СРБИЈА 1914, ПОЉСКА 1939

Transkrypt

1 ПРЕТХОДНО САОПШТЕЊЕ 94(497.11)"1914" 94(475)"1939" 94(475:497.11)"19" DOI: /ZRFFP ВОЈЋЕХ С. ШЋЕПАЊСКИ 1 КОМИСИЈА ЗА БАЛКАНИСТИКУ ПОЉСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА ОДЕЉЕЊЕ У ПОЗНАЊУ ПОЉСКА СРБИЈА 1914, ПОЉСКА 1939 Јено,оређење 2 САЖЕТАК. Околности под којима су се и Србија, године, и Пољска, 1939, нашле у вртлогу светских ратова, као и историја херојског отпора обеју држава против надмоћних нападача, заслужују да буду заувек упамћени јер су значајна поука новим генерацијама Европљана. Годишњице обележавања избијања оба светска рата представљају прилику за такав вид подсећања. У овом раду, аутор се бави поређењем српског искуства из Првог светског рата са пољском судбином у рату који је избио четврт века касније. КЉУЧНЕ РЕЧИ: I светски рат, II светски рат, Србија, Пољска. 1 jug1@interia.pl 2 Ра9 је Dримљен 17. јануара 2015, а Dрихваћен за оjјављивање на сасlанку Ре9акције ЗJорника о9ржаном 19. маја

2 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLV (1)/2015 СLоLа :о9ишњица о9 изjијања I свеlско: раlа је 9о:ађај који завређује Dуну Dажњу и Dрема коме не може 9а Jу9е равно9ушна ни срdска, ни Dољска елиlа, а Dонајвише исlоричари оjеју земаља, чија је 9ужносL и морална оjавеза 9а и са ове временске 9исLанце Dроналазе и верификују нове чињенице и сазнања. СрJија, којој је у леlо :о9ине АусLроу:арска оjјавила раl (временом акlивно Dо9ржана у својој а:ресији о9 сlране Немачке, а касније и Бу:арске) Dо9нела је о:ромне жрlве, крварећи у раlним наdрезањима (Nedok, 2006, сlр. 83; Vučo 1970, сlр. 222; Prelević, 1998, сlр. 8; Wybranowski, 2014). Излазећи из њих нашла се, иdак, у LаJору DоJе9ничких 9ржава. ШLавише, СрJија је у I свеlском раlу сачувала своју независносl, али је 9оJила и мо- :ућносl 9а о9и:ра важну уло:у у Dроцесу чији је коначни исхо9 Jило ује9ињење ју:ословенских наро9а у је9ан 9ржавни ор:анизам, на чијем челу је Jила 9инасLија Карађорђевића (Krizman, 1958, сlр ; Szulc, 1980, сlр ; Janković, 1973; Čubrilović, 1989; Jevtić i Popović, 1991; Čalić, 2013, сlр ). Пољска је, усле9 су9ара 9ржава које су је окуdирале АусLрије/АусLроу:арске, Немачке и Русије Dосле 123 :о9ине о9 Dо9еле њене LериLорије између наве9ених неdријаlељских сила, мо:ла 9а се изjори за DовраLак на DолиLичку маdу ЕвроDе и у новемjру је Dро:ласила независносl (Pajewski, 2005; Łossowski, 1986; Bloch i Zieliński, 1995; Lundgreen-Nielsen, 1979; Hauser, 2010; Komarnicki, 1957; Szymczak, 2009; Mikietyński, 2009). За оjновиlеље независне РеDуJлике Пољске (II Žečpospolite), Dо9је9нако се смаlрају 9ва велика 9ржавника, Jри:а9ир Јозеф Пилсу9ски, који је за време Велико: раlа коман9овао Dољским Ле:ијама и који се, DрвоJиLно, зала:ао за сара9њу са Бечом; у сло- Jо9ној Пољској је Jио маршал и врховни кома9анl, Начелник 9ржаве, а Lакође и у 9ва навраlа Dремијер. Роман Дмовски је засlуdао Dољске инlересе на мировној конференцји у Версају, нека9а Dосланик руске Думе, Jио је и9еоло: и DолиLички вођа Dољско: наро9но-9емокраlско: LаJора и минисlар сdољних Dослова у 9ру:ој вла9и ВинценLија ВиLоса :о9. (Garlicki, 1988; Suleja, 2009; Świętek, 1998; Czubiński, 2002; Molenda, 1980; Chwalba, 2007; Drozdowski, 2008; Wójcik, 2008; W. Jędrzejewicz, 2013; Urbankowski, 2014; Micewski, 1971; Wapiński, 1988; Wandycz, 1992; Kawalec, 2000 и 2006; Kułakowski, 2014; Chrzanowski и Konopczyński, 2004; Białokur, Patelski, Szczepaniak, 2008; Wołos, 2013). РаLна су9jина СрJа који су Jранили своју независносl о9 а:ресора и чија је Lежња Jила сlварање уlицаја на ју:ословенско 98 ВОЈЋЕХ С. ШЋЕПАЊСКИ

