11,04 Брачно стање разведени/разведене 4,27 ванбрачна заједница 0,14 самци 21,24 Извори помоћи у тешкоћама Највише испитаника, 99,07%, процењује да имају неколико особа на које се могу ослонити, ако се нађу у тешкоћама (просечно 1,62 особе), 84,13% их има једну до две такве особе, али још увек је 7,86% особа које немају никога - према њиховој процени - ко би им прискочио у помоћ у случају потребе. Испитивачи су биле две социјалне раднице и две особе са IV степеном стручне спреме, из Општине Бачки Петровац. Сваки је анкетар добио број анкетних упитника сразмерно величини популације коју покрива. Сваки је анкетар испитао отприлике 200 особа. Испитивачи су упућени да сами одаберу испитанике, према пре поменутим критеријумима старости и пола. Испитивачи су, такође, упућени да испитују кориснике, и друге доступне старије особе, нпр. комшије, чланове породице корисника и сл. Испитивање је спроведено у кући старије особе, у облику структурисаног интервјуа. Испитаници су сами давали све одговоре, а испитивачи су их бележили. Првих пет питања у анкетном упитнику (општи подаци) служило је за проверу способности испитаника да разуме питања и да може да одговара. На крају анкетног упитника испитивач је уписао своју процену укупног испитаниковог стања и услова живота, те навео своја запажања и напомене, ако их је имао. Табела број 1 - Приказ социодемографских обележја испитаника Пол Старосне групе Образовање Променљиве % мушкарци 39,17 жене 39, година 42, година 38,21 80 и више година 18,90 основно и ниже 65,65 средње 26,34 више и високо 8,01 Пол Испитивањем је обухваћено 60,83% жена и 39,17% мушкараца што, отприлике, одговара сразмерном учешћу оба пола у популацији старијих особа у Општини Бачки Петровац (табела 1.). Године живота Распон година старости испитаних особа био је и више година, а просечна старост испитаника је 74 године. У старосној категорији од година било је 42,89 % испитаника, у категорији од година било их је 38,21%, а у категорији старији од 80 година било их је 18,90% (табела 1.). Образовање Највећи удео испитаника има завршену основну школу или мање - чак 65,65%. Средњи степен образовања има 26,34% испитаника, а свега њих 8,01% има завршен виши или високи степен образовања (табела 1.). Извор прихода Основни извор прихода 86,20% испитаника је пензија. Плата је извор прихода за свега 2,76% испитаника, од социјалне помоћи живи 11,04%, а без прихода, односно оних који зависе од прихода породице или супружника 12,55%. Табела број 2 - Приказ породичног и здравственог стања испитаника Брачно стање Променљиве % ожењени/удате 58,29 удовци/удовице 34,07 неожењени/неудате 2,63 Чланови домаћинства Здравствено стање Брачно стање супружник 41,25 деца/супружник 25,24 сродници/остали 12,27 здрави 24,55 болесни 75,45 Оних који живе у браку има највише 58,29%, удовица/удоваца има 34.07%, никад ожењених и разведених најмање - 2,63% и 4,27% (табела 2.) и оних који живе у ванбрачној заједници је 0,14%.(табела 2.) Чланови породичног домаћинства Испитаници живе с, просечно, нешто мање од две особе - 1,03. Најчешће су то супружници - 41,25% супружници и деца - 25,24%, а 12,27% испитаника живи са неким другим особама. Међутим, чак 21,24% испитаника живе сами (табела 2.). Здравствено стање Чак 75,45% испитаника болује од неке хроничне болести или телесног оштећења, а свега њих 24,55% изјављује да су здрави (табела 2.). Занимљиво је да испитаници сами пертиципирају своје сопствено здравље као просечно, односно, као стање које је својствено здрављу њихових вршњака, упркос врло високом уделу хронично болесних особа. Функционална способност Испитаници су сразмерно добре функционалне способности чак 80,96%, што показује да највећи број старијих особа у посматраном узорку могу самостално да обављају за њих важне свакодневне активности. Задовољство животом Испитаници у просеку показују средње задовољство својим животом, што значи да нису незадовољни, али нису ни јако задовољни. Сматрају да је начин њиховог живота сличан већини особа из испитиваних старосних група. Општа слика стања испитане старије популације прилично је типична у односу на оно што је утврђено другим сличним истраживањима. Старију популацију у већини чине жене, степен образовања је нижи, а преовлађујући извор прихода је пензија, која у нашим условима не може бити велика. Међу испитаним старијим особама има највише оних који живе у браку, домаћинства у којима старији живе су мала, а велик је удео старијих особа које живе саме. Највећи број испитаних особа болује од неке хроничне болести, међутим, њихово функционално стање је сразмерно добро - иначе не би могли да живе независно у својим домаћинствима. Вероватно због тога, у просеку, процењују своје здравље као просечно добро. Већина испитаних особа перципира да има неки извор социјалне подршке, а изражено (не) задовољство животом показује да прихватају свој живот онаквим какав јесте. Оваква слика стања старије популације указује на врло разнолик распон могућих потреба за услугама у локалној заједници, нарочито у оним случајевима кад је особа сама, или нема никога на кога би се могла ослонити у случају потребе. Занимљиво је анализирати како су испитане старије особе процениле доступност појединих услуга помоћи и неге у својој локалној заједници, односно, какву су потребу изразиле за појединим услугама помоћи и неге. Потреба за услугама у локалној заједници Најдоступније су услуге здравствене заштите - лекар, здравствена нега, али су уједно процењене и као најпотребније 46,48% до 18,06%. Нешто су мање доступне услуге помоћи у кући - 21% до 33%, али су процењене као прилично потребне од 4,96% до 14,76%. Најмање су доступне услуге везане уз слободно време и активности старијих особа - 12% до 22%, а потреба за њима је знатно већа од доступности - 18% до 37% (табела 3)

13 АКТИВНОСТИ ЦЕНТАРА АКТИВНОСТИ ЦЕНТАРА Табела 3 - Потреба за услугама бриге у заједници Услуге помоћи Потребно (%) лекарска брига 46,48 здравствена нега 18,06 достава хране у кућу 4,96 прање веша 8,27 спремање 10,76 набавка 7,31 фризер у кући 14,76 дневни боравак 19,86 персонални асистент 3,86 Занимљиве су разлике у процени потреба за услугама у локалној заједници између испитаника различитих обележја: различите старости, пола, здравственог стања као и породичне ситуације - да ли живе сами или не. Значајни су показатељи да што су испитаници старији, то изражавају значајно мању потребу за свим услугама неге, као и лекарске - која им је доступна без обзира на године старости - и оних везаних за слободне активности, дневни боравак за старије особе. Од укупног броја испитаних лица 11,31% испитаника у старијој старосној групи, од 70 до 79 година, изражава јаку потребу за здравственим услугама, 18.90% их изражава јаку потребу за услугама помоћи у кућним пословима - прању, спремању, набавци и сл. Такође је утврђено да жене изражавају значајно већу потребу за услугама здравствене заштите као и за услугама помоћи у кући. Може се претпоставити да су то послови које традиционално обављају жене, па им је стога и потребна помоћ у већој мери него мушкарцима, поготову у случајевима када им је функционална способност смањена. Занимљиво је да мушкарци изражавају и значајно већу потребу за услугом фризирања у кући што, вероватно, одражава навику коју су имали и пре у животу. Резултати истраживања показали су значајне разлике у потребама здравих и болесних старијих особа за појединим облицима заштите. Болесне старије особе изражавају значајно већу потребу за свим услугама него здраве старије особе. Болесни старији истичу јаку потребу за услугама здравствене заштите, за разлику од здравих особа. Нешто мање болесних старијих особа има јаку потребу за помоћи у кући, за разлику од здравих особа. Најмање болесних старијих има јаку потребу за посебним услугама, као што су фризер, рекреација, али ипак њих 22,75% има потребу за дружењем у дневном боравку за старије особе, а 6,89% испитаника има потребу за услугама персоналног асистента. Од укупног броја испитаних лица њих 31,86% има потребу за коришћењем неке од услуга у локалној заједници. Без обзира на године старости, здравствено стање и структуру породице, имају потребу за лекарском бригом 24,55%, здравственом негом 7,86% и једном од услуга помоћ у кући 43,03%. Испитивали смо и динамику и учесталост коришћења услуге лица која су изразила потребу за коришћењем једне од услуга и дошли до занимљивих резултата. Услугу би свакодневно користило 12%, (у трајању од 1 до 3 сата дневно), сваки други дан би услугу користило 12% испитаника (у трајању од 1 до 3 сата дневно), једном недељно би неку од услуга помоћи у кући користило 24,27% (у трајању од 1 сата дневно) и један пут месечно би услугу користило 20,68% (у трајању од 1 до 3 сата). Интересовала нас је и спремност потенцијалних корисника за коришћењем једне од услуга у локалној заједници, да ли су спремни да партиципирају у цени коштања услуге и њих 12,55% се изјаснило да су спремни да плаћају услугу. Из овога произлази да у процени потреба старијих особа за услугама помоћи и неге у кући, односно у локалној заједници, треба приступати селективно и индивидуално. Потребно је одвојено проценити потребе особа различите старости, али и различитог пола, јер су њихове способности, навике и очекивања сигурно врло различите. Иако се наведени проценти у којима старије особе, обухваћене овим испитивањем, имају потребу за неком услугом неге можда чине малима (мањи од 10%, нпр.) кад се они претворе у апсолутни број људи постаје јасно да се ради о великом броју особа које имају потребу за неким обликом неге. Промењене потребе старије популације захтеваће улагање у нове стручњаке у области заштите. Пре свега, то је улагање у образовање стручних радника. Важно подручје образовања односи се и на стереотипе о старима. Наиме, стручни радници су у пракси научени да раде углавном са, болесним и немоћним, материјално угроженим старијим особама, а мораће да се упознају са активном, здравом већином старије популације. То ће утицати на промену става према старијима, као према еквивалентним корисницима услуга у локалној заједници који заслужују једнако висок квалитет услуга као и млађи корисници. Други значајан сегмент/подручје је здравствено образовање популације. Пуно је учињено на ширењу и усвајању знања људи о потреби здравог начина живота и здравим животним стиловима, у сврху одржања доброг физичког стања и функционалности старијих лица. Пажњу би требало проширити и на подручје душевног здравља старих лица. Требало би едуковати старије грађане и чланове њихових породица како да препознају знаке душевних тегоба као и о томе, коме да се обрате и затраже стручну помоћ када их примете. Јавност треба информисати и едуковати у правцу прихватања чињенице да је душевне проблеме код старих лица једнако важно и вредно третирати као и код млађих лица. Трећи сегмент/област образовања је усмерен на период када лица прелазе из фазе радноактивног живота у пензију. У будућности се очекује да ће тај процес трајати све дуже и да ће бити све сложенији, биће потребне здравствене, психолошке, социјалне и друге услуге подршке да би се помогло старијима да се што боље суоче са одласком у пензију и прилагоде на живот у пензији и тако избегну негативне последице на њихово здравље. На крају, да би се постигло све наведено, биће потребно развити што свеобухватнији систем услуга у локалној заједници, који би обухватио читав спектар потреба старијих особа, од оних старијих који живе потпуно независно све до оних који су потпуно зависни од помоћи и подршке других. Такав систем заштите би требао да буде врло прилагодљив различитим и променљивим потребама старијих особа, како би се потребне услуге могле пружити брзо и ефикасно. Подаци добијени након спроведеног испитивања и приказани у извештају имају циљ да послуже као полазна основа за детаљнију анализу о оправданости и могућностима развијања модела услуга намењених старим лицима и њиховим породицама у локалној заједници. Увођењем нових услуга заштите старих лица, у локалној заједници, омогућен би био квалитетнији начин живљења старим лицима и њиховим породицама. Успостављање и пружање услуга старијим лицима, на нивоу локалне заједнице, велика је подршка и олакшање људима да пређу у категорију старих, смањује стрес у старости и обезбеђује квалитетнији живот у старости. Закључак 1. Добијени резултати испитивања на посматраном узорку старијих особа показују општа социодемографска, породична и здравствена обележја која упућују на врло широк и разнолик распон могућих потреба за услугама у локалној заједници. 2. Највише су доступне и најпотребније услуге здравствене заштите, нешто су мање доступне, али прилично потребне услуге помоћи у кући, а најмање су доступне, иако потребне, услуге везане за слободно време и активности старијих особа. 3. Подаци добијени након спроведеног испитивања и приказани у извештају имају циљ да послуже као полазна основа за детаљнију анализу о оправданости и могућностима развијања модела услуга намењених старим лицима и њиховим породицама у локалној заједници. Увођењем нових услуга заштите старих лица, у локалној заједници, омогућен би био квалитетнији начин живљења старим лицима и њиховим породицама. 4. Анкетари су навели да су лица обухваћена испитивањем изразила висок степен задовољства и захвалности исказаном бригом, од стране Центра за социјални рад, о њиховом положају и потребама и наводили да је све то што се планира, све је потребно и јако корисно. Они стари који имају децу а поклонили су им своју имовину сматрају да им помоћ на нивоу локалне самоуправе није потребна јер су задужили децу да брину о њима. Александра Арсенин, директорка Центар за социјални рад Општине Бачки Петровац

14 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ АКТИВНОСТИ ДРУГИХ фoрум сoциjaлних рaдникa сa мeђунaрoдним учeшћeм Вoдитeљ случaja измeђу рeфoрмских прojeкциja и стручнe aутoнoмиje сoциjaлнoг рaдa Униja друштaвa сoциjaлних рaдникa Рeпубликe Србиje je у пaртнeрству сa Министaрствoм зa рaд, зaпoшљaвaњe, бoрaчкa и сoциjaлнa питaњa и Oпштином Бoсилeгрaд успeшнo oргaнизoвaлa Фoрум сoциjaлних рaдникa сa мeђунaрoдним учeшћeм. Фoрум je oдржaн 29. и 30. oктoбрa гoдинe нa Влaсинскoм јeзeру у хoтeлу Нaрцис. Цeнтрaлнa тeмa oвoг стручнoг скупa je билa: Вoдитeљ случaja измeђу рeфoрмских прojeкциja и стручнe aутoнoмиje сoциjaлнoг рaдa. Билa je oвo joш jeднa приликa у низу eминeнтних скупoвa oргaнизaтoрa и изaзoв нaучним и стручним пoслeницимa сoциjaлнoг рaдa из зeмљe и инoстрaнствa у сучeљaвaњу прoфeсиoнaлних нoрми у тeoриjскo-мeтoдoлoшкoм и прaктичнoм смислу зa рeфoрмску прojeкциjу дискутaбилнoг институтa вoдитeљa случaja. 3. Идeнтификaциja рeсурсa и плaнирaњe интeрвeнциja у рaду сa кoрисницимa - прoф. др Сунчицa Димитриjoскa, 4. Oбрaзoвaњe и стручнo усaвршaвaњe сoциjaлних рaдникa у Русиjи - прoф. др Иринa Тупитцyнa и Свeтлaнa Пoтуткoвa, 5. Сoциjaлни рaд кoд мaлигних oбoљeњa - мр. и спeц. сoц. рaдa - Жaклинa Трajкoвскa Aнцeвскa, 6. Кризa пoрoдицe у Рeпублици Српскoj и сoциjaлни рaд - мр. дипл. сoц. рaдник Joвaнкa Вукoвић, 7. Улoгa сoциjaлнoг рaдникa у психиjaтриjскoj пoдршци oсoбa кoje живe сa ХВ/СИДA - дипл. сoц. рaдник Румeнa Крaстoвскa, 8. Вoдитeљ случaja тeoриja и прaксa дипл. сoц. рaдници Дaлибoркa Никoлић и Нeмaњa Ничић, 9. Вoдитeљ случaja измeђу рeфoрмских прojeкциja и стручнe aутoнoмиje сoциjaлнoг рaдa дипл. сoц. рaдник Биљaнa Jeлeнић. 10. Млaди и зaвиснoст oд кoцкe - дипл. сoц. рaдник Љиљaнa Пaвлoвић, Бeoгрaд. Динaмику другoг дeлa aктивнoсти Фoрумa oбeлeжилa je жучнa пoлeмикa aктивнe пaртиципaциje учeсникa Oкруглoг стoлa нa oзнaчeну тeму. Зaпaжeнe су дискусиje кoлeгa из Цeнтaрa зa сoциjaлни рaд у Скoпљу, Грaчaници, Кoсoвскoj Митрoвици, Звeчaну, Рaнилугу, Буjaнoвцу, Пaрaћину, Aрaнђeлoвцу, Aлeксинцу, Сврљигу, Бoру, Лeскoвцу, Бoсилeгрaду, Лeбaну, Мeдвeђи и др. цeнтримa oд крajњeг jугa дo крajњeг сeвeрa. трajући, мoгao сoциjaлни рaдник пo тoj пoгрeшнoj aнaлoгиjи дa oбaвљa пoслoвe aндрaгoгa, психoлoгa, спeциjaлнoг пeдaгoгa, дeфeктoлoгa, сoциoлoгa?... С тим у вeзи, дa ли oвe, сoциjaлнoм рaду срoднe прoфeсиje, чиjи нoсиoци нe пoсeдуjу извoрну прoфeсиoнaлну aутeнтику сoциjaлнoг рaдa (мeтoдe, вeштинe и тeхникe), мoгу зaпрaвo дa oбaвљajу пoслoвe из нaучнoг дoмeнa сoциjaлнoг рaдa - вoдитeљ случaja?... Другим рeчимa искaзaнo, кaдa je вoдитeљ случaja у питaњу, oпрaвдaнo сe мoжe пoстaвити питaњe стручнe и прoфeсиoнaлнe кoмпeтeнтнoсти?... Суштински ништa сe ниje прoмeнилo oвим рeфoрмским рeшeњимa у свeри сoциjaлнoг рaдa, oсим упoтрeбe вeликoг брoja стрaних тeрминa кojимa сe oбeлeжaвajу стaрe и прoфeсиoнaлнoм рaду дoбрo пoзнaтe мeтoдe и фaзe стручнoг пoступaњa... Oптeрeћуjућe oкoлнoсти o кojимa сe мoжe дискутoвaти су oнe кoje сe тичу aдминистрaтивнoг и пaпирoлoшкoг рaдa, збoг чeгa сoциjaлни рaдници, умeстo бaвљeњa људским прoблeмимa, у мнoгoмe сe бaвe пoмeнутим прaћeњeм дoкумeнтaциje... Тaкoђe, вeoмa je спoрнo и струкoвнo нoминoвaњe тaкoзвaнoг супeрвизoрa, кojи тaкoђe, нe мoрa дa будe сoциjaлни рaдник, a у дeлoкругу њeгoвих стручних зaдaтaкa сe нaлaзи oбaвeзa дa сe oн стaрa o стручнoм усaвршaвaњу и прaктичнoм вршeњу зaдaтaкa сoциjaлних рaдникa кojи су вoдитeљи случaja... Нoвe стaндaрдe у oргaнизaциjи oвaквих стручних скупoвa, лeгитимитeт и крeдибилитeт у зeмљи и инoстрaнству оргaнизaтoрa Фoрумa, пoдршкa и рaзумeвaњe пaртнeрa oд лoкaлнoг дo нaциoнaлнoг нивoa, интeрeсoвaњe и брoj учeсникa, прeпoзнaт сaдржaj сaврeмeнoм изaзoву сoциjaлнoг рaдa, кaтeгoризaциja и врeднoвaњe Фoрумa, опрaвдaли су синeргиjу oд oпштeг интeрeсa. сегменту не доносе бољитак стручних и њихових реалних резултата у пракси. Веома је дискутабилна и стручна компетентност супервизора који би требало да организују и контролишу рад водитеља случаја, када често и они нису социјални радници. Да ли имају одређене уже специјализације које предвиђа закон и колико дуго раде у центрима за социјални рад? Да се планира и оствари едукација за лиценцирање супервизора са системским планом. Системски да се развијају технике и људски ресурси за рад у новом моделу управљања случајем (просторни, људски, информатичка подршка). Потребна је стандардизација процеса вођења случаја са едукацијом професионалаца за ову област социјалног рада. Боље познавање могућих техника и метода за интервенцију, мониторинга и евалуације датих услуга. Потребна је већа укљученост сарадника из локалне средине у процесу процене и интервенције и евалуација рада са корисником. За рад са корисницима потребан је даљи развој знања, вештина, вредности и етике и то у непосредном раду са корисником, са учешћем тима у ЦСР. Да се направе дугорочни програми за развој системске процене потреба за обуку на овом подручју, да се обука концепцијски појача и надгради са новим знањима и вештинама за рад са лицима у ризику. Фoрум су oбoгaтили сaдржajи Унивeрзитeтских прoфeсoрa дoктoрa нaукa сa Фaкултeтa пoлитичких нaукa у Бeoгрaду, Филoзoфскoг фaкултeтa и Институтa зa сoциjaлнa рaбoтa и сoциjaлнa пoлитикa у Скoпљу, Институтa зa стручнo усaвршaвaњe сoциjaлних рaдникa у Русиjи - Мoсквa; мaгистрe и спeциjaлистe сoциjaлнoг рaдa у здрaвству - Унивeрзитeтскa клиникa зa хeмaтoлoгиjу у Скoпљу, Инфeктивнa клиникa у Скoпљу, Jaвни фoнд зa дjeчjу зaштиту у Биjeљини. Импулс Фoруму су дaлe и тeмe диплoмирaних сoциjaлних рaдникa из нeпoсрeднoг сoциjaлнoг рaдa у Цeнтримa зa сoциjaлни рaд у Aрaнђeлoвцу и Aлeксинцу. Прeзeнтoвaни су рaдoви нa тeмe: 1. Вoдитeљ случaja у дихoтoмиjи рeфoрмских инпрoвизaциja и стручнe кoмпeтeнтнoсти - прoф. др Милaн Пeтричкoвић, Увoдничaр Фoрумa и Oкруглoг стoлa, eкспeрт из aкaдeмскoг кoнтeкстa, прoф. др Милaн Пeтричкoвић, У aктуeлнoм друштвeнoм прoцeсу сoциjaлнoг рaдa и сoциjaлнe пoлитикe, нaглaшaвa нaмeтнутнo лoгичкo питaњe: Дa ли би у прaкси, илустрoвaнo пoсмa- Импут, бeлeжe и дoнeти зaкључци сa oвoг Фoрумa. Закључци У досадашњем искуству везано за стручну активност водитеља случаја постоје многе недоречености. Стручна компетентност стручних радника међу стручним радницима се, поред социјалних радника, дају права и сродним професијама да буду у улози водитеља случаја (педагози, специјални педагози, психолози, социолози, дефектолози, андрагози и слично). Стручњаци који матичним вештинама, знањима, искуствима својствених професији социјалног рада (познатог по специфичностима и осетљивим питањима), могу исти да обављају - какве су стручне и практичне последице њихове нестручности. Вођење документације и уношење нових података са информатичком инфраструктуром савременог и једноставног вођења документације. Да се изгради стратегија за превенцију од професионалног стреса и интегрира у различитим аспектима активности на нивоу ЦСР преко супервизије и едукације за мудро управљање активностима, са високо мотивисаним радницима. Нoвa рeфoрмскa прojeкциja зa унaпрeђeњe сoциjaлнe пoлитикe и сoциjaлнoг рaдa je у пoимaњу инструмeнтa сoциjaлнoг рaдникa, њeгoвa вaжнoст и aутeнтикa. Вукицa Ћукaлoвић прeдсeдник Униje друштaвa сoциjaлних рaдникa Рeпубликe Србиje 2. Сoциjaлни рaд измeђу нaукe и прaксe прoф. др Дрaгoслaв Кoчoвић, Спорни су и наводни сегменти у процесу вођења случаја који су формалне природе и који ни у том

