Злочини у име народа

Transkrypt

1 Недељне новине Крагујевачке у сарадњи са Издавачком кућом Вулкан издаваштво награђују 2x1 КЊИГА НА ПОКЛОН стр. 22 ISSN Година VI, Број 285 Излазе четвртком Цена 70 дин новембар године ПОЛИТИЧКА РЕПРЕСИЈА У СРБИЈИ Злочини у име народа ПОЧЕЛА ГРАДЊА СТАНОВА ЗА МЛАДЕ НАУЧНИКЕ Остајте овде НАПАД НА РАДНИКЕ ЧИСТОЋЕ Претучени мотком на радном месту СРЕДЊОШКОЛЦИ И СЕКС Воде љубав, а стиде се од лекара STRANA 7 STRANA 8 STRANA 11 ИЛИЈА КОСТИЋ, ДЕЧАК ИЗ МИЛАТОВЦА Рађа се нова Звездина звезда STRANA 20

2 2 Четвртак, 20. новембар Политика СКУПШТИНА ГРАДА СА НОВОМ ОДБОРНИЧКОМ ВЕЋИНОМ Ни М од маратонског заседа Упркос неким најавама да ће ова седница бити маратонска и да ће опозиција опструирати рад Скупштине, то се није догодило. Све је било готово за нешто више од четири сата, иако је на дневном реду било 14 тачака, а томе је, свакако, допринела чињеница да је највећи број предлога, практично, преписан од претходне гарнитуре ЗАМЕНИЛИ МЕСТА И У СКУПШТИНСКОЈ САЛИ: ВЛАСТ ЛЕВО - ОПОЗИЦИЈА ДЕСНО Прво заседање Скупштине града Крагујевца са новом одборничком већином коју предводи Српска напредна странка, уприличено прошлог понедељка, протекло је без већих тензија и повишених тонова. За разлику од претходних седница на којима је било много више бурних реаговања, ова је протекла, рекло би се, уобичајено. Мада почетак седнице није слутио на добро, нарочито када је нови, млађани председник Скупштине Милан Урошевић одузео реч Саши Миленићу, доскорашњем председнику парламента, а овај тражио да га физички уклоне са КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ ЗЗШ Спроводе политику претходне гарнитуре Да нова власт није сасвим раскинула са старом, сведочи и чињеница да је најважнија одлука о ребалансу буџета преузета од претходне гарнитуре, а одлуку је својим потписом оверио Петар Веселиновић, доскорашњи члан Градског већа за економију и градске финансије. Ово је био повод да током заседања ЗЗШ сазове конференцију за новинаре у скупштинском холу. - Постоје два објашњења што су овако урадили - или нису способни да сами напишу ребаланс, па су узели овај наш, или су само хтели да склоне Верољуба Стевановића и Сашу Миленића, а у суштини ће наставити да воде економску политику коју су водиле ЗЗШ и ДС. Градоначелник се већ три недеље на свим националним медијима само жали како је стање у градском буџету катастрофално, а после тога предлаже ребаланс који ће то променити, по рецепту који је направила претходна власт. Ми ћемо, свакако, гласати за ребаланс, јер је ово добра одлука, рекао је Бојан говорнице, не престајући са дискусијом ни када му је искључен микрофон. Немајући куд, а да не направи скандал, попут оног две хиљадите године када се Досовска власт обрачунавала са радикалима у Скупштини Србије, а обезбеђење морало да изнесе Шешеља са све Томом Николићем и осталим радикалима из скупштинске сале, Урошевић је, по већ опробаном рецепту, прекинуо седницу и одредио паузу од десетак минута. После тога, све је протекло много мирније, а упркос неким најавама да ће заседања у новом саставу трајати унедоглед и да ће садашња опозиција покушати да опструира рад Скупштине, то се није догодило. Шта више, четири одлуке су усвојене једногласно са 72, односно Стојадиновић, шеф одборничке групе ЗЗШ, додајући да се прича да ће нова власт за нови буџет за Годину ангажовати кадровска појачања из Београда и поједине истакнуте функционере из претходне власти да им помажу у томе кроз разне консултантске куће које су отворили. Медијима се обратио и Миленић додајући да је СНС две и по године критиковао градску власт, а да је преузео готово све њихове предлоге, чиме само потврђују да и даље спроводи политику Верољуба Стевановића. Миленић је рекао да већина предлога одлука носи потпис Верољуба Стевановића и ту набројао одлуке о јавном превозу путника у градском и приградском саобраћају, о комуналном реду, о преузимању права оснивача над Народном библиотеком Вук Караџић, о давању сагласности на статут Позоришта за децу, као и закључак о трећој измени плана рада Дома здравља. - Врхунац цинизма јесте предлог одлуке о ребалансу буџета. Ако су нешто критиковали, то је ПРЕДЛОЗИ НОСЕ ПОТПИСЕ ВЕРОЉУБА СТЕВАНОВИЋА: САША МИЛЕНИЋ начин вођења економске и буџетске политике града. Како су онда могли да без иједне промене зареза предложе Стевановићев ребаланс, а толико критиковану комуналну привреду опет повере Зорану Јовановићу, који је, по њима, толико упропашћену комуналну политику града водио свих претходних година, казао је Миленић. 79 гласова, што није запамћено у претходном сазиву, а међу њима и предлог о ребалансу буџета. Седница је трајала нешто више од четири сата и завршена је баш некако у време ручка, око пола два, иако је на дневном реду било чак 14 тачака о којима се расправљало. Градски парламент почео је рад одлукама о престанку и потврђивању мандата одборницима у Скупштини града. Због подношења оставки мандати су престали одборницима Јасни Јевђић из одборничке групе ЗЗШ и Мирославу Клачару из СПС-а, а одборничке функције поново су добили доскорашњи градоначелник Верољуб Стевановић, његов некадашњи заменик Небојша Здравковић, који је, након добијања одборничког мандата, стекао услов да се поново нађе у заменичкој улози, и одборници Марија Вучићевић (СНС), Сузана Димитријевић

3 Четвртак, 20. новембар Политика ња (ЗЗШ) и Властимир Којић Која (СПС). Председник Урошевић обавестио је одборнике да је добио обавештења одборничких група ЗЗШ и ДС о томе да Славољуб Стевановић, односно Слађан Ракић нису више у овим одборничким групама. Они су се, подсетимо, на прошлој седници изјаснили супротно ставовима својих партија и тиме се аутоматски ставили на страну СНС, па је овакав потез њихових странака био очекиван. Нарочито је била занимљива диксусија поводом измена Статута које су се односиле на Градско веће. Тако ће о задужењима чланова овог извршног тела убудуће одлучивати само Градско веће, а не као досад Скупштина града, а чланове већа, као и ресоре за које ће бити задужени, предлагаће градоначелник. Ово је кључна измена Статута града која ће, како тврде представници власти, омогућити ефикаснији рад Градског већа и градоначелника. Опозиција је замерила што градоначелник добија још већа овлашћења, што је, иначе стално спочитавано претходном градоначелнику, а критички став о томе имао је и независни одборник Владан Вучићевић, који је ово потврдио само уводном реченицом, а потом је конкретно рекао шта мисли о новом градонечалнику. - Мислим да овом граду није потребан градоначелник који каже да не нуди ништа и да не може ништа да обећа. Није добро ни то што је направио панику међу грађанима изјавама да је ДОНЕТА ОДЛУКА О НИЖОЈ ПОРЕСКОЈ СТОПИ Ускоро достава решења УСВОЈЕН РЕБАЛАНС Буџет тањи за 1,2 милијарде град пред банкротством. Ја хоћу градоначелника који ће да нас извуче из ове беде, а не да нам говори да смо начисто пропали. Очекујем да ће изаћи са програмом о томе како да град изађе из кризе. Лепо је што ви, градоначелниче, познајете председника владе и председника државе, али нама је потребан способан човек, а не стечајни управник, рекао је Вучићевић, који се придружио већини гласајући за неколико одлука, између осталог и за смањење пореске стопе, коју, како је рекао, сматра добром за грађане. Одговарајући на ове критике, одборници СНС-а су нагласили да је ребаланс буџета више техничко питање, а да ће се главна расправа водити у децембру, приликом усвајања буџета за Када је реч о кадровским решењима, градоначелник Николић је рекао да ће нова власт пружити прилику свим вредним и способним чиновницима којима је бивши режим везао руке. Нови градоначелник, иначе, заменио је старог и на месту председника Савета за безбедност града, а одборници су гласали и о именовању нових чланова Штаба за ванредне ситуације. Гордана БОЖИЋ Осим ребаланса буџета, на 24. редовној седници Скупштине града усвојена је и одлука која се тиче пореза на имовину грађана. Крагујевчани ће ту обавезу убудуће измиривати по прошлогодишњој цени, пошто је стопа пореза умањена са 0,4 на 0,2 одсто. Грађанима ће, обећано је, решења по новој Одлуци, а старој стопи пореза на имовину, бити достављена већ наредних дана. Нови члан Градског већа за економску политику и финансије Игор Митровић, рекао је да оваква одлука има за циљ релаксацију пореског оптерећења за грађане, повећавање наплативости пореза и остваривање веће пореског обухвата. Са 72 гласа за, одборници Скупштине града једногласно су усвојили Предлог Одлуке о ребалансу буџета града Крагујевца. Члан Градског већа за економску политику и финансије Игор Митровић је објаснио да су овом Одлуком планирани приходи, примања и расходи и издаци у износу од 7,3 милијарде динара, што представља смањење у износу од око 1,2 милијарде динара. - Нацрт Одлуке о ребалансу буџета града Крагујевца за годину суштински представља једино могуће решење техничког свођења завршног рачуна за ову годину, коју карактерише актуелизација плана са обавезама. При томе се мисли, пре свега, на 260 милиона динара краткорочног кредитног задужења и 39 милиона динара суфицита на текућем рачуну на дан 01. јануар 2014.године. С друге стране, имамо смањење одговарајућих група расхода, где се највећи износ милиона динара - односи на област инвестиција и развоја, рекао је Митровић. Он је додао да је буџет политички, док је ребаланс буџета технички акт и њега су писала извршна решења банака и породиља за неисплаћене надокнаде, као и извршна решења за неисплаћене родитељске додатке. НОВИ ГРАДОНАЧЕЛНИК УЗБУРКАО ЈАВНОСТ Прејака реч банкрот Градоначелник тврди да је град банкротирао, иако му банке не плене имовину, пошто се кредити уредно враћају и нема принудне наплате дугова локалне управе. Поред тога, укупни дуг града заокружио је на 60 милиона евра, додајући му и дуг јавних предузећа, што је бивша власт прогласила сабирањем баба и жаба Пише Милош Пантић Када је преузео дужност градоначелника Радомир Николић је изјавио да се више осећа као стечајни управник, због великих дугова које је наследио. Након 20 дана у првом обраћању јавности још је више појачао тензију изјавивши да је град пред банкротом јер дугује око 60 милиона евра, или око седам милијарди динара. Заправо, додао је он, Крагујевац би већ могао да прогласи банкротство да у нашој земљи постоји институција банкрота. Николић је појаснио да град дугује по основу банкарских кредита 14,8 милиона евра, да локална управа дугује 24,7 милиона евра и да је дуг јавних комуналних предузећа око 20 милиона евра, из чега је извео коначни биланс дуговања. След изјава новог градоначелника прати економску логику, јер се прво уводи стечај, а ако се покаже да дугови не могу да се врате кроз репрограм или на други начин, проглашава се банкрот. Само, у тим изјавама и закључцима направио је неке грешке и поранио са изјавама, јер је ова област уређена законима и прописима. То тврде челници бивше градске власти. Др Петар Веселиновић, доскорашњи члан Градског већа за економска питања и финансије, каже да је Николић само у једном у праву, а то је да у српском законодавству стечај и банкрот локалних управа нису предвиђени. У свему другом греши, тврди Веселиновић, који је и ванредни професор крагујевачког Еконосмког факултета. Кредити се враћају У економским речницима налази се да је банкрот продаја фирме да би се намирили дугови, а стечај је када суд одреди да фирма не ХВАТАЊЕ ВАЗДУХА У ИДУЋОЈ ГОДИНИ: РАДОМИР НИКОЛИЋ може да враћа дугове повериоцима. Пошто по Закону о локалним управама није поредвиђен ни банкрот ни стечај градова, по професроу Веселиновићу могло би да се каже да је један град банкротирао пре свега онда када не може да отплаћује банкарске кредите и тада би банке активирале хипотеке и почеке да плене имовину града. ГРАД ДУГУЈЕ, АЛИ СЕ И ЊЕМУ ДУГУЈЕ: ДР ПЕТАР ВЕСЕЛИНОВИЋ У Крагујевцу то није случај јер се банкарски кредити уредно враћају до динара, како дугорочни, тако и они краткорочни, који се узимају због одржавања текуће ликвидности и морају да се измире до краја текуће године. - Ако се сагледају обавезе по кредитним линијама, јасно је да је град Крагујевац један од ретких који је успео у условима економске кризе да свој развој успешно финансира значајно смањујући обавезе по основу дугорочних кредита, наглашава Веселиновић, додајући да је град од јануара до октобра ове године по основу дугорочних кредита вратио скоро милион евра, а да није угрозио сопствено функционисање. Он истиче да су и све обавезе по основу краткорочних кредита до краја прошле године исплаћене до последњег динара, а да су сви кредити у овој години уредно сервисирани. Успут, Веселиновић напомиње да је рок отплате свих дугорочних кредита крај качендарске године, што уз добро осмишљен развој не сме да представља проблем. Уосталом, многи градови у Србији у којима је на власти Српска напредна странка по овом основу су знатно задуженији од Крагујевца, закључује Веселиновић. Што се, пак, тиче цифре укупног дуга града од 60 милиона евра до које је дошао Николић, професор Веселиновић каже да такве

4 4 Четвртак, 20. новембар Политика тврдње показују намере локалне власти да све обавезе по различитим основама прикаже као енормни дуг Крагујевца. Сабирање категорија као што су обавезе по кредитним линијама, такозване обавезе градске управе и обавезе јавних предузећа показују намерно збрајање баба и жаба и заменаривање елементарних чињеница. Очигледно је да нова локална власт тако хоће да скрене пажњу са чињенице да је формирана против изборне воље грађана, али и да ублажи општу оцену да је то политичка гарнитура без идеја, програма и стручних кадрова, закључује Веселиновић. Шта је са потраживањима Доскорашњи главни човек за градске финансије указује да, кад се погледа дуг локалне самоуправе од око 24,7 милиона евра, превиђа се колико на другој страни износи дуг према локалној управи, и то пре свега од предузећа у реструктуруирању. Конкретно, Застава оружје као државна фирма дугује граду око две милијарде динара на име локалних пореза, што би уз неизимрена дуговања фирми у реструктурирању и других фирми из јавног сектора довело да рачунице како су дугови града и потраживања од државних фирми пата карта. Уз то, напомиње Веселиновић, превиђа се да је у претходном периоду градска управа предузела велике мере штедње кроз ребаланс прошлогодишњег буџета и креирањем буџета за ову годину, када је остварена уштеда од преко милијарду динара. Планираним ребалансом овогодишњег буџета предвиђено је било да се уштеди још додатних 1,6 милијарди динара, наглашава Веселиновић. Али, оно што је посебно наљутило бившу градску власт јесте убрајање дугова јавних и јавних комуналних предузећа града у укупно градско задужење. Професор Веселиновић каже да у јавним градским предузећима постоје проблеми у функционисању, али КАКО ЈЕ БАНКРОТИРАО ДЕТРОИТ се не могу све обавезе јавних предузећа приписати градској каси јер та оредузећа су привредни субјекти који треба самостално да остварују одређене приходе и уложе додатне напоре у наплати својих потраживања, која су огромна. Дакле, дуг јавних предузећа не може се у целини приписати као дуг градског буџета, каже Веселиновић. Илуструјући колико се дугује јавним комуналним предузећима бивши градоначелник Верољуб Стевановић дао је пример ЈКП Водовод чији је дуг милијарду динара, а њему грађани и привреда дугују 1,2 милијарде динара. Стевановић је актуелне прозивке нове власти да је град бакротирао прокоментарисао да су злонамерне и нетачне, а да је при том нова власт показала да нема план и програм како да решава тешку финансијску ситуацију, осим плана да се у помоћ позову тата и бата, алудирајући на Николићеву изјаву да ће се за помоћ обратити државном врху земље. Знали сте у шта улазите и имате прилику да са врхом државе побољшате стање, али немојте да се Узрок одлив становништва АКО ТРАЖЕ, СПРЕМНИ СМО ДА ПОМОГНЕМО: ВЕРОЉУБ СТЕВАНОВИЋ У Србији институција банкрота градова не постоји, али зато у САД постоји и ту могућност половином прошле године искористио је град Детроит, некадашњи центар ауто индустрије, који је од државе Мичиген затражио проглашење банкрота како би се заштитио од кредитора и добио прилику да распрода своју имовину да би намирио дугове. Буџетски дефицит града био је 380 милиона долара, али су процене биле да његов дугорочни дуг износи од 17 до 20 милијарди долара. Агенције су тада јављале да су комуналне службе у колапсу, да свака трећа амбуланта не ради и да је више од поседа и некретнина напуштено и у стању пропадања. НЕПРИМЕРЕНО, АЛИ И МОГУЋЕ ПОРЕЂЕЊЕ СА ДЕТРОИТОМ Процењено је да је Детроит у независну ситуацију доспео јер је од око два милиона становника, колико је имао половином прошлог века, прошле године доспео на само житеља. Велики одлив становника знатно је умањио пореске приходе града, а они су се одселили у друге градове зато јер су три највеће ауто компаније Џенерал моторс, Форд и Крајслер временом измештале своје погоне у друге градове где су били мањи трошкови производње. У овом граду је и данас званично седиште Џенерал моторса и поједини погони Крајслера. Град је добио прилику да у року од три године продајом имовине измири дуговања. Иако су поређења са Крагујевцом непримерена због велике разлике у износима годишњих градских буџета, може да се упореди дуг по глави становника. Пошто је данас Детроит око четири пута већи од Крагујевца то би било исто као када би буџет града Крагујевца дуговао око пет милијарди долара, или сто пута више него што сада дугује. ваша прича сведе на кукање. Ми смо спремни да помогнемо ако се та помоћ од нас буде тражила, поручио је новим властима Стевановић. Када је у питању блокада рачуна града, која за дуг од 150 милиона динара траје од 8. августа, бивши челници су још једном подсетили да је буџет доспевао у блокаде од оног тренутка када је држава на име смањених трансфера Крагујевцу и по основу смањења стопе пореза на зараде годишње у градску касу Крагујевца уплаћивала 700 милиона динара мање него претходних година. Истог дана када су Веселиновић и Стевановић на конференцији за новинаре дали своје објашњење наводног банкрота града, 13. новембра огласио се Градски одбор СНС-а у Крагујевцу. У саопштењу се наводи да у изјавама двојице бивших челника ништа није демантовано и да је Крагујевац после Смедеревске Паланске најзадуженији град у Србији и да имовина локалне управе више не постоји. Бивша власт се оптужује да је новац намењен развоју завршио у приватним џеповима и тражи се да се објаве сва плаћања из буџета града и јавних предузећа и њихов правни основ. Ако нисмо одлучивали о трошењу да бар видимо зашта се трошио крагујевачки новац, закључују напредњаци. Ових дана огласио се и нови градоначелник, гостујући у програму РТС-а. Он јер остао при томе да је дуг града толики колико је првобитно рекао и да није настао сабирањем ставки по разним основама, јер су то обавезе које град мора да плати. Уједно, најавио је да постоји план за извлачење града из кризе, али да ће за то бити потребна помоћ Владе Србије и врха државе у виду давања финансијске инјекције. Николић је рекао да се град неће додатно задуживати, већ ће ићи на рефинансирање кредита код банака, како би се ухватио ваздух у идућој години и да ће се од банака тражити грејс период од 12 месеци, односно продужење рокова за враћање кредита. На тај начин покушаће да премости проблем јер до краја године град има доспеће рокова за плаћање кредита и остала плаћања од 3,7 милиона евра, које неће моћи да обезбеди. Коментар једног од ревносних читалаца сајтова након ове поруке је зашто такву финансијску инјекцију држава није дала граду раније, него сада кад се променила власт и како то држава граду узме 700 милиона динара годишње кроз смањене трансфере, а сада треба да му финансијски помаже? Питања и одговори су, очигледно, на терену политике и на том терену ће се криза крагујевачког буџета по свој прилици и надаље решавати, уз нове бурне епизоде. КОЛИКО СЕ ДУГУЈЕ ГРАДСКИМ КОМУНАЛНИМ Чувари соци Највише се дугује Водоводу (грађани 690 милиона, привреда 40 милиона и град 230 милиона динара), а потом Градској агенцији за саобраћај (ГАС), којој градски буџет дугује око 250 милиона динара. Чистоћи град дугује око 40 милиона динара, а за дугове грађана и привреде нема података. Градским гробљима грађани дугују око 60 милиона динара, а Паркинг серивису 67 милиона, док је дуг грађана према јавном стамбеном око 18 милиона динара Пише Александар Јокићевић До сада је јавности у више наврата предочено, а наглашено је и приликом првог обраћања новог градоначелника Крагујевца Радомира Николића, да крагујевачка јавнокомунална предузећа грцају у дуговима. Није тајна да у овом сектору има вишка запослених па је то један од узрока великих дуговања ових фирми. Али, када се истиче укупан дуг ових фирми од око 20 милиона евра и он се збраја у укупна дуговања града, остало је по страни питање колика су потраживања ових предузећа и колико се дугује њима. Члан Градског већа за комуналну делатност и у прошлој и у актуелној власти Зоран Јовановић објашњава да постоје градска предузећа која се искључиво финансирају из буџета града, попут Зеленила, као и она која се издржавају већим делом из сопствених прихода, као што су Водовод или Паркинг сервиса, док је код Чистоће финансирање мешовито, и из градске касе и приходима од грађана и привреде. Ипак, сва ова предузећа су у овом тренутку у проблемима, па плате у јавно - комуналном сектору, сем ретких изузетака, прилично касне и то због ненаплаћених потраживања. Највећа директна обавеза града је, тврди Јовановић, према Градској агенцији за саобраћај, и износи 163 милиона динара, што је дуговање за седам месеци, (видети уоквирен текст о плановима за градски превоз), док друга предузећа очекују од града далеко мање уплате. Ипак, преко Праедузећа за изградњу града, за изведене радове на новој водоводној мрежи, град индиректно дугује Водоводу 220 милиона динара (прошлогодишњи радови), и још око 11 милиона динара за утрошену воду буџетских корисника, основних и средњих школа, институција културе... - Код других комуналних предузећа углавном је реч о фактурама које се измирују месец за месец. Једино Чистоћи за уговорене поверене послове одржавања јавне хигијене није извршена уплата три - четири месеца, и тај дуг прелази 40 милиона динара, објашњава Јовановић. Репрограм репрограма ВОДОВОДУ СЕ ДУГУЈЕ СКОРО МИЛИЈАРДУ ДИНАРА: ОБРЕН ЋЕТКОВИЋ Градској агенцији за саобраћај (ГАС), осим директног дуга од 163 милиона динара, за превоз у основним и средњим школама (што се опет, плаћа из градске касе) дугује се 90 милиона динара. Дакле, када се сабере - преко 250 милиона. Грађани и други правни субјекти немају дуговања за маркице, али зато остала јавно комунална предузећа у збиру дугују 27 милиона динара. Највише се дугује Водоводу, коме град директно и индиректно дугује 230 милиона динара, али далеко већи је дуг грађана и привреде Крагујевца, па тако ово предузеће има укупна ненаплаћена потраживања од 960 милиона динара. Према речима Миливоја Јовановића, директора маркетинга Водовода, грађани дугују 690 милиона динара, а остатак до 960 милиона дугују потрошачи из такозване категорије - привреда. Такав однос и не треба да чуди јер грађана потрошача је , према око правних субјеката. Велико потраживање ремети пословање предузећа и не може се без кредита, (прочитати уоквирен текст), мада опстанку доприноси и флексибилна понуда репрограма заосталих дуговања. - Када бисмо били у прилици да наплатимо наша потраживања кредити нам не би били потребни. Ми немамо других извора прихода осим наплате, а да бисмо произвели пијаћу воду морамо уложити у хемикалије, енергенте. Ми нисмо корисници градског буџета, тако да морам упутити апел и грађанима и граду да измирују своје обавезе. Годинама нудимо могућност репрограмирања и закључено је око уговора о репрограму, мада имамо и око тужених дужника. Трудимо се да износ месечне рате, уз подразумевано плаћање текуће потрошње, прилагодимо економским могућностима домаћинстава, на пример, да рата дуга износи динара, али понекад грађани ни то не могу испоштовати, објашњава Јовановић. Сазнајемо да је са предузећима дужницима другачије и прихваћене рате углавном поштују. Значајан дуг од 124 милиона динара ЈКП 7. јули из Баточине на себе је прихватила поменута општина. Фабрика Застава оружје је некадашње дуговање од 96 милиона свела на 28 милиона динара. Ипак, није свуда глатко. Застава камиони дугују 13 милиона динара и не могу да плате. - Дуг града према нашем предузећу је 220 милиона динара, али томе треба додати и дуговања