3 СРБИЈА 1914, ПОЉСКА 1939 окружење , с је9не сlране, и Пољака, са 9ру:е, који су корисlили исlоријску DрекреLницу 9а Jи оjновили, крајем XVIII века из:уjљену 9ржавносL, нема Dуно 9о9ирних Lачака. По свој Dрилици, може се консlаlоваlи 9а су чак и Dрилично различиlе. СличносLи мо:у JиLи уочене Dриликом Dоређења Dоложаја СрJије и Пољске чеlврl сlолећа касније, Ваљало Jи DокушаLи извршиlи анализу о Lом DиLању, уdознавајући се Jлиже са 9вома указаним исlоријским Lренуцима ка9а су храjре словенске 9ржаве, иако нису расdола:але великом оружаном и Dривре9ном силом, Jиле суdроlсlављене, уdереним DроLив њих не- DријаLељским корацима иницираним о9 сlране а:ресора из :ерманско: кру:а ХаJзJуршке монархије, вилхелминске Немачке, као и ХиLлерове Немачке (III Рајха). ОколносLи увлачења СрJије (1914) и Пољске (1939) у оjа свеlска раlа о9 сlране сила које су изазвале Lе конфликlе, као и сама исlорија јуначко: оldора 9веју 9ржава а:ресорима који су Dосе- 9овали Jројна DреимућсLва, Dо9је9нако су заслужиле 9а Jу9у Dомињане. То LреJа чиниlи, између осlало:, 9а Lоком времена не DосLану DоLDуно заjорављено само још је9но наслеђе евроdске исlорије, већ 9а и 9аље Jу9у жива исlорија. ИсLорија, Dрема којој се ЕвроDљани о9носе као Dрема славном наслеђу, заслужује зашlиlу о9 маниdулација оних DолиLичара и исlоричара који уч- LивосLи и оjјекlивносlи DреLDосLављају Lакво креирање DрошлосLи које је Dо9ређено акlуелним инlересима насле9ника нека9ашњих изазивача раlних разарања, 9анас и:рачима који су носиоци важних уло:а на евроdској DолиLичкој и Dривре9ној сцени. Да Jисмо са:ле9али целокуdну слику DоменуLих исlоријских 9о:ађаја, неоdхо9но је извршиlи је9ан ви9 Dоређења, колико :о9 9а је Lо незахвално, јер сваки оружани сукоj, Jолно је искусlво и Jило какво Dоређење само Dо сеjи већ је Lешко, али зара9 Jу9ућносLи, а Dре све:а жеље 9а се ника9а више не Dонове сlрахоlе из Dрошлих времена, уdоређујући срdско искусlво из раlа заdоче- Lо: са Dољским из раlа који је изjио Lачно чеlврl века касније, неминовно се намећу Jројана DиLања која ће у насlавку JиLи развијена у 9ва уdоре9на DриJлижавања (која се о9носе, о9:оварајуће, на Lачку I, DосеJно на:лашавану у овом LексLу, као и на Lачке II V, нажалосl само уоdшlено размаlране зjо: оdширне DроJлемаLике која је квалификује за исlраживања која је мо- :уће резулlираlи моно:рафијама, а не само скицом у сажеlом чланку). ВОЈЋЕХ С. ШЋЕПАЊСКИ 99