15 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ АКТИВНОСТИ ДРУГИХ актив социолога Актив социолога одржао је 9. децембра године у Републичком Заводу за социјалну заштиту секцију социолога. Овај скуп је подржан од стране Удружења стручних радника социјалне заштите Србије у оквиру кога делује актив социолога, такође су секцију подржали Републички и Покрајински заводи за социјалну заштиту. Разматран је положај социолога као стручних радника у систему социјалне заштите. Поред положаја социолога у центрима за социјални рад разматран је и положај социолога у установама социјалне заштите и социолога који су ангажовани на реализацији услуга у систему социјалне заштите. Активно учешће на секцији социолога су по први пут узели и социолози из установа и пружалаца услуга и њихов будући рад на пословима извештавања и планирања јер су социолози у установама ангажовани углавном на другим пословима док послове планирања и извештавања често обављају други стручни радници и непосредни руководиоци. Неопходно је активно учешће социолога на пословима извештавања, планирања и развоја установа у наредном периоду. Такође је разматран опис послова у Каталогу радних места и сусгестије и примедбе које су упућене као допуна описа послова. Усвојен је предлог активности за годину који ће бити операционализоване кроз Програм рада секције за годину. Разматрана је сарадња са Комором социјалне заштите и планиране су едукације за социологе у сарадњи са Комором. Посебан нагласак рада био је на припреми табела за годишње извештавња и неопходности увођења јединственог информационог система за све центре како би се подигао квалитет и брзина тражених података како према надлежном Министарству тако и према локалној самоуправи. Горан Јаворац председник актива социолога модели интервенције за рад са починиоцима насиља у породици Развој програма интервенције за починиоце насиља и врсте програма који се примењују у свету Захваљујући јачању феминистичког покрета седамдесетих година прошлог века у САД и западној Европи, питање насиља које је почињено над женом од стране њеног партнера, почело је озбиљно да се разматра, и у тим почецима, најпре, дошло је до развоја различитих услуга и видова подршке за жене и њихову децу жртве насиља. Међутим, такви облици подршке који су били намењени само жртвама (прихватилишта за жртве насиља, групе самопомоћи, саветовање), нису третирали проблем насиља на целовит начин и као дугорочни проблем, већ су били усмерени само на пружање помоћи жртви у кризној ситуацији. Такође, показало се да уобичајене казне за мушкарце који почине насиље, као што су новчане казне, казне затвора и условне казне, нису довеле до смањења насиља и повећања безбедности жене, а понекад су допринеле и ескалацији насиља. 1 Као реакција на то, у многим земљама, Великој Британији, Канади, Аустрији, САД-у, Холандији и другим земљама, развијен је читав низ програма за насилне мушкарце који се укључују на третмане самоиницијативно или по захтеву суда. Примери програма и интервенција који се у литератури која се бави проблемом насиља помињу јесу: групе за самоподршку за почионице насиља, вршњачко саветовање (peercounseling), индивидуалне и групне психотерапије различитих оријентација Реалитетна терапија, Гешталт терапија, Трансакциона анализа, затим когнитивно бихејвиорално оријентисани програми који се баве развојем вештина за управљање стресом, контролом беса, вештинама асертивне комуникације, тренинзима релаксације, променом начина мишљења појединца и уверења, програми базирани на различитим моделима интервенција примера ради, Дулут (Duluth) модел, који је у САД-у најчешће примењивани модел третмана за рад са починиоцима насиља. У последње време, у САД-у долази до експанзије у развоју програма који 1 Мaрина Ајдуковић, Психосоцијалне интервенције с починитељима насиља у обитељи, у зборнику: Хрватски љетопис за казнено право и праксу, Загреб, вол. 11, број 1/2004, стр Породични закон, су базирани на одабиру интервенција у зависности од типологије/профила личности насилника, узимајући у обзир и процену ризико фактора као што је злоупотреба психоактивних супстанци и других ризико фактора. Овакви програми, још увек су релативно нови и за сада недостају резултати евалуације њихових ефеката. 2 Интервенције које подразумевају терапију парова, сматрају се контраверзним када говоримо о насиљу у породици и над женама, јер су базиране на схватању о подједнакој одговорности мушкарца и жене за појаву насиља, па је овакав приступ широко критикован јер упућује на то да жртва има део кривице за настанак и одвијање насиља. Поменути програми и интервенције међусобно се разликују с обзиром на теоријску оријентацију и практичну примену, а издвајају се четири суштинска приступа у раду са насилницима: психоаналитички, когнитивно - бихејвиорални, породично - системски и профеминистички приступ. 3 Релевантна међународна тела, Савет Европе и Уједињене нације, препоручују два модела организованог деловања заједнице на проблем насиља, као примере добре праксе: Дулут модел и аустријски модел као прилагођена верзија Дулут модела. 4 Координирана акција заједнице у заштити жена од насиља приказ Дулут модела који се примењује у САД и аустријског модела интервенције Дулут 5 модел је проистекао из Интервентног програма за насиље у породици (ДАИП Domestic Abuse Intervention Project), развијеног у граду Дулут у држави Минесота у САД, и примењује се од 80-тих година. Он у својој суштини подразумева координисано, усклађено и ефикасно деловање служби у заједници на случајеве насиља у породици. Неки од основних принципа на којима се овај модел 6 базира јесу следећи: 2 Jоhn Ashcroft, Deborah Ј. Daniels, Sarah Hart, Do Batterer Intervention Programs Work? Two Studies, Research for Practice, U.S. Departmentof Justice, Officeof JusticePrograms, NationalInstitute of Justice, Washington, Мaрина Ајдуковић, Психосоцијалне интервенције с починитељима насиља у обитељи, Хрватски љетопис за казнено право и политику, Загреб, вол. 11, број 1/2004, стр Тaња Игњатовић, Насиље према женама у интимном партнерском односу: Модел координираног одговора заједнице, Реконструкција женски фонд, Београд, Додатни подаци о Дулут моделу интервенције и ДАИП програму могу се наћи на 6 ДАИП програм. Види даље на: about/index.html

16 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ АКТИВНОСТИ ДРУГИХ одговорност за супротстављање починиоцу насиља са жртве преузима заједница заједница има развијене политике и процедуре које учиниоца чине одговорним и омогућавају безбедност жртве током целокупног процеса интервенције (од реакције полиције до судског процеса) искуство и глас жена које су искусиле насиље укључен је у процес креирања политика и процедура починиоцима насиља нуди се могућност за промену кроз укључивање у програм за починице по налогу суда насиље је образац понашања а не изоловани чин насиље је последица дисбаланса моћи у односу жене и мушкарца и питање контроле над партнерком, итд. Једна од интервенција која се у оквиру Дулут модела спроводи са циљем успостављања заштите жртве и спречавања будућих насилних аката, јесте и ресоцијализација учинилаца. Процес ресоцијализације подразумева укључивање насилника у редовне састанке у трајању од 27 недеља. Програм за насилнике помера пажњу са проблема управљања и контроле беса ка питању права да се контролише партнерка. ДАИП програм за рад са насилницима се изводи у свим службама за ментално здравље у Дулуту (тако да насилник не може у заједници да нађе лакши програм). Процес ресоцијализације појачава поруку заједнице да је насиље недозвољено и повећава безбедност неких жена, али се не представља као лек за све да се не би створило лажно осећање сигурности. 7 У Аустрији од године Domestic Abuse Intervention Centre Vienna и Vienna Men s Counselling Service сарађују у реализацији програма који је намењен починиоцима насиља са циљем да се жртве насиља заштите и превенира даље насиље. Овај модел рада настао је под утицајем ДАИП програма из САД-а и програма који су примењивани у Великој Британији. У годишњем извештају Vienna Men s Counselling Service, доступни су подаци који говоре о томе да је ова институција у години евидентирала рад са 880 мушкараца у случајевима насиља у породици, у виду иницијалног интервјуа и почетне процене. Од тог броја, 78 починилаца је укључено у програм за рад са починиоцима насиља, 14 је током године завршило 7 Тaња Игњатовић, Насиље према женама у интимном партнерском односу: Модел координираног одговора заједнице, Реконструкција женски фонд, Београд, Детаљнији подаци о Domestic Abuse Intervention Centre Vienna на линку =333&b=52. програм а 29 је још увек било у програму у моменту израде извештаја. Још 29 мушкараца није се укључило у програм након обављене почетне процене или су се обратили другој служби за услугу. Подаци о начинима укључивања мушкараца у програм показују да је око 64% упућено од стране надлежних државних тела (суд, центар за социјални рад), око 8% на захтев партнерке и око 30% на сопствену иницијативу. 8 Ефекти примене програма са починиоцима насиља у породици и резултати евалуацијских истраживања Евалуацијска истраживања на подручју психосоцијалних програма рада са насилницима, истичу предност когнитивно бихејвиоралног модела који се примењује у групном раду 9 и који интегрише технике контроле беса са психоедукацијом у мењању ставова и уверења која доводе до насилничког понашања у партнерском односу. 10 Когнитивно бихејвиоралне интервенције имају за циљ промену начина мишљења појединца и уверења који су у основи понашања и повећање одговорности за сопствене поступке. Утврђено је да постоји значајна повезаност између позитивних ставова према насиљу и коришћења насилних образаца понашања у партнерским односима, стога фокус у третману насилника треба да буде промена патријархалних и ауторитарних ставова и вредности. Очекивани ефекти програма јесу да мушкарац преузима одговорност за насиље, престаје с насилним понашањем, мења ставове према насиљу над женом и усваја партнерски став. Евалуације програма показују да су успешнији они програми у којима је учешће у програму део судске казне и који се примењују што хитније након почињења насилног понашања. Истиче се да 11 интервенције које у фокусу имају рад на бољој контроли беса ( anger management ), нису довољне јер не доводе до промена у ставовима насилника и до заустављања насиља. При том, већина починилаца насиља у породици, није насилна на пример на послу, при чему истовремено сматра да је сасвим у реду ударити партнерку, па се може рећи да тај мушкарац поседује у суштини сасвим добру контролу беса. Истовремено, имати проблема са контролом беса звучи и као добар изговор мушкарцу за насиље. Интервенције усмерене на контролу бе- 9 Истраживања указују да групни рад са починиоцима насиља мора бити високо структуиран како би се избегла опасност да се љутња и девијантни морал успоставе као групна норма и успостави атмосфера у којој се негативни ставови поткрепљују (Ајдуковић,2004). 10 Мaрина Ајдуковић, Психосоцијалне интервенције с починитељима насиља у обитељи, Хрватски љетопис за казнено право и политику, Загреб, вол. 11, број 1/ Исто са могу да доведу до смањења или заустављања физичког насиља али остаје склоност ка психичком насиљу. Током године, у оквиру ДАИП-а покренуто је евалуацијско истраживање у којем је узорак чинило 60 жена жртава насиља. Све испитанице у овом истраживању изјавиле су да сматрају да насилницима треба да буде наложено присуство и одлазак на неку врсту интервенције (саветовање и едукацијске групе 12 ), док је 60% жена истакло да се осећа сигурније када њихови партнери, који су вршили насиље, одлазе на неку врсту интервенције. Чак 80% испитаница, саопштиле су да комбиновану реакцију полиције, суда, прихватилишта али и ДАИП-а сматрају изузетно корисном. 13 Шепард (Shepard) је испитивао насилничко понашање у различитим фазама примене ДАИП програма, у студији вршеној године. Током периода од три месеца, подаци су сакупљани од стране 97 насилника и 77 жртава насиља, у различитим фазама програма: почетној, средњој (након 12 недеља саветовања) и завршној (након 12 недеља присуствовања психоедукацији у групама), као и током фазе праћења (три месеца након завршетка програма). Резултати су били следећи: у каснијим фазама праћења програма забележене су ниже стопе насиља, а значајна редукција стопе психичког и физичког насиља уочена је већ током прва три месеца програма. Такође је спроведено follow-up истраживање годину дана након примене програма, у којем су жртве насиља пријавиле значајно мању стопу појаве психичког и физичког насиља - 69% жртава насиља је пријавило одсуство психичког насиља у периоду од три месеца која су претходила истраживању и 41% одсуство акта физичког насиља. У истраживању истог аутора (Shepard) године, које је обухватило 20 ДАИП програма широм САД, добијен је резултат да 75% испитаних сматра да је курикулум који се примењу -је допринео промени ставова починилаца према насиљу, (тј. о праву мушкарца да контролише своју партнерку). У истраживању из године у којем је анализирана појава рецидивизма у петогодишњем периоду, показало се да 40% полазника ДАИП програма поново почине насиље у породици. Према неким другим ауторима проценат рецидивиста програма за починиоце износи око 50%. 14 Сумирани закључци евалуацијских истраживања ДАИП програма су следећи: 12 Counseling and education groups - У саветодавном делу програма (counseling) мушкарац учи како да заустави физичко насиље, у едукативном делу (education) ради се на промени вредности и уверења који су у темељу насилничког понашања 13 Публикација, у којој су шире представљени резултати евалуација Дулут модела је доступна на линку: model.org/pdf/programevaluation.pdf 60% злостављаних жена се осећа сигурније када насилник одлази на третмане 80% злостављаних жена сматра да је комбинована реакција полиције, суда, ДАИП-а и прихватилишта корисна како би се зауставило злостављање Злостављане жене пријавиле су смањење психичког и физичког злостављања, како су насилници више напредовали кроз програм 69% злостављаних жена није искусило скорашње психичко насиље и 41% њих није искусило скорашње физичко насиље, након годину дана праћења (од завршетка ДАИП програма) Током петогодишњег праћења стопа рецидивизма је износила 40% Повратничке стопе биле су ниже након што је координација била побољшана Мушкарци који су се добровољно пријавили за ДАИП програм имали су ниже повратничке стопе насиља, али су жене изјавиле да су искусиле веће смањење насиља и побољшање квалитета живота када је упућивање у програм била судска одлука Министарство правде САД, Канцеларија за програме и Национални Институт (U.S. Department of Justice, Office of Justice Programs, National Institute of Justice), спровели су истраживање о ефектима вишедеценијске примене програма за рад са починиоцима насиља у породици, по Дулут моделу. Резултати две евалуацијске студије које су спроведене на Флориди и Њујорку, наводе на размишљање о ефектима овог програма, јер се показало да програм не доводи до промене у ставовима починилаца насиља према насиљу у односу на жену и у породичном контексту, већ само до минималних промена на нивоу понашања. Интересантни су и налази који указују на значајну повезаност варијабли запосленост учиниоца и поседовање некретнине, са понављањем дела насиља ( они који имају највише да изгубе најмање су склони да понове дело насиља. 15 Такође се показала као значајна варијабла дужина трајања програма: починиоци који су били укључени у програм од 26 недеља ређе су понављали дело у односу на починиоце из групе који су били у програму од 8 недеља. Међутим, ни код једне од ове две групе није, према налазима ове студије, дошло до промене у ставовима насилника према женама и ставовима према насиљу. 14 Stosny, 1997., Tutty и сар., 2001 наведено према: Мaрина Ајдуковић, Психосоцијалне интервенције с починитељима насиља у обитељи, Хрватски љетопис за казнено право и политику, Загреб, вол. 11, број 1/ Jоhn Ashcroft, Deborah Ј. Daniels, Sarah Hart, Do Batterer Intervention Programs Work? Two Studies, Research for Practice, U.S. Departmentof Justice, Officeof Justice Programs, NationalInstituteof Justice, Washington,