5 Четвртак, 20. новембар Политика ПРЕДУЗЕЋИМА јалног мира НОВИ - СТАРИ КРЕДИТ ЗА ВОДОВОД Продужење дозвољеног минуса На седници Скупштине града актуелно је било и кредитно задужење Водовода од 45 милиона динара, на 12 месеци, за текућу ликвидност. Уз помоћ одлуке Надзорних одбора Паркинг сервиса и Стамбеног предузећа о солидарном јемству за краткорочни банкарски кредит, и уз оверу градских одборника, тај посао је завршен. Надзорни одбор Паркинг сервиса је захтевао издавање две менице од стране Водовода као средстава обезбеђења одобреног јемства, а Надзорни одбор Стамбеног предузећа право располагања дневним приливима за уплаћене услуге воде и канализације извршене на наплатним местима Стамбеног, до висине износа који се дугује. У Водоводу сазнајемо да је реч о уобичајеном дозвољеном минусу, без кога се, јер су потраживања предузећа велика, не може функционисати. Међутим, подсетимо, за скупштинском говорницом, прошлог понедељка, на питање одборника зашто узимају кредит, директор Водовода Обрен Ћетковић је био још конкретнији. - Водовод користи три дозвољена минуса, 50 милиона динара код АИК банке, 40 милиона код КБМ банке и 45 милиона код Интезе. У Интези је потребно обновити минус, јер је протекло годину дана, а неопходан је због неплаћања обавезе града према Водоводу, која износи 250 милиона динара. Обраћао сам се и претходном и садашњем градоначелнику, и сада кажем градоначелниче уплатите нешто..., речи су Ћетковића. Ову тачку подржала су 72 од укупно 87 одборника. ВОДОВОД, ПАРКИНГ СЕРВИС И ГРАДСКА ГРОБЉА ЖИВЕ ОД СОПСТВЕНОГ ПРИХОДА: ЗОРАН ЈОВАНОВИЋ за утрошену воду, од основних и средњих школа, као и институција културе, чије обавезе плаћа град, па по том основу потражујемо 11,2 милиона динара. Остале установе и комунална предузећа Водоводу укупно дугују 4,3 милина динара, наводи Јовановић. Директор Градских гробаља Јован Рвовић тврди да је ово предузеће једно од ретких које је исплатило све кредите, још да се надомести заостатак у платама. Град им није дужник, мада подсећа да услугу одржавања гробова за сахрањене о трошку Центра за социјални рад нико не плаћа. Није то превише, али у тој категорији је отприлике пет одсто парцела. Овом предузећу, пак, грађани дугују око 60 милиона динара. Од ПРОБЛЕМ ГРАДСКОГ ПРЕВОЗА августа теренске групе наплаћују од врата до врата наследника, ажурирају податке, нуде репрограм. Да ли је било пропуста ранијих година, јер су дугови вишегодишњи, не треба ни образлагати. Дужник до дужника Нови градоначелник Радомир Николић рекао је да је Чистоћа овог тренутка највећи градски проблем. Суштина је у томе што функционише само шест камиона смећара који су у катастрофалном стању и стално се кваре. Осим тога, недостају и радници, пошто је за одржавање чистоће у граду потребно 44, а у овом тренутку на тим пословима ради само њих 28 од преко 350 запослених у предузећу. Чињеница је, као што је већ открио члан Градског већа Јовановић, да Чистоћи град дугује око 40 милиона динара, од 70 милиона колико је уговором предвиђено за јавну хигијену на годишњем нивоу. Директор Чистоће Дејан Раонић и поред низа обећања да ће одговорити на питање Крагујевачких колико овом предузећу осим града дугују грађани и други правни субјекти - није имао времена. Познато је додуше, да је Чистоћа преузела послове зимског и летњег одржавања, као и више од стотину запослених ЈКП Нискоградња. Тај проблем се може уочити на примеру Паркинг сервиса који је преузео сектор саобраћајне сигнализације Нискоградње и двадесетак запослених. Град Паркинг сервису дугује око пет милиона динара, и још око 3,5 милиона преко Предузећа за изградњу. Међутим, грађани овом предузећу дугују 67 милиона динара, а правни субјекти 18 милиона динара за паркирање. Реч је о казнама за неплаћено паркирање, када се прекршиоцима пишу доплатне дневне карте од динара, па је, очигледно, дара већа од мере. Ни Стамбено предузеће није корисник градског буџета и они се издржавају од сопствених прихода, али плате запослених касне. На располагању имају 50 станова и 47 локала које издају у закуп, али ГРАДСКИ ПРЕВОЗ ВЕЛИКИМ ДЕЛОМ ДОТИРАН ИЗ ГРАДСКОГ БУЏЕТА ЧИСТОЋИ ГРАД ДУГУЈЕ 40 МИЛИОНА, А ГРАЂАНИ И ПРИВРЕДА НЕ ЗНА СЕ КОЛИКО Не може више овако На седници Скупштине града изгласана је Одлука о изменама у јавном превозу путника у градском и приградском саобраћају. По речима предлагача ове одлуке Зорана Јовановића, члана Градског већа за комуналну привреду, оба превозника који врше јавни превоз, Вуловић и Ласта наплаћују свој посао по пређеном километру. Дневно прелазе преко километара и бруто износ градског и приградског превоза износи око 60 милиона динара, што је нешто мање од 700 милиона динара на годишњем нивоу. - Приходи који се убирају од градског превоза су пре свега продате карте у аутобусима и остали видови продаје који се односе на продају превозничких карата у фирмама и другим лицима, а разлика између цене коштања превоза и онога што се убира као приход се водила као субвенција. Како законодавац забрањује повећање субвенција, ми планирамо да у ставци осталог финансирања убацимо и друге приходе из буџета, тако да ће све оне позиције које се односе на групе које су имале повластице у вожњи бити плаћене са рачуна града, каже Јовановић. Он је најавио реорганизацију превоза, увођење минибусева чији су трошкови јефтинији, као и оштрију контролу и сакционисање линијског такси превоза у граду који послује нелегално и представља нелојалну конкуренцију градском превозу путника. закупци им дугују. Од грађана за закуп станова потражују осам милиона динара, и око шест милиона за пословни простор. Од тог износа град им за закуп локала дугује скромних 1,6 милиона динара. Увек су спремни на репрограме. Градска стамбена агенција (ГСА), такође, мучи муку. За закуп дела стана, тачније до докупљивања квадратуре (расељавање Старе радничке колоније), пошто је било станара који су узели веће станове, 181 грађанин дугује близу 3,7 милиона динара. Иначе, за класичан закуп ових градских станова на различитим локацијама, (што је свакако јефтиније него на тржишту и кошта 1,3 евра по квадрату), 72 закупаца дугују 6,3 милиона динара, док за наменске станове из програма за избегла и расељена лица 75 корисника има заосталу кирију нешто преко седам милион динара. Од укупног дуга тих закупаца 3,4 милиона је у репрограму. По први пут понудиће репрограм за отплату станова који су купљени на кредит преко ГСА, јер 61 купац касни са ратама. Дуг по том основу је 5,8 милиона динара. ПОЈАЧАЛА СЕ СКУПШТИНСКА ВЕЋИНА И ЛДП званично уз напредњаке Одборници Либерално демократске партије постали део скупштинске већине јер желе да дају активан допринос у решавању нагомиланих проблема у граду Градски одбор Либерално демократске партије прихватио је позив градоначелника Крагујевца Радомира Николића да се прикључи скупштинској већини. Понуду су, објашњавају, добили после седнице на којој је срушена власт у граду у чему, и даље истичу, нису учествовали. Будући да је пре само два месеца лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић био главни заговорник окупљања опозиције, па је чак имао и неколико сусрета са бившим градоначелником Верољубом Стевановићем, многе је овакав потез крагујевачких либерала изненадио, али менаџер странке Драган Тодоровић објашњава да се много тога променило за ова два месеца. Пре свега, истиче тренутну ситуацију у граду, велики број економских проблема, положај јавних предузећа, али на првом месту градске финансије, за чије стање у овој партији не осећају одговорност јер нису имали ресоре који су ПРИХВАТИЛИ ПОЗИВ ГРАДОНАЧЕЛНИКА: ЛИБЕРАЛИ НА КОНФЕРЕНЦИЈИ ЗА НОВИНАРЕ били значајни за њихово функционисање. - Одлучили смо да прихватимо понуду градоначелника, а на Градском одбору је да дефинитивно одреде смернице и обим у нашем раду у скупштинској већини. У граду има проблема за које не верујем да ће моћи да се реше у кратком временском року, али је на нама да покушамо да дамо допринос у њиховом решавању. Сматрам да имамо квалитетне кадрове за она места за која се будемо договорили и да ћемо у тим доменима моћи да оправдамо овај позив, констатовао је Драган Тодоровић. Када је реч о стручним кадровима и местима која су им понуђења Тодоровић објашњава да место у Градском већу још није договорено, али да се надају да ће функција једног помоћника градоначелника и даље остати у мандату Либерално демократске партије. Он је додао да одборници ЛДП-а нису били својина ни власништво претходне, па тако неће бити ни будуће скупштинске већине, већ ће се трудити да објективно и коректно приступе свим проблемима у граду и њиховом решавању. Такође, истакао је да воља грађана овим није изневерена јер је само направљен нов тим и да су проевропске идеје које напредњаци спроводе у Србији управо оне за које се и ЛДП залагала већ годинама. На конференцији за штампу чланови ЛДП-а осврнули су се и на тренутну ситуацију у земљи, уз констатацију да све мере које спроводи актуелна Влада нису довољне да се земља извуче из кризе која је дубока и дугогодишња. Ситуацији не помаже ни класична подела на власт и опозицију која уноси додатну конфузију у међустраначке односе и од које су грађани већ уморни, па у овој партији сматрају да је потребно окренути се примерима појединих земаља из окружења. - Србији је потребна нова Влада која би била ослобођења класичних партијских квота. Наравно, знамо ко има пресудан утицај у Скупштини Србије и ко би морао да обезбеди да се она формира. Пример су нам Грчка и Италија које су у периоду криза формирали владе које су се искључиво бавиле јасним програмом потпуних реформских мера. Са друге стране, очекујемо и финансијску, а не само декларативну подршку Европске уније да реформе у земљи буду спроведене, истакао је Марко Никовић, председник Градског одбора Либерално демократске партије. В. Г.

6 6 Четвртак, 20. новембар Анализе РАЧУНИЦА МРЕЖЕ ЗА ПОСЛОВНУ ПОЛИТИКУ Рука бирократије дубоко у џепу запослених Држава за буџет, непосредно или посредно, узме у просеку сваки други динар од бруто плате сваког запосленог у Србији, па су овдашњи грађани преопорезовани у односу на претежну већину становника земаља Европске уније. Са друге стране, држави је очајнички потребно да на све могуће начине извуче новац од запослених грађана, како би финансирала свој прегломазни бирократски систем Републички завод за статистику уредно извештава јавност о просечним примањима запослених у Србији, а насупрот тог податка уобичајено је информација о цени потрошачке корпе у истом месецу. Трку са збиром цена основних потрепштина свакога од нас примања убедљиво губе, али званична статистика не показује стварну разлику. Бар тако се може закључити из анализе Мреже за пословну политику из Београда, где су покушали да срачунају колико стварно вреди лични доходак просечног грађанина, односно колико му од бруто примања месечно узима држава. Шта показује рачуница Податке до којих су дошли упутили су (и) медијима не би ли се још озбиљније указали на ову проблематику. Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку објашњава како су извели рачуницу. - То што смо послали медијима је извод из обимног истраживања у којем смо укрстили податке Републичког завода за статистику, различитих домаћих компанија из области трговине и пласмана услуга и института, затим Националне службе за запошљавање, Министарства финансија, Агенције за енергетику, Србијагаса, Електропривреде Србије, Пореске управе Србије, Агенције за привредне регистре и још двадесетак домаћих институција које имају одређене податке. Затим је урађена и посебна анкета међу запосленим грађанима у 13 градова и девет општина око просечних износа које месечно потроше за различите животне потребе и различите видове услуга, бирократске и административне процедуре итд. Тај обрачун показује да просечан запослени грађанин у Србији држави месечно да 54,87 посто од својих прихода. На основу тога смо израчунали, на бази званичне просечне септембарске брутоплате од динара, да појединцу за све животне потребе на месечном нивоу просечно остане свега динара. Овде треба бити опрезан, јер је реч о истраживању које је за основу узело Порези и допроноси на зараду Куповина основних намарница и робе широке потрошње у продавницама (удео ПДВ у укупним ценама производа) Комуналне услуге, моб и фиксна телефонија, струја, гас, итд. (удео ПДВ у укупним ценама услуга) Административне таксе и остали бирократски трошкови при републичким институцијама и органима локалних самоуправа Порез на имовину (на станове и куће) Просечна месечна потрошња робе са акцизном маркицом (удео акцизе у укупним ценама производа) Просечна потрошња нафтних деривата по запосленој особи (удео ПДВ и акцизе у цени купљеног горива) Укупно ТРОШКОВИ КОЈЕ ДРЖАВА НАМЕЋЕ (месечно) просечну бруто зараду запослених у Републици у коју улази просек зарада у јавном сектору, јавним предузећима и државној управи са локалнима самоуправама. Просек у привреди је у септембру године био за читавих 20 посто нижи од републичког просека. Дакле, запосленом у привреди остане једва нешто изнад 200 ЕУР месечно за све животне потребе, наводи Рајић. Рачуница показује да стандардни процентуални износ пореза и доприноса није и једино издвајање из зараде запосленог који иде у државни буџет. Намети су најразноврснији, од учешћа ПДВ у цени купљених основних намирница и робе широке потрошње, преко удела ПДВ у комуналним услугама, затим је ту удео акциза у цени купљених производа, све до административних и других како наводе у Мрежи за пословну политику бирократских трошкова. Све у свему, осим износа пореза и доприноса, који - примењен на септембарски просек - износи динара, држави се даје још динара. Питамо зато Драгољуба Рајића које су последице оваквог понашања државе. Драгољуб Рајић: Проблем је што су зараде у Србији исувише ниске да би држава од њих узимала 55 процената и грађани Србије су преопорезовани у односу на већину грађана земаља Европ- - Грађани Србије који имају запослење су преопорезовани у односу на претежну већину грађана земаља Европске уније. Проблем лежи у чињеници да су зараде у Србији исувише ниске да би држава узимала скоро 55 процената од њих, а намети су превисоки за овако сиромашну земљу. То посебно погађа младе људе који имају посао тако што их демотивише да заснују породице и подигну потомство. Уместо да систем подржава запослене и репродуктивно способне људе, као у државама ЕУ, где родитељи зависно од броја деце имају пореске олакшице на зараде, он их оваквом пореском политиком дестимулише и приморава да напуштају земљу. Последица овакве пореске политике је податак о два милиона становника у Србији мање него године, тумачи Рајић. ске уније Са друге стране, држави је очајнички потребно да на све могуће начине извуче новац од запослених грађана како би финансирала свој прегломазни бирократски систем, а политичка елита нема јасне програме како да вишкове из јавног сектора постепено прелије у приватни сектор, већ како која странка дође на власт, она додатно запошљава своје кадрове и тиме смањује могућност опоравка и обнове националне економије и читавог система у држави. Могућа решења На основу наведених података и оцена, саговорник Крагујевачких каже да једини начин за дугорочни опоравак државе јесте реформа пореског система и растерећење запослених грађана и предузетника. Понавља став да, уколико се реформом пореског система не створи простор за запошљавање младих, велики број њих ће наставити и даље да напушта Србију. Апсурдан је и податак да су оптерећења предузетника и већа од наведених, јер предузетник не само што запошљава самог себе и има исте ПРИМЕР СОЦИЈАЛНО БОГАТИХ ЗЕМАЉА Порез у корист појединца, а не државе - Постоје и социјално богате земље у Европи, као Шведска, Финска, Норвешка, где су порези на зараде и виши него у Србији, али тамо је просечна нето зарада (оно што остане након опорезивања) шест до девет пута већа него у Србији, тако да грађани имају изузетно висок животни стандард. У овим земљама ефикасност у јавној управи и приватном сектору је такође скоро изједначена и постоји сасвим другачији ниво одговорности у креирању пореске политике, па се пуно новца одваја за квалитетно школовање, здравство, пензионе фондове, системе за заштиту становништва од природних непогода, итд. То су хумани системи који воде рачуна о појединцу, док се у Србији висок проценат пореза узима како би се нахранила државна бирократска машинерија, иза које стоји страначко запошљавање. Живимо у земљи апсурда у којој је у привреди од почетка године до краја године изгубљено преко радних места, а истовремено политичке странке су запослиле скоро људи на непродуктивна радна места, чије се зараде финансирају из буџета, кога, наравно, пуни привреда, оцењује Рајић. ове намете од стране државе, већ плаћа и посебне порезе, читав низ такси и свакодневно се бори са прекомереном бирократијом. - Решења су, дакле, реформа јавног сектора и јавне администрације која подразумева смањење броја запослених, уз креирање програма да се вишкови постепено пребаце у реални сектор, тј. привреду, затим увођење у јавни сектор и јавну администрацију принципа професионалног менаџерског управљања, чиме ће држава постати ефикаснија и истовремено мање скупа и за грађане и за привреду, као и либерализација услова за улазак у предузетништво. Треба редуковати оптерећења и разне намете и дати шансу свима који желе да региструју фирми да то и учине, а да на почетку раде с минимумом намета, па ће они успешни развити те фирме и временом запослити и друге. Осим ових, у Мрежи за пословну политику предлажу и друге мере. - Неопходна је строжа контрола сиве економије и проширење пореског обухвата јер сада постоје читаве области и делатности које нису обувхаћене пореским системом. Висок ниво обрта новца у сивој зони логично значи да је тај новац ван домета порезника, док је истовремено целокупно пореско оптерећење у земљи са 7,3 милиона људи стављено на леђа свега 1,7 милиона запослених. Проширењем пореског обухвата повећао би се број пореских обвезника, а истовремено би се створио простор да се умање појединачни порези. Дакле, више обвезника, а мање обавезе по глави, то би повећало и наплату пореза и створило услове за развој привреде, закључује Рајић. Милош ЈОВАНОВИЋ