4 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLV (1)/2015 На самом DочеLку ваља на:ласиlи 9а Jи се мо:ло, с оjзиром на значај са9ржаја који се анализира, са DоLDуном си:урношћу, навесlи више о9 DеL Dре9меLних DиLања/Lачака. Може се DреLDосLављаLи 9а ако Jи се консенсуално уса:ласило њихов сdисак, Jило Jи уlврђено, 9а Dриликом Lих размаlрања не Jи мо:ла 9а Jу9у заоjиђена сле9ећа DиLања: 1) Реакција СрJије/Пољске на оjјаву раlа 1914/1939, као и: 2) ПреDушLеносL сеjи самима, ка9а је реч о војном искусlву, и Dоре9 DрисусLва савезника. 3) О:ромна 9исDроDорција сна:а а:ресора и Jранилаца као и оl- Dор који су неdријаlељу Dружале наdа9нуlе земље, и који је Dревазишао Dроцењене мо:ућносlи. 4) СLеDен срdско: сlра9ања у I и Dољско: у II свеlском раlу. 5) Заваравање ка9а је реч о раlним усdесима, уз Dо9ношење великих жрlава DрисуLносL у DореLку насlалом као Dосле9ица I/II свеlско: раlа и DреLњи усмерених на срdски/dољски наро9. ПИТАЊЕ 1. ЗаDажања која ће JиLи формулисана у оквиру ово: DриJлижавања као је9ина, захlевају уво9 који се о9носи на сиlуацију која је Jила узрок изjијању I свеlско: раlа. Такође ће JиLи наве9ене неколике реченице о околносlима, DосмаLрано са Dољске Lачке :ле9ишlа, које су DреLхо9иле а:ресији Немачке на Пољску После сарајевско: аlенlаlа, ка9а је 28. јула 1914, заје9но са су- Dру:ом Софијом, уjијен насле9ник хаjзjуршко: Lрона, на9војво- 9а Франц Фер9инан9, АусLроу:арска је консlаlовала 9а кривицу за уjисlво које је извршио Гаврило ПринциD, Dо9ржан о9 сlране чланова консdираlивне ор:анизације Црна рука, сноси СрJија. ОDLужујући срdску 9ржаву, у Бечу је о9лучено 9а се срdској вла- 9и Dре9сLави улlимаlум у 9есеL Lачака у коме се захlевало 9а се, Dоре9 осlало:, у СрJији заjране националисlичке ор:анизације и DоLDуно укину из јавно: живоlа Jило какве манифесlације не- DријаLељске DроDа:ан9е усмерене на АусLроу:арску. Ка9а је реч о DосLуDцима DроLив Dочинилаца који су Jоравили на Lлу СрJије, захlевано је оjавезно учешће аусlроу:арских функционера у DосLуDку исlра:е. Тај захlев, као је9ини, власl у Бео:ра9у је о9- Jила, не Dризнајући неdријаlељски расdоложеном сусе9у Dраво на Lолико уdлиlање у суверениlеl СрJије. 100 ВОЈЋЕХ С. ШЋЕПАЊСКИ

5 СРБИЈА 1914, ПОЉСКА 1939 АусLроу:арска, рачунајући на Dуну Dо9ршку Немачке, још Dре само: слања улlимаlума срdској вла9и, консlаlовала је 9а је :оре наве9ени срdски сlав Dово9 за изазивања раlа (Dedijer, 1984; Ćorović, 1992; Kazimirović, 2010; Radojević i Dimić, 2014; Gluck, 2014; Sundhaussen, 2014; Chwalba, 2014; Jordan, 2011; Gilbert, 2003; Pajewski, 1991; Wereszycki, 1986; Kecmanović, 2014; Bremm, 2014; Handel, 2014; Łazuga, 2002; Kożuchowski, 2014; Mazan, 2014). ОJјава раlа СрJији насlуdила је 28. јула Дан касније је извршено Jом- Jар9овање Бео:ра9а. После 9ве не9еље (12. ав:усlа 1914) оldочео је аусlроу:арски у9ар на СрJију, заdочеl наdа9ом на североза- Dа9ном Dравцу који је во9ила 2. Армија :енерала Оскара Поћорека (Јор9ан, 2011, сlр. 17). НеDрихваћање о9 сlране СрJије је9не о9 Lачака улlимаlума који јој је Dре9очила АусLроу:арска, за царско-краљевску монархију Jило је, ваља Lо још је9ном на:ласиlи, само из:овор за наdа9 на 9ржаву за коју је Jило још мно:о раније Dланирано, из освеlничких намера, 9а Jу9е унишlена (Ćorović, 1992, сlр ; Planovi za veliki rat, 2014). Већ сама формулација сdоменуlо: улlимаlума у Lој форми, Jило је Lра:ање за из:овором (Chwalba, 2014, сlр. 33). РаL АусLроу:арске са СрJијом, ње:ов 9аљни Lок који је значио раl DроLив СрJије, не само сна:ама Дунавске монархије, не:о и уз учешће Lри ЦенLралне силе (АусLроу:арске и Немачке, временом Dо9ржаних о9 сlране Бу:арске), DрерасLао је у раl који је DоDримио свеlске размере, јер су у њему су9еловале Jројне ваневроdске 9ржаве, о9 САД 9о Сијама, ЈаDана, АусLралије и Ново: Зелан9а шlо не9восмислено Dоказује 9а Велики раl није изjио зjо: сарајевско: аlенlаlа. Први свеlски раl су Dризивале, и Lо мно:о Dре кризе изазване усdелим аlенlаlом на DресLолонасле9ника, и АусLроу:арска, и Dре свих Немачка. (БиLан је и сlав Турске, која је Dосле оjјављивања руске моjилизације DроLив АусLрије и Немачке, 2. VIII 1914, склоdила са Немачком Lајни сdоразум, сачињен о9 осам Lачака, у коме је Dризнала Немачку као Jраниоца своје LериLорије, а Русију је Dро:ласила заје9ничким DроLивнико и на Lај начин 9екларисала неуlралносl за време аусlроу:арско-срdско: конфликlа (Zürcher, 2013, сlр. 111). Тежње највеће чланице ЦенLралних сила, АусLроу:арске, мо:у се оdисаlи као релаlивно Jрз Dа9 раније: енlузијазама за раl, насуdроl з9равом разуму и уdркос унуlрашњим DроJлемима који су нарасlали у Lој мулlиеlничкој монархији а које је оружани сукоj мо:ао само још више 9а расdламса. ВОЈЋЕХ С. ШЋЕПАЊСКИ 101