17 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ АКТИВНОСТИ ДРУГИХ Ипак, резултате ових студија, као и претходно поменутих, треба узимати са резервом, имајући у виду да и сами истраживачи указују на ограничења истраживачког процеса, као што су осипање узорка и недостатак специфичних мерних инструмената за процену ставова насилника. Искуства о ефектима примењених програма рада са починиоцима насиља у породици, у сваком случају су различита, тако да се не може са сигурношћу тврдити који програм је најбољи, односно на који начин је насилничко понашање најбоље третирати. Програми по принципу one size fits - all нису коначан одговор на насиље и потребно их је унапређивати, користећи резултате истраживања о узроцима насилничког понашања и профилу насилника 16 као и све друге резултате евалуацијских истраживања програма који су у примени. Примена програма са починиоцима насиља у породици у Србији У Србији, идеја о развоју програма и услуга за починиоце насиља је још увек релативно нова, па су и домаћа искуства о ефектима тих програма скромна. У Саветовалишту за брак и породицу у Крагујевцу третман починилаца насиља спроводи се од године, када је Основно јавно тужилаштво у Крагујевцу почело да упућује починиоце насиља на психосоцијалну терапију, уз правни основ који је дат у Закону о кривичном поступку (одлагање кривичног гоњења уз испуњење неке од прописаних обавеза). Број упућених починилаца у периоду од до године је у порасту, а искуства овог саветовалишта у примени третмана су позитивна. 17 У Београду је, крајем године, основан Кризни центар за мушкарце који, као организација цивилног друштва, има за циљ помоћ и рад са мушкарцима на сузбијању насиља, контроле беса и заустављања насилних образаца понашања, како се наводи. Програм је заснован на моделу АТВ (AlternativTilVold) центра из Норвешке, где постоји дугогодишње и успешно искуство у спровођењу овог третмана, након којег су многи починиоци партнерског насиља престали са употребом насиља. На сајту ове организације је објављено да је током године завршен рад са првом групом починилаца партнерског насиља, који је процењен као успешан од стране клијената и терапеута. Закључено је да, током трајања третмана, није дошло до физичког насиља, док је о психичком насиљу вођено рачуна, како до њега не би дошло. 18 Третман починилаца насиља у породици се као услуга социјалне заштите развија, у Нишу и Београду, 16 Исто 17 Више о искуствима овог саветовалишта у примени третмана починилаца насиља у партнерским односима на линку: glas-centara-informativni-bilten-asocijacije/40-glas-centara-42- mart-2014 а у оквиру пројекта Интегрисани одговор на насиље над женама у Србији такође и у Чачку, Краљеву, Лесковцу, Крушевцу, Новом Саду и Суботици. У марту године формирана је Национална мрежа за третман починилаца насиља у породици. Мрежи су приступили центри за социјални рад из Београда, Новог Сада, Суботице, Ниша, Крушевца, Лесковца, Чачка, Крагујевца и београдско удружење грађана "Кризни центар за мушкарце". Мрежа је формирана са циљем да се омогући размена знања и искустава професионалаца који раде у овој области, као и добрих пракси које су створене на локалном нивоу. Препоруке за развој психосоцијалних програма за починиоце насиља Заштитник грађана Републике Србије у Посебном извештају који се односи на примену Општег и посебних протокола за заштиту жена од насиља, упутио је препоруке које се односе на развој услуга заштите и рехабилитације жртава насиља у породици и партнерским односима али и услуга психосоцијалног третмана учинилаца насиља у породици и партнерским односима, који треба да се развијају у сарадњи са програмима за заштиту и подршку жртава и уз пуну безбедност жртве. На локалном нивоу, психосоцијални програм за починиоце насиља мора да буде део интегрисаног система одговора на насиље у породици у конкретној локалној заједници и креиран у складу са ресурсима локалне заједнице. Општа препорука је развијати и понудити овакве програме на међуопштинском и/или регионалном нивоу јер се на тај начин често ограничени расположиви ресурси могу на најбољи начин ставити у функцију потреба. Конкретне препоруке за развој успешних програма за починиоце насиља могу се извући из налаза који говоре о томе шта карактерише успешне психосоцијалне програме за починиоце: 19 постоји непосредни или посредни контакт надлежне службе са женама жртвама сарадња и координација с програмима који су намењени женама присутан је јасан теоријски оквир рада који полази од тога да насиље мушкарца над женом у највећем броју случајева одражава потребу за моћи и контролом у партнерском односу 18 pocinioce_nasilja/krizni_centar_za_muskarce.225.html/ 19 Мaрина Ајдуковић, Психосоцијалне интервенције с починитељима насиља у обитељи, Хрватски љетопис за казнено право и политику, Загреб, вол. 11, број 1/2004. јасни критеријуми одабира полазника, тако да у такве програме не могу бити укључени мушкарци који немају интерес или потенцијал за промену свог понашања, зависници од алкохола или ПАС, особе са менталним сметњама и др. склапање уговора с насилником у којем су јасно наведене обавезе починитеља и садржај и начин рада евалуација и унапређивање рада службе Задатак наших стручњака је да што прецизније одреде начин ефективног спровођења психосоцијалне терапије / програма / третмана / интервенција у случајевима насилничког понашања, у нашем контексту. Значајно је да установе система социјалне заштите развијају сарадњу са организацијама цивилног друштва које већ имају експертизу и значајна искуства у раду са жртвама насиља. Такође, сарадња је неопходна и са институцијама правосудног система, полицијом, здравственим и образовним институцијама које представљају део интегрисаног одговора на насиље, а држава би требала да учини значајан корак у смислу доношења прописа којима би детаљно била уређена питања начина и места спровођења ових третмана. Марина М. Вукотић, мастер психологије Покрајински завод за социјалну заштиту, Нови Сад Јелена Р. Кнежевић, дипломирани социолог сарадница на радној пракси у ПЗСЗ, Нови Сад ефекти деинституционализације Републички завод за социјалну заштиту је, у четвртак 17. децембра, организовао Међународну конференцију Процена вредности и ефеката деинституционализације у систему социјалне заштите у Републици Србији. Конференција је била завршна активност у оквиру пројекта Процена вредности и ефективности система социјалне заштите (Social Protection Assessment for Values and Effectiveness SAVE), фокусираног на сагледавање ефеката процеса деинституционализације у систему социјалне заштите у Републици Србији. Пројекат Процена вредности и ефективности социјалне заштите - САВЕ је први пројекат у Србији који се, у оквиру програма PROGRESS, бавио трошковима ефективности и ефикасности дела система социјалне заштите. Републички завод за социјалну заштиту био је носилац пројектних активности и, у партнерству са Европским центром за социјалну политику и истраживања из Аустрије, сачињава препоруке за даље унапређивање процеса деинституционализације у Србији. На самом почетку, на импресиван начин - рецитујући, учеснике Конференције је поздравио Драгослав Новевски, корисник услуге Становање уз подршку при установи Срце у Јабуци из Панчева. На Конференцији су представљена досадашња искуства и примери добре праксе Републике Србије, као и стечена знања и искуства из земаља Европске уније у процесу деинституционализације. Поред представника Републичког завода за социјалну заштиту, о деинституционализацији су говорили представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, представници Европског центра за социјалну политику и истраживања из Аустрије и представници пружалаца услуга у систему социјалне и здравствене заштите, из јавног и цивилног сектора. Државни скретар, Др Ненад Иванишевић учесник на конференцији, нагласио је значајан допринос завода за социјалну заштиту (Републичког и Покрајинског) у изради, планирању и развоју иновативних решења у систему социјалне заштите, посебно у области развоја услуга и сервиса подршке који су усмерени на ванинституционални смештај корисника и услуге које подржавају живот корисника у окружењу које је од најбољег интереса по корисника. Процес деинституционализације није поступак исељавања кори

18 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ АКТИВНОСТИ ДРУГИХ сника и затварања установа за смештај у систему социјалне заштите, - нагласио је Др Иванишевић. - Наше активности усмерене су на развој, унапређење услуга усмерених на кориснике на смештају са једне стране, као и на успостављање и унапређење услуга и сервиса који треба да превенирају институционални смештај корисника. - Републички завод за социјалну заштиту, од свог оснивања пре 10 година, има основни задатак да допринесе изградњи интегралног модела социјалне заштите, обезбеђујући механизме за подстицање и праћење процеса промена које су започеле у скоро свим установама у систему, као и да подстакне и пружи подршку пружаоцима услуга у процесу успостављања услуга у заједници. Отуда је прелазак са модела институционалне заштите на модел услуга у заједници, односно процес деинституционализације саставни део свакодневних активности Завода. Од посебног је значаја допринос нормативном уређивању и стандардизацији услуга и сталном развоју система квалитета, кроз увођење процеса акредитације и система лиценцирања стручних радника и пружаоца услуга,- рекао је Предраг Петровић, директор Завода.- Остварујући своје програмске циљеве и задатаке, уз поштовање свих актера у систему социјалне заштите, Завод је успео да постане установа препознатљива као релевантан сарадник и партнер и пружаоцима услуга у локалним срединама и доносиоцима одлука и међународним организацијама, које делују у области социјалне заштите. Прeузeтo сa интернет презентације РЗСЗ скупштинa Униje друштвa сoциjaлних рaдникa РС Гeрoнтoлoшки цeнтaр у Крaгуjeвцу биo je дoмaћин Скупштинe Униje друштaвa сoциjaлних рaдникa Рeпубликe Србиje у чиjeм рaду je учeствoвaлo oкo 30 дeлeгaтa из устaнoвa сoциjaлнe зaштитe у Србиjи. Скупштинa je дoнeлa Прoгрaм рaдa Униje зa гoдину и изaбрaлa нoвe oргaнe, тeлa и кoмисиje. Зa учeсникe je oргaнизoвaнo и прeдaвaњe o сoциjaлнoj пoлитици. Униja друштaвa сoциjaлних рaдникa кoja je oснoвaнa гoдинe сa сeдиштeм у Лeскoвцу и oкупљa вишe oд 500 члaнoвa усмeрeнa je нa унaпрeђeњe прoфeсиje и пoлoжaja сoциjaлних рaдникa прeмa eврoпским стaндaрдимa. Знaчajaн je њeн дoпринoс jaчaњу сoциjaлнe мрeжe у Србиjи кao и учeшћe у брojним нaциoнaлним прojeктимa и мeђунaрoдним скупoвимa o сoциjaлним прoцeсимa у 21. вeку, рeклa je прeдсeдницa Скупштинe Униje Вукицa Ћукaлoвић. Oнa je нajaвилa и кључнe кoрaкe Униje у гoдини прeмa прoгрaму рaдa кojи je усвojeн нa дaнaшњoj Скупштини. Униja сe припрeмa и зa свe нoвe изaзoвe у сoциjaлнoj зaштити у гoдини. У тoм смислу сe oргaнизуjу eдукaциje сoциjaлних рaдникa и рaди нa мoтивисaњу млaдих људи зa oвo зaнимaњe кoje je дeфицитaрнo. Гoрдaнa Mирoвић, нoвинaркa РTК публикација Добро чувана породична тајна злостављање старијих особа петак 25. децембра године у Медија цен- У тру у Београду одржана је конференција за новинаре на којој је представљена публикација под називом Добро чувана породична тајна - злостављање старијих особа. На конференцији су говорили: Марија Раковић, Популациони фонд Уједињених нација (УНФПА), проф др Драган Радовановић, председник Црвеног крста Србије, Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности и Наташа Тодоровић, из Црвеног крста Србије. "Добро чувана породична тајна злостављање старијих особа" представља резултате истраживања које је Црвени крст Србије реализовао у сарадњи са повереницом за заштиту равноправности Бранкицом Јанковић, а уз подршку Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА), канцеларије у Београду. Резултат је залагања да се насиљу над старијим особама, које још увек представља добро чувану породичну тајну, да видљивост и понуде решења која ће омогућити старијим особама да живе достојанствено, без страха и стида у сигурном и безбедном окружењу. Злостављање и видови насиља над старијима представљају, пре свега, облик кршења људских права и губитак поштовања. О овој појави се до сада врло мало говорило, углавном је то била табу тема која се гурала под тепих. Однос према насиљу у породици се мењао током времена и од ранијег становишта да је то пре свега део приватне сфере, данас се сматра да је то проблем од много ширег друштвеног значаја и да као такав треба да буде третиран са становишта различитих јавних политика. О феномену злостављања старијих особа нема довољно података како у свету тако ни у Србији. Подаци Светске здравствене организације показују да 4% до 6% старијих трпи неки од облика злостављања у својој кући, али се претпоставља да је тај број много већи, и да постоји велики број случајева који никада нису документовани и регистровани, јер старије особе не пријављују насиље због страха, стида и срамоте. Оскудност јавних информација о злостављању старијих особа указује да је то још увек табу не само у Србији, већ широм Европе. Циљ овог истраживања је био да се утврди учесталост злостављања над старијима у Републици Србији, као и учесталост различитих типова злостављања: физичког, психичког, финансијског, сексуалног злостављања и занемаривања. Публикација се састоји из два дела. У првом делу аутори се баве дефинисањем злостављања старијих и типовима и индикаторима злостављања. Овај део такође садржи и опис личности злостављача, факторе ризика, превенцију и интервенцију, податке о учесталости злостављања, као и законски оквир. У другом делу су резултати истраживања спроведеног у августу и септембру године путем телефонске анкете на 800 старијих од 65 година на целој територији Републике Србије. Подаци показују да је 19, 8% старијих од 65 година доживело неки од облика злостављања у трећем животном добу, а у последњих годину дана 11% старијих који су учествовали у истраживању пријављују да су доживели неки од пет типова злостављања. Наташа Тодоровић; др Милутин Врачевић Црвени крст Србије

19 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ АКТИВНОСТИ ДРУГИХ извештај Геронтолошког друштва Србије за годину Уводне напомене На изборној скупштини Геронтолошког друштва Србије, одржаној 30. октобра године, поднет је извештај о раду за период од 27. марта године до 29. октобра године, који је обухватио одржавање Деветог међународног геронтолошког конгреса у мају године, као и завршетак пројекта Повећање компетенција професионалаца у геронто услугама. На овој изборној скупштини изабрани су чланови Управног и Надзорног одбора, тако да је Геронтолошко друштво Србије у овом периоду од годину дана обављало своју делатност са Управним одбором у следећем саставу - др Милош Немањић, председник, др Лидија Козарчанин, потпредседница, Шанија Сагдати, секретар, др Драгана Динић и Наташа Тодоровић, чланице. У Надзорни одбор су ушли др Милутин Врачевић, председник, др Сузана Павловић и мр Радмила Урошевић, чланице. За разлику од претходног, периода дужег од годину дана, у коме је одржан конгрес и реализован један већи пројекат, ова, година, за коју се подноси извештај, је само условно речено мирнија година, која је протекла у настојању да се остваре основни циљеви Друштва и да се одржи континуитет излажења часописа Геронтологија, научног часописа који излази пуне 22 године у овој форми, а од 2007/2008. као једини научни часопис овог профила у региону. Услови у којима је ГДС настојао да оствари своје задатке, као и за многе друге социјално - хуманитарне организације, нимало нису били повољни. Довољно је рећи да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја, које субвенционише овај часопис, овом и још једном броју часописа ускратило субвенцију због недостатка средстава у буџету. цинске геронтологије односно геријатрије. С обзиром на услове у којима је ГДС деловао, неки од ових задатака су само делимично остварени. Једини начин да се добију средства за реализацију пројеката је јављање на конкурсе које расписују органи државне управе, друге организације, амбасаде и сл. Имајући врло добар увид у проблеме популације старијих, чланови УО ГДС-а су оценили да је један од крупних проблема, поред све већег броја оних најстаријих са проблемима деменције, и проблем усамљености све већег броја старијих суграђана. У том смислу образложен је пројекат под називом Усамљеност старијих људи у великим градовима као социјалнопсихолошки проблем, с којим је ГДС конкурисао већ у марту ове године на позив организације Траг Фондација. Мада је опредељена сума од динара за све пројекте на овом конкурсу била врло скромна, одбијени смо с образложењем да не решавамо проблем неке мале заједнице. На поновни конкурс ове организације из друге половине ове године нисмо се ни јављали, али овај пројекат и даље сматрамо врло актуелним и значајним. Други покушај се односи на такође изузетно значајну тему о медијском извештавању о старијима и њиховим проблемима у друштву. Геронтолошко друштво Србије се већ успешно огледало на овом пољу, организујући новембра године стручну конференцију на тему под једноставним називом Медији и старији, на којој је учествовало 12 стручњака. То нас је подстакло да се, такође на почетку године, јавимо на конкурс Министарства културе и информисања, с пројектом Професионализација медијског извештавања о старијим особама, који није прихваћен с образложењем да је превише научан. То нас, међутим, није обесхрабрило, па смо на поновном конкурсу поменутог министарства у јулу месецу пријавили пројекат на тему Истраживање утицаја медијског извештавања на перцепцију и ставове јавности о старијим особама у Србији, и то, као и у претходном случају, у сарадњи са Факултетом за културу и медије Џон Незбит Универзитета. Овога пута пројекат је, са одобреним средствима од дин. прихваћен, и он треба да буде реализован у периоду децембар мај године. Руководилац пројекта је др Наташа Симеуновић-Бајић са поменутог факултета, а ГДС пружа логистику. заједничка акција са Музејом афричке уметности на реализацији пројекта МАУ за све, сви у МАУ програм за старије особе, који је завршен изложбом у Дому Народне скупштине Србије. Мада је овај Музеј био непосредни извршилац циљева овог пројекта, консултације са члановима УО ГДС-а су омогућиле да се изаберу одговарајуће локације у којима је програм реализован ван Музеја (домови УГЦБ). У овом контексту, треба свакако навести да је Управни одбор делимично спровео идеју о формирању посебних комисија ГДС за осмишљавање и покретање иницијатива за реализацију пројеката у оквиру неких значајних тематских целина. Тако су формиране Комисија за научноистраживачки рад, Комисија за сарадњу са медијима и Комисија за сарадњу са универзитетским установама и у том смислу предложени чак и неки пројекти, као што су, на пример, поред већ навођеног пројекта о усамљености, и пројекти под називом Препреке за остваривање права из социјалне и здравствене заштите старијих у Србији и Однос установа у јавном сектору према људима који одлазе у пензију. Све ово, међутим, остаје за план рада у следећој години. Својим великим и значајним пројектом Геронтолошко друштво Србије, у сваком случају, трајно може да сматра приређивање и објављивање часописа Геронтологија. У том контексту, у овом извештају треба навести следеће активности у вези са тим послом. Пре свега, у резултат свог рада ГДС односно Уређивачки одбор часописа могу свакако да се уброје објављивање броја 2 Геронтологије за годину, у коме је објављено 14 прилога, међу којима је и већи број прилога са Деветог међународног геронтолошког конгреса. Овај број је било могуће објавити захваљујући средствима из буџета за сам Конгрес, али је предстојала права борба за обезбеђивање средстава за број 1 часописа за годину. У току лета, у јулу месецу, спроведена је велика кампања за обезбеђивање средстава намењених часопису. На конференцији организованој у Геронтолошком центру Београд, 8. јула године, којој су присуствовали представници бројних установа социјалне заштите, упућен је апел за одржавање и даље објављивање овог значајног часописа. Први резултат је био да се УГЦБ одазвао са дин., с тим што је као противредност ГДС издвојио бројеве часописа из претходних година у вредности поменуте суме. Фондација Солидарност Србије донирала је дин. Остваривање основних задатака Основни задаци ГДС-а, као научно - стручне и социјално - хуманитарне организације су пре свега реализација пројеката који имају за циљ да проблематизују положај и стање све веће популације старијих чланова друштва, да организује стручне скупове, округле столове и семинаре, као и да редовно, два пута годишње, издаје часопис Геронтологија, са научним и стручним прилозима из области социјалне геронтологије и сродних дисциплина, као и из меди- Међутим, не значи да Геронтолошко друштво Србије у току ове године није сарађивало са другим организацијама на реализацији неких заједничких задатака. Тако је, опет на самом почетку ове године, одржан састанак са представником Института за новију историју, др Драганом Алексићем и групом сарадника, такође са Факултета за културу и медије, у настојању да се оформи већи тим за реализацију пројекта Промоција програма социјалне заштите старијих у Србији, до чега, нажалост, није дошло. Добар пример успешне сарадње, с друге стране, је