7 Четвртак, 20. новембар Универзитет ПОЧЕЛА ГРАДЊА СТАНОВА ЗА МЛАДЕ НАУЧНИКЕ Остајте овде КОНАЧНО И У КРАГУЈЕВЦУ: ПОЧЕТАК ГРАДЊЕ КОМПЛЕКСА ЗА МЛАДЕ НАУЧНИКЕ Крај Плазе ниче комплекс са 210 станова површине од 35 до 70 квадрата, који треба да мотивишу перспективне научнике на наставак каријере у Крагујевцу. До краја градње, најављеног за септембар године, треба решити много непознаница о критеријумима за расподелу и при том избећи лоша искуства из других универзитетских градова Пише Јаворка Станојевић После вишегодишњег чекања недавно је, без медијске помпе, у близини тржно-пословног центра Плаза, почела градња 210 станова за младе научнике које наша држава финансира кредитом Банке за развој Савета Европе која је за стамбено збрињавање младих научника обезбедила 6,7 милиона евра. Нова зграда, која је првобитно требало да буде грађена између Сушичког потока и Спомен парка, на површини од близу хиљаду квадратних метара имаће 100 једнособних, 70 једноипособих и 40 трособних станова чија површина се креће у распону од 35 до седамдесет квадрата. Велико (почетно) интересовање Реч је о државном пројекту стамбеног збрињавања перспективних научника, истраживача и уметника амбициозно започетом још деведесетих година прошлог века који је већ је заживео у Београду, Новом Саду и Нишу, а Крагујевац је последњи универзитетски центар у Србији који на овај начин покушава да задржи и привуче талентоване младе људе. Могућност да дођу до крова над главом изазвала је велики интересовање међу наставника и 600 научних сарадника запослених на 12 факултета крагујевачког Универзитета, јер се већина не сећа када је њихово стамбено питање било на дневном на реду. Ко ће и под којим условима добити кључеве новог стана, као и да ли ће кров над главом моћи само да закупе, ПОСЛЕ ВИШЕГОДИШЊИХ НАЈАВА Нема више препрека за градњу Центара изврсности ОБЕЗБЕДИТИ РАВНОПРАВНОСТ ПРИ КОНКУРИСАЊУ: ЗОРИЦА АВРАМОВИЋ Према најавама које стижу из врха Универзитета у Крагујевцу, коначно су отклоњене све препреке које су неколико пута одлагале почетак градње Центра за матичне ћелије који је, у међувремену, уз промене локација, квадратуре и потенцијалних корисника прерастао у Центре изврсности. Генерални секретар Универзитета Зорица Аврамовић каже да више нема бојазни да Крагујевац изгуби шансу да добија једну од најважнијих научних институција у држави, пошто је већ изабран пројектант, док ће извођач радова бити познат после завршетка међународног тендера који би ускоро требало да распишу европски партнери. Ако све буде текло по плану камен темељац за Центре изврсности у којима би, уз банку матичних ћелија и лабораторија за рад истраживача свих научних области, требало да се смести и Медицински факултет, биће постављен у априлу наредне године, а научни радници и студенти би у нову, савремено опремљену, зграду требало да уђу крајем године. или ће им бити понуђена могућност откупа по повољној цени и ниској каматној стопи, за сада није познато. Зорица Аврамовић која обавља функцију генералног секретара Универзитета, објашњава да ће статус младог научника, односно истраживача, утврђивати Министарство просвете, науке и технолошког развоја, у складу са посебним условима Банке за развој Савета Европе. На исти начин ће се, каже, доћи и до старосне границе која ће кандидате сврстати у категорију оних који испуњавају услов да се уселе у неки од станова. Према њеним речима, извесно је да млади уметници неће моћи да конкуришу јер у овој расподели није предвиђено њихово стамбено збрињавање. За разлику од уметника, колеге које предају филолошке предмете биће рангирани заједно са научницима и истраживачима који чине академску заједницу Универзитета у Крагујевцу. Друга непознаница је да ли ће запослени на факултетима чије седиште није у Крагујевцу моћи да постану станари зграде која се зида. - Наша посебност је што шест факултета, од укупно 12 из састава Универзитета, има седиште у другим градовима а најдаљи је Учитељски у Ужицу. Према чињеници да раде под окриљем истог Универзитету, сви би требало да буду равноправни учесници конкурса за расподелу станова, али је законодавац прописао да се станови деле према месту где је заснован радни однос. Пошто су факултети независни правни субјекти, што значи да запослени на њима, формално-правно, нису у радном односу на Универзитету, за сада није јасно на да ли ће, и како, и колеге са дислоцираних факултета моћи да рачунају на неки од станова који се граде. Наш став је да би сви морали да буду равноправни и због тога интензивно покушавамо да нађемо модалитет по коме би и они, без обзира на седиште факултета, могли да учествују на конкурсу, каже Зорица Аврамовић. Иако још не знају услове под којима ће бити дељени кључеви, на Универзитету кажу да су станови намењени младим научницима који су се већ исказали у областима у којима раде, који планирају да наставе академску каријеру у Крагујевцу, али и онима који желе да се врате из иностранства. Због тога ће део станова бити резервисан за повратнике којима ће, уз радно ангажовање, као додатна ИДЕЈНО РЕШЕЊЕ ОБЈЕКТА ЦЕНТАРА ИЗВРСНОСТИ ИСКУСТВА ДРУГИХ УНИВЕРЗИТЕТСКИХ ЦЕНТАРА Спорни критеријуми, цена, камате... Према информацијама Фондације за решавање стамбених потреба младих научника и уметника која је на београдском Универзитету основана године, чак трећина станара која је решење за станове у згради у новобеоградском блоку 32 добила још године, у међувремену је напустила земљу, а већина осталих је престарела. Сви ће, ипак, уз уверење да још раде на универзитету, моћи да прођу као млади научници, али је питање шта ће бити са осталима који годинама чекају најављену градњу. Искуство Новог Сада указује на још један потенцијални проблем. Ту су конкурс оборили научни радници са техничких факултета, јер су сматрали да нису били равноправни са уметницима који су добили више кључева. Новосађани су се, такође, жалили на превисоку каматну стопу, јер су кредите за станове које су куповали за 665 евра по квадрату, враћали уз камату од 6,9 одсто, док колеге из Ниша и Београда, где се квадрат стана куповао по 850 евра, за камату издвајају 0,5 посто. Расподеле није прошла глатко ни у Нишу где научници такође нису били задовољни што су станови отишли уметницима, али ни ценом квадрата која није била иста за све. У овом граду је један број запослених на Универзитету стан купио по цени од 665 евра по квадрату, док је онима који су касније дошли на ред квадрат продаван за 850 евра. Идеја за оснивање институције која би се бавила развојем регенеративне медицине базиране на примени матичних ћелија потекла је од нашег најпознатијег генетичара Миодрага Стојковића који је, по повратку из иностранства где је стекао светски углед, урадио пројекат изградње Центра за матичне ћелије којим је успео да обезбеди средства које је Банка за развој Савета Европе наменила унапређењу нивоа научноистраживачког рада у Србији. Иако је уговор о почетку градње до сада, у присуству медија, потписало више министара, реализација пројекта, који је претрпео знатне измене, није отишла даље од папира на које су потписе ставили највиши државни званичници. стимулација за наставак каријере под окриљем крагујевачког Универзитета, бити понуђено и решавање стамбеног питања. Ови станови, највероватније неће бити на продају него ће млади научници моћи да их изнајмљују под повољним условима. Много непознаница о расподели Поучено искуством универзитетских центара где су станове делили на почетку градње зграда које никада нису завршене па су сада суочени са бројним проблема које универзитети, држава и будући станари читаву деценију не успевају да реше, руководство Универзитета у Крагујевцу је одлучило да израду правилника и критеријума расподеле усклади са термином завршетка градње. Зорица Аврамовић, наиме, објашњава да Фондација за решавање стамбених потреба младих научника и уметника Универзитета, која тек улази у израду правилника, покушава да, разговарајући са колегама из других центара, избегне проблеме које у старту није могуће предвидети. Млади научници за сада тешко могу да праве планове о томе где ће се скућити јер, судећи по ономе што смо сазнали од генералног секретара Универзитета, није познато да ли су промењене одредбе Оквирног уговора о зајму, закљученог између Републике Србије и Банке за развој Савета Европе, по коме се Крагујевац нашао међу градовима у којима ће бити грађени само станови за изнајмљивање. Мада помиње могућност да будући станари, после петогодишњег подстанарског стажа, стекну право откупа Зорица Аврамовић наглашава да ће ово, као и питање да ли ће они који на овај начин реше стамбено питање имати обавезу да одређено време проведу на Универзитету, бити прецизирано на основу Уговора о финансирању и уређено посебним актом Министарства просвете, науке и технолошког развоја или Владе Србије. Пошто је септембар наредне године означен као рок завршетака градње, млади научници који планирају останак у завичају или повратак у град на Лепеници на кров над главом могу рачунати већ наредне јесени. Од услова под којима ће им бити понуђен зависиће да ли ће крагујевачка универзитетска заједница успети да задржи садашње и привуче нове умове способне да обезбеде развој града и Универзитета.

8 8 Четвртак, 20. новембар Наличја ЈОШ ЈЕДАН НАПАД НА РАДНИКЕ ЧИСТОЋЕ Претучени мотком на радном месту Због све присутније нехигијене у граду радници Чистоће, ни криви ни дужни, често су изложени грдњама и псовкама од стране грађана, а двојица су прошле недеље буквално претучени јер нису хтели да преузму лишће у кесама. Полиција је ухватила двадесетдеветогодишњег нападача, који је био гост код своје девојке у Крагујевцу ИВАН КОСТИЋ ЈЕДАН ОД ПРЕТУЧЕНИХ РАДНИКА ЧИСТОЋЕ Двојица радника ЈКП Чистоћа, Иван Костић (36) и Јован Максовић (35), који раде на камиону смећару, били су пре недељу дана жртве бахатог мушкарца који им је наредио да покупе три кесе са лишћем остављене крај канте испред куће. Када су одбили, рекавши да им је наложено да лишће, грање и траву не скупљају, добили су батине. Један је прошао са модрицама, други са две копче на глави и поломљеним прстом. Обојица су на боловању. Обојица од својих плата, које не добијају на време, издржавају децу. Обојицу псују када канте и контејнери нису испражњени на време. Ђубретари су једини у директном контакту са Крагујевчанима, све више незадовољним услугама Чистоће. Нападач дојурио аутом Радници су нападнути дрвеном палицом, тучени по глави и грудима. Јован Максовић је хитну помоћ на улици дочекао главе обливене крвљу, а Иван Костић је задобио модрице по глави и грудима. Напад на њих одиграо се прошлог четвртка око 13 сати и све до увече у 22 сата били су у полицији и на болничким анализама и превијању. Иван Костић каже да је камион смећар стао у Улици Јована Ристића у Бресници, испразнили су канту и кренули даље. - Са терасе нам се обратио тај млади кабадахија, за кога сам касније сазнао да је Београђанин у посети девојци у Крагујевцу. Викнуо је на нас да покупимо три кесе крај канте, у којима је лишће. Лепо сам му рекао да нам је забрањено да узимамо опало лишће. Кренули смо даље. Одмакли смо око 500 метара од те куће, кад се зачула шкрипа кочница. Он је аутом кренуо за нама. Истрчао је из кола и дрвеном палицом од пола метра КАМИОН СМЕЋАР У КВАРУ НА СРЕД УЛИЦЕ СМЕЋАР - РИЗИЧНА ПРОФЕСИЈА Паметнији попушта Пре две године један Крагујевчанин је случајно у контејнеру у Улици Спасеније Цане Бабовић, у насељу Централна радионица, пронашао бомбу кашикару. У Чистоћи су тада рекли да је он неком раднику спасао живот. Да је бомба завршила у камиону, неко би страдао или би камион експлодирао и запалио се усред града. НИСУ КРИВИ РАДНИЦИ кренуо ка нама. Ударио је мог колегу пар пута по глави и раменима, крв га је облила. Навалио је на мене. Заштитио сам главу рукама, покушао да се не браним, да не бих после ја био крив и изгубио посао. Онда ми је синуло да ће главу да ми разбије, да ће од деце да ми направи сирочиће и почео сам да се браним. Урлао сам на колегу возача за зове полицију, описује овај догађај Костић. Када је то чуо, насилник је брже боље потрчао у свој ауто. Дотрчала је и његова девојка, па су заједно аутом побегли са лица места. - Дошли су полиција и хитна. Лекари су ми измерили притисак, имао сам 140 откуцаја срца у минуту. Дали су нам под језик лекове за смирење. Колега је одмах превежен у болницу, он има два шава на глави, каже Костић. Он се куне да му се за скоро десет година стажа никада ништа слично није десило, сем што га људи с времена на време псују. На то је, каже, огуглао. - Том младићу сам као човек рекао да нам је из фирме забрањено да односимо лишће и траву. Ако наређење не послушамо, нас раднике могу казнити са десет посто од плате. Нисам ја крив. Нисам заслужио да ме неко бије као стоку док радим, поштено радим свој посао. Увек се трудим да заобилазим будале, паметнији сам, попустим. На радном месту се трудим да не срамотим фирму у којој зарађујем парче хлеба, прича овај смећар који зарађује нешто мање од динара месечно. Иван Костић има повреде главе, рамена и грудног коша у пределу срца. Јован Максовић има повреде главе и прелом средњег прста десне руке, којом се бранио од силеџије. Костић издржава супругу, две ћерке од 17 и 12 година и сина од четири. То му је једини извор прихода. Максовић има супругу, ћеркицу и ускоро ће поново постати отац. Нападача на двојицу радника Николу М. (29) полиција је ухапсила. Директор Чистоће Дејан Раонић изјавио је да није први пут да грађани насрћу на раднике који одвозе смеће. Углавном их нападају током ноћне смене, а прошле године је у току дана нападнут и контролор, рекао је Раонић. Делови за камионе са отпада Од свих крагујевачкик комуналних предузећа Чистоћа је у последње време највише на удару, и фирма и радници. Најпре је градоначелник Радомир Николић обзнанио да је у овом комуналном предузећу исправно само шест камиона смећара! Рекао је и да је за одношење смећа потребно 44 радника, да ради тек њих 28, а да у ЈКП Чистоћа на буџетском Септембра године погинуо је радник Чистоће Дејан Стевић (35) и то од струјног удара у насељу Ердеч, на радном задатку. Стевић је, возећи камион за уклањање крупног отпада, покушао да се окрене у Улици Владе Елеза, па кашиком утоваривача закачио и прекинуо кабал који је повезивао две стране улице. Кабал је био на 3,6 метара од тла, уместо на четири метра. Изашао је из камиона и кабал покушао са улице Не морају да одвозе лишће Радници Чистоће који су добили батине поступили су како им налаже пословодство, односно градска одлука. У складу са одлуком о одржавању чистоће у члану шест стоји да се кућним смећем сматрају сви чврсти отпаци који настају у стамбеним и пословним зградама и просторијама, а који се по својој величини могу одлагати у типизиране посуде за прикупљање кућног смећа. ЈКП Чистоћа није у обавези да сакупља крупан зелени отпад и отпад који се налази ван типизираних посуда за сакупљање кућног смећа, саопштило је ово комунално предузеће. Досадашња пракса била је да, без обзира на постојећу одлуку, уклања сав отпад који се налази и ван типизираних посуда, ради одржавања хигијене града. Због повећања количина зеленог и другог комуналног отпада, отежани су услови уклањања отпада, саопштава ЈКП Чистоћа. Они обавештавају грађане да уколико имају веће количине отпада обавесте Чистоћу на телефоне и ЧИСТАЧИ СУ НА УЛИЦАМА ЧЕСТО ИЗЛОЖЕНИ НЕПРИЈАТНОСТИМА да помери руком, није схватио да је под напоном. Оставио је за собом троје малолетне деце. Радници Чистоће кажу да су огуглали на све псовке које чују док раде, упућене од оних који у контејнере бацају мртвог пса љубимца, џакове пуне измета. Они кажу да им пристојност не дозвољава да понове те псовке, а пристојност и нужност да сачувају посао, да се туку са нападачима. хлебу живи 350 запослених. Ипак, нема ко да чисти улице и скупља ђубре. Када се анализирају подаци о броју запослених у овом предузећу, долази се до још шокантније чињенице: Чистоћа је за осам година дуплирала број радника, не рачунајући оне који су додатно ангажовани на одређено време. Предузеће је пре четири године имало 257 радника, да би их године било чак 400, а прошле године 385. Бројка се толико увећала јер је у међувремену пропала ЈКП Нискоградња, која се бавила изградњом и одржавањем градских улица, па је највећи део тих запослених удомљен у Чистоћи. Тако је број запослених са средњом школом дуплиран, са 59 у на чак 120 у наредној години. Многима од оних који су дошли из Нискоградње било је испод части да чисте или раде на депонији. Марта ове године група од 40 радника Нискоградње, које је одлуком градске управе године привремено преузела Чистоћа, протестовали су због прераспоређивања на нижа радна места, на послове смећара. Они су одбили да о томе потпишу анекс уговора наводећи да су квалификовани возачи и машинисти моторних и теретних возила. Директор Чистоће тада је рекао да предузеће нема високоспецијализованих послова, већ се бави прикупљањем и одвожењем смећа и јавном хигијеном. Чистоћа је године за плате и накнаде за запослене издвојила нешто више од 194 милиона динара, а прошле године скоро 341 милион. Као у лошем вицу, предузеће је лане инвестирало динара у софтвер за вођење кадровске евиденције. У исто време, због застрелог возног парка, предузеће делове нема где да купује сем на отпадима или од грађана. У завршном извештају ЈКП Чистоћа за годину стоји да предузеће има 19 камиона аутосмећара. Колико их је у возном стању, а колико не, није наведено. Радници ипак знају. - Тачно је што је рекао нови градоначелник, исправно је само шест камиона. И они нису сигурни. Дешава нам се да кренемо на терен, а камион се поквари после пола сата. Онда немамо чиме да одемо у неко насеље и однесемо смеће. Када најзад одемо, народ нас псује. Мисле да смо ми главни кривци, каже један од радника на смећару. Са вишком радника и мањком механизације, стигло се до тога да су градске улице затрпане смећем. Запослени не примају уредно плате, ни администрација која се тиска по канцеларијама, али ни оно мало радне снаге која Крагујевчане треба да спаси од нагомиланог ђубрета. Марија РАЦА

9 Четвртак, 20. новембар Сукооби ЗБОГ ДУГА ЗА СТРУЈУ ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА ЦЕНТАР ПОДНЕЛА ПРЕДЛОГА ЗА ИЗВРШЕЊЕ Ми искључимо они се опет дивље прикључе Иако је наплата нешто боља него ранијих година, дуг домаћинстава за струју на подручју крагујевачке Електрошумадије и две Електромораве из Пожаревца и Смедерева, премашио је милиона динара. Не смањује се ни проблем крађе струје, а читава насеља се бесправно прикључују на електромрежу. Контролу потрошње на терену у Привредном друштву Центар скоро да нема ко да ради, јер нема довољно електромонтера, а од запослених сваки други се плаши висине Привредно друштво Електродистрибуција Центар, ради повећања наплате дугова, поднело је за годину дана предлога за извршење за домаћинства која су укупно дужна 1,85 милијарди динара. Сања Туцаковић, директорка ПД Центар рекла је за октобарски број компанијског листа да се интензивно ради на повећању наплате дуговања. ПД Центар састоји се од три огранка, крагујевачке Електрошумадије и пожаревачке и смедеревске Електромораве. - Тај посао је завршен за годину дана и то без помоћи адвокатских канцеларија. Поређења ради, у периоду од јула до јула године уз ангажовање адвокатске канцеларије поднето је само предлога за извршење за свега 245 милиона динара, наводи Сања Туцаковић. Проблеми, проблеми, проблеми... Она је објаснила да су за неплатише обуставе, односно искључења корисника са мреже, У ТИТОВО ВРЕМЕ БИЛО ДРУГАЧИЈЕ Ризикују животе, али се сами прикључе За девет месеци прошле године, потрошачи који краду струју оштетили су крагујевачку Електрошумадију за 9,6 милиона динара. У прошлогодишњој септембарској акцији, на 270 контролисаних места откривено је чак 56 случајева крађа, што значи да је петина контролисаних крала! У крагујевачкој Електрошумадији радници пред пензијом кажу да је у Титово време крало струју око три одсто потрошача. ЕПС је открио чак 52 начина на које се краде струја. Када нелегални потрошач буде ухваћен, колико год да је потрошио, зарачунава му се потрошња само за последњу годину и следи му кривична пријава. Након што их радници због откривене крађе искључе са мреже, крадљивци се често сами прикључе. Неки притом ризикују живот. Један је покушао сам да се прикључи, направио куршлус и себи спалио лице. Други је у насељу Корићани умало погинуо, кажу у Електрошумадији. БИЋЕМО УПОРНИЈИ ОД НЕЛЕГАЛНИХ КОРИСНИКА: САЊА ТУЦАКОВИЋ једина мера коју ЕПС може предузети. Налог је да се са обуставама иде од највећих ка најмањим дужницима, објашњава прва жена ПД Центра. - Међу проблемима са којима се суочавамо, и због чега је технички немогуће свим дужницима обуставити испоруку због дуга и повећати наплату, издвојила бих то што велики број упозорења пошта не уручи потрошачима. Директор Поште је потврдио да је 60 одсто уручења упозорења максимум. Договорили смо се да наредног месеца покушају са доставом у поподневним часовима и видећемо да ли ће бити резултата. Покушаћемо и са поновним доставама појединим категоријама. У Крагујевцу је проблем и што за један број купаца суд издаје привремену меру и након такве одлуке суда принуђени смо да купцу поново обезбедимо испоруку електричне енергије, иако није измирио своје обавезе. Један број дужника не дозвољава обуставу, код неки из техничких разлога то није могуће. Но, без обзира на то, не стајемо, већ у сарадњи са ЕПС Снабдевањем, крећемо са наплатом судским путем, односно подношењем предлога за извршење за све потрошаче код којих обустава није дала ефекта. Настојали смо да избегнемо меру која ће потрошача изложити додатном трошку, али због заштите интереса ЕПС групе, принуђени смо и на то, образлаже Сања Туцаковић. Мањак електромонтера Као један од горућих проблема у предузећу које води, директорка наводи мањак запослених! Реч је о електромонтерима и електроинжењерима. Она каже да је мањак ових кадрова огромна препрека за брже смањивање губитака у енергији. Од 440 електромонтера колико их је у Центру, 200 поседује уверење да није способно за рад на висини! Просечна старост ових радника је 46 година. - У претходном периоду пријем електромонтера и електроинжењера био је права реткост. Електроинжењери нису примани последње три године, а у међувремену је један број радника отишао у пензију. Узроцима губитака у енергији и анализом губитака бавио се мали број електроинжењера. Да будем потпуно прецизна, озбиљно се бавио један запослени, наводи директорка. Она каже да је решење пронађено у формирању комисије која се бави губицима док не буде ЧИТАВА МРЕЖА НЕЛЕГАЛНА: ГРОШНИЧКО НАСЕЉЕ ОБАДИ оформљен Центар за контролу губитака. - Проблем се не решава тек пуким проналажењем неовлашћене потрошње. Након што пронађемо неовлашћено прикљученог корисника, искључимо га, обрачунамо неовлашћену потрошњу, поднесемо кривичну пријаву, искључени корисник се поново прикључи на мрежу. Зато је неопходно свакодневно контролисати једне те исте кориснике и бити упорнији од њих. То захтева војску електромонтера. У појединим случајевима потрошачи су се самоиницијативно Електрошумадија обавештава купце да је у току акција ажурирања статуса купаца електричне енергије, односно евидентирања промена власништва или права коришћења, као и свих других промена насталих после закључења уговора о продаји електричне енергије. Чланом 62. Уредбе о условима испоруке и снабдевања електричном енергијом прописана је обавеза крајњег купца да оператору система и јавном снабдевачу пријаве све врсте промена у року од 15 дана од када те промене наступе. Позивају се сви купци који имају нерегулисан статус власништва над мерним местом да у најкраћем могућем року поступе по наведеним законским одредбама. Потребно је да ти купци приложе одговарајућу документацију којом потврђују настале промене у статусу власништва. Они који нису у могућности да обезбеде ту документацију могу по знатно олакшаној процедури да добију статус корисника електричне енергије на датом мерном месту. У случају да се купци са нерегулисаним статусом не одазову овом позиву и не закључе нови Уговор о продаји електричне енергије, бићемо приморани да им у складу са ЧИТАВО НАСЕЉЕ КРАЛО СТРУЈУ Нису плаћали и по 14 година Електрошумадија је крајем прошле године открила је у насељу Грошница да читав један заселак од 29 кућа краде струју, неки и по 14 година. Годишње су трошили струју у вредности од до динара! Мештани су урадили своју, нелегалну електромрежу- поставили су бандере и развукли каблове. Електрошумадија им је искључила струју и поднела кривичне пријаве, а они су се поново укључили. Реч је о сиротињском насељу, урађеном без грађевинских дозвола. Да би се прикључили на мрежу, морају куће да легализују, а они новца немају ни за голи живот. У насељу Обади живе Срби расељени са Косова. Неки од домаћина струју нису плаћали од године, неки по пет или шест година. На питање ко им је направио читаву нелегалну мрежу становници насеља одговарају понудио нам један човек. Електрошумадија је нелегалну мрежу открила снимањем једне трафо станице у Грошници. Испоставило се да много струје некуд одлази, а нигде се не региструје. Прегазили су терен од улице до улице и шокирали се. Никоме није пало на памет да мрежа, стубови и инсталација, нису њихови. Грађани се нису прикључили на трафо станицу него су пресрели изводе од легалних потрошача. Са те легалне мреже наставили су своју, купили стубове и развукли каблове до стубова и кућа. Сви станари су лане искључени, али су се у међувремену опет сами прикључили. ОБАВЕШТЕЊЕ прикључивали и више од 10 пута. Лично сам са колегама, пре неколико месеци, контролисала прикључке у Великом Градишту и оно што сам тамо затекла било је фрапантно. За пет сати пронашли смо 70 неовлашћено прикључених потрошача. То је била велика школа за мене. Након тога, сачинили смо упутство и пронашли начин за праћење реализације активности након проналажења неовлашћено прикључених потрошача, наводи Сања Туцаковић. Она подсећа да постоје читава насеља која су бесправно прикључена на струју, те да чак и када грађани имају жељу да се легално прикључе, то није могуће јер су им објекти нелегални и нису ушли у поступак легализације. Директорка сматра да се закон у том делу мора изменити и да би тада губици у енергији били знатно мањи. У односу на годину, број стално запослених у ПД Центар је мањи за 40, а 200 је мање радника на привремено-повременим пословима, рекла је Сања Туцаковић за октобарски број интерног компанијиног листа Центар. Приредила: М. РАЦА чланом 62. наведене Уредбе обуставимо испоруку електричне енергије. Електрошумадија такође обавештава купце да на основу изричитог налога ЈП ЕПС Снабдевање, а због неизмирених обавеза за утрошену електричну енергију, у понедељак 17. новембра године почела је обустава испоруке електричне енергије свим дужницима, како физичким тако и правним лицима. Моле се купци који су добили упозорење да свој дуг исплате у целости у датом року како би избегли обуставу испоруке електричне енергије. Обавештавају се дужници да ће, у случају обуставе, уз исплату целог дуга, сносити и трошкове поновног прикључења. Електрошумадија жели да искористи ову прилику и још једном нагласи важност редовног плаћања рачуна и измирења дугова за утрошену електричну енергију. Својим одговорним понашењем купци ће себе поштедети непријатности и додатних трошкова, а истовремено ће допринети стабилности електро-енергетског система и побољшању квалитета услуга које пружа електродистрибуција, што је у обостраном интересу.