6 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLV (1)/2015 СLремљења Немачке су DроисLицала из о:ромних асdирација елиlа Lе Dрилично мла9е 9ржаве (ује9ињење Немачке је насlу- Dило Lек 1871), која је желела 9а оси:ура за сеjе Dозицију, у Dрвом Dлану у ценlру ЕвроDе, и мо:ућносl DолиLичко-Dривре9не екс- Dанзије на њен ју:оисlочни 9ео који је сdона са Малом Азијом и Блиским ИсLоком, а Lакође је желела и 9а оси:ура сlаlус колонијалне имdерије. Приликом Dо9еле ЕвроDе, DочеLком XX века, на 9ва суdарничка LаJора, АнLанLу (Велика БриLанија, Француска, Русија) и Тројни савез (АусLроу:арска, Немачка, ИLалија), Немачка је схваlила 9а ће у року о9 неколико :о9ина Dрева:а Ан- LанLе DосLаLи исувише велика и 9а ће се евенlуални Jу9ући раl између 9вeју сlрана, мож9а, окончаlи немачким Dоразом. Као резулlаl Lакво: размишљања, немачки коман9анlи су Dочели 9а инсисlирају на извођењу DревенLивно: наdа9а, 9ок је Немачка Jила још 9овољно снажна и самим Lим имала више шансе 9а Dо- Jе9и у раlу који се смаlрао неминовним (Pajewski, 1959; Pajewski 1997; McMeekin, 2010). Сарајево и о9лучносl АусLроу:арске која је хlела 9а СрJију ишиjа и сломи и унишlи (Rauchensteiner, 1998, str. 11; Łazuga, 2010, str. 27), Dре9сLављали су о9личну Dрилику за изазивање сукоjа. У Немачкој је и Dре леlа 1914., месецима вла9ало раlно расdоложење и снажио 9ух милиlаризма. У АусLрији Dак, 9о јуна јула 1914, није у Lоликој мери Jила на- :лашена DоLреJа за уласком у раl DроLив СрJије и АнLанLе. Међу- Lим, Jез оjзира на DрисуLне разлике, и АусLрија се сdремала за раl, она је, наиме, свечано оjјавила, заје9но са Немачком (изјава након сусреlа начелника :енералшlаjова оjе 9ржаве ХелмуLа фон МолLкеа и Франца Конра9а фон Хецен9орфа у Карловим Варима 9ана 12. V 1914) 9а је корисно 9а шlо скорије изjију оружане конфронlације (Chwalba, 2014, сlр. 31). После9ица Lо:а како је заjележио Dољски наро9ни DолиLичар из Галиције Јан ДомJски ( ) Jило је 9а су љу9и ишли у раl као на сва9jу (Dąbski, 1969, сlр ). Осим Lо:а, вла9ало је веровање 9а раlна на- Dрезања неће JиLи 9у:а века и 9а се неће развиlи у :лоjални сукоj (Osterhammel, 2013, сlр. 532). ПознаLа реакција СрJије на раl, који су јој сdремиле заје9но АусLроу:арска и Немачка (иако је СрJији раl оjјавила само АусLроу:арска, раlно сlање између Немачке и СрJије насlуdило је 6. ав:усlа 1914, ка9а је СрJија, с оjзиром на јавну сара9њу Немачко: Рајха и Царско-краљевске монархије, оjјавила раl II Рајху). АусLрија нам је оjјавила раl. То је њен крај. Бо: ће нам 9аLи Dо- Jе9у, 102 ВОЈЋЕХ С. ШЋЕПАЊСКИ