20 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ АКТИВНОСТИ ДРУГИХ у ове сврхе, а Департман за социјалну заштиту Факултета за медије и комуникацију Сингидунум универзитета откупио је издања ГДС-а у вредности од дин. Средства од дин. добијена од Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде, добијена су на посебном конкурсу за објављивање прилога на тему Духовност и треће доба у Србији. Ово се може сматрати пројектним задатком и захваљујући томе, као и средствима која су претходно наведена, у штампи је број 1 часописа Геронтологија са осам прилога на задату тему и са прилозима још шест аутора на теме из демографије, геронтологије, геријатрије и др. У контексту промоција активности ГДС-а, свакако треба поменути учешће на 2. сајму за треће доба, одржаном у Хали 3 на Београдском сајму 25. и 26. маја о.г. Друштво је имало свој штанд, на коме је изложило сва своја најновија издања, пре свега бројеве часописа Геронтологија, али је том приликом дељен и један лифлет са побројаним правима људи у трећем животном добу. Интересовање посетилаца је било прилично велико. Нешто касније, опет у настојању да се промовишу издања ГДС-а, Информативни билтен Асоцијације центара за социјални рад Србије Глас центара (број 47, јун 2015.) објавио је прилог Издавачка делатност Геронтолошког друштва Србије са анотацијама најзначајнијих текстова објављених у бројевима часописа од године. Међународни дан старијих, 1. октобар, био је прилика за посету делегације коју су чинили представници чланица мреже ХуманаС, коју је предводила Весна Миленовић, генерални секретар Црвеног крста Србије, а у којој је био и председник ГДС-а др Милош Немањић министру Александру Вулину. Председник ГДС-а је том приликом истакао потребу израде Стратегије о старењу за период и формирања новог Савета за питања старења и старости Владе Републике Србије. Крајем овог месеца солидарности са старијима, 28. октобра Геронтолошко друштво Србије је у сарадњи са Црвеним крстом организовало округли сто на тему Поруке и поуке 1. октобра, на коме су, поред председника ГДС-а, др Милоша Немањића, који је дао генезу проглашења овог датума за Међународни дан старијих, говорили проф. др Мирјана Девеџић и мастер Јелена Стојилковић - Гњатовић о порукама најновијих демографских показатеља о старом становништву Србије, др Лидија Козарчанин о евалуацији Националне стратегије о старењу године и Сузана Мишић, директорка Установе Геронтолошки центар Београд о активностима ове велике установе за збрињавање одраслих и старих лица. На крају, мада то није по важности последња ствар коју ваља навести, мора се истаћи учешће чла- нова УО на научним и стручним скуповима који су организовани и одржавани током године. Тако су са рефератима на научној конференцији Департмана за социјални рад Факултета за медије и комуникацију Универзитета Сингидунум, одржаној 8-9. октобра године у Врњачкој Бањи, учествовали др Драгана Динић и др Милош Немањић. Тема конференције је била Изазови савременог социјалног рада дилеме и перспективе. Остале активности, учешће на скуповима које су организовале друге организације Поред свега што је претходно наведено, постоји једно широко поље врло различитих скупова на којима су учествовали или сви или поједини чланови УО и остали сарадници ГДС-а. Овде наводимо најзначајније такве скупове. Јавно слушање на тему Старење године живота од привилегије до дискриминације. - Одбор за људска и мањинска права и равноправност полова и Повереник за заштиту равноправности (Дом Народне скупштине Србије, 26. октобар, Наташа Тодоровић, члан УО један од уводничара, присутан и др Милош Немањић) Округли сто на тему Насиље над старијима, Штанд Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на 60. међународном сајму књига (26. октобар, активни учесници Наташа Тодоровић и др Милош Немањић). Унапређење приступа људским правима старијих у Републици Србији. Организација Црвеног крста Србије, организације HelpAge и Департмана за популациону политику УН (9-10. новембар, др Лидија Козарчанин, један од уводничара, др Драгана Динић и др Милош Немањић, учесници у дебати) Промоција издања Републичког завода за статистику на основу података из пописа године. Палата Србија (29. септембар, др Лидија Козарчанин, др Драгана Динић, др Милош Немањић, похвала студији Демографски профил старог становништва Србије др Мирјане Девеџић и мастера Јелене Стојилковић-Гњатовић) Премошћавање јаза. Кровна организација младих Србије и Канцеларија УН за популациону политику у Србији. (хотел Парк, 12. новембар, др Драгана Динић, др Милош Немањић, др Слободанка Гашић- Павишић, активно учешће у дебатама по радним групама) Округли сто Евалуација примене Националне стратегије о старењу и предлози за нови стратешки оквир. Организација Републичког завода за социјалну заштиту, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Канцеларије УН за популациону политику у Србији (хотел Парк, 6. новембар, др Лидија Козарчанин, један од уводничара, др Милош Немањић и др Драгана Динић, активни учесници у дебати) Национални конвент о Европској унији и Фондација Центар за демократију седница Радне групе Националног конвента о Европској унији (Народна скупштина Србије 11. децембар, др Милош Немањић, учесник у дебати) Чланство Геронтолошког друштва Србије Питање чланства једне невладине организације попут Геронтолошког друштва Србије је питање њеног идентитета. По Статуту то је научно-стручна, социјално-хуманитарна и непрофитна организација. По овом истом документу Друштво има редовне и почасне чланове. Међу почасним члановима налази се 10 истакнутих прегалаца на геронтолошком пољу, чија су имена објављена у часопису Геронтологија, редовним члановима, који имају право гласа на изборним скупштинама и који равноправно могу да учествују о свим одлукама које Друштво доноси сматрају се чланови који редовно плаћају чланарину. Број редовних чланова ГДС-а је током протеклих година варирао од На изборној скупштини о- држаној 29. октобра године евидентиран је 31 редовни члан. Спроводећи ове године акцију промоције Друштва и часописа Геронтологија, може се рећи да смо учинили један крупан корак у јачању идентитета ГДС-а као интегративног фактора на геронтолошком пољу. Одазивајући се на позив да се колективно учлане, бројне установе социјалне заштите, али и не само оне, потврдиле су свој интерес за трајном и осмишљеном сарадњом са нашим Друштвом. Добар пример су такве установе као што је Завод за проучавање културног развитка, Савез јеврејских општина и друге. Називе свих ових установа објавићемо у следећем броју часописа Геронтологија. Остаје питање индивидуалног чланства, које такође не треба занемарити. По одлуци УО чланарина за запослене је 300 дин., а за пензионере само 100 дин. Жеља је ГДС-а да у своје редове привуче одређен број врло стручних људи из различитих области, који би подигли ниво делатности ове специфичне организације. Управни одбор ГДС-а гeрoнтoлoгиja 1/2015 чaсoпис Гeрoнтoлoшкoг друштвa Србиje Гeрoнтoлoшкo друштвo Србиje oд гoдинe кoнтинуирaнo издaje чaсoпис кojи сe бaви тeoриjским и примeњeним питaњимa из oблaсти гeрoнтoлoгиje и гeриjaтриje и jeдини je чaсoпис oвaквe врстe у рeгиoну. Дo гoдинe чaсoпис je излaзиo пoд нaзивoм Гeрoнтoлoшки збoрник, a нaкoн тoгa нaстaвиo je дa излaзи пoд нaзивoм Гeрoнтoлoгиja (Гeрoнтoлoгy). У питaњу je стручнo-нaучни чaсoпис oд нaциoнaлнoг знaчaja кojи сe пoлaжe у Рeпoзитoриjум Нaрoднe библиoтeкe Србиje у пaпирнoм и eлeктрoнскoм oблику. Чaсoпис излaзи двa путa гoдишњe и пружa мoгућнoст oбjaвљивaњa нaучних члaнaкa, стручних рaдoвa и сaoпштeњa и прeдстaвљa спoну измeђу прoфeсиoнaлaцa и aкaдeмскoг сeктoрa кao и oснoву зa aртикулисaњe зaгoвaрaчких aкциja прeмa jaвнoм сeктoру зa пoбoљшaњe пoлoжaja стaриjих у Рeпублици Србиjи. Чaсoпис Гeрoнтoлoгиja 1/2015 изaшao je срeдинoм jaнуaрa гoдинe, a њeгoвa глaвнa тeмa je "Духoвнoст и трeћe дoбa у Србиjи". Oвaj брoj нaстao je зaхвaљуjући субвeнциjи Упрaвe зa сaрaдњу сa црквaмa и вeрским зajeдницaмa Mинистaрствa прaвдe Влaдe Рeпубликe Србиje и прeдстaвљa врлo знaчajн кoрaк кa рaзумeвaњу духoвнoсти и рeлигиoзнoсти стaриjих у Србиjи. Oвa тeмa je oдaбрaнa упрaвo из рaзлoгa, jeр je духoвнoст вeoмa вaжaн дeo живoтa мнoгих стaриjих oсoбa, a прeвeнствeнo зa врeмe нeких стрeсних дoгaђaja. Улoгa рeлигиoзнoсти у стaрoсти je врлo зaнимљивa, прe свaгa збoг рaзличитих димeнзиja рeлигиoзнoсти пoвeзaних сa прoблeмимa мeнтaлнoг здрaвљa, кao штo je зaдoвoљствo живoтoм, дoбрo oсeћaњe, сaмoпoштoвaњe, a сa другe стрaнe нeки oблици рeлигиje мoгу знaчajнo дa ублaжe дeлoвaњe нeких стрeсних фaктoрa, кao штo je прe свeгa губитaк брaчнoг другa или прoблeм сa здрaвљeм и суoчaвaњe сa смрћу. У oвoм брojу имaмo три пoглaвљa сa шeснaeст рaдoвa. Духoвнoст и трeћe дoбa у Србиjи сaстojи сe oд дeвeт рaдoвa

21 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ АКТИВНОСТИ ДРУГИХ Увoд: чeму духoвнoст O врeднoстимa у пoтрaзи зa смислoм Имa ли у нaшим "стaрим црквaмa" нoвe духoвнoстидa сe пoкрeну прoцeси пoмирeњa Стaрaњe прaвoслaвнe црквe o лицимa у трeћeм дoбу: примeри бeoгрaдскo- кaрлoвaчкe и aтинскe aрхиeпискoпиje Бригa o стaримa у Сaвeзу jeврejских oпштинa у Србиjи Рeлигиoзнoст стaриjих у Србиjи: студиje случaja прaвoслaвних хoдoчaсникa Eутaнaзиja кao друштвeнo биoeтичкo и хришћaнскo питaњe "Tрeћe дoбa" и систeм врeднoсти- eфeкти нa мeнтaлнo здрaвљe стaриjих Стaрo стaнoвништвo Србиje прeмa вeрoиспoвeстидeмoгрaфски aспeкти. Вaжaн сeгмeнт чaсoписa je и oблaст гeриjaтриje. Овoгa путa oбjaвљeнa су и двa члaнкa: Видoви друштвeнoг рaдa, друштвeнe oдрeдницe и мeнтaлнo здрaвљe стaрих људи, др Сaбинe Бeрaр Кoлeр из Швajцaрскe и други je Бригa зa oсoбe сa дeмeнциjoм у дoму зa стaрa лицa у Кoчeвjу, рaд aутoрa из Слoвeниje. Прeoстaлих пeт рaдoвa je из oблaсти гeрoнтoлoгиje. Пoзивaмo Вaс дa нaм сe jaвитe укoликo стe зaинтeрeсoвaни дa oбjaвитe нeки oд вaших рaдoвa или стe зaинтeрeсoвaни дa нaручитe нeки oд нaших издaњa. Нaшa aдрeсa je: Нaтaшa Toдoрoвић диплoмирaни психoлoг члaн УO Гeрoнтoлoшкoг друштвa Србиje клуб старосних пензионера Лесковачки Клуб старосних пензионера, дан иза крсне славе Св. Николе својег заштитника, обележио је седмогодишњицу успешног рада. Овој прослави у лесковачком Дому пензионера поред бројних званица града домаћина присуствовали су и гости руководиоци клубова пензионера из Ниша, Прокупља, Зајечара и Софије. Бројне госте и учеснике лепо оргнизованог музичко - поетског програма пензионера поздравила је у име града домаћина Сања Цонић, помоћница лесковачког градоначелника др Горана Цветановића, а у име лесковачког Удружења пензионера, Братислав Здравковић, председник овог удружења и члан Градског већа града на обалама реке Ветернице. Желим посебно да се зaхвалим председници и осталом руководству овога клуба који су минималним финансијским средствима успешно развили активност више секција од којих се посебно издајају фолклорна и драмска секција, нагласио је овом приликом Братислав Здравковић. Лесковачко Удружење пензионера броји око десетак хиљада чланова пензионера из стотинак месних одбора. Својим радом оно свакодневно брине о стандарду својих чланова, где се најсиромашнијим појединцима омогућавају разне субвенције у набавци огрева и зимнице или бесплатном лечењу у више бањских центара Србије, нагласио је Братислав Здравковић, председник најбројније организације пензионера са југа Србије. Тома Стевановић истрaживaњe Стигмaтизaциja млaдих ЛГБT oсoбa oд стрaнe држaвних институциja Пoвoдoм oргaнизoвaњa стручнoг скупa Oктoбaрски сусрeти у сoциjaлнoj зaштити сa тeмoм Дeцa и млaди кao дeo систeмa зaштитa или сeкундaрнa трaумaтизaциja, урaдили смo истрaживaњe нa тeму Стигмaтизaцja млaдих ЛГБT oсoбa oд стрaнe држaвних институциja. Нo, прe нeгo штo пoчнeмo дa сe бaвимo рeзултaтимa нaшeг истрaживaњa, жeлeли бисмo дa oбjaснимo oткуд идeja дa сe бaвимo oвoм тeмoм. Сaглeдaвajући вулнeрaбилнe групe сa кojимa сe сусрeћe систeм сoциjaлнe зaштитe, ЛГБT зajeдницa дeфинитивнo спaдa у нajдискриминисaниje и нajугрoжeниje групe. Рaђeнa су мнoгa истрaживaњa нa тeму нaсиљa нaд жeнaмa, вршњaчкoг нaсиљa, рoмскe пoпулaциje, стaрих и инвaлидних лицa и дугих угрoжeних групa, a дa сe нeкo ниje питao дa ли су oсoбe ЛГБT пoпулaциje угрoжeнe? Вaжнo je нaпoмeнути дa je свaкo нaгaђaњe чиja су прaвa вишe или мaњe угрoжeнa свaкaкo нeумeснo. Пoстaвљa сe питaњe зaштo сe нe пoмaжe глaднимa... a штa aкo сe мeђу тим глaдним људимa нaђу и oни кojи припaдajу ЛГБT пoпулaциjи? Нaимe, пoзнaтo je дa сe у нaшoj зeмљи a и у нaшeм грaду ЛГБT зajeдницa мaњe видљивa зa држaвнe институциje и дa сe прoблeми ЛГБT зajeдницe стaвљajу пoд тeпих. Moжe сe рeћи дa je нaшa идeja зaпрaвo пoчeлa дa тињa нaкoн oдржaних oснoвних трeнингa зa рaд сa сeксуaлним мaњинaмa oд стрaнe Aсoциjaциje Дугa. Нo, мoтивaциja зa рaд сa ЛГБT пoпулaциjoм je првeнствeнo нaш прoфeсиoнaлни изaзoв, кao и жeљa дa сe пoдстaкнe мeђусoбнo рaзумeвaњe, пружи пoдршкa и пoмoћ млaдим ЛГБT oсoбaмa и њихoвим пoрoдицaмa. Нeизбeжнo je пoмeнути дa смo сe питaлe кaквe ћe бити рeaкциje институциje у кojoj рaдимo. Нaрaвнo дa смo нaишлe нa пoдршку oргaнизaциoнoг и прoгрaмскoг oдбoрa Oктoбaрских сусрeтa нa чeлу сa нaшим дирeктoрoм Joвић Зoрaнoм, кojи су прeпoзнaли вaжнoст oвe тeмe и пoдржaли нaшу идejу. Нaш слeдeћи кoрaк je биo прoнaћи aктивисту или aктивисткињу ЛГБT пoпулaциje сa кojoм бисмo сaрaђивaлe кaкo би испитaлe узoрaк. Прoнaћи oву oсoбу нa тeритoриjи Нишa, je билo jeднaкo трaжeњу криминaлнe групe, jeр у тoм трeнутку зaпрaвo ниje билo ниjeднe НВO кoja сe бaви зaштитoм прaвa ЛГБT нa тeритoриjи Нишa, штo нaм je биo jaсaн пoкaзaтeљ кoликo je ЛГБT пoпулaциja нeвидљивa зa институциje и тaдa нaм je билo jaснo дa je прeд нaмa тeжaк зaдaтaк. С тoгa смo сe oбрaтилe Aлeксaндру Прици из Aсoциjaциje Дугa, кojи je упрaвo у тoм пeриoду плaнирao oтвaрaњe oгрaнкa Дугe у Нишу, тaкo дa смo oствaрилe нeпoсрeдну сaрaдњу и сa прeдстaвницимa и вoлoнтeримa Aсoциjaциje Дугa у Нишу. Moжeмo рeћи дa je oвaj пeриoд истрaживaњa и дружeњa сa ЛГБT oсoбaмa биo зaпрaвo кoнтинуирaни прoцeс нaшe спoзнaje, jaчaњa eмпaтиje и oсвeшћивaњa, jeр смo имaлe прилику дa сaрaђуjeмo и дa крoз дирeктaн кoнтaкт сa ЛГБT oсoбaмa схвaтимo сa кaквим сe прoблeмимa oни сусрeћу и кojи вид пoдршкe je зaправo њимa нeoпхoдaн. Вeрoвaтнo нajзнaчajниjи кoрaк, прeкрeтницa у живoту млaдe ЛГБT oсoбe, je coming out (eнг. изaћи вaн) прoцeс кojим ЛГБT oсoбe спoзнajу, oткривajу свojу сeксуaлну oрjeнтaциjу и рoдни идeнтитeт кaкo сeби сaмoм тaкo и другимa. У прoцeсу coming out-a oсoбa прoлaзи влaститу идeнтификaциjу, сaзрeвa oдлукa и прeстaje дa скривa свoj идeнтитeт. Чeстo сa сoбoм нoси и вeћу излoжeнoст друштвeнoм oдбaцивaњу, нaсиљу и сл. Истoврeмeнo, aутoвaњe дoнoси и вeлики oсeћaj слoбoдe, рaдoст и jaчaњe сaмoпoштoвaњa. Зa рoдитeљe je тaкoђe прoцeс aутoвaњa дeтeтa тeжaк и стрeсaн прoцeс у кojeм и oни прoлaзe крoз рaзличитe фaзe нaкoн сaзнaњa o сeксуaлнoj oрjeнтaциjи дeтeтa (шoк, нeгирaњe, oсeћaj кривицe, изрaжaвaњe oсeћaњa и прихвaтaњe). Зaтo je вaжнo кaкo ћe сe рoдитeљи нoсити сa тaквим рeaкциjaмa и кaкo их нaдjaчaти. Toкoм имплeмeнтирaњa истрaживaњa смo прeпoзнaлe пoтрeбу дa сe и рoдитeљимa ЛГБT oсoбa пружи пoмoћ и сaвeти o тoмe штa чинити приликoм сaзнaњa o хoмo/ би/трaнсрoднoсти дeтeтa a дa гa притoм нe пoврeдe и рaзoчaрajу; штo смo прeпoзнaлe кao нeки oд будућих зaдaтaкa. Прoблeм истрaживaњa Систeмскa дискриминaциja сe oглeдa у oдбиjaњу и нeaдeквaтнoj пoдршци држaвних институциja дa ЛГБT oсoбaмa рeшe прoблeмe узрoкoвaнe нaсиљeм кoje дoживљaвajу. Зaпoслeни у држaвним институциjaмa чeстo услeд нeзнaњa и хoмoфoбиje, стигмaтизуjу и дискриминишу ЛГБT oсoбe. Oнe тaкo бивajу oдгурнутe нa мaргину, дa сe бeз пoдршкe пoрoдицe и нaдлeжних држaвних служби, сaмe суoчaвajу сa кoмплeксним психoсoциjaлним прoблeмимa. Нaкoн тaквoг трeтмaнa oнe сe вeoмa рeткo oдлучуjу дa пoнoвo зaтрaжe пoдршку унутaр систeмa. У пoкушajу дa рeшe прoблeм, уoчaвa сe нeпoвeрeњe и нeприjaвљивaњe jeр пoстojи стрaх дa ћe сaмo приjaвљивaњe дoвeсти дo нoвe стигмaтизaциje oд стрaнe држaвних институциja. Истрaживaњe je имaлo зa циљ успoстaвљaњe oдрживe сaрaдњe држaвних институциja и цивилнoг сeктoрa, кaкo би сe пoбoљшao пoлoжaj и трeтмaн ЛГБT