10 10 Четвртак, 20. новембар Друштво МУКЕ УДРУЖЕЊА ПАРАПЛЕГИЧАРА Нема сервиса за колица Осетљивост заједнице на проблеме људи у инвалидским колицима своди се углавном на ограничен приступ институцијама због непостојања довољног броја рампи које би инвалидима омогућиле да завршавају послове, посећују културне догађаје, здравствене и образовне институције Када осете потребу да се мало дубље позабаве овим проблемом они који би требало да брину о квалитету живота суграђана везаних за колица примете да већина градских тротоара има превисоке и преоштре ивице, да су улице пуне рупа и да аутомобили и баште угоститељских објеката затварају путеве којима би човек у колицима могао да се креће. Иако велике ово, на жалост, нису једине недаће са којима се у Крагујевцу сусрећу људи којима живот није оставио много избора. Било да су у колица доспели због болести или несрећног случаја, сви деле заједничку судбину везаности за помагала без којих су осуђени на кућу, постељу и помоћ ближњих. Будући да су колица за њих једини контакт са животом изван четири зида њихова исправност је од животне важности за свакога инвалида. Како би помагала која, уз бројне изласке на комисије и гомилу папира, добијају од државе могла да трају између пет и осам година, што зависи од типа колица који одређује тежина инвалидитета, инвалиди морају добро да их чувају. Да би се осигурали од непожељних ситуација које би их могле оставити без једнине могућности да се крећу корисници би морали После затварања јединог сервиса за поправку инвалидских колица чланови овог удружења морају да их сервисирају ван града, а за куповину колица као помоћ угроженима који на њих немају право организују хуманитарне акције КОЛИЦА СЕ ОШТЕЋУЈУ ЗБОГ ЛОШИХ ТРОТОАРА И УЛИЦА редовно да сервисирају своја колица. Ово не би требало да представља проблем да Крагујевац има бар један овлашћен сервис коме би инвалиди могли да се обрате. Због тога су осуђени да своја помагала шаљу у Београд, што за последицу има вишедневну везаност за постељу. Да не би остали без могућности да се крећу инвалиди се ретко одлучују за ову могућност, па своја колица одржавају и поправљају како знају и умеју. Председник Удружења параплегичара и квадриплегичара Шумадија Милан Грбовић објашњава да Удружење већ годинама сакупља стара колица која користе за резервне делове како би помогли члановима да сами отклоне кварове до којих, између осталог, долази и због оштрих ивичњака и рупа на тротоарима. - Раније је било много лакше, јер је у граду постојао сервис који је, на жалост, затворен јер сервисери нису нашли економску рачуницу за бављење овим послом. Овај проблем нисмо осећали и због тога што смо некада, док је било донација, добијали поприличан број нових колица која су могла да подмире потребе нашег чланства. Сада када се више не можемо надати помоћи из иностранства осуђени смо на бригу државе која нема превише разумевања за наше потребе. Осим што немамо сервис у граду не постоји место где бисмо могли да купимо квалитетне гуме, па смо принуђени да користимо кинске које набављамо на бувљаку. Њихова цена није висока, коштају око 350 динара, али им је квалитет такав да могу да трају највише два-три месеца. Још већи проблем је што се због лошег квалитета пнеуматика може десити да неки инвалид остане беспомоћан на улици, јер ако му пукне гума он без туђе помоћи нема могућност да се врати кући. Држава такође није водила рачуна да акумулатори за помагала која користе најтежи инвалиди не могу да трају исто као колица. Због тога инвалиди сваке две године, из свог џепа, морају да издвоје 250 евра за куповину батерије без које су им колица неупотребљива. Други апсурд је да инвалид који добије моторна нема право на собна колица, што га практично лишава могућности да се креће по стану осуђујући га на везаност за кревет, или посебно прилагођено место за седење. Посебан проблем имају људи којима је, због шлога, остала одузета само једна страна јер они, по закону, немају право на колица. Да би им колико толико помогли ми се трудимо да набавимо половна која дајемо на позајмицу. Наша добра воља не налази, на жалост, увек на одговарајућу реакцију друге стране, САКУПЉАМО СТАРА КОЛИЦА ЗА РЕЗЕРВНЕ ДЕЛОВЕ: МИЛАН ГРБОВИЋ па родбина често, после смрти корисника, заборавља да нам врати позајмљено помагало. Тренутно се преко 15 колица, која би нам добродошла како бисмо могли да помогнемо што већем броју суграђана, налази у породицама заборавних рођака, каже Грбовић. Пошто не могу да се ослоне на помоћ државних институција чланови Удружења параплегичара и квадриплегичара Шумадија планирају да ових дана почну да сакупљају пластичне затвараче за флаше чијом продајом би обезбедили новац за куповину колица која би могли да позајмљују члановима и оболелим суграђанима који због законских препрека, квара или недостатка резервних делова остану без помагала. У међувремену ово Удружење још једном апелује на представнике локалне самоуправе да се, ако већ нису у могућности да мењају законе, позабаве ситницама које би много помогле људима осуђеним на живот у инвалидским колицима. Ако су сервис и место за набавку резервних делова превише, оборени ивичњаци и слободни тротоари без рупа ипак не би требало да буду недостижни. Ј. СТАНОЈЕВИЋ Заинтересоване избегличке породице које живе на територији Крагујевца могу да се до 19. децембра пријаве на конкурс за добијање једне од 120 монтажних кућа. Основни услов је да су власници плаца који је уписан у катастар НОВИ КОНКУРС ЗА РЕШАВАЊЕ СТАМБЕНОГ ПИТАЊА ИЗБЕГЛИЦА Купи плац, па конкуриши за кућу Да ли ће се коначно скућити У Канцеларији за избеглице и миграције у Крагујевцу ни ове недеље ништа ново. Док су се запослени у овој државном установи прошле недеље упознавали са материјалом који је стигао из Београда, на уредно заказан разговор за овај број Крагујевачких новина, повереник, односно главни човек ове Канцеларије, није нашао за сходно ни да се појави. Његови запослени су, уз извињење, констатовали да шеф мора да је заборавио на разговор,будући да је у недељу славио, а на посао се није појавио ни у понедељак. То је наводно ваљано оправдање, јер каква је то слава у Србији, ако није Ивкова? Дотични господин није сматрао да је потребно да се јави и састанак одложи за неки други дан или бар овласти неког службеника ове Канцеларије да нам уместо њега проследи информације, тако да смо пред закључење овог броја у Улици Лазе Маринковића 60 затекли збуњене службенике који немају овлашћење да разговарају са медијима. О професионалности господина повереника толико. Срећом, како кажу наши стари, и над попом има поп, па смо потребне информације о конкурсу за доделу 120 монтажних кућа избеглим лицима која и даље немају решено стамбено питање, морали да потражимо у Београду. Да будемо искрени и запослени у крагујевачкој Канцеларији притекли су у помоћ, па смо неке информације добили незванично. Наиме, Крагујевац је један од 29 градова укључених у потпројекат Регионалног стамбеног збрињавања које заједнички спроводе Србија, Хрватска, Босна и Херцеговина и Црна Гора. Идеја је да се трајно реши стамбено питање за око најугроженијих избегличких породица. Реч је о око људи у региону који су услед догађаја између и године стекли статус избеглица, без обзира на њихов тренутни положај. Позив је упућен избеглицама које живе у колективним центрима или неком другом облику колективног смештаја, као и угроженим породицама у приватном смештају које су без трајног решења у земљи порекла или у Србији. Процењује се да око њих тренутно живи у нашој држави, док их према последњем попису из године у Крагујевцу нема више од 500. Програм се реализује у сарадњи са Европском унијом, УН- ХЦР-ом, Сједињеним америчким државама и неким од најразвијенијих земаља западне Европе, а корисници помоћи треба да задовоље неколико услова, од којих је најважнији да у свом власништву поседују плац где је дозвољења индивидуална градња, који мора бити уписан у катастар и на коме је могуће увести прикључке за струју и воду. По ком принципу је замишљено да породице које живе у колективним центрима имају у власништву земљиште и зашто се, ако су имали новац, до сада већ нису скућили, питање је које је остало без одговора. Незванично сазнајемо да је управо то разлог што је у Крагујевцу интересовање за ову врсту помоћи за сада веома мало. Од дана објављивања јавног позива до сада у Канцеларију за избеглице и миграције појавилесу се свега три особе које сматрају да испуњавају потребне услове. То поред, власништва над парцелом, подразумева и да од момента стицања избегличког статуса нису отуђили, поклонили или заменили непокретности у Србији, држави порекла или другој земљи, као и да немају приходе потребне да реше своје стамбене потребе. Ово је други пут да се овакав програм спроводи на територији наше земље, а иако не постоји квота колико кућа је намењено за који град, на прошлом конкурсу у Крагујевац је стигла само једна монтажна кућа. - Имали смо двадесетак пријава, али само једна породица је испунила све услове. Град Крагујевац никада није наплаћивао издавање потребних докумената избеглицама, па то није био проблем, а што се тиче потребног земљишта занимљиво је да, иако немају где да живе, нико не жели да оде на село, где се плац може купити по много нижим ценама. Сви желе да остану у граду, иако би на селу могли да створе право газдинство, рекли су нам у Канцеларији за избеглице.

11 Четвртак, 20. новембар Друштво О начинима заштите од нежељене трудноће или полно преносивих болести и даље радије питају своје вршњаке или претражују Интернет сајтове, него родитеље и здравствене раднике. Стиде се да оду код гинеколога по савет, а поједини зазиру од посете чак и када имају проблем, па је тим значајније отварање Ординације за јувенилну и адолесценту гинекологију са саветовалиштем, која младима уз стручну помоћ - обезбеђује и додатну дискрецију Како разликовати заљу бље ност од љубави, ка да је право време за први пут, како се заштитити од нежељене тру дноће - најчешћа су питања која средњошколци постављају лекарима на радионицама које викендом организује крагујевачко Саветовалиште за младе. Свака трећа млада особа узраста од 15 до 19 година ступила је у сексуалне односе, кажу резултати истраживања о здрављу становништва које је лане спровео Институт за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут. На овај корак најчешће се одлучују у 17. години, али је из године у годину приметно да се та граница све чешће помера наниже, па је тако два одсто дечака и девојчица први Такође, објашњавају да су у последње време издали велики број решења о укидању избегличког статуса, за чак 2770 лица, од којих су се нека вратила у матичне државе, док су други постали држављани Републике Србије. Ипак, то их не спречава да се пријаве за овај програм, али треба имати на уму да свако ко поседује неку некретнину није подесан кандидат за доделу монтажних кућа. Заинтересовани имају рок до 19. децембра да прикупе и предају сва потребна документа. Списак тих докумената могу добити у Канцеларији за избеглице и месним заједницама или о њима могу да се информишу на сајту града. Коначна ранг листа биће сачињена према бодовима који се додељују на основу стамбеног и материјалног положаја породице, броја чланова у домаћинству, броја малолетне деце, али и чињенице да ли породица има несталог или погинулог члана у сукобима на простору некадашње Југославије. Уговором о додели монтажне куће биће предвиђено да лице које је добије исту не може да да у закуп, прода или на други начин отуђи у року од пет година од дана уписа права својине. Монтажне куће биће рађене по принципу кључ у руке у површини одређеној у складу са стандардима утврђеним у Закону о избеглицама. В. ГЛИШИЋ СРЕДЊОШКОЛЦИ И СЕКС Воде љубав, а стиде се од лекара секс имало пре 15. године. Журећи да уђу у свет одраслих млади се, међутим, не понашају увек одговорно. О начинима заштите од нежељене трудноће или полно преносивих болести и даље радије питају своје вршњаке или претражују Интернет сајтове, него родитеље и здравствене раднике. Стиде се да оду код гинеколога по савет, а поједини зазиру од посете чак и када имају проблем. Зато је овдашњи Дом здравља одлучио да начини корак више, па је прошле недеље у оквиру Службе за здравствену заштиту жена отворена посебна Ординација за јувенилну и адолесценту гинекологију са саветовалиштем. Амбуланта само за младе Новоотворена ординација налази се у Здравственој станици број 4, на трећем спрату, где су смештени Школски диспанзер и Саветовалиште за младе. Девојке и младићи на консултације са искусним здравственим радницима или на преглед могу да дођу четвртком и петком у преподневним часовима. По речима др Ивице Магдића, начелника Службе за здравствену заштиту жена, десетогодишњи напори Дома здравља да за младе отвори посебну ординацију остварени су захваљући помоћи Ротари клуба који је донирао део опреме. - У питању је прва ординација оваквог типа у Србији. На идеју да отворимо посебну гинеколошку ординацију за децу и младе дошли смо још године након једног стручног скупа. У својој дугогодишњој лекарској пракси моје колеге и ја приметили смо да је младим девојкама и девојчицама непријатно да дођу код гинеколога. Страхују да ће их приликом уласка у зграду видети неко ко их познаје, зазиру од погледа осталих пацијенткиња у чекаоници. Зато смо се и одлучили да амбуланту намењењену средњошколкама и девојчицама издвојимо. У њој четвртком и петком раде др Мирјана Арсенијевић и др Сања Главоњић, искусне лекарке Службе за здравствену заштиту жена. Надамо се да ће нам град изаћи у сусрет и да ћемо ускоро моћи да ангажујемо још гинеколога и сестара. Наравно, у хитним случајевима девојке ће моћи да се обрате и лекарима у диспанзеру за жене, каже др Магдић. Начелник Службе за здравствену заштиту жена нада се да ће чињеница да се новоотворена амбуланта налази у оквиру Школског диспанзера охрабрити и младиће да долазе са својим девојкама. - Истраживања показују да је сваки шести брак у Србији стерилан. Стерилитет је често последица прекида трудноће у раној младости. Чињеница је да млади све раније ступају у сексуалне односе. То је тренд и у свету који млади у Србији прате и то не можемо да променимо. Можемо, међутим, да им укажемо на ризике, поучимо их како да се заштите на прави начин и од нежељене трудноће и од полно преносивих болести. ПРВА ОРДИНАЦИЈА ОВОГ ТИПА У СРБИЈИ: ДР ИВИЦА МАГДИЋ ИНТЕРНЕТ НИЈЕ НАЈПОУЗДАНИЈИ ИЗВОР ИНФОРМАЦИЈА О РЕПРОДУКТИВНОМ ЗДРАВЉУ: ДР ЗДЕНКА КАРАКЛАЈИЋ Зато смо у оквиру ординације отворили и саветовалиште где младићи и девојке могу да од здравствених радника чују све што их интересује у вези репродуктивног здравља, јер иако се у сексуалне односе упуштају све млађи, чест је случај да се према свом здрављу не односе одговорно а о последицама не размишљају много, објашњава наш саговорник. Као исход незнања, непотпуне или нетачне информисаности или олаког схватања очувања репродуктиног здравља јављају се нежељене трудноће, које се најчешће завршавају абортусом, или полно преносиве инфекције које, пак, могу имати дуготрајне последице по физичко здравље. Први пут све раније Истраживање о здрављу становништва Института за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут утешно је када се погледа проценат младих који користе кондом. Од укупног броја младих узраста година који су у години која је претходила истраживању имали сексуалне однсе са повременим партнером 73,8 процената је приликом последњег сексуалног односа користило презерватив. Дечаци, каже ово истраживање, значајно чешће имају сексуалне односе са повременим партнером него девојчице (19,7 одсто према 3,4 одсто), али и знатно чешће користе заштиту. Чак 76,4 процената анкетираних младића рекло је да употребљава кондоме, док је на исто питање позитивно одговорило нешто више од половине (58 ЕДУКАТОРИ ОМЛАДИНЕ ЈАЗАС Вршњацима лакше постављају шкакљива питања За савет или информацију средњошколци, поред родитеља и здравствених радника, могу да питају и вршњачке едукаторе Омладине ЈАЗАС. Марко Илић, студент Филолошко -уметничког факултета, дугогодишњи је активиста ове организације и био је вршњачки едукатор још као средњошколац, а сада исту мисију обавља и међу студентима. одсто) девојчица. Млади често нису свесни да рано ступање у сексуалне односе, већи број сексуалних партнера, некоришћење поузданих метода контрацепције и некоришћење кондома као ефикасне заштите од полно преносивих инфекција спадају у ризична понашања, закључују аутори овог истраживања. У прилог те тврдње говори и податак да 7,2 одсто девојака користи непоуздане методе контрацепције, а један проценат је током претходне године имао абортус. Др Зденка Караклајић, лекарка у Саветовалишту за младе, каже да се млади за савете о сексуалности и контрацепцији, као и о трудноћи, и даље чешће обраћају Интернет форумима и вршњацима, него родитељима и здравственим радницима, што није добро. - Оно што им прво кажемо на радионицама које викендом организујемо у нашем саветовалишту је да информације на Интернету често нису веродостојне и да то ВРШЊАЧКИ ЕДУКАТОР ПОУЗДАН САГОВОРНИК: МАРКО ИЛИЋ - Омладина ЈАЗАС има 30 вршњачких едукатора средњошколаца. То су младићи и девојке који су прошли низ тренинга и којима њихови вршњаци могу да се обрате за савет по било ком питању репродуктивног здравља. Овај програм стар је практично колико и наша организација и покренут је управо због тога што се млади лакше одлучују да шкакљива питања поставе својим вршњацима, него родитељима и здравственим радинцима, објашњава Илић. Омладина ЈАЗАС организује радионице и предавања по школама, али су присутни и на свим масовним догађајима које посећују млади. На њиховим штандовима увек се могу наћи леци и мини брошуре са саветима о контрацепцији, заштити од полно преносивих болести, али и кондоми. морају имати на уму. Оно што их на тим радионицама највише интересује је како да разликују заљубљеност од љубави, које је право време за ступање у сексуалне односе и како да се заштите од трудноће и полних болести. Ми им говоримо да не би требало да журе и да би било добро да сачекају док напуне 18 година и буду физички и психички зрели. Уколико су се већ одлучили на тај корак, онда да се на прави начин заштите и ураде то из правих разлога, а не због радозналости или зато што је у њиховом друштву неко већ то урадио. Пораст малолетничких трудноћа бележи се у свету и код нас. Ми смо у саветовалишту имали две девојчице које су затруднеле у 14. години, прича наша саговорница. Када се све ово узме у обзир може се закључити да ће млади Крагујевчани сада тешко моћи да нађу изговор због чега љубав не воде на сигуран и безбедан начин. Марија ОБРЕНОВИЋ Gradska uprava za poslove lokalne samouprave i op{te uprave grada Kragujevca, Sekretarijat za urbanizam i za{titu `ivotne sredine, Odeqewe za urbanizam, na osnovu ~lana 63. Zakona o planirawu i izgradwi ( Slu`beni glasnik RS, br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10- Odluka US, 24/11, 121/12, 42/13-Odluka US, 50/13-Odluka US i 98/13 Odluka US) OBJAVQUJE Javnu prezentaciju Urbanisti~kog projekta 1.Urbanisti~ki projekat za izgradwu porodi~nog stambenog objekta na kp.br. 8765/2 KO Kragujevac 3 u ul. Rujevi~ka 20 Javna prezentacija se organizuje u periodu od do godine u prostorijama Gradske uprave za poslove lokalne samouprave i op{te uprave, Sekretarijat za urbanizam i za{titu `ivotne sredine, Odeqewe za urbanizam u periodu od ~asova. Pozivaju se sva zainteresovana fizi~ka i pravna lica da izvr{e uvid u urbanisti~ki projekat, kao i da u toku trajawa javne prezentacije dostave svoje primedbe i sugestije u pisanom obliku Gradskoj upravi za poslove lokalne samouprave i op{te uprave, Sekretarijatu za urbanizam i za{titu `ivotne sredine, Odeqewe za urbanizam Trg Slobode Kragujevac. Zainteresovanim fizi~kim i pravnim licima koja vr{e uvid u izlo`eni urbanisti~ki projekat, Mirjana Alempijevi}, na~elnik Odeqewa za urbanizam, pru`i}e potrebne informacije i obave{tewa o sadr`aju javne prezentacije.