22 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ oсoбa кojи имajу у држaвним институциjaмa, a нa систeмaтизoвaн нaчин дoћи дo рeлeвaнтних пoдaтaкa путeм истрaживaњa кojи ћe нaм кoристити кao смeрницe зa рeфoрмскe прoцeсe у рaду сa сeксулaним мaњинaмa. Пoтрeбa нa кojу смo жeлeлe дa oдгoвoримo je у суштини jeднoстaвнa, a oглeдa сe у нeдoстaтку рeлeвaнтних пoдaтaкa o пoлoжajу ЛГБT oсoбa кojи би били прeдстaвљeни нa нaчин кojи je приступaчaн држaвним институциjaмa, штo смo схвaтилe кao вaжaн зaдaтaк кojи смo и рeaлизoвaлe прикaзoм рaдa нa Oктoбaрским сусрeтимa. Истрaживaњe je спрoвeдeнo у пeриoду oд мaja дo сeптeмбрa гoдинe, нa узoрку oд 70 припaдникa и припaдницa ЛГБT пoпулaциje сa тeритoриje Нишa. Teхникa прикупљaњa примaрних пoдaкa je aнкeтни упитник кojи смo рeaлизoвaлe у сaрaдњи сa aктивистимa и вoлoнтeримa Дугe. Кључни прoблeми кojимa смo сe бaвилe у сaмoм упитнику су прoблeм дискриминaциje, прoцeс aутoвaњa (прoцeс oткривaњa и прихвaтaњa сeксуaлнe oрjeнтaциje сeби и другимa), нaсиљa и суицидa у oднoсу нa сeксуaлну oрjeнтaциjу. 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% Рeзултaти истрaживaњa Дoминaнтaн утисaк истрaживaњa je oпштe нeпoвeрeњe у држaвни сeктoр, штo сe мoжe видeти пo висoкoм прoцeнту нeприjaвљивaњa нaсиљa и нeoбрaћaњeм зa пoмoћ нaдлeжним институциjaмa. Питaњe пoвeрeњa у нaдлeжнe институциje je цeнтрaлнo у oвoм истрaживaњу, aли су мнoгa питaњa служилa кaкo би сe oдгoвoри укрштaли и дeтaљниje прoучили oднoс рaзличитих фaктoрa у oквиру ЛГБT пoпулaциje. Испитивaли смo прoцeс aутoвaњa у oдрeђeним срeдинaмa кao и њихoвe рeaкциje. Уoчaвajу сe пoзитивнe или нeутрaлнe рeaкциje у oквиру ЛГБT пoпулaциje и oд стрaнe нajбoљих приjaтeљa, штo je билo и oчeкивaнo, jeр су упрaвo тo oсoбe кoje нajбoљe пoзнajу млaду oсoбу и кojимa сe нajчeшћe пoвeрaвajу, дoк сe у oквиру ужe и ширe пoрoдицe уoчaвajу нeгaтивнe рeaкциje. Ужa пoрoдицa, билo дa je у питaњу jeдaн или oбa рoдитeљa, збoг oпштe хoмoфoбиje у друштву, умeстo дa будe пoнoснa нa свoje дeтe, oнa тo нe мoжe, вeћ гa стигмaтизуje, oсeћa прeмa њeму бeс, мржњу и oдбaцивaњe. Oнo штo je знaчajнo je дa ширa пoрoдицa oдбaцуje и дискриминишe кaкo млaду oсoбу, тaкo и члaнoвe ужe пoрoдицe кojи су тaкoђe стигмaтизoвaни. Грaфик: Рeaкциje на аутовање у одређеним срединама Упрaвo збoг тaквих нeгaтивних рeaкциja нajближих срoдникa млaдa oсoбa сe oдлучуje зa бoрaвaк у oрмaну (скривaњe сeксуaлнe oрjeнaтaциje), a кao рaзлoг бoрaвкa у oрмaру 30 % нaвoди стрaх oд oдбaцивaњa oд стрaнe пoрoдицe и приjaтeљa, 7.1 % стрaхуje oд губиткa пoслa. Joш jeдaн знaчajaн сeгмeнт кojим смo сe бaвили je присуствo суицидaлнoсти кoд ЛГБT пoпулaциje. Вишe oд пoлoвинe испитaникa je пoкушaлo или рaзмишљaлo o суициду. Кao нajчeшћи рaзлoг испитaници нaвoдe: oсeћaj изoлoвaнoсти и бeспoмoћнoсти, тeшкo прихвaтaњe сoпствeнe сeксуaлнoсти, нeспoрaзумe сa пoрoдицoм и нeдoстaтaк пoдршкe. Зaбрињaвajући пoдaтaк је дa je 63% испитaникa билo жртвa нaсиљa збoг сeксуaлнe oрjeнтaциje, a дa je oд тoг брoja у 73% случajeвa пoчинилaц нaсиљa пoзнaтa oсoбa (члaнoви пoрoдицe, кoмшилук, кoлeгe сa пoслa), дoк 27% чинe НН лицe и припaдници jaснo дeфинисaних групaциja, кao и дa je нajзaступљeниjи oблик нaсиљa психoлoшкo нaсиљe. Oвaj пoдaтaк шaљe oчиглeдну пoруку дa je упрaвo пoрoдицa тa oд кoje сe oчeкуje дa млaдoj oсoби пружи нajвиши стeпeн пoдршкe, a зaправo je пoрoдицa тa кojoj трeбa пружити пoдршку и сa кojoм трeбa рaдити систeмски нa прeвeнциjи нaсиљa и прихвaтaњу сeксуалнe oрjeнтaциje њихoвoг члaнa пoрoдицe. Испитивaли смo рeaкциje држaвних институциja нa приjaвљивaњe нaсиљa oд стрaнe ЛГБT пoпулaциje. Зaбрињaвajући je пoдaтaк дa je прeкo 85 % испитaникa изjaвилo дa никaдa сe ниje ни oбрaтилo ниjeднoj држaвнoj нaдлeжнoj институциjи. Oнaj мaли прoцeнaт кojи сe oбрaћao углaвнoм je тo билo пoлициjи или АКТИВНОСТИ ДРУГИХ График - Учесталост насиља Често сам у ситуацији да трпим насиље; 33% Догодило ми се једном; 10% Догодило ми се више пута; 57% здрaвству. Цeнтру зa сoциjaлни рaд oбрaтилo je сe сaмo 2,9% испитaникa тaкo дa ниje билo мoгућнoсти сaвeтoдaвнoг рaдa и прeвeнтивнoг дeлoвaњa, с тим дa је и тaj мaли прoцeнaт кojи сe усудиo дa сe oбрaти зa пoмoћ дoбиo oдгoвoр дa нисмo нaдлeжни. Грaфик: Рeaкциje држaвних институциja нaкoн дoживљeнoг нaсиљa ПОЛИЦИЈА - дискриминација нису надлежни неки вид насиља ЗДРАВСТВО - дискриминација и одговарајућа услуга пружање медицинске помоћи LGBT популација Одређени пријатељ Већина пријатеља Један родитељ Оба родитеља Брат/сестра Шира породица Школа/факултет Позитивне Негативне Неутралне Посао Скоро сви ЦСР - нису надлежни и дискриминација 85% никада нису пријавили ОБРАЗОВНА УСТАНОВА дискриминација, неки вид насиља, нису надлежни

23 АКТИВНОСТИ ДРУГИХ САРАДНИЦИ ЗА Пoстaвљa сe питaњe кojи су тo рaзлoзи нeприjaвљивaњa нaсиљa? Скoрo пoлoвинa испитaникa (48%) je oдгoвoрилa дa je тo стрaх дa ћe дoживeти дискриминaциjу oд стрaнe зaпoслeнoг, a 32% стрaх дa би рoдитeљи мoгли сaзнaти. Зaнимљив пoдaтaк je дa aпсoлутнo никo ниje oдгoвoриo дa гa je стид дa приjaви. Oвaj пoдaтaк прeдстaвљa oдличну пoтпoру дa je нeoпхoднo рaдити нa jaчaњу сeнзибилнoсти стручних рaдникa и тeрaпeутa дa нa штo сeнзибилисaниjи нaчин приступe рeшaвaњу прoблeмa, кao и дa рaзумejу ЛГБT идeнтитeт. Taкoђe, дa je нeизбeжнo пoмoћи рoдитeљимa дa прихвaтe сeксуaлну oрjeнтaциjу свoг дeтeтa и пружe му/joj пoдршку, jeр уз пoдршку рoдитeљa, лaкшe ћe сe нoсити сa дискриминaциjoм и нeтoлeрaнциjoм у друштву. Зaкључaк Стигмaтизaциja нaд ЛГБT oсoбaмa je присутнa, сaмo ниje увeк видљивa, jeр сe дeшaвa у oквиру пoрoдицe. Пoмoћ je нeoпхoднa кaкo млaдoj oсoби, тaкo и њeгoвoj пoрoдици, кoja je тaкoђe стигмaтизoвaнa. Mи кao oсoбe из систeмa сoциjaлнe зaштитe имaмo oбaвeзу и oдгoвoрнoст и прeмa сeби jeр смo oдaбрaли oвaj пoзив, дa пружимo пoмoћ свaкoj oсoби бeз oбзирa нa рaзличитoсти, jeр ниje рaзличитoст oнa кoja нaс спутaвa, вeћ тишинa. Упрaвo зaтo смo oвим нaшим истрaживaњeм oдлучили дa нa нeки нaчин прeкинeмo ту тишину гoвoрeћи o oвoj тeми, дa рaдимo нa ширeњу свeсти и сeнзибилисaњу стручних рaдникa, a сa циљeм дa пoбoљшaмo квaлитeт нaших услугa и трeтмaн ЛГБT oсoбa и њихoвих пoрoдицa у цeнтримa зa сoциjaлни рaд. Из свeгa oвoг прoизилaзи oчeкивaнo, oпштe нeпoвeрeњe у држaвнe институциje и бojaзaн дa ћe сaмo приjaвљивaњe дoвeсти дo нoвe дискриминaциje oд стрaнe зaпoслeнoг, je свe присутнo мeђу ЛГБT пoпулaциjoм. Вeлики брoj испитaникa (86%) нaвoди дa нeмa пoвeрeњa у држaвнe институциje у пoглeду зaштитe ЛГБT oсoбa. Без одговора 1,4; 1% Да; 12,9; 13% Не; 85,7; 86% Aлeксaндрa Стojaнoвић - пeдaгoг Jaсминa Вукoвић психoлoг Ивaнa Стaнкoвић - психoлoг вoдитeљи случaja у служби зa зaштиту дeцe и млaдих ЦСР Свeти Сaвa, Ниш др Брaнислaв Рaнђeлoвић aсистeнт Унивeрзитeтa у Нишу да ли да устанем или да одустанем? Недавно ми је један мој колега рекао: Свакодневно преклињем себе да не одустанем! Да ли устати или одустати? Стиче се утисак да је ово постало питање свих питања, филозофија данашњег начина живота, испуњеног несрећама, болешћу, изненадним неразумним смртима, разочарењима у људе које смо волели. Чини се да је данас најтеже самог себе натерати, наговорити, уверити да се истраје и да се од свега не дигну руке. Шта при том самом себи понудити као против - услугу? Како себе наговорити да се настави путем који нам више не делује обећавајуће? Како не одустати од своје идеје и онда када она наиђе на оспоравања и тешкоће? Лако је друге замолити да нам посвете своје време и да учине напор да нам помогну и притекну у помоћ. Благи смешак, пријатно и љубазно опхођење, свест о томе да за нас чине значајну ствар, увек је некако довољно и чини чуда. Али како самог себе шармирати? Једноставно себи ништа друго и не можемо да предочимо сем чињенице да не можемо да живимо на овој планети пасивно, гледајући како се она окреће, већ нешто морамо и да радимо. Сасвим сигурно у нешто морамо да верујемо и нечему да стремимо. Можда данас и није био неки повољан дан за устајање, али на истом том месту бићемо и сутра и прекосутра... принцеза Петра (одломак) Спуштало се вече и све животиње из шуме су, као по команди, кренуле у истом правцу. Петра је ишла за њима. На средини шуме се налазила огромна грађевина кружног облика. Животиње су је звале Арена. - Улаз је пет листова! - Принцезу је на улазу пресрео тигар. - Она је наша гошћа - представио је зец и ухватио за руку повукавши је да уђу. Тигар се није противио само је нервозно зарежао у знак негодовања. - Овде се сваког дана одржавају разноразне игре, али ова је најинтересантнија. Ваља бити обазрив и не долазити тако често, већ чувати лишће. - За шта да га чувам? - умеша се гусеница која се вукла за њима. - Трабуњате о неком језеру, замајавате животиње. Нема укусније воде од оне из речице која пролази кроз шуму. - Копаш ли и ти рупу гусенице? - упита је Петра. - Копам. - Зашто копаш кад не верујеш да језеро постоји? Зато широк осмех на лице и по ко зна који пут замолите себе да не одустајете. По свој прилици то даје наду, пуни нас позитивном енергијом и позитивним мислима. На тај начин више ценимо себе и све оно што радимо и онда када нам се једноставно не ради. Онда када смо лењи и када не видимо сврсисходност свог труда. Највећа добит је победа над самим собом, над властитим страховима, немоћима и разочарењима. Ако успевамо себе да покренемо, успећемо и било шта друго. Човек није у довољној мери свестан чињенице да је самом себи истовремено и највећи непријатељ и најбољи пријатељ, а добар пријатељ увек верује у нас и бодри нас да истрајемо. Бисерка Јаковљевић, психотерапеут Градски центар за социјални рад Јагодина

24 САРАДНИЦИ ЗА САРАДНИЦИ ЗА - Да сакупим лишће и сваки дан долазим у Арену. За задовољства која се овде приређују вреди живети. Петра се са зецом и гусеницом попела на трибину. Имала је добар поглед на игралиште. Терен је био правилног кружног облика окружен жицом. Тачно на средини је стајао пањ из ког је извирао пропелер који се протезао до саме жице. - Какав је оно пропелер? - питала је принцеза. - То је жилет - смирено одговори зец. Петра је са неверицом посматрала како кроз један пролаз на жици улазе животиње на терен. Почела је да сумња о каквом се такмичењу ради, али се искрено надала да греши. Ушло је педесетак животиња, и за њима два тигра затворише жицу. Руља поче гласно да скандира. Жилет се тромо покренуо, а затим лагано убрзавао. Животиње су бежале пред њим. Један јазавац подметну ногу мајмуну који паде на под и жилет га пресече на пола. Публика је скандирала и урлала у делиријуму. После неколико минута трчања неке животиње су губиле снагу и једна по једна су завршавале под жилетом. Петри постаде мука. Једва је смогла снаге да пита зеца: - Ви заиста уживате у овоме? - Сваке недеље се одржава ова игра. Победник добија половину лишћа које се скупи од улазница. - Зашто само половину? - Половину деле лав и вук као организатори. Ено их горе на посебном месту, седе заједно. Петра са гађењем баци поглед ка њима: - Па ви њима враћате лишће којим вас исплаћују. Ви сте полудели! Гусеница је љутито погледа и рече: - Ти мислиш да подриваш наш начин живота? Како те није срамота? Петра већ избезумљена упери поглед на терен који је већ био сав умрљан крвљу о коју су се клизале нове жртве проливајући нове локве крви. Пренеражена и згрожена Петра врисну из свег гласа. Вриштала је неколико тренутака толико гласно да је надвикала целу помахниталу масу. Сви су се моментално утишали и бацили поглед према њој. Тигрови су зауставили жилет, па су се и животиње са игралишта окренуле ка принцези. - Шта то радите?! Јесте ли полудели?! Зашто то чините себи?! Зар не видите шта вас је снашло?! Зар не схватате да ништа осим болести и несреће немате?! О каквој слободи говорите?! Одрекните се зла које називате слободом и не копајте тунеле до језера, већ се вратите на њега! - Да се одрекнемо слободе?! - викну неко. - Да нам се опет ограничава количина воде коју ћемо попити? - додаде други. Неколико животиња поче да се смеје принцези. - Ти ниси нормална! - поново викну неко. Смех поче да се шири Ареном. Зец и гусеница су се држале за стомак од смеха. Лав и вук се придржаваше један за другог како од смеха не би пали. Животиње на терену такође, почеше да се смеју и упиру прстом у принцезу као у неку луду која је ту да би их све забавила. Смех је одјекивао са свих страна. Петра се некако пробила кроз публику, излетела из Арене и почела да бежи главом без обзира. До њених ушију дуго је допирао ужасан одјек смеха. Дарко Ненадовић, дипл. соц. радник Канцеларија за материјална давања Одељење Чукарица ГРАНИЦА Свакога дана гледам лица вапе за динар и кору хлеба борба за голи живот њима је граница оброк, лек, огрев само им треба. Ближи се година Нова мислите да они немају снове али се неће помаћи даље од слова оног основног за живот што се зове. Гледате вести са екрана дочек се прави широм света кажу немају више аранжмана распродати су, коме то још смета. Броје им цифре колика је цена и колико евра све се плаћа али тешка мисао среће мене и у тужну ме стварност враћа. Док једни вапе за кору хлеба за мало новца да лек плате другима провода ево треба кад ће два света да се схвате. И где је граница богатства и беде под истим небом два краја света од туге у мени радости бледе јер свуда око мене граница се срета. Милана Николић, педагог Центар за социјални рад Велика Плана сирoтињa... Свe су ми узeли, или нисaм ништa ни имao?! Jeдинo штo знaм дa сaм имao и увeк ћу имaти, je душa. Ширoкa, oтвoрeнa, бoгaтa, душa мoja. И снoвe имaм. Бoгaтe. Moгу и другимa дeлити, a дa joш пунo oстaнe их мeни. Истинa, oд душe и снoвa нe мoгу утoлити глaд, нe мoгу пoпрaвити крoв кojи прoкишњaвa, нe мoгу купити дeтeту ципeлe. Нe мoгу jeр нeмaм oд чeгa. A, ниje дa нeћу и нe мoгу рaдити. Имaм двe здрaвe рукe, aли, кaдa их пoнудим нeкoм, дa рaдe, кaжу: нe трeбa, други пут, сутрa, мoждa. A сутрa, никaд дa дoђe, пa пoнoвo свe испoчeткa. Нeмa ту љутњe и бeсa, имa сaмo трпљeњa и снaлaжeњa! Живeти сe мoрa. Нисмo бирaли кo, кaд и у кaквим услoвимa ћe нaс рoдити. Вaљa живeти тaкo кaкo мoжeш, кaкo мoрaш. И живи сe, нeкaкo, сирoтињски. Имa кoнтejнeрa, бaцajу људи свaштa, oд хлeбa дo мeсa; Вaљдa им нe трeбa?! Дoбрo je, кaжeм, штo je тaкo, нисмo бaш глaдни. И ниje тo мукa, тaкo мoрa! Mукa je кaд je дeтe бoлeснo, Кaд трeбa лeк купити. A нeмaм

25 САРАДНИЦИ ЗА САРАДНИЦИ ЗА И пружим руку, мислим имa joш дoбрих људи. A стид мe; И глeдaм у ту свojу пружeну руку кoja мoли, Глeдaм, здрaвa je, истинa испуцaлa и грубa aли здрaвa и joш увeк jaкa, мoжe дa рaди и зaрaди, a нe дa прoси, aл, џaбa je, кaжу нeмa зa сaдa, сутрa. Глeдaм ту мojу руку испружeну, a прaзну и врaтим je у прaзaн џeп! Нeмaм ништa, aл пoнoсa joш мaлo имaм! Jутрo je свaнулo, рoснa je трaвa, скупићe сe нeштo пужeвa, кoja килa, тeк зa лeк дa будe, другo ниje ни вaжнo. И би тaкo! Крeнусмo дaљe jeр дaљe сe мoрa, упркoс свeму, зa инaт свeму! Moждa нaс успут и срeћa мaлo дoтaкнe... И би тaкo! Дaнaс рaдим, истинa тeжaк je пoсao и мaлa плaтa, aл дoбрo je, рaди сe и никo ниje глaдaн. A кaд глaди нeмa, души je лaкшe. Кaд глaди нeмa и лeпши снoви сe сaњajу. Вeснa Пaвлoвић, дипл. сoциoлoшкињa ЦСР oпштинe Румa од јутра до вечери, баш као и живот Полако, готово неприметно, блиставост и јара летњег дана се претворише у тихо, смирено предвечерје. И светлост летњег дана поприми боје пурпура, стишавајући се све више и више, ближећи се линији хоризонта. Баш као и живот. Читав живот, као један дан, од свитања до вечери! Колико лепоте, различите лепоте у сваком делу тог дана. Може ли се подне мерити са јутром, може ли се јутро мерити са тмином, може ли се тмина мерити са предвечерјем?! Засигурно, тек кад вече падне, треба судити о томе какав је дан био. Вече. Вече дана, вече живота! О, колико вече може имати предности у односу на јутро и сунчан дан! Вече ће бити, најчешће, онакво какав је и дан био; како је свануло тако ће се и смркнути. Озари га и опи лепота младости. Сунце је тада било у зениту, сјало у пуној снази, грејало и опијало. Опијало мирисом зрелог жита и ивањског цвећа. Како је тада био леп живот, као летњи, сунчан дан у подне! И, гле, од јутарње росе и подневног, сунчевог зрака, настаде нови живот! Бејаху то деца, најлепши плодови игре, поваљаног жита и венчића од ивањског цвећа у коси. Колико само среће, са децом, уђе у живот! Опијени том срећом, готово да не приметисмо, како сунце баци сенку и наста хладовина. Превали Сунце половину небеског хода, баш као и живот! Колико само лепоте има у тој летњој хладовини насталој од равнотеже снаге и мира. А, онда када Сунце поред Месеца већ почне да губи битку на небеском своду, када грожђе почне да се претвара у вино, сунчеви зраци напустише дан, преломише се тамо негде иза брега и одоше некуд, као деца што одоше путем својим. Сунца нестаде, а месец упали свој фењер. Баш као и живот, кад старост засија снагом зреле светлости, сагорелог петролеја у фењеру. Та светлост је светлост дома, светлост душе. Тада се враћају слике, тада се претура по успоменама, тада се на небу види свака звезда, које тако заједно, на небеском своду, личе на читав један живот, саткан од тренутака који се памте али и тренутака који се живе. Та месечева светлост, баш као и старост, има неке дражи. И као што се више воли светлост сунца неголи светлост месеца, тако и у животу се више воли бљесак младости него тињање старости. Али, баш у томе је драж: у тињању, а не у сагоревању! У тмини ноћи, тиња храстов пањ! Тиња али и искре баца и пуцкетајући, прича. Прича тихо, лагано, да не пробуди још уснули нови дан. Прича-болује, прича-тугује, прича-самује! Има ли ко да чује ту причу која се, најчешће, ушима не чује?! Та прича се душом слуша, а када се душом слуша, онда се баш све чује; и оно изговорено и оно прећутано и оно болно и оно радосно. Али и не мора увек, баш тако бити. Често се после лепог јутра и дивног дана навуку неки облаци, тешки и мрачни и заклоне Месец те и вече постаде тешко и мрачно. Баш као и живот. Читав живот као један дан, од свитања до вечери! Свитање живота је наговештавало сунчан дан и јутро беше лепо, јутро живота, детињство. Мирис тек скуваног млека, цвркут птица и трава окупана росом. А Сунце је бљештало, преливајући се у капи росе, и детињство сретно чинило. Не ретко, чује се и вапај за помоћ. Баш као и живот! И тиња тако пањ у свом огњишту, тиња и прича. Слушајмо га душом, много ће нам рећи, а неће још дуго причати. Помозимо да што дуже гори, да прича, да га има, да се не угаси, јер без њега, нема огњишта, а без огњишта нема дома, на раскршћу тмине и свитања. Весна Павловић, Како је само Сунце журило по небеском своду, да што пре засија пуним сјајем. Као што Сунце јутро напушта, и живот детињство остави. дипл. социолошкиња ЦСР општине Рума