12 12 Четвртак, 20. новембар Догађања ТОПОЛА ИМА НАЈЛЕПШИ СУВЕНИР Боца - девојка у ношњи Туристичка организација Опленац из Тополе на седмој изложби сувенира и туристичких публикација у Лесковцу освојила је прво место у категорији сувенир. Победу је однела боца исликана мотивима девојке у народној ношњи аутора Јелене Лазић. Реч је о уметници која је учитељица из Страгара, а већ је овенчана признањима за свој рад. Добила је награду Ту- ристички цвет захваљујући чашицама, шољама, чо- кањима и ћуповима на којима осликава мотиве из Шумадије. Уметница каже да инспирацију про- налази у нашој историји, култури и традицији. - Радим на стаклу, дрвету и тикви. На мојим чашицама, тањирима, шоља- ма, чокањима, теглицама, вазама и ћуповима можете видети мотиве из шумадијских села, односно овдашњег традиционалног животра. Углавном су то бела кречена кућа, дрвени вајат, помоћне зграде, плетени плот, њива, жито, воћњаци, али и наши свеци, манастири и јунаци попут Карађорђа, каже Јелена Лазић. Седма изложба сувенира и туристичких публикација у Лесковцу одржана је 13. и 14. новембра, а учествовало је 50 излагача из земље и иностранства. Организатор сајма сувенира била је Туристичка организација Лесковца. Поред ове прве награде, на коју су у туристичкој организацији изузетно поносни, заслужени успех освојила је и публикација Верски туризам централне Србије у категорији Вишелисна туристичка публикација до 50 страница. Њу је на изложбу пријавила Градска туристичка организација Крагујевца, а публикација је резултат заједничког рада и укупне понуде туристичких организација Тополе, Крагујевца, Раче, Кнића, Рековца, Баточине, Лапова и Деспотовца. М.Р. Читав град са улицама, трговима, малим људима, и железницом, дворац за принцезе и онај у коме станују нинџа ратници а чува га страшни змај, чак и палата на чијој фасади се врте цртаћи, све ово су крагујевачки малишани били у Живомир Вучковић, звани Вучко, Крагујевчанин, двориште и викендицу у селу Влакча, оградио је своје обичним дрвеним плотом, по чему је можда једини деценијама уназад. Плотови по српским селима некада су биле једине ограде, бар код мање имућних, а данас су тек етно-старина коју млади фотографишу убеђени да је то једини начин да деци покажу шта је плот. Живомир објашњава да је његова кућа у Влакчи у шумадијском стилу, на четири воде са тремом, и да јој због тога највише ПРАВЕ БОСАНСКЕ ПИТЕ НА БУБЊУ Јуфка са оклагије Од прошле недеље можете осетити прави и мирис и укус Босне и то оно најбоље од ње - пите. У Улици Змај Јовиној отворен је локал у којем се искучиво пеку и продају пите, и то оне праве, босанске. Све је оригинално и аутентично, домаће, од јуфки развијених на лицу места, право са оклагије. И сам локалчић одише пријатном атмосфером за коју су задужени власници Вера и Жељко Гавриловић, чија је радња одмах по отварању побудила интересовање комшија, пролазника, путника намерника... У радњи код популарног Боскета (као угоститељски радник добрано познат широј друштвеној јавности сталних гостију култне кафане Стара Србија ) на лицу места и по приступачним ценама (од 50 до 80 динара) можете уживати у босанскопитарском асортиману који обухвата: пите са месом (бурек), сирнице, зељанице, ЗАБАВА ЗА ДЕЦУ И КЛИНЦЕ У ДУШИ Скоцкани у Плази НАКОН ДЕЦЕНИЈА ЗАБОРАВА Оградио двориште плотом Плотови по српским селима некада су биле једине ограде, бар код мање имућних, а данас су тек етно-старина НЕМА ПЛОТА БЕЗ ПРОШЋА И ПРУЋА, АЛИ НИ БЕЗ ДОБРИХ МАЈСТОРА прилици да виде на изложби која је током викенда приређена у холу Плазе. Клуб љубитеља Лего коцака Скоцкани потрудио се да дечацима и девојчицама приреди ову изложбу грађевина сачињених од малишанима омиљених делића и фигурица. Осим да гледају и диве се, клинци и клинцезе могли су да уживају и састављајући своје креације од коцкица расутих на великом столу који је обиљем могућности мамио и оне мало старије. На пулту поред, могли су и да се информишу о активностима клуба који се у граду на Лепеници представио први пут. приличи баш плот. Каже да га на селу нико не условљава какву кућу да гради, какву ограду да постави. - Доњи део ограде, при земљи, озидан је од бетона и камена, да продужим трајност огради. И камен је морао да се уклопи у моју Влакчу, тамошњи је, из реке вађен. Има природни облик, какав је нађен. Кочеви су од багрема, грубо тесаног, па утопљени у бетон. Багрем је најбољи за то, чврст је и постојан. Плот ми је оплео прућем Драгослав Милановић из Котраже, брат од стрица моје супруге, мајстор тог старог заната, објашњава Вучковић. Он каже да му је кућа у Влакчи, опасана плотом, мали рај на земљи у ком планира да живи као пензионер. - Имам сина адвоката и ћерку БОСАНСКИ ВРУЋИ СПЕЦИЈАЛИТЕТ НА ИЗВОЛ ТЕ Скоцкани је први и једини клуб који окупља Лего ентузијасте у Србији. Циљ клуба је да споји оне које везује љубав према овим коцкицама - како колекционарски, тако и креативно, у смислу градње по сопственој идеји. Пре равно пет година почела су прва окупљања оснивача, а као званично регистровано удружење ПОВРАТАК ПОТИСНУТОЈ ТРАДИЦИЈИ: ЖИВОМИР ВУЧКОВИЋ И ЊЕГОВО ИМАЊЕ У ВЛАКЧИ лекара. Син ме је раније питао зашто градим ту кућу на селу, кад ми никада неће требати. Сада једва чека да иде тамо, да се одмори од обавеза и ужива у лепоти Влакче, да лови, побегне од гужве. Имам од моје деце троје унучади, а четврто је на путу, где ће им бити лепше него код деде на селу. Моји унуци неће на фотографијама учити како је изгледао плот у шумадијским селима, каже Вучковић, дипломирани економиста запослен у крагујевачком Центру за стрна жита. НИШТА БЕЗ ДОМАЋЕ ЈУФКЕ кромпируше и са сувим месом (сухомеснице), а понуду посних пита допуњује домаћи специјалитет са шампињонима. По Боскетовим речима, даљи развој радње укључиће у понуду и питу са јабукама. Босанску питу са јабукама, дакако. Радно време радње прилагођено је ранораниоцима питољупцима од шест сати у цик зоре па до 16 часова поподне, а мајстори за израду босанских пита на Бубњу неће вас изневерити ни током викенда. З. М. У СВЕТУ ПОСТОЈИ ЈЕДНО ЦАРСТВО: СВЕТ ЛЕГО КОЦКИЦА У ПЛАЗИ Скоцкани постоји од марта године. Седиште клуба је у Београду, али активности у виду дружења, изложби и укључивања нових чланова имају по читавој Србији. Сви који воле Лего коцке било да су деца заиста или клинци у души могу да их пронађу на Фејсбуку или Интернет страници клуба M.O. Некада је скоро свако сеоско двориште било ограђено плотом. Данас је то реткост. Вучковићи су у Влакчи нови плот поставили почетком октобра. Појмове тараба и плот многи данас не разликују. И једно и друго је ограда од дрвета. Та- ТРЕНИНГ ЗА МАМЕ И ТАТЕ Вештине з здравије о Осећај среће који не зависи од спољашњих догађаја и способност да себе виде као вредна бића - неке су од вештина којима сваки родитељ треба да научи своје дете. Тренинзи за родитеље које води психолог Јелена Марушић, научиће маме и тате како да својим малишанима помогну да израсту у здраве и задовољне личности. Асертивни тренинг за родитеље састоји се од четворосатних радионица које ће се током викенда одржавати у просторијама Баланс консалтинга. Намењен је родитељима који желе да код своје деце подстакну асертивно понашање како би се лакше суочавала са стресом, конфликтним ситуацијама, и лакше решавала проблеме са којима се сусрећу ван породичног окружења. Асертивност потиче од енглеске речи која значи бити упоран, самосвестан, самопоуздан. По дефиницији представља изражавање мисли, осећања и уверења на директан и социјално одговоран начин и уз уважавање права других људи. ДИРЕКТНО, ЈАСНО И СОЦИЈАЛНО ОДГОВОРНО РЕЋИ СВОЈ СТАВ: ЈЕЛЕНА МАРУШИЋ

13 Четвртак, 20. новембар Признања раба је углавном састављена од летава, а плот од прошћа између којег је уплетено пруће. Летве се у тарабу укуцавају ексерима, прошће се у плот везује прућем. Прошће, односно проштац је узани колац, летва која је са једне стране зашиљена и пободена у земљу, и то је основа плота. Кад се проштац побије у земљу, онда се уплиће пруће. Добро уплетен плот траје и сто година, а за плетење 350 метара плота потребно је недељу дана. За добар проштац, потребан је добар колац. Треба прво припремити и заоштрити коље, дуго око метар и по. Најбољи колац је од багремовог и храстовог, а може и од шљивовог дрвета. Од давнина су вешти мајстори секиром цепали дрво и у коље га претварали. У новије време за ту намену дрво стружу. Коље се некада побијано густо једно до другог, да ситна стока не би пролазила кроз ограду. Увек би се плела два коца у пару, она и он, бар тако тврде стари мајстори овог заната. За поплетање, плетење између кочева, користи се савитљиво пруће, врбово и то не старије од две године, које је најжилавије. Од дрена је виткије, добри су и јасен, смрека, граб... У првом поплету се користи тање пруће, за стабилност коља. У другом дебље, да проштац буде чвршћи. Одозго обавезно иде плетеница, да се ниједан прут не ишчупа. Ограда је добра ако пруће из средине не може да се чупа. Једино се развезује с краја, од задњег прута, објашњавају мајстори овог посла. Њих је некада било много, сада су остали само најупорнији или то по сећању раде они који памте како су то чинили њихови дедови. М. Р. а драстање АСЕРТИВНИ ТРЕНИНГ ЗА РОДИТЕЉЕ У БАЛАНС КОНСАЛТИНГУ - Дете природно поставља питања одраслима, тражи објашњења и има потребу да испољи своја осећања и захтеве. Може се рећи да дете спонтано испољава асертивне облике понашања. Спречавање, кажњавање, осујећивање оваквог понашања је оно што сузбија развој асертивног понашања. Ако се од детета тражи слепа послушност, која подразумева управо супротно, ако се оно прекорева или кажњава сваки пут када се супротстави вољи родитеља, или се, са друге стране, дететове потребе задовољавају само када оно постане неподношљиво бучно, то ће погодовати развоју неасертивног понашања, објашњава Јелена Марушић, која поред дипломе психолога има и сертификат тренера асертивне комуникације. Асертивни тренинг за родитеље почиње 29. новембра, а све информације о радионицама могу се наћи на Фејсбук профилу Тренинг комуникацијских вештина или у Баланс консалтингу. М. О. ДУШАН СOКОВИЋ, АРХИТЕКТА Зграде са карактером Међу 10 најмодернијих зграда у Србији један од најтиражнијих дневних листова уврстио је објекат Таково осигурања. Дело крагујевачког архитекте Душана Соковића нашло се на листи раме уз раме са много габаритнијим грађевинама и то на петом месту Нема кварта у граду на Лепеници у коме не постоји барем једна грађевина изведена по његовој замисли. Грађевине су за њега као и људи. Свака зграда, каже, као и човек, мора да има карактер, нека буде и наопак, али мора да постоји. И заиста, свака његова зграда има неку специфичност, барем детаљ по коме се разликује, карактеристику по којој је врло лако препознати је у шуми других. Да заиста успева да буде другачији и свој у сваком објекту који осмишљава потврђује и чињеница да је архитекта Милена Обрадовић, сарадница листа Блиц, пре десетак дана један његов рад уврстила у 10 најмодернијих зграда у Србији. Дело крагујевачког архитекте Душана Соковића нашло се на листи, раме уз раме са много габаритнијим грађевинама. Зграда Таково осигурања заузела је пето место на овом попису. ЖЕЉЕ ИНВЕСТИТОРА ЧЕСТО ПРЕВЛАДАЈУ: ДУШАН СОКОВИЋ Да је радећи надоградњу и реконструкцију већ постојећег објекта успео да створи нешто заиста упечатљиво сведочи и чињеница да се мало ко сећа како је доскорашња централа крагујевачке осигуравајуће куће раније изгледала, иако ју је Соковић у своје руке узео пре само шест-седам година. - На том плацу већ је постојао квадратни четвороспратни објекат који је радио други архитекта. Драган Јововић ангажовао ме је године да урадим реконструкцију и надоградњу два спрата. Паралелно са тим урадили смо и редизајн ентеријера, па је добила нови изглед и споља и изнутра, почиње причу Соковић. Фасада у којој се огледају зграде у околини и упечатљи кружни простор дали су центру града потпуно другачији изглед. Силуета залученог простора који се спушта низ ниже спратове изведена од прохромских цеви доприноси њеној необичности. Ипак, познати архитекта, коме су и раније стизале бројне похвале за овај објект, није у потпуности задовољан. - Објекат није у потпуности изведен према првобитној замисли. Практично је неких 20 одсто одступања од првобитног плана. Мрежа на нижим спратовима није требало да остане, већ да буд покривена. Прозори на последњем спрату су замишљени да буду лучно савијени ка крову, што би објекту дало пуноћу, а кров је требало да буде такође од стакла. Међутим, произвођачу стакла било је потребно много времена да изведе ову замисао, па се у приликом градње од тога одустало, објашњава наш саговорник. То је, каже, судбина многих објеката. За зграду Такова још и сматра да није много преправљена. - На жалост, архитекта никада нема апсолутну слободу. Жеље инвеститора често буду јаче од креативности. У Крагујевцу има нтересантних објеката. На пример, једна од врло занимљивих, модерних зграда која се могла такође наћи на списку Блица је зграда Банке интеза у Улици ЗГРАДА ТАКОВА ДАНАС И ПРЕ РЕКОНСТРУКЦИЈЕ ДЕО ЕНТЕРИЈЕРА ЗГРАДЕ ТАКОВО ЛИСТА ТОП 10 ЗГРАДА КОЈУ ЈЕ ОБЈАВИО БЛИЦ Саве Ковачевића, каже Соковић. Душан Соковић дипломирао је године на Архитектонском факултету у Београду, смер архитектонско инжењерство, а деценију касније је магистрирао на истом факултету, где је био и студент сарадник. Од универзитетске каријере више га је привлачила пракса, па је радни век започео у грађевинској фирми Казимир Вељковић. Неколико година радио је и у оквиру градске управе, био је у девет наврата члан Државне комисије за објекте од државног значаја. Кроз његове руке прошли су планови за Авалски торањ, Наноцентар на Новом Београду, култни Руски цар и хотел Гранд на Копаонику. Добитник је више признања, међу којима је и Капетан Миша Анастасијевић. Пуне две и по деценије ради у свом приватном атељеу, који се налази на врху зграде коју је пројектовао. - Као млад архитекта добио сам да пројектујем ову здраду. Требало је да се уклопи са већ изграђеним објектом у коме се налази Дом пензионера. Потрудио сам се да ипак буде мало другачија. На комшију, глумца Љубомира Убавкића стално се у шали љутим како то да зграду коју сам нацртао сви зову Пендулина, смо зато што он ту станује, прича наш саговорник. И њему самом тешко је да наброји све објекте који су најпре настали у његовој глави. Само у овом моменту у завршној су фази изградње или на технички пријем чека пет његових хотела на Златибору и Копаонику. По његовој замисли изграђен је чак и Дом новинара у Улици Бранка Радичевића у коме се налази редакција Крагујевачких новина. М. ОБРЕНОВИЋ

14 14 Четвртак, 20. новембар Марктинг УПОТРЕБА ПИН БРОЈА ЗА ЛИЧНУ КАРТУ ПИН за дигитални потпис У Полицијској управи Крагујевац кажу да ПИН број служи за издавање такозваног електронског сертификата, уз помоћ којег грађанин може личну карту да користи као дигитални потпис у електронској комуникацији Однедавно, грађани уз нову личну карту са чипом, добијају и лист папира на којем се налази покривени део са упутством за откривање такозваног ПИН броја и са не баш најјаснијом информацијом чему уопште тај ПИН служи. Временом свикли на сличне шифре уз платне картице и на општеприсутне читаче картица, многи су по аутоматизму закључили да томе служи и поменути новитет уз личну карту. Ипак, није (баш) тако. - ПИН број служи да се грађанима који поднесу захтев изда такозвани квалификовани електронски сертификат, уз помоћ којег он може да личну карту користи као валидну у електронској комуникацији. То је фактички дигитални потпис на документима. На пример, кад се посредством компјутера нешто плаћа, када се на тај начин склапа и потписује уговор и томе слично. Зато је и захтева за издавање овог сертификата досад било веома мало, а подносе га углавном приватни предузетници, каже Саша Новаковић, начелник Одељења за управне послове Полицијске управе Крагујевац. Поступак за издавање поменутог сертификата крајње је једноставан, истиче наш саговорник. - Грађанин који жели да му се изда електронски сертификат прво мора да поседује личну карту са чипом. Затим у полицијској управи у месту пребивалишта добија образац захтева, попуни га и РОКОВИ ЗА ИЗДАВАЊЕ ЛИЧНИХ ИСПРАВА преда. Поступак је бесплатан, а сертификат који одобрава надлежно сертификационо тело у Београду - добија се брзо. Дакле, ПИН сада служи искључиво за добијање тог сертификата. Да додам и то да је за коришћење чиповане личне карте у електронској комуникацији неопходно да грађанин купи и одговарајући читач чипа са личне карте, јер без тог уређаја није могуће користити ту исправу у наведене сврхе, прецизира Новаковић. Да би до краја разјаснили сврху ПИН броја наведимо да се он НЕ користи приликом очитавања података са личне карте (при фотокопирању овог документа), да се НЕ користи ни приликом идентификације, ни приликом класичних новчаних трансакција у трговини или банци, а губитак ПИН броја, наглашава Новаковић, није разлог за замену личне карте. - Нова лична карта издаје се само уколико власник изгуби важећи документ. Тада губитак пријављује Полицијској управи - а ни у тој ситуацији грађанин не мора да зна ПИН број. Затим тече устаљена процедура: изгубљена лична карта огласи се неважећом, на основу пријаве и тог огласа издаје се одговарајуће решење и по добијању тог решења грађанин добија нову личну карту, каже Новаковић. Код дежурних теоретичара завере, почетак издавања ПИН броја узроковао је лавину коментара о могућим злоупотребама и хаковању личних података грађана из централне евиденције на основу проваљених ПИН-ова. С обзиром на наведену намену ПИН броја независно од јаке заштите тих службених података у МУП таква провала нема сврхе, осим да се демонстрира компјутерска вештина модерних хакера. М. ЈОВАНОВИЋ Лична карта за 15, пасош за 30 дана После почетног периода када се на издавање нове личне карте и пасоша чекало у редовима, па су затим грађани по списку позивани да обаве процедуру подношења захтева и издавања нових исправа, сада се сав посао одвија у законским роковима: 15 дана за личну карту и 30 за пасош. Посао на издавању најчешће се завршава и брже од тога. - Рокове за издавање личних карата и пасоша сада у потпуности поштујемо. Међутим, и даље има оних који у наведеним роковима не подигну документа. Истини за вољу, суграђани су постали ажурнији и одговорнији, тако да је сада мање докумената на чекању него прошлих година. Они који закасне, да подсетим, по истеку рокова документа подижу у нашој канцеларији у Ердоглији, а кашњење се не наплаћује, каже Саша Новаковић. Вип унапредио своју мрежу и у Крагујевцу Уградњом најновије технолошке опреме у 22 базне станице, компанија Вип обезбедила је корисницима у Крагујевцу већу покривеност сигналом и бољи квалитет звука Компанија Вип уложила је само ове године око 23 милиона евра у модернизацију своје мреже у градовима широм Србије, међу којима је и Крагујевац. Унапређење мреже подразумева замену старих базних станица новим, као и увођење најновије технологије, која корисницима омогућавају бољи сигнал и квалитет звука, као и бржи пренос података. По речима Дејана Турка, директора Випа, нова опрема испуњава највише међународне и домаће технолошке и еколошке стандарде, а истовремено захваљује грађанима на разумевању током радова на модернизацији. Паралелно са модернизацијом мреже, иначе, ова компанија инсталирала је базне станице и на подручјима која раније нису имала сигнал, а такве интервенције су извршене на 550 локација у 21 граду. - Са радовима смо почели у априлу у Панчеву, а завршили смо тек пре десет дана у Ужицу и Чачку. У Крагујевцу су замењене 22 базне станице и резултати истраживања показују да је обезбеђена већа покривеност сигналом унутар објеката и на отвореном од пет до 12 процената. Оно што нас ВЕЋА ПОКРИВЕНОСТ И ЈАЧИ СИГНАЛ: НЕНАД ЗЕЉКОВИЋ чека у наредној години су градови који имају мање од становника и путни правци који још увек нису покривени, објашњава Ненад Зељковић, директор приступне и транспортне мреже, у Випу. Да су корисници препознали улагања у 2Г и 3Г мреже најбоље показује податак да се за услуге овог мобилног оператера до краја септембра године определило више од 2 милиона корисника, што је раст од 4,5 процената у односу на прошлу годину.од доласка на српско тржиште, пре седам година, ова компанија може да се похвали да је прва увела телефоне за један динар, смарт тарифе, ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ МЕДИЈА ВИП НАЈВЕЋИ ГРИНФИЛД ИНВЕСТИТОР У СРБИЈИ ПЕРСОНАЛИЗОВАНА ПОНУДА ВИП-А: БРАНКА ПУРДЕЉА ДУРБАБА али и телефоне нове генерације - блекбери и андроид уређаје. Захваљујући поверењу постојећих корисника који обнављају своје уговоре, али и новим клијентима, Вип бележи константан раст, па тренутно заузимају 22 посто овог тржишта. Ипак, оно што ову компанију издваја у односу на конкуренцију и на шта су посебно поносни јесте корисничко искуство. - За нас су корисници на првом месту и све што радимо, радимо због њих. Разна истраживања показују да наш кориснички сервис и колеге у продајним местима пружају корисницима најбоља искуства. Желимо да они код нас доживе другу причу и да им приступимо на другачији, персонализован начин. Трудићемо се да у наредном периоду на тржишту понудимо најбоље производе и услуге, атрактивне понуде, а радићемо и на даљем унапређену наше мреже и сигнала, како у Крагујевцу, тако и у целој Србији, истакла је Бранка Пудрља Дурбаба, директорка корисничког сервиса. Будући да се труде да и уређаји највише класе буду доступни ширем кругу грађана Вип нуди постпејд пакете са могућношћу плаћања одабраног телефона, таблета или нотбука на 12 рата без камате. Такође, нови корисници Смарт тарифа добијају попуст на месечну претплату до чак динара, а уколико уз пакет не купују и мобилни телефон, добијају попуст од 25 посто на претплату током целог трајања уговорне обавезе. Корисници млађи од тридесет година могу да изаберу један од нових Мега, Гига и Ултра постпејд тарифних пакета који им омогућава неограничене разговоре у мрежи, неограничене СМС поруке ка свим мрежама, као и мегабајте за мобилни интернет. Додајмо да је Вип и даље на првом месту међу гринфилд инвеститорима у Србији, пошто је од новембра године досад у пословање уложио скоро 827 милиона евра, укључујући износ за куповину лиценце. В. ГЛИШИЋ ПРОМО