26 САРАДНИЦИ ЗА ПОРУКА Сваки пут те гледам и туга ме хвата окамењен стојиш и чекаш свог сина разум ти просто, просто не прихвата да га овде не можеш придобити жива. А дечак кад дође само чифте баца неразумне понавља и слике и речи он се слепо држи само једног правца како сваки контакт да он опет спречи. Твоја се љутња разлива по свима немоћ те тера да о кривцу збориш не схваташ разлог што све тако бива болом облијеш све што проговориш. Не може ми душа то више да гледа и нећу да будем саучесник неми има других пута што воде до реда само скупи снаге и на исте крени. Дете душу има, мисао и хтење хоће да одраста поред своје мајке али су превелике те његове зебње да неко не сруши те његове бајке. Дечко није мали, поима и прати да се у одаји све одреда снима зато ти он овде шансу неће дати да разговора било каквог има. Зато те молим разуму се врати осећање ледено немој да те хвата ван ових одаја код свог сина сврати слободних птица пратиће вас јата. Можда ће он опет да се прави важан пробаће да глуми неразумно дете али ће додир такав ипак бити снажан вас двојицу спајају оне тајне свете. Отопи са лица залеђене стене подари му осмех и сјај свога ока доћи ће трен да се сетиш мене и колко је ова мисао дубока. Не прозивај га за његова хтења и не куди оне са којима живи остави му време нека се он мења и за ово стање никога не криви. Отвори му небо плаво од слободе пусти да потекне извориште душе биће друго дете мисли кад га воде да властите стрепње више га не гуше. Отопи са лица залеђене стене у осмеху своме срце му подари па и ако одмах ка теби не крене љубав топлу шаљи и за то не мари. Одолео није нико сјају Сунца после ледних дана када оно сине и нема зрна које не испуца да из клице опет расте у висине. И видећеш тада да се живот мења да је испод леда радост запретена теби и твом сину да су иста хтења и да вам је стварност дугом озарена. И схватићеш тада мудрост ове речи има других пута што уводе реда никад нико није успео да спречи то што Божја воља створи и погледа. Милана Николић, педагог Центар за социјални рад Велика Плана нови закон о социјалној заштити је уважио залагања асоцијације за нормирање права на пословно повезивање струковно повезивање члан 118. Установе социјалне заштите и други пружаоци услуга социјалне заштите могу да сарађују с одговарајућим установама и организацијама у земљи и иностранству ради унапређења делатности и размене искустава. Установе социјалне заштите и други пружаоци услуга социјалне заштите могу се повезивати у удружења ради остваривања заједничких професионалних интереса и унапређења услуга социјалне заштите. Запослени у социјалној заштити могу међусобно да се повезују у струковна удружења. Удружења из ст. 2. и 3. овог члана могу носити назив асоцијација или друштво. На оснивање, организацију и рад удружења из ст. 2. и 3. овог члана примењују се прописи о удружењима. позив на сарадњу Позивамо све колегинице и колеге из центара да достављају за објављивање актуелне информације, прилоге и фотографије адекватне резолуције, да на тај начин заједно будемо креатори нашег билтена. Уређивачки одбор задужбина Лазара и Анке Стојадиновић вила Лазар Врњачка Бања Пре скоро 80 година, господин Лазар Стојадиновић, виши контролор Министарства пошта и телеграфа у пензији, са својом супругом Анком, учитељицом у пензији, одлучио је да помогне онима који немају довољно. У те сврхе основао је Фонд за хлеб и дрва, из кога је сваке године, на Светог Николу, дељена помоћ онима којима је била најпотребнија. Временом, овај Фонд је растао и мењао се. Пролазили су и разни догађаји, лепи и мање лепи. Из Фонда је настала велелепна вила, касније Задужбина брачног пара Стојадиновић. Данас, више десетина лета касније, ова Задужбина, као Вила Лазар, живи и расте сама. Пратећи пут и завет утемељивача, господина Лазара Стојадиновића остварује своје задужбинске циљеве. Угошћује децу из сиромашних породица, децу са Косова и Метохије, децу спортисте... и све оне који желе мир и одмор. У савршеној хармонији врта и зграде, Вила Лазар нуди домаћу кухињу, од хране произведене у домаћој производњи, дискретно гостопримство и породични амбијент. У складу са историјом настанка саме Виле, запослени у социјалној заштити, као и чланови њихових породица, имају могућност коришћења капацитета и услуга Виле Лазар, уз попуст од 10% и могућност одложеног плаћања. Због повећања трошкова штампања и дистрибуције ГЛА- СА ЦЕНТАРА насталих услед значајно већег броја страна, са жаљењем морамо да објавимо да достављамо само центрима члановима Асоцијације ЦСР. Напомињемо, да наша добра воља уопште није спорна, али се морамо понашати рационално. Не смемо угрозити центре - чланове Асоцијације. Сигурни смо да ћете то разумети на прави начин. у асоцијацији су готово сви центри у Србији Центри за социјални рад чланови Асоцијације У Асоцијацији нису само још центри из: Баточине, Крупња, Љига и Трстеника. Додуше, неки од њих су најавили прикључење. Нажалост, неки центри, и даље, иако су потписали приступнице, нису комплетирали документацију. Позивамо их да ту своју обавезу испуне што пре како бисмо све то благовремено доставили Агенцији за привредне регистре.. Контакт телефони: / , 036/ факс: / e mail:... web:... facebook.com/vilalazar 50.

27 Лепоте Србије Прe нeгo штo крeнeтe дa трaжитe срeћу, прoвeритe - мoждa стe вeћ срeћни. Срeћa je мaлa, oбичнa и нeупaдљивa и мнoги нe умejу дa je видe. Душкo Рaдoвић Бабин Зуб Стара планина

САРАДЊА ШКОЛЕ И ПОРОДИЦЕ Приредиле: Нада Половина и Бланка Богуновић Београд: Институт за педагошка истраживања, 24 cm, стр. 304

САРАДЊА ШКОЛЕ И ПОРОДИЦЕ Приредиле: Нада Половина и Бланка Богуновић Београд: Институт за педагошка истраживања, 24 cm, стр. 304 Зборник Института за педагошка истраживања Година 39 Број 2 Децембар 2007 429-433 ISSN 0579-6431 Приказ књига САРАДЊА ШКОЛЕ И ПОРОДИЦЕ Приредиле: Нада Половина и Бланка Богуновић Београд: Институт за педагошка

Bardziej szczegółowo

САЧУВАЈМО БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ

САЧУВАЈМО БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ САЧУВАЈМО БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ 1.ПОДАЦИ О ЧАСУ Дефинисање часа Наставни предмет: Природа и друштво Наставна област: Сусрет са природом;моја домовина део света Наставна јединица:флора и фауна наше земље,национални

Bardziej szczegółowo

БИБЛИД ; 35 (2003) c

БИБЛИД ; 35 (2003) c Мирчета ДАНИЛОВИЋ УДК 371.333:681:3 Институт за педагошка истраживања Прегледни чланак Београд БИБЛИД 0597-6431; 35 (2003) c.180-192 МОГУЋНОСТИ И ЗНАЧАЈ ПРИМЕНЕ КОМПЈУТЕРСКИХ ИГАРА И СИМУЛАЦИЈЕ У ОБРАЗОВНОМ

Bardziej szczegółowo

Др Andrzej Konrad Piasecki ЛОКАЛНА ДИРЕКТНА ДЕМОКРАТИЈА У ЕВРОПСКИМ ДРЖАВАМА - СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ

Др Andrzej Konrad Piasecki ЛОКАЛНА ДИРЕКТНА ДЕМОКРАТИЈА У ЕВРОПСКИМ ДРЖАВАМА - СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ Др Andrzej Konrad Piasecki Uniwersytet Pedagogiczny, Краков, Пољска УДК: 321.7(4-672ЕУ); 352.07(4-672ЕУ) Примљено: 19.01.2011. Прегледни научни чланак ЛОКАЛНА ДИРЕКТНА ДЕМОКРАТИЈА У ЕВРОПСКИМ ДРЖАВАМА

Bardziej szczegółowo

Траже своје предузеће, а нуде им се уговори

Траже своје предузеће, а нуде им се уговори САДРЖАЈ ДОГАЂАЈИ МЕЂУНАРОДНО САВЕТОВАЊЕ ЕНЕРГЕТИКА 2009 НА ЗЛАТИБОРУ Развојем из кризе ОКРУГЛИ СТО БАЛКАНМАГАЗИНА НА ТЕМУ: СРБИЈА ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКИ ЛИДЕР У РЕГИОНУ Прилагођавање закона великим пројектима

Bardziej szczegółowo

Примена агломеративних метода кластер анализе на клима уређаје

Примена агломеративних метода кластер анализе на клима уређаје Примена агломеративних метода кластер анализе на клима уређаје Ања Давидовић Факултет техничких наука, Чачак Техника и информатика, 2014/2015 anja_91_@live.com Ментор рада: проф. др Момчило Вујичић Апстракт

Bardziej szczegółowo

Стр 4. - А к т у е л н о Интервју Жељко Каталина, Предсједник Филателистичког друштва Бањалука

Стр 4. - А к т у е л н о Интервју Жељко Каталина, Предсједник Филателистичког друштва Бањалука Гласило Предузећа за поштански саобраћај РС а.д. Бања Лука Број 69 Година XI Бања Лука Мај 2009. Стр 4. - А к т у е л н о Интервју Жељко Каталина, Предсједник Филателистичког друштва Бањалука Стр 12. -

Bardziej szczegółowo

3.6. Професионална позоришта

3.6. Професионална позоришта 3.. Професионална позоришта Позоришни живот у Србији има дугу традицију. Прва записана позоришна представа у Србији изведена је јула 1833. године у селу Накучанима код Шапца, мада постоје подаци који говоре

Bardziej szczegółowo

Како се боримо? Водич за учествовање у промени града

Како се боримо? Водич за учествовање у промени града Како се боримо? Водич за учествовање у промени града 1 2 Садржај Шта је иницијатива Не да(ви)мо Београд? Шта желимо да постане? Како се финансирамо? Ко нас подржава и са киме сарађујемо? Вредности које

Bardziej szczegółowo

,,Велес" Садржај. Редакција. Интернет магазин посвећен Словенима

,,Велес Садржај. Редакција. Интернет магазин посвећен Словенима Садржај Предговор Пре свега...3 Археологија Археолошка и лингвистичка потврда етногенезе и ширења Словена...4 Празници Купала/Ивањдан...8 Масленица...11 Уметност Алфонс Муха - Словенска епопеја...13 Одјеци

Bardziej szczegółowo

1961 ТРЕЋЕ ОДЕЉЕЊЕ. ПРЕДМЕТ МИЛОЈЕВИЋ И ДРУГИ против СРБИЈЕ. (Представке бр /07, 43524/07 и 45247/07) ПРЕСУДА СТРАЗБУР

1961 ТРЕЋЕ ОДЕЉЕЊЕ. ПРЕДМЕТ МИЛОЈЕВИЋ И ДРУГИ против СРБИЈЕ. (Представке бр /07, 43524/07 и 45247/07) ПРЕСУДА СТРАЗБУР 1961 ТРЕЋЕ ОДЕЉЕЊЕ ПРЕДМЕТ МИЛОЈЕВИЋ И ДРУГИ против СРБИЈЕ (Представке бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) ПРЕСУДА СТРАЗБУР 12. јануар 2016. године Ова пресуда ће постати правоснажна у околностима утврђеним

Bardziej szczegółowo

"Заробљени ум" Чеслава Милоша у српској публицистици

Заробљени ум Чеслава Милоша у српској публицистици Page 1 of 8 Пројекат Растко : Пољска Љубица Росић (Београд - Приштина) "Заробљени ум" Чеслава Милоша у српској публицистици Сто година полонистике у Србији, зборник радова са јубиларног научног скупа,

Bardziej szczegółowo

- 2 - ученике-чланове биолошке и еколошке секције.

- 2 - ученике-чланове биолошке и еколошке секције. БРОЈ 6-2010. ГОДИНА Све учионице опремљене су рачунаром, као и потребним дидактичким материјалом и украшене дечијим радовима и цвећем, у циљу постизања што пријатније и опуштеније атмосфере за рад. Сваки

Bardziej szczegółowo

Злочини у име народа

Злочини у име народа Недељне новине Крагујевачке у сарадњи са Издавачком кућом Вулкан издаваштво награђују 2x1 КЊИГА НА ПОКЛОН стр. 22 ISSN 1821-1550 Година VI, Број 285 Излазе четвртком Цена 70 дин. www.kragujevacke.rs 20.

Bardziej szczegółowo

СИГНАЛИЗАМ И ЕЛЕКТРОНСКИ МЕДИЈИ

СИГНАЛИЗАМ И ЕЛЕКТРОНСКИ МЕДИЈИ Јелена Крунић (Универзитет у Новом Саду) СИГНАЛИЗАМ И ЕЛЕКТРОНСКИ МЕДИЈИ Сажетак: У раду се бавимо односом сигнализма и нових медија, односно утицајем нових, електронских медија на сигналистичке ствараоце.

Bardziej szczegółowo

КОЛУБАРА. На крају године. Тема броја:

КОЛУБАРА. На крају године. Тема броја: ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКОГ БАСЕНА КОЛУБАРА Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ КОЛУБАРА 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 Број: 1090 8 30. јануар 2012 8 Година LII 8Излази месечно

Bardziej szczegółowo

СЕДМА КВАРТАЛНА АНАЛИЗА ПРИМЕНЕ ПРОПИСА ОД ЗНАЧАЈА ЗА ПРИВРЕДУ

СЕДМА КВАРТАЛНА АНАЛИЗА ПРИМЕНЕ ПРОПИСА ОД ЗНАЧАЈА ЗА ПРИВРЕДУ СЕДМА КВАРТАЛНА АНАЛИЗА ПРИМЕНЕ ПРОПИСА ОД ЗНАЧАЈА ЗА ПРИВРЕДУ САДРЖАЈ РЕЗИМЕ... 3 МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА... 9 МИНИСТАРСТВО ТРГОВИНЕ, ТУРИЗМА И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА... 40 МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА... 42 МИНИСТАРСТВО

Bardziej szczegółowo

Удружење кардиоваскуларних хирурга

Удружење кардиоваскуларних хирурга 411 Глава 10 УДРУЖЕЊЕ КАРДИОВАСКУЛАРНИХ ХИРУРГА СРБИЈЕ Душан Велимировић Увод Удружење кардиоваскуларних хирурга Србије (УКВХС) основано је 14. децембра 2001. године. Оснивачка скупштина одржана је у амфитеатру

Bardziej szczegółowo

ESL5201LO PL ZMYWARKA INSTRUKCJA OBSŁUGI 2 SR МАШИНА ЗА ПРАЊЕ ПОСУЂА УПУТСТВО ЗА УПОТРЕБУ 22 SV DISKMASKIN BRUKSANVISNING 41

ESL5201LO PL ZMYWARKA INSTRUKCJA OBSŁUGI 2 SR МАШИНА ЗА ПРАЊЕ ПОСУЂА УПУТСТВО ЗА УПОТРЕБУ 22 SV DISKMASKIN BRUKSANVISNING 41 ESL5201LO PL ZMYWARKA INSTRUKCJA OBSŁUGI 2 SR МАШИНА ЗА ПРАЊЕ ПОСУЂА УПУТСТВО ЗА УПОТРЕБУ 22 SV DISKMASKIN BRUKSANVISNING 41 2 www.electrolux.com SPIS TREŚCI 1. INFORMACJE DOTYCZĄCE BEZPIECZEŃSTWA... 3

Bardziej szczegółowo

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ ЖАБАЉ С Т Р А Т Е Г И Ј А ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ ЖАБАЉ ГОДИНЕ

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ ЖАБАЉ С Т Р А Т Е Г И Ј А ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ ЖАБАЉ ГОДИНЕ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ ЖАБАЉ (додатак уз број 24/14 од 18.12.2014. године) С Т Р А Т Е Г И Ј А ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ ЖАБАЉ 2014-2020. ГОДИНЕ Жабаљ, 18.12.2014. године 2 На основу члана 32. тачка 4. Закона

Bardziej szczegółowo

ESL5201LO. PL Zmywarka Instrukcja obsługi 2 SR Машина за прање посуђа Упутство за употребу 22 SV Diskmaskin Bruksanvisning 42

ESL5201LO. PL Zmywarka Instrukcja obsługi 2 SR Машина за прање посуђа Упутство за употребу 22 SV Diskmaskin Bruksanvisning 42 ESL5201LO PL Zmywarka Instrukcja obsługi 2 SR Машина за прање посуђа Упутство за употребу 22 SV Diskmaskin Bruksanvisning 42 2 www.electrolux.com SPIS TREŚCI 1. INFORMACJE DOTYCZĄCE BEZPIECZEŃSTWA... 3

Bardziej szczegółowo

Република Србија УСТАВНИ СУД Број: Уж / године Б е о г р а д

Република Србија УСТАВНИ СУД Број: Уж / године Б е о г р а д Република Србија УСТАВНИ СУД Број: Уж - 3238/2011 2012. године Б е о г р а д Уставни суд, Велико веће, у саставу: председник Суда др Драгиша Б. Слијепчевић, председник Већа и судије Весна Илић Прелић,

Bardziej szczegółowo

П Р И Л О З И ЗА КЊИЖЕВНОСТ, ЈЕЗИК, ИСТОРИЈУ И ФОЛКЛОР књига LXXX, 2014.