15 Несреће Четвртак, 20. новембар КРАГУЈЕВАЧКЕ 15 Obele`avawa Dana se }awa na `rtve saobra }ajnih nezgoda u Kragujevcu tokom pro {log vikenda nije bilo u udarnim vestima, a podaci ka`u da je za pro te klih deset godina na podru~ju koje pokriva Policijska uprava Kragujevac u saobra }aju poginulo 322 osobe Оd januara do juna ove godi - ne u Kra gu jev cu se do go - dilo 497 saobra }ajnih nezgo da. U wi ma je po vre e - no 307 osoba, a poginulo je de vet - tri vo za ~a i {est pe {a ka. Za pr vih {est me se ci u gra du je u sa o bra }a ju po vre e no 25 de ce mla e od 14 go di na, po ka zu ju poda ci A gen ci je za bez bed nost sa o - bra }a ja. Tokom pro {le godine u Kragujevcu je u saobra }ajnim nezgodama poginulo 25 osoba, a u godini 26. Od go di ne do ju na o ve godine `ivot je u saobra }ajnim ДЕЦА ЖРТВЕ ^ak 209 mali {ana u ulozi voza ~a NEZAPA@EN DAN SE ]AWA SAOBRA ]AJNIH NEZGODA Za deceniju 322 groba U Srbiji se ovaj dan obele`ava od go di ne. Na tr gu "Kod kr s- ta" organizatori su postavili i simulator koji je zainteresovanima mogao da poka`e kakav je ose }aj pri sudaru, ako se vozilo kre }e tek 60 kilometara na sat. Prikazana je i simulacija saobra }ajne nezgode sa povre enima, kako na lice mesta sti`e policija, radi uvi aj, obezbe uje mesto nesre }e, kako deluje Hit na po mo}, {ta se ~i ni u pr vim minutima nakon udesa. U istra`ivawu saobra }ajnih nesre }a po op {tinama, ra enom za pe ri od od do go di ne, po - ka za lo se da je Kra gu je vac u gru pi onih za koje je karakteristi ~an visok rizik stradawa pe {aka u saobra }aju. Od 30 rangiranih op {tinesre }ama na teritoriji koju pokriva Policijska uprava Kragujevac izgubilo 322 lica. Kao upozorewe na ove podatke tokom pro te klog vi ken da u gra du je o - bele`en Dan se }awa na `rtve saobra }ajnih nezgoda i to u organizaciji Visoke tehni~ke i Politehni~ke {kole, a pod pokroviteqstvom gra da. Tokom godine u Srbiji je poginulo petoro dece pe {aka uzrasta od o sam do 14 go di na i sed mo ro de ce put ni ka. De ca u Sr bi ji naj - ~e {}e stradaju kao putnici u vozilu, pokazuje istra`ivawe. Iz tog podatka mo`e se zakqu ~iti da je odnos roditeqa prema bezbednosti dece veoma lo{. Podatak koji mora da bude ozbiqno upozorewe roditeqima je da je 209 dece u saobra }ajkama u ~estvovalo kao voza~! Wih 45 je za volanom u nesre }ama zadobilo te {ke telesne povrede, a jo{ 164 dece lake povrede. SIMULACIJA SAOBRA ]AJNE NESRE ]E I UKAZIVAWE POMO ]I NA PROSTORU KOD KRSTA zano 75 odsto voza ~a i putnika. Najmawe pijasa preko grudi je u Prokupqu, tek polovina voza ~a i putnika ih vezuje. Od Kragujev ~ana sa ve sni ji su u po gle du po ja se va suvoza ~i iz ~itave isto~ne Srbije i dela Vojvodine. Statisti~ki izve {taj o stawu bezbednosti saobra }aja u Srbiji po ka zao je da su u ce loj dr `a - vi u saobra }ajnim nesre }ama poginule 684 osobe. Povre eno je qudi, koliko ih `ivi, recimo, u Ra ~i i La po vu za jed no. Od tog broja, je te {ko povre eno- imali su prelome, te {ke unutra {we povrede, prelome lobawe i povre - de mozga. Posle takvih povreda mnogi ostaju invalidi zauvek, ne- УТИЦАЈ АЛКОХОЛА Za volanom hiqade pijanih ubica U analizi koja obuhvala period od do go di ne, od dve do ~etiri hiqade voza ~a pijano u ~estvuje u saobra }ajci. Oko 50 qudi godi {we u Srbiji po gi ne kao vo za~ jer su pre hvatawa volana bili sa ~a {icom. Mno gi su u smrt od ve li i svo je, a li i tu e bli `we. Sa mo u Kragujevcu policija godi- {we za vo la nom za tek ne od do pi ja nih vo za ~a. Jula godine kragujeva~ka saobra }ajna policija za samo jedan vikend iskqu ~ila je iz saobra }aja ~ak 106 pijanica za vo la nom. Pe ti na je i ma - la vi {e od 1,2 pro mi la al ko - ho la u kr vi. na, cen tar [u ma di je je na 13. me - stu. Kragujevac je delimi~no osvetlao o braz u po da ci ma o bro ju ispravno vo`ene dece do tri godine. Vi {e od tre }ine roditeqa na vaqan na ~in je svoje mali {ane zbrinu lo na zad wem se di {tu, dok je srpski prosek od ~etiri odsto u No vom Pa za ru do 59 od sto u Su bo - tici i Kikindi. Evropski standardi su vi {e od 70 od sto. [to se ti ~e upotrebe sigurnosnih pojaseva, u Kragujevcu je veki ~itav `ivotni vek pro`ive na lekovima protiv bolova, nikada ne uspeju da hodaju kao ranije. Najvi {e saobra }ajnih nezgoda dogodilo se u drugoj polovini godine. Najvi {e poginulih bilo je u ju lu (93), av gu stu (86) i ju nu (81), a najmawe u februaru (15). Gledano prema danima u nedeqi, najvi {e nesre }a bilo je petkom, a najvi {e poginulih i povre enih bilo je subotom i nedeqom. Posmatrano po vremenu udesa, najkobniji je sat nakon podneva, pa on da pe ri od od 15 do 16 sa ti, ka da se zaposleni vra }aju sa posla. U to do ba se de si lo vi {e po sa o - bra }ajki. Upola mawe nesre }a odi gra se u sit ne sa te, o ko po no }i. U prvim satima iza pono }i de {avalo se od 600 do 800 ne sre }a u Sr biji. Najvi {e voza ~a poginulo je u peri o du od 17 do 18 sa ti i od 21 do 22, a naj vi {e pe {a ka od 20 do 21 sat. M. R.

16 16 Четвртак, 20. новембар Сваштара ОГЛАСИ ЗА ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ Од Цецине столице до лизања стопала Они које је недавно саблазнуо, али и насмејао оглас двојице младића који су на продају понудили алуминијумску столицу из спота певачице Цеце Ражнатовић могу наћи и забавнија оглашавања. Ракија се продаје у рубрици здравље, жене нуде на продају свој прљав веш, жиголо се оглашава уз фотографију голог тела, отац се одриче сина који неће да се жени На познатом интернет порталу за огласе недавно је осванула понуда о продаји алуминијумске столице за терасе и баште, за коју продавац тврди да је из спота певачице Цеце Ражнатовић и цени је динара! Двадесетак купаца на сајту се изјанисло да су заинтересовани за куповину. Иста столица у трговинама се продаје за око динара! Младић који је пре недељу дана на сајту грађанима целе Србије понудио Цецину столицу за познату телевизију рекао је да је све шала, да столица није из Цециног спота и да је и сам шокиран колико је људи насело на његову понуду, мада је у огласу писало да је из спота прављеног за нумеру Знам, снимљену године. Није наведено где је чувана скоро деценију, када је остала у тако добром стању. Оглас је ипак прегледан више од пута. На поменутој столици, бар према огласу, седела је Цеца Ражнатовић током снимања спота, бутинама обухватавши наслон. - Јављали су се потенцијални купци да питају да ли је то заиста Цецина столица, други су писали безобразлуке. Мамац су прогутали и новинари који су мислили да је столица права, рекао је Коста, идејни творац огласа. Његов оглас, иако занимљив, спада у лаку категорију огласа за рубрику веровали или не. Један Шумадинац који продаје ракију, своју је понуду крагујевачком огласнику ставио у рубрику медицина. Преваранти са идејом за лаку зараду још су занимљивији пример(ц) и. У једном огласу Крагујевчанин ШТА СВЕ МОЖЕ ЈАВНО ДА СЕ ОГЛАШАВА РУБРИКА ПОСАО Обилази гробове за паре Озбиљна и поуздана жена обилазила би и одржавала гробна места ваших најмилијих уз накнаду за коју се договоримо телефоном или путем имејла. За људе који су дуго одсутни и нису у могућности да уређују гробове својих ближњих нудим стално уређење и обилазак истих. Сликала бих гробна места након уређења и слала на имејл адресу коју наведете. За све остале детаље договор је могућ на доле наведени телефон, садржај је једног пословног огласа. нуди услугу откривања комшијине шифре за интернет, а други продаје обележене шпилове карата. Трећи организује курсеве тарота, обучава за будућег Милана тарота и то за само 300 евра. У огласној понуди била је и инвалидска потврда за возила за сто одсто телесног оштећења. Цена ове потврде у огласу је 500 евра, а купац би уз овај документ могао повољно да увезе возило. Паклена медицина Рубрика медицина на било ком огласнику у држави врло често је извор сумануте понуде. Препаратима за потенцију покривене су по три или четири прве стране. Ко има много стрпљења, нађе и неки другачији медицински оглас. Тако се може налетети на понуду Крагујевчанина Микија коју је тешко препричати и установити смисао. ОГЛАС О ПРОДАЈИ ЦЕЦИНЕ СТОЛИЦЕ ИПАК ЈЕ БИО ТРИК Давање услуге приликом шприцања или давања лекова стероида и без одласка у болницу без последица читањем молитве и Курана динара, стоји у огласу који потписује Мики П. наводећи и своје пуно презиме, мејл и број мобилног телефона. Друга Крагујевчанка би, за паре, наравно, помогла лечењем духовних, здравствених и емоционалних проблема. Успешно лечње чирева, бубрега, кичме, астме, емоционалне болести депресије, нервозе, среса, утицаја негативних сила, подизање ауре, стоји у огласу уз број мобилног телефона. Најбескрупулознији у огласима нуде лечење тумора и рака, други нуде превоз комбијем до лековитих Најданових кругова који зраче и лече, или превоз до чувених врачара у околним градовима! Слични њима нуде фластере за лечење анксиозности, нервозе и паничних напада. Безобразно бескрупулозни нуде дословце ово: Освештана фотографија испод три камена - из Јерусалима, са Свете Горе и из Кремне. Мени је помогло. Пошаљите Вашу фотографију, где сте искључиво ви сами, на....(име мејла). Фотографију ћу одштампати и биће освештана испод три камена, донета из Јерусалима, са Свете Горе и из Кремне одакле су Тарабићи. Уз фотографију напишите Вашу адресу, име и презиме. Освештана фотографија биће Вам послата на ту адресу. Платићете поузећем само трошкове освештења динара + ПТТ трошкове. Чудновато, али помогло је до сада многима (здравствени, љубавни, или финансијски проблеми). Код здравствених проблема обавезан је и постојећи лекарски третман. Освештење помаже у убрзању лечења. Драго ми је ако могу да вам помогнем, Ваш Милорад, стоји у овом огласу. Посебна врста медицинских огласа су они у којима грађани Србије нуде бубреге на продају. Људи у безнађу иду чак дотле да свој бубрег нуде у замену за пристојан посао или кућицу на периферији. У потпису тих огласа су самохрана мајка, давалац крви и коштане сржи, просветни радник, студент, војник. Интима на разне начине Таман када радознали читалац огласа помисли да је видео огласну Содому и Гомору, у рубрици он тражи њу и сличнима следи наставак. Време пролази, искористите живот, можда ћете се касније кајати, поручује огласом Крагујевчанин, професионални жиголо. Он је навео и које услуге пружа дамама од 45 до 62 године, а то су изласци и шетње, разговор уз пиће, излети по жељи даме и, наравно, интимни односи. То није једини Шумадинац у овом послу, његов храбрији колега је, уз надимак који алудира на понуду, навео и све телесне мере и као доказ да није по среди превара, поставио фотографију свог нагог тела. Трећи није типични жиголо, он услуге нуди за смештај у Београду, где се запослио као мајстор, док четврти позива младе Крагујевчанке и студенткиње да се јаве галантном господину који је често пословно у граду и тражи девојку за изласке и интимно дружење. Али, овде није крај саблажњавајуће интернет огласне понуде. Жене огласима нуде продају својих прљавих чарапа и веша. Купцима се нуди да бирају боју веша и колико он треба да буде ношен. Мушкарац оглашава да би добро платио лизање стопала, али не и ко то коме треба да чини. Он напомиње да не тражи више од тога. Брачни парови нуде своје снимке из спаваће собе. На српским и крагујевачким огласима може се делимично упознати и психологија народа, открити шта га мучи, како вара, како се сналази да преживи од мизерних плата. Најбоље се Срби могу упознати из рубрика разно или остало, оних за мушко-женска дружења, посао и медицинска средства. У рубрици разно има заборављених огласа о одрицању- очева и мајки од деце, деце од родитеља, мужева од жена. Тако се старица из села Шљивовац одрекла породице своје рођене сестре, са којом је у свађи због прилазног пута до куће на наслеђеној очевини! Најчешће се очеви одричу синова због дугова. Извесни Р.М. се одрекао сина два пута у размаку од три месеца. Други пут додао је - и унука. С.Н. се одрекао супруге, сина, унуке и праунука не признајући њихове дугове. Син је родитељима узвратио огласом кроз четири месеца. Р.Р. из села у близини Крагујевца одрекао се сина због дугова и због тога што има 31 годину, а неће да се жени. У рубрици разно нашао се и позив проституткама да се организују и пред државом траже легализацију најстаријег заната. Очајни власник натрулог голфа мењао би овај ауто за козу, а продавци јаких магнета нуде их, уз напомену да не одговарају ако неко уз помоћ њихове понуде краде струју. За све који нису лаковерни или наивни огласи могу бити заиста забавно штиво. Марија РАЦА ЕФИКАСНИЈА НАПЛАТА ПОТРАЖИВАЊА УЗ ИЗВРШИТЕЉЕ Комора извршитеља, под покровитељством Министарства правде и уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ, која спроводи пројекат Владавина права и извршење потраживања, финансиран од стране Европске уније, у периоду од новембра до фебруара године организује серију округлих столова на тему унапређења система извршења у Републици Србији. Округли столови се организују у Новом Саду, Краљеву, Крагујевцу, Нишу и Београду у циљу информисања свих заинтересованих субјеката о систему извршења и покретању стручне дебате о изазовима који се налазе пред овом правосудном професијом и могућностима за њено даље унапређење. Учесници ових догађаја су представници правосудног система Србије, надлежних државних институција, Коморе извршитеља и јавних и приватних предузећа. Округли столови одржавају се уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ), кроз пројекат Владавина права и извршење потраживања, који финансира ЕУ. ПРОМО

17 Четвртак, 20. новембар Историја ИЗЛОЖБА О ПОЛИТИЧКОЈ РЕПРЕСИЈИ У СРБИЈИ Злочини почињени у име народа Изложба о репресијама над политичким неистомишљеницима У име народа! коју је у Београду погледало посетилаца изазвала је велику пажњу и у Спомен парку у Шумарицама. Идеја аутора поставке, историчара Срђана Цветковића, је да се морамо суочити са својом прошлошћу како се злочини у име било које идеологије никада више не би поновили. Поставка у музеју 21. октобар отворена је два месеца Да су догађаји везани за Други светски рат и непосредан период после њега још увек актуелни најбоље сведочи велика посета, прошлог петка, 14. новембра на отварању изложбе У име народа! у шумаричком музеју. Координатор овог мултимедијалног пројeкта, Зорица Маринковић, и директор музеја, Славољуб Јовановић, ниси крили задовољство бројем посетилаца на отварању поставке о репресијама над политичким непријатељима и неистомишљеницима у периоду од до године. Изложба је (види антрфиле) у Крагујевац дошла већ овенчана славом као најпосећенија изложба у Београду (видело ју је преко људи) а по мишљењу њеног аутора, историчара др Срђана Цветковића, са разлогом је баш у Крагујевцу. - Ово је њено прво излагање ван Београда и на правом је месту у Крагујевцу, главном граду Шумадије, и у институцији посвећеној жртвама овог народа од стране нациста који су починили стравичне злочине. Међутим, после ослобођења и спровођења прве фазе револуције било је много жртава од стране победника, људи су ликвидирани без суђења и сматрам да је право време да се помену и ти људи јер се о њима деценијама ћутало. То никако није на уштрб нацистичких жртава. Све жртве су жртве било да су страдале од нациста, комуниста, па и од демократа и било којих идеологија. Сва стрељања и логори су са правног, цивилизацијског и хуманог становишта недопустива. О томе говори ова поставка која има наслов У име народа! и урађена је са циљем да опомиње kako се никада више и ни на једном месту не понове ситуације где се људи због идеологије међусобно убијају, хапсе и муче, каже Цветковић. Против терора идеологије Његова поставка о периоду од до године говори на објективан и документован начин. Она није сачињена само од изложбених паноа са докуметима и фотографијама него на мултимедијални начин дочарава амбијент тог времена. Пред посетиоцем су реконструисана гласачка места са ћоравим кутијама, канцеларије БИЛБОРД СТРАДАЛОГ СРЕМСКОГ СЕЉАКА БРОЈНИ ПОСЕТИОЦИ НА ОТВАРАЊУ МУЛТИМЕДИЈАЛНО И ИНТЕРАКТИВНО О ТАБУ ТЕМАМА Поставка прерасла у догађај за памћење Изложба У име народа! аутора др Срђана Цветковића, резултат је његовог дванаестогодишњег истраживачког рада и прва изложба о жртвама комунистичког режима у Србији непосредно после Другог светског рата. Изложба је била постављена у простору Историјског музеја Србије у Београду од априла до августа године, а Крагујевац је прва тачка на њеном путовању по градовима Србије. Изазвала је велику пажњу јавности (забележено је преко посетилаца) са бројним контроверзама, различитим реакцијама, тумачењима и дискусијама, прерастајући форму музејске поставке у догађај за памћење. Изложба ће у Крагујевцу гостовати до јануара године а током изложбе концептом је предвиђен низ догађаја, промоција књига, приказивање играних и документарних филмова, као и трибина на ову тему. После Крагујевца, изложба ће гостовати у Краљеву, а постоје договори за Ужице, Кикинду... Изложба У име народа! имаће своју велику презентацију 27. марта у Паризу, где ће на њеном отварању у српској цркви говорити професор са Сорбоне Бошко Бојовић, и професори са енглеских универзитета (такође ће је отворити принцеза Јелисавета Карађорђевић), а у току су и преговори да се њена презентација (јер је немогуће пренети преко океана читаву поставку) одржи и у Америци. АУТОР СРЂАН ЦВЕТКОВИЋ У РЕКОНСТРУИСАНОЈ КАНЦЕЛАРИЈИ ИСЛЕДНИКА ОЗНЕ иследника ОЗН-е и макете читавог комплекса логора на Голом отоку, са све робијашким букагијама. Такође, на њој су заступљени документарни и играни филмови који сведоче о том времену. Изложбена поставка, због замашне сценографије, није у целини (била је на преко квадрата) пренета у Крагујевац, али су у Шумарицама изложени најбитнији сегменти. У Београду је током њеног трајања било и негодовања и реакција против овако конципиране изложбе али су у Крагујевцу (сем млаког реаговања памфлетом на порталу овдашњег Градског одбора СУБ- НОР-а под називом Поново стрељају у Шумарицама ) она изостала. - У Београду сам очекивао много жешће реакције, а протествовало је неколико десетина студената анархиста са Београдског универзитета. Писање овдашњег СУБНОР-а нам је само реклама. Време је учинило своје, па су чак и заговорници тог режима свесни шта је чињено политичким противницима, сматра Цветковић додајући да се коначно о овој теми говори у главним, државним медијима. По њему, она је ушла у јавност кроз државне комисије и пописе жртава (сам аутор био је члан Комисије Владе Републике Србије за проналажење тајних гробница), и циљ оваквих пројеката није ценкање са хиљаду погубљених људи мање или више јер свака жртва је жртва па макар да је и једна једина. - Бољшевичка идеологија која није постојала само код нас одбачена је и у самој Русији, која се такође није одрекла Стаљинове позитивне улоге у Другом светском рату. Али је култ свемогућег и свезнајућег вође свуда и одавно одбачен. Изложба такође не покушава да дискредитује антифашистичку борбу и позитивне тековине било којег покрета, већ да осуди злочине чињене у име идеологије и под фирмом у име народа, истиче Цветковић. Болно, али отрежњујуће Поставка садржи и базу имена људи (укључујући и Голооточане) који су настрадали у том периоду и посетиоцу покушава да дочара судбине тих страдалника, њихове животне пориче као и масовност тог страдања. - Данас је о њој лакше и безболније проговорити јер она више нема политичку, већ историјску димензију. Чак се нико од политичара и странака не отима о њу, јер та тема више не носи политичке поене и гласове, сматра аутор. Изложба је подељена на више целина кроз које су приказани главни токови насиља и репресије

18 18 Четвртак, 20. новембар Сарадња ПОСТРАДАЛИ ШУМАДИНЦИ из тог доба: ликвидација преко људи, локације више од 200 тајних гробница, монтирани политички процеси попут суђења Драгољубу Дражи Михаиловићу, Драгољубу Јовановићу и Бориславу Пекићу, причу о Голом отоку и другим логорима као репресији над партијским неистомишљеницима, принудни откуп и страдања сељака на зверски и нељудски начин, масовне репресије од стране УДБ-е... Такође, изложбена поставка У име народа! казује и о политичкој култури тога доба, о лажној демократији и тадашњим слободним изборима, ОЗН-и као мачу револуције и главном оружју репресије... И човек заслужан за њено довођење у Крагујевац, историчар Ненад Ђорђевић, шеф музејске службе Спомен парка, сматра да јој је место баш сада и овде. - Култура једног народа, а посебно култура сећања, може се сагледати и преко нашег односа - Копање ратних секира не треба никоме, изричит је Ђорђевић. Историчар Немања Девић, сарадник на овом пројекту, слаже са њим. - Част је отворити ову изложбу у Крагујевцу. Он је оличење Шумадије, а још су немачки команданти писали да како дише Крагујевац, тако дише Шумадија, а како дише Шумадија, тако дише Србија, подсећа Девић. По њему ова поставка покрива период прве фазе комунизма. - То је било тешко време и РЕВОЛУЦИЈА КОЈА ЈЕ ПОЈЕЛА СВОЈУ ДЕЦУ МАКЕТА ГОЛОГ ОТОКА време страдања. Они који су касније дошли гајили су другачије сентименте према Титовој Југославији, али на овај први период мало ко има лепе успомене и осећања. Представљена су дивља чишћења стрељања без суђења у јесен године, револуционарни терор, избори, настанак култа личности, рад судова части, вишеслојност репресије, али и искуства сличних система у другим земљама. Опште је познато у бурној историји Србије да од свих суседа једино никада нисмо ратовали са Румунима. Односи два народа и две државе увек су били добри, било да је у питању верска, економска и културна сарадња и искрено пријатељски, а круну сарадње две државе представљало је венчање Александра Карађорђевића и румунске принцезе Марије године у Београду. Баш на ту тему Историјски архив Шумадије из Крагујевца приредио је изложбу (види антрфиле) под називом Венчање Александра и Марије, круна српско-румунског пријатељства, која је отворена 10. новембра на манифестацији Дани српске културе у Темишвару. Изложба је постављена у репрезентативном (и обновљеном) Владичанском двору највећег града румунског Баната и плод је сарадње нашег Архива и Удружења српско-румунског пријатељства Ризница из Лужница. - Она је својеврсно шумадијско дародарје нашим сународницима у Темишвару и Румунији, надахнуто вели њен организатор Света Маџаревић, главни човек лужничког удружења. Пре отварања изложбе деве- ПЛАКАТ ИЗЛОЖБЕ О ВЕНЧАЊУ АЛЕКСАНДРА И МАРИЈЕ ИЗЛОЖБА КРАГУЈЕВАЧКОГ ИСТОРИЈСКОГ АРХИ Шумадијско д сународницим У оквиру манифестације Дани српске културе у Темишвару гостовала је изложба Историјског архива посвећена круни односа две суседне државе и народа венчању краља Александра Карађорђевића и румунске принцезе Марије. Изложба у Владичанском двору сјајно је примљена и на најбољи начин још једном потврдила добре односе сународника из Шумадије и румунског Баната точлана крагујевачка делегација имала је пријем у Савезу Срба у Румунији кровној организацији свих установа и институција наших сународника у овој суседној земљи где су их топло и пријатељски примили домаћини Огњан Крстић, председник Савеза и др Славомир Гвозденовић, књижевник и српски посланик у румунском парламенту. Шумадинци су упознати из прве руке о проблематици Срба у Румунији и њиховим односом са матицом. Гости из Крагујевца обишли су и редакцију Наше речи (недељник на српском језику који излази пуних 25 година) и простор који се још ради, а предвиђен је за будуће одржавање културних манифестација и скупова Срба у Румунији. Перјаница мањинске културе Тема изложбе, занимљива и већинском народу у Румунији, а не само српској мањини, показала се као пун погодак, о чему говори препуна сала Владичанског двора. Модератор вечери и церемонијал мајстор манифестације (изложба је била само један део програма) био је Света Маџаревић који је нагласио да је ово тачно стоти програм по реду који је удружење Ризница уприличило учвршћујући пријатељство два народа за преко две деценије постојања. У старој свечаној сали банатске епархије под импресивним портретом Светог Саве (рад Слободана Алексића из године) говорили су и публициста Љубомир Степанов, председник Савеза Срба, Огњан Крстић, књижевник и посланик, Славомир Гвозденовић, искрени пријатељ српског народа, проф. др Николај Царан, председник Лиге српско-румунског пријатељства, Предраг Илић, директор Историјског Архива Шумадије... Интерпретаторка изворне народне песме Милена Лазаревић из певачког студија Мериме Његомир измамила је искрене аплаузе наших сународника у Румунији, а у току вечери је промовисана и књига (двојезично издање на срп- ИСТОРИЧАР НЕНАД ЂОРЂЕВИЋ, ЗАСЛУЖАН ЗА ДОВОЂЕЊЕ ИЗЛОЖБЕ У КРАГУЈЕВАЦ према мртвима. То је једно ново суочавање са прошлошћу и истином. Може бити болно, али отрежњујуће. И за српску политику, и за српске односе, и за српску мирнију и чистију сутрашњицу. Музеј Спомен парк је место помирења, намењено не само непобитно утврђеним чињеницама већ и оним тамним мрљама наше прошлости. Ова изложба је почетак тог новог сагледавања историје 20. века српског народа, сматра он, додајући да је Крагујевац град жртва, пропатио у току Другог светског рата и чији грађани имају јасан однос према прошлости. Као историчар не заборавља да помене крагујевачку Капислану. - У Крагујевцу је прво стрељан председник општине, Драгомир Симовић, погубљени су професори Гимназије... Да ли смо спремни да се са тим суочимо? До истине није више тешко доћи, питање је да ли ми то хоћемо, наводи Девић. Изложбу је симболичним чином пресецања врпце отворила принцеза Јелисавета Карађорђевић и у Спомен парку ће бити пред публиком током наредна два месеца. Зоран МИШИЋ ДЕВЕТИ ДАНИ СРПСКЕ КУЛТУРЕ Филмови, концерти, трибине ДЕЛЕГАЦИЈА ИЗ ШУМАДИЈЕ СА ДОМАЋИНИМА ИСПРЕД САВЕЗА СРБА У РУМУНИЈИ Овогодишњи Дани српске културе у Темишвару трају од 5. до 30. новембра. На свечаном отварању у темишварској сали Капитол приказан је филмски хит Монтевидео видимо се, а манифестацију је отворио Братислав Петковић, помоћник директора Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама Министарства правде. На Сајму српске књиге окупило се 24 издавача из Темишвара, Букурешта, Сату Мареа, Београда, Новог Сада, Косовске Митровице, Бањалуке, Будимпеште и Беча. У оквиру српско-румунске књижевне вечери представили су се српски и румунски писци, а један од највећих карикатуриста данашњице Штефан Попа Попас приредио је изложбу портрета познатих српских политичара, спортиста, културних радника и српских пријатеља из Румуније, са симболичним називом Сви моји Срби. На програму манифестације су и позоришне представе и концерти, као и трибина Срби у Угарској , на којој ће 28. новембра говорити академик Василије Крестић и отворена изложба Арадска тврђава логор за депортоване Србе током Првог светског рата аутора Љубомира Степанова. Смотра се завршава 29. новембра хорском музиком Весници новог доба Доситеј, Вук, Мокрањац, као и представљањем Доситејеве задужбине из Београда и наступом драмских уметника Раде Ђуричин, Танасија Узуновића и Хаџи Ненада Маричића.

19 Четвртак, 20. новембар Сарадња ВА У ТЕМИШВАРУ ародарје а у Румунији КРУНА СРПСКО-РУМУНСКОГ ПРИЈАТЕЉСТВА Венчање Александра и Марије Аутор изложбе и каталога Венчање Александра и Марије је историчар Горан Милосављевић. Организатори су крагујевачки Историјски архив и Удружење српско-румунског пријатељства Ризница Лужнице. Технички уредник изложбе је Марко Миливојевић, а за графичко обликовање каталога побринула се Марија Јовановић. Каталог изложбе је тројезични, а преводе на румунски и енглески сачинили су Љубомир Степанов и Сузана Томић. Изложба је конципирана на 18 великих паноа са богатом фото документацијом и обрађује сваки сегмент краљевске брачне заједнице, од кратког историјата династије Карађорђевића и Хоенцолерна, преговорима о веридби Александра и Марије, предрбрачним уговорима, чину венчања, али војним парадама и церемонијама приликом тог чина, као и даљом судбином краља, краљице и њихових потомака. Након што су обе државе стекле независност на Берлинском конгресу (1878), у ранг краљевине најпре је уздигнута Румунија 1881., а потом и Србија године. Жена првог српског нововековног краља Милана Обреновића, краљица Наталија, имала је такође румунске корене. Њен отац Петар Иванович Кешко био је руски пуковник пореклом из молдавске бојарске породице, док је њена мајка Пулхерија потицала из породице Стурца, која је током XIX века дала неколико молдавских кнежева. Доласком Карађорђевића на власт године политичка сарадња између Србије и Румуније није прекинута. Заједничко учешће и победа у Другом балканском и Првом светском рату још више су приближили два суседа, вековима раздвојенa великом реком, а спојенa многим браковима. У периоду мира који је уследио српско-румунско пријатељство крунисано је венчањем краља Срба, Хрвата и Словенаца Александра првог Карађорђевића и румунске принцезе Марије Хоенцолерн-Сигмаринген, 8. јуна године у Београду., између осталог истакао је аутор изложбе Милосављевић, сумирајући дугу и плодну историју српско-румунских односа. ПАНОИ СА ИЗЛОЖБЕ ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА ском и румунском) Свете Маџаревића и Боривоја Николића о две деценије пријатељства Срба и Румуна под покровитељством Ризнице. - Дани српске културе су једно од најважнијих представљања културних потенцијала не само Срба из Румуније или матице и не само у Румунији него на много ширим просторима. Без претеривања, ово је једно од најзначајнијих представљања српске културе у Европи. Читав месец одржавати позоришне, филмске, књижевне и музичке програме, концерте и изложбе показује колико су Срби на овим просторима жив и жилав народ и какву и колику културу има и чиме се има похвалити, не само румунској већини, него и осталим националним мањинама у Румунији, истакао је писац и политичар Гвозденовић. - Нисмо најбројнији, само Мађара у Румунији има милион и по, али смо далеко најактивнији на културном плану. Ми Срби смо перјаница мањинске културе у Румунији. И за Љубомира Степанова, публицисту из Темишвара, овакви програми Ризнице су драгоцени за очување српског ентитета, али и културног идентитета. - Према последњем попису из октобра године особа се изјаснило да припадају српској националној мањини. Они живе махом у западном делу Румуније румунском Банату, уз границу са Србијом, а од тога око пет хиљада њих у самом Темишвару. У сваком месту где живи више од 10 српских душа организовани смо у месне организације Савеза Срба у Румунији и анимирамо наш живаљ путем уметности, културе и спортских активности са циљем да оживимо наша насеља са мањинским српским живљем и продужимо што је дуже могуће век трајања нашег народа на овим просторима. Да што дуже трају По Степанову је то кључна улога Савеза Срба у Румунији. СЛАВОМИР ГВОЗДЕНОВИЋ, КЊИЖЕВНИК И СРПСКИ ПОСЛАНИК - Пре 25 година, када смо основали Савез, циљ нам је да одложимо тренутак када нећемо више постојати као мањина на овим просторима. То се неће десити у скоријој будућности, али пратећи еволуцију српског становништва у последњих сто година, прогноза је да ће за седам деценија на овим просторима број Срба пасти испод 5.000, педантно рапортира Степанов. Ипак, није све у бројности. Знатан број наших интелектуалаца има видно место међу НОВИНАР РАЈКО КОРЊА грађанима Румуније у домену школства, културе, уметности па и, што да не, политичкој активности, закључује он. Председник Савеза Срба у Румунији Огњан Крстић осврнуо се и на саму манифестацију: - Дане српске културе у Темишвару организујемо девети пут. Почели смо скромно, а сада се наша манифестација одвија пуних месец дана и то не само у Темишвару већ и у Букурешту, Питештију, Оршави, Решицама... Већинском румунском народу, али и свим осталим мањинским народима у Румунији, успешно промовишемо аутохтону културу Срба са ових простора и из матице. На прави начин правимо споне између две културе, испреплетане већ вековима, и у томе нам помажу програми попут вечерашњег. Новинар Рајко Корња већ две деценије је запослен на румунској националној телевизији, али је и директор за медије Савеза Срба, који издаје недељник Наша реч, часопис Нови темишварски весник, који излази тромесечно, и Књижевни живот, посвећен српској литератури. - Покренули смо преко интернета пројекат виртуелне библиотеке у коме ће сва издања Савеза бити доступна у електронској форми као и видео-аудио архив где ћемо на једном месту објединити све емисије на српском језику са Радио Темишвара и све телевизијске прилоге емитова- АУТОРИ ИЗЛОЖБЕ ГОРАН МИЛОСАВЉЕВИЋ И МАРИЈА ЈОВАНОВИЋ ЂАЦИ ТЕМИШВАРСКЕ ГИМНАЗИЈЕ НА ОТВАРАЊУ ИЗЛОЖБЕ не на обе националне телевизије српском и румунском РТС-у, каже Корња, који је имао среће да студира новинарство у Београду као плод тадашње краткотрајне сарадње и размене две државе. По њему, то је оно што Србима у Румунији данас највише недостаје. - Ми све разумемо, да је Србија прошла кроз ратове и санкције, да је тешка ситуација, али не разумемо да једна држава не може да одвоји пет стипендија за школовање својих сународника из дијаспоре. Румунија нас помаже, са евра годишње финансира рад Савеза и наше пројекте и, искрено, да није помоћи румунске државе ми не бисмо данас ни постојали. Али, ма колика румунска помоћ била искрена, она као држава не може да произведе професора српског језика, професора наше националне историје, или новинара, објашњава Корња. По њему, парадокс је да су Срби у Румунији били боље информисани пре револуције него сада. У бомбардовању је срушен репетитор на Вршачком брегу, укинута је пракса продаје Политикиних издања и набављања часописа у нашем конзулату. Помоћ матице безначајна - Помоћ Србије као државе и наше матице је толико мала и небитна да није вредна помена, искрен је Корња, који је и аутор документарног филма о српској заједници у Румунији. - Живео сам у Београду током студија и Србија је на нас увек ОГЊАН КРСТИЋ УРУЧУЈЕ ПРИЗНАЊЕ СВЕТИ МАЏАРЕВИЋУ ЗА СТОТИ ПРОГРАМ УДРУЖЕЊА РИЗНИЦА гледала преко леђа, као на сиромашне рођаке са села којих се стидиш. Такав поглед почео је да се мења уласком у Европску унију, закључује он. По Свети Маџаревићу, не само спона наша два народа, већ и владарских династија изложба Историјског архива са обиљем до сада необјављених фотографија оставила је добар утисак на домаћине. Током вечери приказана су и два докуметарна филма из Кинотеке о самом венчању, као и освештању застава краљевске војске којем је присуствовала краљица Марија. Нејвећи бенефит изложбе била су озарена лица ученика (има их тренутно 228 у темишварској основној школи и гимназији) који су погледали поставку са својим професорима. Задовољство због утиска које је његова поставка оставила на присутне није крио ни аутор изложбе Горан Милосављевић, који је у јануару ове године већ гостовао у овом истом простору. У питању је била изложба о Балканским ратовима коју је урадио са колегом из Архива Марком Миливојевићем. - Изузетно сам задовољан. Посета је заиста била одлична, много већа него у јануару, што значи да је тема баш погођена. За кратко време смо сакупили грађу, написали текстове, превели их на румунски и енглески, тако да је каталог за њу одштампан тројезично, истиче он, додајући да ће ова поставка бити изложена 1. децембра у румунској амбасади у Београду поводом њиховог Дана државности, као и да ће конкурисати за гостовање у Чешкој. Зоран МИШИЋ