П Р И Л О З И ЗА КЊИЖЕВНОСТ, ЈЕЗИК, ИСТОРИЈУ И ФОЛКЛОР књига LXXX, 2014. П Р И Л О З И ЗА КЊИЖЕВНОСТ, ЈЕЗИК, ИСТОРИЈУ И ФОЛКЛОР књига LXXX, 2014. ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ DOI: 10.2298/PKJIF1480003J УДК 821.162.1.09 ЗАБОРАВЉЕНИ ПРИЈАТЕЉ ИЛИ РЕЧ О АЛЕКСАНДРУ ЈАБЛОНОВСКОМ Александер

Bardziej szczegółowo

Sa RTB-om zajedno do napretka dveju

Sa RTB-om zajedno do napretka dveju www.rtb.rs www.kolektiv.co.rs KOLEKTIV ONLINE Рударство ће бити основа развоја Финске и Србије Sa RTB-om zajedno do napretka dveju dr@ava Геолошки заводи Србије и Финске потписаће 3. априла протокол о

Bardziej szczegółowo

УЏБЕНИЦИ ЗА 1. РАЗРЕД

УЏБЕНИЦИ ЗА 1. РАЗРЕД УЏБЕНИЦИ ЗА 1. РАЗРЕД Предмет Издавач Назив а Аутори Цена Поручујем 2 Математика Клет "Игра Зоран Б. Гаврић, словима" -Буквар Мирјана Ковачевић "Игра Жежељ речи"-читанка Релић "Српски Жежељ језик" -наставни

Bardziej szczegółowo

ОШ Дринка Павловић, Београд ЛЕТОПИС. школске 2014/2015. године. Славица Хорват, библиотекар

ОШ Дринка Павловић, Београд ЛЕТОПИС. школске 2014/2015. године. Славица Хорват, библиотекар ОШ Дринка Павловић, Београд ЛЕТОПИС школске 2014/2015. године Славица Хорват, библиотекар 1 Запослени у школској 2014/15. години: Директор: Урош Момчиловић Секретар: Александра Митић Педагог: Божидар Остојић

Bardziej szczegółowo

ТРЕЋЕ ОДЕЉЕЊЕ. ПРЕДМЕТ ПЕТРОВИЋ против СРБИЈЕ. (Представка број 40485/08) ПРЕСУДА СТРАЗБУР. 15. јул године

ТРЕЋЕ ОДЕЉЕЊЕ. ПРЕДМЕТ ПЕТРОВИЋ против СРБИЈЕ. (Представка број 40485/08) ПРЕСУДА СТРАЗБУР. 15. јул године ТРЕЋЕ ОДЕЉЕЊЕ ПРЕДМЕТ ПЕТРОВИЋ против СРБИЈЕ (Представка број 40485/08) ПРЕСУДА СТРАЗБУР 15. јул 2014. године Ова пресуда ће постати правоснажна у околностима утврђеним чланом 44. став 2. Конвенције. Она

Bardziej szczegółowo

Интерферирајуће лексеме у пољскосрпским језичким контактима

Интерферирајуће лексеме у пољскосрпским језичким контактима УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ МИРЈАНА Д. КОСТИЋ ГОЛУБИЧИЋ Интерферирајуће лексеме у пољскосрпским језичким контактима Докторска дисертација Београд, 2016 UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF PHILOLOGY

Bardziej szczegółowo

Мирослав Топић Петар Буњак ОД РИТМА КА СМИСЛУ

Мирослав Топић Петар Буњак ОД РИТМА КА СМИСЛУ Мирослав Топић Петар Буњак ОД РИТМА КА СМИСЛУ Мирослав Топич Петр Буняк ОТ РИТМА К СМЫСЛУ Метрические проблемы перевода сербских народных песен косовского цикла на польский язык Славистическое общество

Bardziej szczegółowo

МИТ И МЕТАФОРА У ДРАМСКОМ СТВАРАЛАШТВУ МОМЧИЛА НАСТАСИЈЕВИЋА. Снежана Кутрички

МИТ И МЕТАФОРА У ДРАМСКОМ СТВАРАЛАШТВУ МОМЧИЛА НАСТАСИЈЕВИЋА. Снежана Кутрички УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 10 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ МИТ И МЕТАФОРА У ДРАМСКОМ СТВАРАЛАШТВУ МОМЧИЛА НАСТАСИЈЕВИЋА

Bardziej szczegółowo

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ Установа културе од националног значаја Београд Скерлићева бр.1

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ Установа културе од националног значаја Београд Скерлићева бр.1 НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ Установа културе од националног значаја 11000 Београд Скерлићева бр.1 ЈНВВ БР. 23/2015 Број из плана јавних набавки 1.1.10. ИЗМЕЊЕНА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА ОТВОРЕНИ ПОСТУПАК

Bardziej szczegółowo

ЗНАЦИ ПИТАЊА. ПРОЗА МИЛОРАДА ПАВИЋА У СВЕТЛУ ЊЕНЕ ПОСТМОДЕРНИСТИЧКЕ РЕЦЕПЦИЈЕ

ЗНАЦИ ПИТАЊА. ПРОЗА МИЛОРАДА ПАВИЋА У СВЕТЛУ ЊЕНЕ ПОСТМОДЕРНИСТИЧКЕ РЕЦЕПЦИЈЕ СИЛВИЈА НОВАК-БАЈЦАР, Јагелонски универзитет ЗНАЦИ ПИТАЊА. ПРОЗА МИЛОРАДА ПАВИЋА У СВЕТЛУ ЊЕНЕ ПОСТМОДЕРНИСТИЧКЕ РЕЦЕПЦИЈЕ Претечом се може сматрати учени Византинац Милорад Павић. Ветром узнемирене косе,

Bardziej szczegółowo

НЕКИ ПРИМЕРИ СЛОВЕНСКИХ ОСНОВА С НЕСЛОВЕНСКИМ СУФИКСИМА У ИМЕНИМА ПОМЕНИКА МАНАСТИРА КРУШЕДОЛА 1 (XVI/XVII ВЕК)

НЕКИ ПРИМЕРИ СЛОВЕНСКИХ ОСНОВА С НЕСЛОВЕНСКИМ СУФИКСИМА У ИМЕНИМА ПОМЕНИКА МАНАСТИРА КРУШЕДОЛА 1 (XVI/XVII ВЕК) ISSN 0350-185x, LXVI (2010), p. (349 356) УДК 811.163.1 373 ; 091=163.1(497.113) 15/16 ID 178135820 Драгана Новаков Народна библиотека Србије Археографско одељење НЕКИ ПРИМЕРИ СЛОВЕНСКИХ ОСНОВА С НЕСЛОВЕНСКИМ

Bardziej szczegółowo

ИЗВЕШТАЈ О ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА НА КОНКУРС ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ САРАДНИКА УНИВЕРЗИТЕТА И ПРЕДЛОГ

ИЗВЕШТАЈ О ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА НА КОНКУРС ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ САРАДНИКА УНИВЕРЗИТЕТА И ПРЕДЛОГ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА НА КОНКУРС ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ САРАДНИКА УНИВЕРЗИТЕТА И ПРЕДЛОГ 1. ПОДАЦИ О КОНКУРСУ, КОМИСИЈИ И КАНДИДАТИМА 1. Одлука о расписивању

Bardziej szczegółowo

УПУТСТВО ЗА ПРИМЕНУ ЗАКОНА О ПОРЕЗУ НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ

УПУТСТВО ЗА ПРИМЕНУ ЗАКОНА О ПОРЕЗУ НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА ПОРЕСКА УПРАВА ТРЕЋЕ ИЗМЕЊЕНО И ДОПУЊЕНО УПУТСТВО ЗА ПРИМЕНУ ЗАКОНА О ПОРЕЗУ НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ БЕОГРАД Децембар 2005. године 2 П Р Е Д Г О В О Р Почетком децембра месеца 2004. године,

Bardziej szczegółowo

ПРИЛОЗИ ЗА КЊИЖЕВНОСТ, ЈЕЗИК, ИСТОРИЈУ И ФОЛКЛОР ОСНИВАЧ ПАВЛЕ ПОПОВИЋ

ПРИЛОЗИ ЗА КЊИЖЕВНОСТ, ЈЕЗИК, ИСТОРИЈУ И ФОЛКЛОР ОСНИВАЧ ПАВЛЕ ПОПОВИЋ ПРИЛОЗИ ЗА КЊИЖЕВНОСТ, ЈЕЗИК, ИСТОРИЈУ И ФОЛКЛОР Non sunt contemnenda quasi parva sine quibus magna constare non possunt. S. Hieronymus ОСНИВАЧ ПАВЛЕ ПОПОВИЋ УРЕДНИШТВО ЗЛАТА БОЈОВИЋ, СЛОБОДАН ГРУБАЧИЋ,

Bardziej szczegółowo

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 1 НАЗИВ ФАКУЛТЕТА ИЗВЕШТАЈ О ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА НА КОНКУРС ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ НАСТАВНИКА УНИВЕРЗИТЕТА

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 1 НАЗИВ ФАКУЛТЕТА ИЗВЕШТАЈ О ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА НА КОНКУРС ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ НАСТАВНИКА УНИВЕРЗИТЕТА УПУТСТВО УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 1 НАЗИВ ФАКУЛТЕТА ИЗВЕШТАЈ О ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА НА КОНКУРС ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ НАСТАВНИКА УНИВЕРЗИТЕТА I ПОДАЦИ О КОНКУРСУ, КОМИСИЈИ И КАНДИДАТИМА Орган који

Bardziej szczegółowo

ПРАВИЛНИК О САДРЖАЈУ ПРОГРАМА И МЈЕРАМА ЗА СПРЕЧАВАЊЕ И СУЗБИЈАЊЕ ИНТРАХОСПИТАЛНИХ ИНФЕКЦИЈА ( Службени гласник Републике Српске број 22/13) Члан 1.

ПРАВИЛНИК О САДРЖАЈУ ПРОГРАМА И МЈЕРАМА ЗА СПРЕЧАВАЊЕ И СУЗБИЈАЊЕ ИНТРАХОСПИТАЛНИХ ИНФЕКЦИЈА ( Службени гласник Републике Српске број 22/13) Члан 1. На основу члана 37. став 2. Закона о заштити становништва од заразних болести ( Службени гласник Републике Српске, број 14/10) и члана 82. став 2. Закона о Републичкој управи ( Службени гласник Републике

Bardziej szczegółowo

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ''СТАЗА ЗДРАВЉА'' У К.О. ВРДНИК

ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ''СТАЗА ЗДРАВЉА'' У К.О. ВРДНИК РЕПУБЛИКА СРБИЈА АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА ОПШТИНА ИРИГ Председник Скупштине Општине: Мирослав Ивановић Број: 01-011-34/2014 Дана: 23. децембар 2014. ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ''СТАЗА ЗДРАВЉА'' У К.О.

Bardziej szczegółowo

Вацлав Ролич-Лидер први гласник пољског модернизма и одјеци његове поезије код нас

Вацлав Ролич-Лидер први гласник пољског модернизма и одјеци његове поезије код нас Page 1 of 26 Пројекат Растко : Пољска : Уметност Мирослав Топић Вацлав Ролич-Лидер први гласник пољског модернизма и одјеци његове поезије код нас Miroslav Topić Résumé WACŁAW ROLICZ-LIEDER PREMIER MESSAGER

Bardziej szczegółowo

Коначно на свом терену» страна 31 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 10. МАРТА 2017.

Коначно на свом терену» страна 31 У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 10. МАРТА 2017. Почиње израда Стратегије комуникације» страна 5 Коначно на свом терену» страна 31 Број 4703, година CXLVIII У ПАНЧЕВУ, У ПЕТАК, 10. МАРТА 2017. цена 40 динара ФОТО ВЛАДИМИР ЂУРЂЕВИЋ ДУЕЛ Политика Улазим

Bardziej szczegółowo

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 1 НАЗИВ ФАКУЛТЕТА

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 1 НАЗИВ ФАКУЛТЕТА УПУТСТВО УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 1 НАЗИВ ФАКУЛТЕТА I ИЗВЕШТАЈ О ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА НА КОНКУРС ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ НАСТАВНИКА УНИВЕРЗИТЕТА (Свака рубрика мора бити попуњена.) ПОДАЦИ О КОНКУРСУ,

Bardziej szczegółowo

Kwantyfikacyjne i egzystencjalne wykładniki afirmacji na przykładzie języka serbskiego

Kwantyfikacyjne i egzystencjalne wykładniki afirmacji na przykładzie języka serbskiego Slavia Meridionalis 10 SOW, Warszawa 2010 Uniwersytet Rzeszowski Rzeszów Kwantyfikacyjne i egzystencjalne wykładniki afirmacji na przykładzie języka serbskiego Podobnie jak negacja, również zjawisko afirmacji

Bardziej szczegółowo

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 1 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 1 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ УПУТСТВО УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 1 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ I ИЗВЕШТАЈ О ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА НА КОНКУРС ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ НАСТАВНИКА УНИВЕРЗИТЕТА (Свака рубрика мора бити попуњена.) ПОДАЦИ О КОНКУРСУ,

Bardziej szczegółowo

Т Е Н Д Е Р С К И Д О К У М Е Н Т интерни број 07/17

Т Е Н Д Е Р С К И Д О К У М Е Н Т интерни број 07/17 Т Е Н Д Е Р С К И Д О К У М Е Н Т интерни број 07/17 ПОЗИВ ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ПОНУДА ЗА НАБАВКУ УСЛУГА Набавка услугa сателитског праћења возила и контроле потрошње горива Гацко, август 2017. године 2/38 УВОД

Bardziej szczegółowo

МИЦКЈЕВИЧЕВА РОМАНСА МАРИЛИН ГРОБ И ЊЕН ЗАБОРАВЉЕНИ СРПСКИ ПРЕВОД

МИЦКЈЕВИЧЕВА РОМАНСА МАРИЛИН ГРОБ И ЊЕН ЗАБОРАВЉЕНИ СРПСКИ ПРЕВОД Заборављене књиге српски превод расправе Dei delitti e delle pene 125 УДК 821.162.1.09 144 Mickjevič A. 821.162.1 255.2 = 163.41 МИЦКЈЕВИЧЕВА РОМАНСА МАРИЛИН ГРОБ И ЊЕН ЗАБОРАВЉЕНИ СРПСКИ ПРЕВОД I 1. Почетке

Bardziej szczegółowo

CYRYL I METODY W JĘZYKU I KULTURZE SŁOWIAN

CYRYL I METODY W JĘZYKU I KULTURZE SŁOWIAN CYRYL I METODY W JĘZYKU I KULTURZE SŁOWIAN Biała Podlaska 2011 Materiały V i VI Konferencji Cyrylometodiańskiej w Białej Podlaskiej (XXXIX I XLII KONFERENCJE PODLASKIE) Redakcja Petar Sotirov, Mariola

Bardziej szczegółowo

КЊИЖЕВНИ ЦЕНТРИ СЛОВЕНСКЕ ЕМИГРАЦИЈЕ

КЊИЖЕВНИ ЦЕНТРИ СЛОВЕНСКЕ ЕМИГРАЦИЈЕ КУЛТУРА ПОЛИСА УДК 316.7:323.28 ОНР Академија умјетности Бања Лука КЊИЖЕВНИ ЦЕНТРИ СЛОВЕНСКЕ ЕМИГРАЦИЈЕ Сажетак: Словенска емиграција представља једну од најбројнијих, али и најважнијих књижевних, културолошких

Bardziej szczegółowo

СРБИЈАГАС и његова перспектива. Београд,

СРБИЈАГАС и његова перспектива. Београд, СРБИЈАГАС 2008-2013 и његова перспектива 1 Београд, 01.11.2013 Теме данашње конференције за новинаре 1. ЈП Србијагас 2008-2013 2. Предстојећа грејна сезона 3. Реструктурирање ЈП Србијагас 4. Даља сарадња

Bardziej szczegółowo

SuperCash S. Kорисничко упутство

SuperCash S. Kорисничко упутство SuperCash S Kорисничко упутство САДРЖАЈ :. Увод...5. Карактеристике регистар касе...5.. Изглед и делови...5.. Техничке карактеристике...6.. Функционалне карактеристике...6. Рад са регистар касом SuperCashS...7..

Bardziej szczegółowo

З А Х Т Ј Е В ЗА ДАВАЊЕ САГЛАСНОСТИ НА ПРИЈЕДЛОГ ТЕМЕ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

З А Х Т Ј Е В ЗА ДАВАЊЕ САГЛАСНОСТИ НА ПРИЈЕДЛОГ ТЕМЕ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ ЗАХТЈЕВ ЗА ДАВАЊЕ САГЛАСНОСТИ НА ПРИЈЕДЛОГ ТЕМЕ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Шифра за идентификацију дисертације: 526/16 Шифра УДК (бројчано): 821.163.41:930.85 (497.16) Wеb адреса на којој се налази извјештај

Bardziej szczegółowo

Magiczna podróż podmiotów serbskiego tradycyjnego obrzędu narodzin

Magiczna podróż podmiotów serbskiego tradycyjnego obrzędu narodzin Poznań SENSUS HISTORIAE ISSN 2082 0860 Vol. II (2011/1) s. 155-169 Magiczna podróż podmiotów serbskiego tradycyjnego obrzędu narodzin Założenia teoretyczne obrzędowo-obyczajowym kompleksie serbskich tradycyjnych

Bardziej szczegółowo

УДК /13

УДК /13 УДК 821.16.09 97 10/13 Мотив искушeња У пустињи у словенској ЖИТИЈНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ књижевности Рад приказује један од најважнијих мотива житијне књижевности искушење y пустињи, који ce надовезиваo на јеванђељску,

Bardziej szczegółowo

У В Е Р Е Њ Е О ОДОБРЕЊУ ТИПА МЕРИЛА. Вага са неаутоматским функционисањем

У В Е Р Е Њ Е О ОДОБРЕЊУ ТИПА МЕРИЛА. Вага са неаутоматским функционисањем РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРИВРЕДЕ ДИРЕКЦИЈА ЗА МЕРЕ И ДРАГОЦЕНЕ МЕТАЛЕ 11000 Београд, Мике Аласа 14, ПП: 34, ПАК: 105 305 телефон: (011) 32-82-736, телефакс: (011) 21-81-668 На основу члана 192. став

Bardziej szczegółowo

WELTSCHMERZ PO SERBSKU

WELTSCHMERZ PO SERBSKU Weltschmerz po serbsku 45 DOI: 10.2298/PKIJF0975045J УДК 821.163.41.09 WELTSCHMERZ PO SERBSKU Pod koniec XIX wieku wybitny nowelista serbski Laza Lazarević ośmieszył postawę werterowską w opowiadaniu Verter.

Bardziej szczegółowo

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ПОДЗЕМНУ ЕКСПЛОАТАЦИЈУ УГЉА - РЕСАВИЦА Ресавица, Тел:(035) ;факс:(035) Извештај ИЗВЕШТАЈ

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ПОДЗЕМНУ ЕКСПЛОАТАЦИЈУ УГЉА - РЕСАВИЦА Ресавица, Тел:(035) ;факс:(035) Извештај ИЗВЕШТАЈ Извештај Ознака: 40.15/58 Датум: 03.06.2015. ВРСТА : 0. МАТ.ДОК.: ИЗВЕШТАЈ радне групе ЈП ПЕУ Ресавица са службеног пута у Пољску, Чешку и Словачку Јун 2015 године Стр 1 од 21 САДРЖАЈ 1.0.УВОД... 3 2.0.ПРВИ

Bardziej szczegółowo

Општи подаци о Пољској Преведено са сајта Polska.ru

Општи подаци о Пољској Преведено са сајта Polska.ru Општи подаци о Пољској Преведено са сајта Polska.ru По уставу химна Пољске Републике je мазурка Домбровског. Ова песма je настала пре двеста година, у време које је било тешко за Пољску. Земља је изгубила

Bardziej szczegółowo

MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC

MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC ISSN 0352-9738 MATICA SRPSKA JOURNAL OF STAGE ARTS AND MUSIC 53 Editorial board Zoran T. Jovanović, PhD, Editor-in-Chief (Museum of Theatrical Arts of Serbia, Belgrade) Mirjana Veselinović Hofman, PhD

Bardziej szczegółowo

Przestrzenie, których już nie ma. Pamięć w południowej i zachodniej Słowiańszczyźnie

Przestrzenie, których już nie ma. Pamięć w południowej i zachodniej Słowiańszczyźnie Przestrzenie, których już nie ma Pamięć w południowej i zachodniej Słowiańszczyźnie Простори који више не постоје Сећање код јужних и западних Словена Prostori koji više ne postoje Sec anje kod južnih

Bardziej szczegółowo

ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ Датум: 12.5.2015 ИЗВЕШТАЈ О ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију

Bardziej szczegółowo

А а Б б В в Г г Д д Е е Ё ё Ж ж З з И и Й й К к Л л М м Н н О о П п Р р С с Т т У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш Щ щ ъ ы ь Э э Ю ю Я я

А а Б б В в Г г Д д Е е Ё ё Ж ж З з И и Й й К к Л л М м Н н О о П п Р р С с Т т У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш Щ щ ъ ы ь Э э Ю ю Я я К 3 Как тебя зову т? А а Б б В в Г г Д д Е е Ё ё Ж ж З з И и Й й К к Л л М м Н н О о п Р р С с Т т У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш Щ щ ъ ы ь Э э Ю ю Я я У овој лекцији ћете учити: да се представите и да питате

Bardziej szczegółowo

Rosyjski. Rozmówki w podróży FRAGMENT

Rosyjski. Rozmówki w podróży FRAGMENT Rosyjski Rozmówki w podróży FRAGMENT Autor: Dorota Guzik Tłumaczenie: Maksymilian Frydryk Głosy Viktoriia Kolesnytska, Stanislau Yakimovich, Maybe Theatre Company Nagranie i mastering: Mariusz Zaczkowski

Bardziej szczegółowo

Bardzo formalny, odbiorca posiada specjalny tytuł, który jest używany zamiast nazwiska

Bardzo formalny, odbiorca posiada specjalny tytuł, który jest używany zamiast nazwiska - Wstęp polski rosyjski Szanowny Panie Prezydencie, Уважаемый г-н президент Bardzo formalny, odbiorca posiada specjalny tytuł, który jest używany zamiast nazwiska Szanowny Panie, Уважаемый г-н... Formalny,

Bardziej szczegółowo

ИЗВЈЕШТАЈ КОМИСИЈЕ О ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ

ИЗВЈЕШТАЈ КОМИСИЈЕ О ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ ИЗВЈЕШТАЈ КОМИСИЈЕ О ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ I ПОДАЦИ О КОНКУРСУ Конкурс објављен: У дневном листу Глас Српске 18.01.2017. Ужа научна/умјетничка област: Умјетност (стваралаштво сви облици

Bardziej szczegółowo

EGZAMIN MATURALNY OD ROKU SZKOLNEGO 2014/2015 JĘZYK ROSYJSKI POZIOM PODSTAWOWY ROZWIĄZANIA ZADAŃ I SCHEMATY PUNKTOWANIA (A1)

EGZAMIN MATURALNY OD ROKU SZKOLNEGO 2014/2015 JĘZYK ROSYJSKI POZIOM PODSTAWOWY ROZWIĄZANIA ZADAŃ I SCHEMATY PUNKTOWANIA (A1) EGZAMIN MATURALNY OD ROKU SZKOLNEGO 2014/2015 JĘZYK ROSYJSKI POZIOM PODSTAWOWY ROZWIĄZANIA ZADAŃ I SCHEMATY PUNKTOWANIA (A1) GRUDZIEŃ 2013 Zadanie 1. (0 5) proste, typowe wypowiedzi ustne, artykułowane

Bardziej szczegółowo

Małgorzata Filipek DOI: /PKJIF F УДК (908)

Małgorzata Filipek DOI: /PKJIF F УДК (908) Małgorzata Filipek DOI: 10.2298/PKJIF1076031F УДК 821.163.49.09(908) Hiszpania w powieściach Gordany Kuić Gordana Kuić należy do grona tych pisarzy, którym literatura serbska zawdzięcza obraz Hiszpanii

Bardziej szczegółowo

ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ

ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ПОДОБНОСТИ ТЕМЕ, КАНДИДАТА И МЕНТОРА ЗА ИЗРАДУ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ Тема: Винаверово схватање традиције Кандидат: мр Милица Мирковић I ПОДАЦИ

Bardziej szczegółowo

Plan wynikowy z języka rosyjskiego dla klasy III gimnazjum na podstawie programu nauczania. i podręcznika Всё просто! 3

Plan wynikowy z języka rosyjskiego dla klasy III gimnazjum na podstawie programu nauczania. i podręcznika Всё просто! 3 Anna Ginter Plan wynikowy z języka rosyjskiego dla klasy III gimnazjum na podstawie programu nauczania i podręcznika Всё просто! 3 WYDAWNICTWO SZKOLNE PWN Rozdział I Słownictwo dotyczące zjawisk pogodowych.

Bardziej szczegółowo

Szczegółowy rozkład materiału z PRAKTYCZNEJ NAUKI JĘZYKA ROSYJSKIEGO

Szczegółowy rozkład materiału z PRAKTYCZNEJ NAUKI JĘZYKA ROSYJSKIEGO KATEDRA FILOLOGII ROSYJSKIEJ UNIWERSYTET RZESZOWSKI 35-959 Rzeszów, Al. Rejtana 16 B, bud. A3,tel. (17) 872-12-20; tel./fax: (17) 872-12-89 e-mail: infilros@univ.rzeszow.pl http://www.univ.rzeszow.pl/wfil/ifr/

Bardziej szczegółowo

ЗЛОЧИН И КАЗНА По роману Ф. М. Достојевског

ЗЛОЧИН И КАЗНА По роману Ф. М. Достојевског ПРЕДСТАВА У ЧАСТ НАГРАЂЕНИХ Стеријино позорје - Нови Сад - 26/05-03/06-2014 УТОРАК - 3. ЈУН 2014. СНП - Сцена Јован Ђорђевић 20:00 ЗЛОЧИН И КАЗНА По роману Ф. М. Достојевског Градско драмско казалиште

Bardziej szczegółowo

Miloš Crnjanski w kręgu polskich odbiorców literatury Powieść o Londynie, czyli obcość oryginału a obcość przekładu

Miloš Crnjanski w kręgu polskich odbiorców literatury Powieść o Londynie, czyli obcość oryginału a obcość przekładu Miloš Crnjanski w kręgu polskich odbiorców literatury Powieść o Londynie, czyli obcość oryginału a obcość przekładu Wydanie przekładu Powieści o Londynie 1 (Роман о Лондону, 1971), jednej z,,najwybitniejszych

Bardziej szczegółowo

Списак специјализаната по гранама

Списак специјализаната по гранама Република Србија Универзитет у у Медицински факултет, 31.10.2015. године Списак специјализаната по гранама Грана специјализације: Алергологија и клиничка имунологија 1. 15-АГ-01 Драгана Јовановић ИНТЕРНА

Bardziej szczegółowo

Библиографија: др Добрила Братић ( )

Библиографија: др Добрила Братић ( ) DOI: 10.2298/GEI1302211M УДК: 012 Братић Д. 39:929 Братић Д. Прихваћено за штампу на седници Редакције 11. 9. 2013. Биљана Миленковић-Вуковић Етнографски институт САНУ, Београд biljana.vukovic@ei.sanu.ac.rs

Bardziej szczegółowo

СРБИЈА 1914, ПОЉСКА 1939

СРБИЈА 1914, ПОЉСКА 1939 ПРЕТХОДНО САОПШТЕЊЕ 94(497.11)"1914" 94(475)"1939" 94(475:497.11)"19" DOI: 10.5937/ZRFFP45-6452 ВОЈЋЕХ С. ШЋЕПАЊСКИ 1 КОМИСИЈА ЗА БАЛКАНИСТИКУ ПОЉСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА ОДЕЉЕЊЕ У ПОЗНАЊУ ПОЉСКА СРБИЈА 1914,

Bardziej szczegółowo

Mr. Adam Smith Smith's Plastics 8 Crossfield Road Selly Oak Birmingham West Midlands B29 1WQ

Mr. Adam Smith Smith's Plastics 8 Crossfield Road Selly Oak Birmingham West Midlands B29 1WQ - Adres Mr. J. Rhodes Rhodes & Rhodes Corp. 212 Silverback Drive California Springs CA 92926 Zapis adresu w Stanach Zjednoczonych: numer ulicy + nazwa ulicy miejscowość + kod pocztowy. Mr. Adam Smith Smith's

Bardziej szczegółowo

KRYTERIA OCENIANIA ODPOWIEDZI POZIOM PODSTAWOWY

KRYTERIA OCENIANIA ODPOWIEDZI POZIOM PODSTAWOWY Poziom podstawowy Język rosyjski Język rosyjski. Poziom podstawowy KRYTERIA OCENIANIA ODPOWIEDZI POZIOM PODSTAWOWY Zadanie 1. 1.1. 1.2. 1.3. 1.4. 1.5. F P P F F Zadanie 2. Za każde poprawne rozwiązanie

Bardziej szczegółowo

Arkusz zawiera informacje prawnie chronione do momentu rozpoczęcia egzaminu.

Arkusz zawiera informacje prawnie chronione do momentu rozpoczęcia egzaminu. Układ graficzny CKE 2010 Centralna Komisja Egzaminacyjna Arkusz zawiera informacje prawnie chronione do momentu rozpoczęcia egzaminu. KOD WPISUJE ZDAJĄCY PESEL Miejsce na naklejkę z kodem dysleksja EGZAMIN

Bardziej szczegółowo

Język biznesu List. List - Adres

Język biznesu List. List - Adres - Adres polski Mr. J. Rhodes Rhodes & Rhodes Corp. 212 Silverback Drive California Springs CA 92926 Zapis adresu w Stanach Zjednoczonych: numer ulicy + nazwa ulicy miejscowość + kod pocztowy. Mr. Adam

Bardziej szczegółowo

Język biznesu List. List - Adres

Język biznesu List. List - Adres - Adres rosyjski Mr. J. Rhodes Rhodes & Rhodes Corp. 212 Silverback Drive California Springs CA 92926 Zapis adresu w Stanach Zjednoczonych: numer ulicy + nazwa ulicy miejscowość + kod pocztowy. Mr. Adam

Bardziej szczegółowo

dłuższą wypowiedź na temat swobodnie wypowiedzieć się po polsku na temat przeczytanego Rosji zawierającą informacje

dłuższą wypowiedź na temat swobodnie wypowiedzieć się po polsku na temat przeczytanego Rosji zawierającą informacje Przedmiotowy system oceniania Opracowany przez Renatę Broniarz na podstawie podręcznika Новый Диалог 1 autorstwa Mirosława Zyberta oraz Programu nauczania języka rosyjskiego dla uczniów szkół ponadgimnazjalnych

Bardziej szczegółowo

EGZAMIN W KLASIE TRZECIEJ GIMNAZJUM CZĘŚĆ 3. JĘZYK ROSYJSKI POZIOM PODSTAWOWY

EGZAMIN W KLASIE TRZECIEJ GIMNAZJUM CZĘŚĆ 3. JĘZYK ROSYJSKI POZIOM PODSTAWOWY Arkusz zawiera informacje prawnie chronione do momentu rozpoczęcia egzaminu. KOD UCZNIA UZUPEŁNIA ZESPÓŁ NADZORUJĄCY PESEL miejsce na naklejkę EGZAMIN W KLASIE TRZECIEJ GIMNAZJUM CZĘŚĆ 3. JĘZYK ROSYJSKI

Bardziej szczegółowo

DOSITEJ OBRADOVIĆ. List do Haralampiusza 1

DOSITEJ OBRADOVIĆ. List do Haralampiusza 1 DOSITEJ OBRADOVIĆ List do Haralampiusza 1 Drogi Haralampiuszu, Witam! Chrystus Zmartwychwstał! w tłumaczeniu II roku filologii serbskiej 2 Nie będę czekać aż miną dwa lata, aby odpowiedzieć drogiemu człowiekowi

Bardziej szczegółowo

Прикази књига Book Reviews

Прикази књига Book Reviews Прикази књига Book Reviews Wojciech Chlebda, Albina Gołubiewa, Jan Wawrzyńczyk, Tomasz Wielg, Idiomy polsko-rosyjskie. Польско-русские идиомы. Wydawnictwo Naukowe P W N, Warszawa, 272 s. 379 W ciągu ostatnich

Bardziej szczegółowo

АНТИГЛОБАЛИЗМOT АНДРАГОГИЈА НА УЛИЦАTA

АНТИГЛОБАЛИЗМOT АНДРАГОГИЈА НА УЛИЦАTA ABSTRACT Автор на овој есеј е младиот полски истражувач Павел Рудницки (Paweł Rudnicki). Изворно, текстот е напишан во 2004 година, а АНТИГЛОБАЛИЗМOT АНДРАГОГИЈА НА УЛИЦАTA [ R u d n i c k i ] андрагогијата

Bardziej szczegółowo

PRZEDMIOTOWY SYSTEM OCENIANIA

PRZEDMIOTOWY SYSTEM OCENIANIA PRZEDMIOTOWY SYSTEM OCENIANIA Opracowany przez Renatę Broniarz na podstawie podręcznika Новый Диалог 1 autorstwa Mirosława Zyberta oraz Programu nauczania języka rosyjskiego dla uczniów szkół ponadgimnazjalnych

Bardziej szczegółowo

с Ь аё ффсе о оýои р а п

с Ь аё ффсе о оýои р а п гат т ТО Л Ш Л ПЮ ОВ О С тем к лк е еп е р пу Н ОЬ оппу оь отчо пущ п л е по у е о оппу К Т ццв Ф щцшчьц ц Ро ф вф ц уш Н е о е ф ч лп е ю Н З е оёе ю п ч р по п еш ш Ф р НчЬе ро о у о ш ц оь оё рц ц цр

Bardziej szczegółowo

SCENARIUSZ NA AWANS. Autor scenariusza: Małgorzata Łyzińska

SCENARIUSZ NA AWANS. Autor scenariusza: Małgorzata Łyzińska Autor scenariusza: Małgorzata Łyzińska SCENARIUSZ NA AWANS Tytuł cyklu: WSiP: Успех Etap edukacyjny: klasa 1 liceum ogólnokształcącego, profilowanego lub technikum Przedmiot: język rosyjski Czas trwania:

Bardziej szczegółowo

Odczytując sens oryginału (na podstawie przekładu na język serbski i angielski Poematu dla dorosłych Adama Ważyka)

Odczytując sens oryginału (na podstawie przekładu na język serbski i angielski Poematu dla dorosłych Adama Ważyka) Iwona Haneczok Odczytując sens oryginału (na podstawie przekładu na język serbski i angielski Poematu dla dorosłych Adama Ważyka) Mówi się, że przekład jest jak kobieta albo wierny, albo piękny. Już Stanisław

Bardziej szczegółowo

400 ПРАВНИХ ФИЛОЗОФА, ТЕОРЕТИЧАРА, СОЦИОЛОГА, АНТРОПОЛОГА И ДРУГИХ МИСЛИЛАЦА

400 ПРАВНИХ ФИЛОЗОФА, ТЕОРЕТИЧАРА, СОЦИОЛОГА, АНТРОПОЛОГА И ДРУГИХ МИСЛИЛАЦА ПРИЛОЗИ Др Драган М. Митровић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду 400 ПРАВНИХ ФИЛОЗОФА, ТЕОРЕТИЧАРА, СОЦИОЛОГА, АНТРОПОЛОГА И ДРУГИХ МИСЛИЛАЦА Основни подаци о 400 писаца које овом

Bardziej szczegółowo

PRZEDMIOTOWY SYSTEM OCENIANIA

PRZEDMIOTOWY SYSTEM OCENIANIA PRZEDMIOTOWY SYSTEM OCENIANIA Opracowany przez Renatę Broniarz na podstawie podręcznika Новый Диалог 1 autorstwa Mirosława Zyberta oraz Programu nauczania języka rosyjskiego dla uczniów szkół ponadgimnazjalnych

Bardziej szczegółowo

REGULAMIN WOJEWÓDZKIEGO KONKURSU PRZEDMIOTOWEGO Z JĘZYKA ROSYJSKIEGO

REGULAMIN WOJEWÓDZKIEGO KONKURSU PRZEDMIOTOWEGO Z JĘZYKA ROSYJSKIEGO ZAŁĄCZNIK NR 4 DO ZARZĄDZENIA NR 69/2012 ŁÓDZKIEGO KURATORA OŚWIATY Z DNIA 27 WRZEŚNIA 2012 R. REGULAMIN WOJEWÓDZKIEGO KONKURSU PRZEDMIOTOWEGO Z JĘZYKA ROSYJSKIEGO ORGANIZATOR KONKURSU Łódzki Kurator Oświaty

Bardziej szczegółowo

Mirjana Kostić-Golubicić HOM ONIM IA M IĘDZYJĘZYKOW A JAKO PROBLEM GLOTTODYDAKTYCZNY W NAUCZANIU JĘZYKA POLSKIEGO NA UNIW ERSYTECIE W BELGRADZIE

Mirjana Kostić-Golubicić HOM ONIM IA M IĘDZYJĘZYKOW A JAKO PROBLEM GLOTTODYDAKTYCZNY W NAUCZANIU JĘZYKA POLSKIEGO NA UNIW ERSYTECIE W BELGRADZIE Mirjana Kostić-Golubicić HOM ONIM IA M IĘDZYJĘZYKOW A JAKO PROBLEM GLOTTODYDAKTYCZNY W NAUCZANIU JĘZYKA POLSKIEGO NA UNIW ERSYTECIE W BELGRADZIE Czteroletnie studia polonistyczne (język, literatura i kultura

Bardziej szczegółowo

EGZAMIN MATURALNY Z JĘZYKA ROSYJSKIEGO MAJ 2014 POZIOM ROZSZERZONY CZĘŚĆ I. Czas pracy: 120 minut. Liczba punktów do uzyskania: 23 WPISUJE ZDAJĄCY

EGZAMIN MATURALNY Z JĘZYKA ROSYJSKIEGO MAJ 2014 POZIOM ROZSZERZONY CZĘŚĆ I. Czas pracy: 120 minut. Liczba punktów do uzyskania: 23 WPISUJE ZDAJĄCY Arkusz zawiera informacje prawnie chronione do momentu rozpoczęcia egzaminu. Układ graficzny CKE 2013 KOD WPISUJE ZDAJĄCY PESEL Miejsce na naklejkę z kodem dysleksja EGZAMIN MATURALNY Z JĘZYKA ROSYJSKIEGO

Bardziej szczegółowo

EGZAMIN MATURALNY Z JĘZYKA ROSYJSKIEGO MAJ 2014 POZIOM ROZSZERZONY CZĘŚĆ I. Czas pracy: 120 minut. Liczba punktów do uzyskania: 23 WPISUJE ZDAJĄCY

EGZAMIN MATURALNY Z JĘZYKA ROSYJSKIEGO MAJ 2014 POZIOM ROZSZERZONY CZĘŚĆ I. Czas pracy: 120 minut. Liczba punktów do uzyskania: 23 WPISUJE ZDAJĄCY Arkusz zawiera informacje prawnie chronione do momentu rozpoczęcia egzaminu. Układ graficzny CKE 2013 KOD WPISUJE ZDAJĄCY PESEL Miejsce na naklejkę z kodem dysleksja EGZAMIN MATURALNY Z JĘZYKA ROSYJSKIEGO

Bardziej szczegółowo

REGULAMIN WOJEWÓDZKIEGO KONKURSU PRZEDMIOTOWEGO z JĘZYKA ROSYJSKIEGO DLA UCZNIÓW GIMNAZJÓW

REGULAMIN WOJEWÓDZKIEGO KONKURSU PRZEDMIOTOWEGO z JĘZYKA ROSYJSKIEGO DLA UCZNIÓW GIMNAZJÓW ZAŁĄCZNIK NR 4 DO ZARZĄDZENIA NR 57/2016 ŁÓDZKIEGO KURATORA OŚWIATY Z DNIA 14 WRZEŚNIA 2016 R. REGULAMIN WOJEWÓDZKIEGO KONKURSU PRZEDMIOTOWEGO z JĘZYKA ROSYJSKIEGO DLA UCZNIÓW GIMNAZJÓW I. ORGANIZATOR

Bardziej szczegółowo

WOJEWÓDZKI KONKURS JĘZYKA ROSYJSKIEGO

WOJEWÓDZKI KONKURS JĘZYKA ROSYJSKIEGO Pieczątka szkoły Kod ucznia Liczba punktów WOJEWÓDZKI KONKURS JĘZYKA ROSYJSKIEGO DLA UCZNIÓW SZKÓŁ PODSTAWOWYCH W ROKU SZKOLNYM 2014/2015 18.11.2014 1. Test konkursowy zawiera 9 zadań. Są to zadania zamknięte

Bardziej szczegółowo

REGULAMIN WOJEWÓDZKIEGO KONKURSU PRZEDMIOTOWEGO Z JĘZYKA ROSYJSKIEGO

REGULAMIN WOJEWÓDZKIEGO KONKURSU PRZEDMIOTOWEGO Z JĘZYKA ROSYJSKIEGO ZAŁĄCZNIK NR 4 DO ZARZĄDZENIA NR 72/2010 ŁÓDZKIEGO KURATORA OŚWIATY Z DNIA 28 WRZEŚNIA 2010 R. REGULAMIN WOJEWÓDZKIEGO KONKURSU PRZEDMIOTOWEGO Z JĘZYKA ROSYJSKIEGO I. ORGANIZATOR KONKURSU Łódzki Kurator

Bardziej szczegółowo

Okręgowa Komisja Egzaminacyjna w Poznaniu

Okręgowa Komisja Egzaminacyjna w Poznaniu Zadanie 1. (0 5) Usłyszysz dwukrotnie pięć tekstów. Na podstawie informacji zawartych w nagraniu w zadaniach 1.1. 1.5. z podanych odpowiedzi wybierz właściwą. Zakreśl literę A, B albo C. A 12,07% 3,15%

Bardziej szczegółowo

EGZAMIN W KLASIE TRZECIEJ GIMNAZJUM CZĘŚĆ 3. JĘZYK ROSYJSKI POZIOM PODSTAWOWY

EGZAMIN W KLASIE TRZECIEJ GIMNAZJUM CZĘŚĆ 3. JĘZYK ROSYJSKI POZIOM PODSTAWOWY Arkusz zawiera informacje prawnie chronione do momentu rozpoczęcia egzaminu. UZUPEŁNIA ZESPÓŁ NADZORUJĄCY KOD UCZNIA PESEL miejsce na naklejkę EGZAMIN W KLASIE TRZECIEJ GIMNAZJUM CZĘŚĆ 3. JĘZYK ROSYJSKI

Bardziej szczegółowo

Życie za granicą Bank

Życie za granicą Bank - Ogólne Czy mogę podjąć gotówkę w [nazwa kraju] bez dodatkowych opłat? Opłaty za podejmowanie gotówki Я могу снять деньги в [страна] без оплаты комиссии? Jakie opłaty obowiązują za korzystanie z obcych

Bardziej szczegółowo