20 20 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 20. новембар Сусрети REPUBLIKA SRBIJA GRAD KRAGUJEVAC Gradska uprava za poslove lokalne lokalne samouprave i op{te uprave Sekretarijat za urbanizam i za{titu `ivotne sredine Odeqewe za za{titu `ivotne sredine OBAVE[TEWE O DONO[EWU RE[EWA O POTREBI IZRADE STUDIJE O PROCENI UTICAJA SREDINU I ODRE\IVAWE OBIMA I SADR@AJA STUDIJE O PROCENI UTICAJA SREDINU U skladu sa ~lanom 10. stav 1. i 4, u vezi sa ~lanom 29. st. 2. i 3. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ( Slu`beni glasnik Republike Srbije, broj 135/04, 36/09), obave{tavamo vas da je Gradska uprava za poslove lokalne lokalne samouprave i op{te uprave, Sekretarijat za urbanizam i za{titu `ivotne sredine, Odewewe za za{titu `ivotne sredine, u zakonom odre enom postupku, na zahtev broj: III /14, od godine, nosioca projekta Telenor d.o.o. donela re{ewe da je za PROJEKAT - bazna stanica mobilne telefonije na lokaciji Kragujevac 30, ~ija se ralizacija planira na kp.br. 4962/27 (ul. Kanicova), KO Kragujevac 4, na teritoriji Grada Kragujevca, POTREBNA izrada Studije o proceni uticaja na `ivotnu sredinu, i odredila obim i sadr`aj studije o proceni uticaja na `ivotnu sredinu, u skladu sa ~lanom 14. stav 2 i 3. Uvid u doneto re{ewe mo`e se izvr{iti u prostorijama organa - Gradska uprava za poslove lokalne lokalne samouprave i op{te uprave, Sekretarijat za gra evinarstvo, urbanizam i za{titu `ivotne sredine, Slu`ba za za{titu `ivotne sredine, kancelarija broj 326., Trg slobode br. 3. Protiv ovog re{ewa, zainteresovana javnost mo`e izjaviti `albu drugostepenom organu, u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa, a preko ovog organa. REPUBLIKA SRBIJA GRAD KRAGUJEVAC Gradska uprava za poslove lokalne lokalne samouprave i op{te uprave Sekretarijat za urbanizam i za{titu `ivotne sredine Odeqewe za za{titu `ivotne sredine OBAVE[TEWE O DONO[EWU RE[EWA O POTREBI IZRADE STUDIJE O PROCENI UTICAJA SREDINU I ODRE\IVAWE OBIMA I SADR@AJA STUDIJE O PROCENI UTICAJA SREDINU U skladu sa ~lanom 10. stav 1. i 4, u vezi sa ~lanom 29. st. 2. i 3. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu ( Slu`beni glasnik Republike Srbije, broj 135/04, 36/09), obave{tavamo vas da je Gradska uprava za poslove lokalne lokalne samouprave i op{te uprave, Sekretarijat za urbanizam i za{titu `ivotne sredine, Odeqewe za za{titu `ivotne sredine, u zakonom odre enom postupku, na zahtev broj: III /14, od godine, nosioca projekta Telenor d.o.o., donela re{ewe da je za PROJEKAT - bazne stanice mobilne telefonije na lokaciji Kragujevac 27, ~ija se realizacija planira na kp.br KO Kragujevac 4 (Zmaj Jovina br. 28 na krovu stambene zgrade), na teritoriji grada Kragujevca, POTREBNA izrada Studije o proceni uticaja na `ivotnu sredinu, i odredila obim i sadr`aj studije o proceni uticaja na `ivotnu sredinu, u skladu sa ~lanom 14. stav 2 i 3. Uvid u doneto re{ewe mo`e se izvr{iti u prostorijama organa - Gradska uprava za poslove lokalne lokalne samouprave i op{te uprave, Sekretarijat za urbanizam i za{titu `ivotne sredine, Odeqewe za za{titu `ivotne sredine, kancelarija broj 326., Trg slobode br. 3. Protiv ovog re{ewa, zainteresovana javnost mo`e izjaviti `albu drugostepenom organu - Ministarstvu poqoprivrede i za{tite `ivotne sredine, u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa, a preko ovog organa. ILIJA KOSTI],FUDBALER PODMLATKA CRVENO-BELIH Ra a se no va Zvezdina zvezda Sa ~etiri godine odigrao je prvu takmi ~arsku utakmicu, sa nepunih devet zaigrao je u crveno-belom dresu, a da nas sko ro svakodnevno putuje ~etiri sata do i od Beograda. Nikada nije zakasnio na trening, ali ni u {ko lu gde be le `i odli ~an uspeh Кo bi re kao da }e se sno vi je da - naestogodi {weg Ilije Kosti- }a iz Mi la tov ca o stva ri ti mno go pre ne go {to je i sam sa - wao. O tac, `e le zni~ ki radnik, s pr vim ko ra ci ma vo dio ga je na utakmice Crvene zvezde i tako se rodi la qu bav pre ma o vom spor tu i o vom klubu. Sa nepunih devet godina Ilija je ve} zaigrao u dresu crveno-belih i ni je mu te {ko pa lo {to sva ko ju tro ustaje pre prvih petlova i prvim autobusom kre }e put prestonice na treninge. Ustajawe u tri sata izjutra, dok wegovi vr {waci jo{ uveliko spavaju i ~etiri sata zamornog putovawa dnevno, i to sko ro sva ko dnev no ka da i gra - ju i utakmice, ne ra ~unaju }i par kilometara hoda od ku }e do Cvetojeva~kog OD MILATOVCA DO MARAKANE: ILIJA KOSTI] U DRESU CRVENE ZVEZDE autobuskog stajali {ta i natrag, samo ambicija mo`e da podnese. Posle sat i po vre me na jur ca wa za lop tom po Ma ra ka ni vra }a se u rod ni grad po ux be ni ke da bi i {ao u {ko lu O[ Sve - to zar Mar ko vi}. Sve to ne pa da mu te - {ko jer ima sa mo je dan ciq - da u spe. - Ni ka da ni sam za ka snio ni na tre - ning, ni u {ko lu. Bio sam od li ~an u - ~e nik sa svim pe ti ca ma od pr vog do ~e - tvrtog razreda i sada na tromese ~iju i- VREDAN U^INAK SA SVEGA 11 GODINA: ILIJA SA BRATOM MATIJOM SE ]AWE NA STEVICU JOVANOVI ]A Zaqubqenik u karate Oti {la je jo{ jedna urbana legenda, ovog puta sportska. Posle kra }e i te {ke bolesti preminuo je Stevan Jovanovi}, poznat i kao Stevica ili Steva, nekada {wi takmi ~ar Karate kluba Radni~ki i trener u karate klubovima Radni~ki Kragujevac, Kumite, Soko i Kragujevac. Poznavaoci ovog sporta znaju da se radi o majstoru karatea, poznatoj, ali po mnogo ~emu kontroverznoj karate li~nosti [umadije, Srbije i Jugoslavije. Bio je obo`avan od svojih navija ~a i karate sledbenika, a od kolega u ekipi u- va`avan. Protivnici su molili boga da ih na takmi ~ewima u `rebu mimoi e! Sve to zbog wegovog prepoznatqivog stila vo ewa borbe, zbog lavine napada kojima je obasipao protivnika, naglih promena ritma, dobro isplaniranih juri {a. Krasili su ga fenomenalni pokreti i udarci koji kao da su preslikani iz ilustrovanih karate uxbenika. Na`alost, wegova nagla- {ena impulsivnost i strogo kontrolisana agresivnost ni - su uvek nailazili na povoqan prijem kod sudija.gubio je ne - ke me ~eve za koje su svi dobri poznavaoci ovog sporta znali da je do bio. Spadao je u sam vrh jugoslovenskih karatista sedamdesetih godina pro {log veka. Razlog {to nije imao vi {e titula bila je samo wegova pravdoqubiva narav. Mo`da bi i- mao vi {e od li~ ja, ali bi si gur no bio ma we vo qen od ka ra - tista i karate publike. Bio je iskren, pripravan da izgu- mao sve pe ti lim da ta ko i o sta - ne, ka `e I li ja, ko ji u dre su Zve zde ve} dve go di ne na stu pa na me stu ve znog igra ~a. Ima 35 osvojenih medaqa, u- glav nom zlat nih, i dva pe ha ra za naj - boqeg igra ~a. Reklo bi se vredan u ~inak za ta ko ma lo fud bal skog sta `a. No, sta` i ni je ta ko kra tak, ako }e - mo i skre no. Sa tri i po go di ne, ka da su ne ka de ca jo{ ne si gur na u ho du, on je na - u ~io da no si ko pa~ ke i dri bla. U fudbalskom klubu Fitnes kod trenera Dejana Dimitrijevi }a sa ~etiri godine odigrao je svoju prvu utakmicu za ovaj klub. Pet go di na je tre ni rao u tom klubu, a nakon toga nepunih godinu dana u FK Rad ni~ ki kod tre ne ra Vla de Nikoli }a. Stru~wacima Zvezde na jednoj prijateqskoj utakmici s Radni~kim nije promakao wegov talenat i dobro vladawe loptom na terenu i odmah su mu po nu di li an ga `man. Od 85 mla - dih igra ~a, koliko su ih tada pozvali na pro bu u Be o grad, je di ni je I li ja i o - stao. Ni on ni we go vi ro di te qi oko pre la ska u ve li ki klub ni su se dvo u mi - li, iako je jako naporno putovati, naro- ~i to zi mi. Ali, u Zve zdi ne pla }a tre - ninge. Na teret porodice jo{ uvek padaju tro {kovi putovawa na relaciji Kragujevac-Beograd, {to mese~no zna da iza e i na dinara. Wegova ~etvoro ~lana porodica jo{ uspeva da izdr- `i ovo iz dva ja we, ali je sve te `e, jer mu je maj ka bez po sla, a ima i mla eg brata Matiju od {est godina, koji ka`e da }e krenuti bratovqevim stopama i biti jo{ bo qi od we ga. O be }a no je da }e I - liji klub participirati tro {kove, ali ka da bu de bi lo pa ra. Ni su mu po nu - di li in ter nat iz Zve zde, a i da je su te - {ko da bi to roditeqi prihvatili iz stra ha da ne po pu sti u {ko li. - Najte`e mi pada kada izgubimo u- takmicu. Sre }om, to se retko doga a. Lo {e podnosim poraz, i najboqe je da me ta da ni ko ni {ta ne pi ta, ka `e mla ani Ilija, Ko li ko je do sa da dao go lo va na u takmi ca ma ni je za pam tio, ali zna da je u po sled wih {est u tak mi ca po sti gao bar po je dan gol. Po sled wi me~ su i - grali sa prvakom Srbije i pobedili su sa 12:1 Ba wu Ko vi qa ~u. I tu u tak - mi cu je od i grao od po ~et ka do kra ja. Odlaskom u Zvezdu ostavario je, ka- `e, sve svo je sno ve, a ka da bu de pao prvi honorar izve {}e svoju poodicu na ru ~ak u ne ki do bar re sto ran u Be - ogradu. Sada je u prvoj selekciji petli }a. ^esto igraju utakmice i trenutno su pr vi na ta be li, {to mu ba{ pri mu je da se pro fe si o nal no ba vi fudbalom. Kada zavr {i sportsku kari je ru i da qe bi `e leo da o sta ne u fudba lu, a pla ni ra da za vr {i DIF i po - stane trener. Pored Zvezde voli jo{ i Liverpul i Barselonu i veruje da nije nemogu }e da zaigra i u nekom od velikih evropskih timova. Uostalom, wegova dobra igra nije promakla ni gr~kom Paoku, ali do tog prvog ugovora, odnosno transfera nije do {lo, jer su wegovi roditeqi smatrali da je ra no da se o dva ja od ku }e, te da ima vremena za wega. - Ta ta mi sli da sam ma li, i zbog {ko le ni je mi dao da pre em u Pa ok, ka`e Ilija. Fud bal ski i dol mu je Su a rez iz Barselone, koji je tako e glavni vezni i gra~. Definitivno ima vrlo malo slobodnog vremena i uglavnom ga provodi sa bratom Matijom koga u~i nekim fudbal skim tri ko vi ma. Vo li i da ide u bi - o skop. U {ko li ga dru ga ri i dru ga ri ce druga ~ije gledaju. De ~aci su dolazili i da na vi ja ju ka da je i grao u Rad ni~ - kom, a de voj ~i ce ka da bi i grao u re - prezentaciji svoje {kole. E. JOVANOVI] STEVICA (PRVI SLEVA) SA SVOJIM MALIM U^ENICIMA ra do kra ja sve ~e ga se pri hva ti. Ni ka da ni je i mao ru `nu re~ za qu de iz sport skog ka ra tea. Ni je vo leo da pri ~a o svo jim me daq ma, ali je pr vi tak mi ~ar koji je doneo medaqu godine u Kragujevac. Voleo je trenerski poziv, bio trener u mnogim klubovima, prvo u Karate klubu Rad ni~ ki, pa u svo jim klu bo vi ma Ku mi te i So ko. O - sam godina je trenirao i dru`io se sa mladi }ima i devojkama iz Karate kluba Kragujevac, zajedno sa wima radovao, tugovao, ali ostavio im svoj prepoznatqiv pe ~at. Na pad je naj bo qa od bra na bio je we gov sport ski mo to, uz bo - dqikavi humor koji je kod wega uvek bio prisutan i obele`io `ivot Stevice Jovanovi }a, karate majstora i trenera. Milo{ IGWATOVI]

21 Kultura KONTAKT GALERIJA, SKC-A Upotreba Kova ~a Kova ~a Upotreba slike, koja tematizuje poziciju i shvatawe slike, ali i savremene u- metnosti danas u dru {tvu, bi }e otvorena u Kontakt galeriji SKC-a, u ~e tvr tak, 20. no vem bra, u 20 ~asova. Kova~ ovom postavkom prikazuje svo ja is ku stva sa sli kom kao me - dijem tokom proteklih petnaestak godina - od prvih istra`ivawa wene prirode i pozicije slikara, odnosno umetnika, preko napu {tawa slike kao medija do kasnijeg povrat ka, ali sa no vim is ku stvom iz drugih medija i novim potrebama i pogledom na umetnost. Razmi {qaju}i o ulozi umetnosti i lokalnom dru {tvenom kontekstu, Ko va~ je iz se ri je u se ri ju sli ka polako razra ivao stvar i ponajvi {e se bi raz ja {wa vao {ta je to sli ka i na ko je na ~i ne ona mo `e da se u po - trebqava u dru {tvenoj sredini. - Sli ci sam se po no vo vra tio ka - sni je, sa no vim is ku stvom iz dru gih medija i sa novim potrebama i pogledom na umetnost. Razmi {qao sam o u lo zi u met no sti kao i o lo - kalnom dru {tvenom kontekstu, o kontinuitetu i diskontinuitetu, o tome da je lokalni kontekst jedinstven i da je nemogu }e primeniti poglede i shvatawa razvijenijih umetni~kih sredina tek tako od gore. Za to sam ma lo po ma lo, iz se - rije u seriju slika polako razra ivao stvar i po naj vi {e se bi raz ja - NARODNI MUZEJ Lan i konopqa U ovda {wem Narodnom muze - ju o tvo re na je iz lo `ba pod na zi vom Lan i ko no pqa u tradicionalnoj kulturi [umadije, autora Svetlane Radojkovi}, vi {eg kustosa etnologa. Vremenski period obuhva- }en o vom po stav kom je od kraja 19. ve ka do 70-ih go di na 20. ve ka. Lan i ko no pqa, kao vi - {estruko korisne biqne kulture, u [umadijskoj oblasti, u okviru doma }e radinosti, ga je ni su pr ven stve no ra di prerade vlakana. Na izlo`bi su predstavqeni procesi gajewa i pre ra de, kao i pri me na lana i konopqe, kroz segmente spra ve za pre ra du vla ka - na, tekstilno poku}stvo i delovi ode }e od lana i konopqe. Izlo`bu je otvorila Sne- `ana Tomi} Jokovi}, muzejski savetnik etnolog Muzeja na o- tvorenom Staro selo Sirogojno. {wa vao {ta je to sli ka i na ko je na - ~ine ona mo`e da se upotrebqava u na {oj sre di ni. Taj pro ces i da qe traje. Presudno je bilo shvatawe da je umetnost komunikacija, a umetni~ko delovawe kanal za komunikaciju, da umetnost mora da ukqu- ~i svest o sla wu po ru ke i svest o pu - bli ci ko ja po ru ku pri ma, kao i da umetnost ne postoji sama za sebe ve} da je u vek u od no su sa dru {tvom u kojem nastaje, Kova~. Izlo`ba Upotreba slike obuhvata radove iz ~etiri serije slika: Prazno vreme, Glupe slike, Slike suvi {nih informacija i Sjajne slike. - Ona je u jed no i ku sto ski koncept, pri ~e mu sam ja i ku stos i u - met nik. Kao ku stos ove iz lo `be poku {avam da tematizujem i promenim poziciju i shvatawe slike, ali i savremene umetnosti u na {em dru {tvu u ovom trenutku. Izlo`ba je ve} o dr `a na u No vom Sa du, Pan - ~e vu, Kra qe vu i Po `e gi, s tim da se svaki put izlo`ba ponovo kreira prema postoje }em prostoru, pa otud Na nedavno zavr {enom Festivalu a ka dem skih po zo ri {ta Sr bi je (FAPS) u No vom Sa du pred sta va A - kademskog pozori {ta SKC-a Vilijeva gozba osvojila je {est nagrada. Ovaj festival, ~iji je doma }in AKUD Sowa Marinkovi}, odr- `an je sedamnaesti put, a kragujeva~kom SKC-u pripale su nagrade za najboqu scenografiju, kostimografiju, glavnu mu {ku i glavnu `ensku ulogu, re`iju, kao i druga nagrada za predstavu u celini. KRAQEV^ANI U DOMU OMLADINE Duodrama Nezapa`eni U subotu, 22. novembra, na sceni ovda {weg Dom omladine bi }e odigrana predstava Nezapa`eni, u produkciji kraqeva~ke pozori {ne trupe Grupa grupa. To je qubavna pri ~a o susretu dvoje qudi, usamqenosti i razumevawu, koja ne }e nikog ostaviti ravnodu {nim. On je komplikovana osoba, opsednuta precizno {}u koja ne veruje u prepu {tawe emocijama i koja poku {ava da pobeg ne iz svo je ma le sre di ne gde se ni {ta ne de {a va, a Ona je e mo tiv no ne z- grap na u svo joj ne si gur no sti i tra `i qu bav i si gur nost dok be `i iz svog pra - znog sveta. Sre }u se slu ~ajno na bezna ~ajnoj autobuskoj stanici. Predstava je nastala po tekstu Sindi Lou Sjajni tragovi, a re`irao je Vladan Slavkovi}. U ovoj duodrami igraju Kristina Jevtovi} i Stefan Mi li ki}, a u laz je 100 di na ra. Ina ~e, ovo gostovawe rezultat je nedavno dogovorene saradwe izme u ov- DORU^AK U KOVA^ varira broj i izbor izlo`enih radova, obja {wava umetnik. Sastavni deo izlo`be je i razgovor sa publikom i radionica sa u- ~enicima lokalnih {kola, jer Kova~ sma tram da ni je do voq no sa mo prikazati radove, ve} je potrebno ukqu ~iti publiku i ohrabriti je na aktivnije u ~e Ko va~ je ro en u Pan ~e vu go di ne, a po svr {et ku Ma te - mati~ke gimnazije u Beogradu, godine, upisuje Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo, na kom i magistrira go di ne. Od do godine poha ao [kolu za istoriju i teoriju slike pri Centru za savremenu umetnost u Beogradu godine upisuje Doktorske umetni~ke studije na Fakultetu likovnih umetosti. Priredio je 18 samostalnih i izlagao na vi {e grupnih izlo`bi u zemqi i inostranstvu (Slovenija, Nema~ka, Austrija, Norve {ka, Poqska, Slova~ka, Ma arska, Francuska, ^e {ka, Estonija, Gr~ka, Rusija, Makedonija). Четвртак, 20. новембар КРАГУЈЕВАЧКЕ 21 MOSTOVI BALKANA Izlo`ba crte`a NA FESTIVALU U NOVOM SADU [est na gra da za an sambl SKC-a U DUODRAMI IGRAJU KRISTINA JEVTOVI ] I STEFAN MILIKI] Scenografiju Vijeve gozbe radili su i Nemawa Igwatovi}, kostime potpisuje Marija Gavrilovi}, a nagrade za glavne uloge pripale su Dragani Perovi} i Marku Marinkovi }u. Ina ~e, autor teksta predstave je Mladen Popovi}, dok adaptaciju i re`iju ove komi~ne parodije sa jedewem, pijewem i ubijawem potpisuje Miroslav Petrovi}. U godini obele`avawa 450. godi- {wice ro ewa Vilijema [ekspira, u veoma zanimqivom, komi~nom, dinami~nom i vrlo zahtevnom pozori {nom prikazu, sre }u se junaci ovog najve }eg stvaraoca pozori {nih dela, ali u neobi~nim o- kol no sti ma svi o ku pqe ni na jednom mestu. Ha mlet, Mag bet, Ti ta ni ja, O - te lo, Ri ~ard Tre }i, Ger tru da, Fal staf i o sta li, u iz mi {qe - nom i o tu e nom sve vre men skom vr tlo gu pro sto ra, vo de ne pre sta - nu bor bu iz me u kra qe va i prin - ~e va, vla da ra i pot ~i we nih, vla - sti i po je din ca, cr nog i be log, dobra i zla. U pred sta vi i gra an sambl od 13 glumaca SKC-a: Kostadin Stojadinov, Pavle Tasi}, Nina Nedeqkovi} Stevanovi}, Stefan Pavlovi}, Dragana Mileti}, Marko Marinkovi}, Dragana Perovi}, Dragoqub Dimitrijevi}, Milena Jovi}, Marko Radojevi}, Nikolina Bojovi}, Nevena Pavlovi} i Nemawa Igwatovi}. U ~ast na gra e nih pred sta va Vilijeva gozba odigrana je sino}, a kako je najavqeno do kraja meseca jo{ jed nom }e se na ~i na re do - vom repertoaru Akademskog pozori {ta. da {weg Dram skog studija Doma omladine i kraqeva~ka glu ma~ ke tru pe Grupa grupa. Naime, Kra qev ~a nin, Vladan Slavkovi} i Kragujev ~anin \or- e \okovi} dogovori li su raz me nu pred sta va svo jih tru pa. Na o vaj na - ~in, `i te qi ova dva grada bi }e u prilici u da po gle da ju kvalitetan program, pa i neke od nagra ivanih predstava na raznim festivalima ovih trupa. U ga le ri ji Mo sto vi Bal ka na, u ~e tvr tak, 20. no vem bra, u 19 ~a so va, bi }e o tvo re na iz lo `ba cr te `a Ma je Mr da ko vi} mla de kra gu je va~ ke u - met ni ce. Ma ja Mr da ko vi} ci klu som cr te `a sa ma lim \o le tom kao glav nim junakom, pokazuje nam kako se minimalnim crta~kim sredstvima, uz suptil nu u po tre bu bo je ( kre da u bo ji, gra fit), iz ra `a va ka rak ter po kreta ili bit na a na to mi ja. O radu ove umetnice istori ~arka umetnosti Tatjana Milosavqevi} navodi da re ~i poznatog slikara da je...za u ~estvovawe u umetnosti...nu- `no da se bu de slo bo dan, kao da se obistiwuju u radovima mlade kragujeva~ke umetnice Maje Mrdakovi}. Sve`e sa akademskog {kolovawa nosi, pored mladosti i primerene hrabrosti, upravo to slobodu, slobodu razmi {qawa, slobodu izraza i konkretne umetni~ke akcije. -Ovo su go to ve sli ke na pa pi ru na ko ji ma je de ~ak u cen tru pa `we, on, u glav nom o zbi qan, u vek ne {to ra di ~u ~i, i gra se, se di za sto lom on dik ti ra ak ci ju, ali i e mo ci ju u vek gle da di rekt no u nas, po sma - tra ~e, a pri sut ni su i a neg dot ski na zna ~e ni de ta qi, ta ko da se na me - }e ose }aj spontanosti, neposrednosti, lako }e. Mlada umetnica zasad deluje i interveni {e u skladu sa svojim li~nim temperamentima i senzibilitetima, vi {e je diskretna, vi {e posmatra~, pu {ta svog junaka da ra di {ta ho }e, dok ona sa sim pa ti jom to be le `i i sme {ta u ne de - finisan prostor, kojeg sugeri {u prikazani rekviziti. Ovakav na ~in promi {qawa je potpuno umetni~ki o prav dan. Ako je po znat stav da se...slikawe odvija sa nedefinisanom ~e`wom umetnika da }e eventualno dovesti do sfera konceptualizacije wegovog slikarskog pona {awa, on da }e i Maja Mrdakovi}, ukoliko ostane dosledna sebi, verovatno to i ostvari ti, ka `e Ta tja na Mi lo sa vqe - vi}. Maja Mrdakovi}, ro ena je 1986.godine u Kragujevcu. Osnovne i master studije zavr {ila na Filolo {ko-umetni~kom fakultetu odsek primewene umetnosti, smer zidno slikarstvo u Kragujevcu. Stipendistkiwa je Fonda Dragoslav Srejovi} i Fonda za mlade talente za najboqih studenata zavr {nih godina studija Dositeja. Kragujeva~ka likovna publika ovu iz lo `bu mo }i }e da po gle da do 2. decembra. \OR\E SPAVA, GRAFIT AMERI^KI KUTAK Slike `ivota Ameri~ki kutak }e ugostiti mladu ameri~ku umetnicu, Emu Fik, koja }e odr`ati kreativnu radioni cu i lu stra ci ja pod na zi vom Snippets, u ~e tvr tak, 20. no vem - bra, u 18 ~a so va. Ideja za ove radionice proiste kla je iz ve }eg pro jek ta pod na - zi vom Snip pets of Ser bia ko ji pred sta vqa gra fi~ ki na ra tiv o srp skoj kul tu ri. Pro je kat be le - `i srp ski i den ti tet kroz i lu - stracije detaqa, a kada se posmatra kao celina dobija se kompletna sli ka `i vo ta u Sr bi ji iz perspektive jedne Amerikanke. Ema Fik je diplomirala na odseku za englesku kwi`evnost i i- sto ri ju u met no sti na U ni ver zi - tetu u Alabami. Trenutno, Ema bora vi u Sr bi ji kao sti pen di sta Fulbrajt programa. Kreativne radionice }e se sastojati od dve komponente: prezentacije i ilustracije. U ~enici }e napraviti sopstvene Snippets of Serbia i Snippets of America koriste }i svoje znawe o obe kulture. Cr ta }e ono {to ve ru ju da pred sta - vqa od re e nu kul tu ru, na kra ju svake radionice, dvadesetak u ~enika }e prezentovati svoje crte`e i ideju iza crte`a, gostima radionice.