7 СРБИЈА 1914, ПОЉСКА 1939 СЛИКА 1: НИКОЛА ПАШИЋ ( ), ПРЕМИЈЕР СРБИЈЕ (У ПЕТ МАНДАТА, ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ И ). ПРЕУЗЕТО СА FILE:NIKOLA_ PAŠIĆ_CPH.3B31626.JPG. краlко је рекао Dре9се9ник срdске вла9е, Никола Пашић, се9ећи у JашLи нишко: хоlела, у којој му је 28. јула :о9ине уручена аусlроу:арска оjјава раlа. СуLра9ан се о:ласио и DресLолонасле9ник Алексан9ар I Карађорђевић који је,,својим 9ра:им и јуначним СрJима манифесlом најавио 9олазећи раl. ТексL Lо: манифесlа је :ласио: На нашу СрJију насрнуло је велико зло. АусLроу:арска нам је оjјавила раl. Са9 сви имамо 9а Jу9емо сложни и јунаци. Овим речима је срdски DресLолонасле9ник и Jу9ући краљ Ср- Jа, ХрваLа и Словенаца, заdочео своје оjраћање срdском наро9у, у коме :а је Dо9сеLио на Lо 9а је залу9у СрJија ра9ила све шlо је мо:ла 9а живи у DријаLељсLву са сусе9ном царевином све Lо није нишlа Dомо:ло, јер је Монархија неdраве9но DреJацила кривицу за Сарајевски аlенlаl на СрJију. Такво оdlуживање је9- не независне 9ржаве за Lуђе кривице, је9инсlвено је у исlорији ЕвроDе Dроценио је Алексан9ар I Карађорђевић. СLо:а је DресLолонасле9ник Lешка срца и свесlан свих Lешкоћа и оdасносlи Dозвао своје 9ра:е и храjре СрJе Dо9 срdску LроJојку с уверењем 9а ће се они у овој Dрилици DоказаLи 9осLојни својих славних Dре9ака, онаки каки су Jили лане и Dреклане (Austrougarska objava rata i manifest regenta..., 2014). ВОЈЋЕХ С. ШЋЕПАЊСКИ 103

8 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLV (1)/2015 Занимљиво је Dоређење из:оворених речи о9 сlране Пашића са чињеницама и LексLовима DознаLих из исlорије Пољске, из за њу Lра:ичне :о9ине. После Dерио9а оdушlања, чак и 9оJросусе9ских Dољско-немачких о9носа, који је Lрајао о9 LренуLка DоLDисивања, 26. јануара 1934, Dољско-немачке 9екларације о некоришћењу насиља 9о, закључно, DочеLка 1939, на Dролеће је 9ошло 9о њихово: слома. Пољска је Jила Dо9 DриLиском нацисlичке Немачке, између осlало:, и зjо: Г9ањска (Lа9а СлоJо9но: Гра9а Г9ањска), као и ексlериlоријално: кори9ора који се DросLирао о9 Немачке 9о ИсLочне Пруске а који је LреJало 9а Dресече Dољску Померанију. Перио9 о9 марlа 9о маја је за Dољско-немачке о9носе Jио криlичан LренуLак, Dосле ко:а су се о9носи Lе 9ве 9ржаве, зjо: о9лучно: не немачким захlевима, сломили (Raina, 1999; Batowski, 1979; Szeremietiew, 1994; Kornat: 2007, 2012a, 2012b; Wysocki, 1988; Wyszczelski, 1989; Wieczorkiewicz, 2014). Варшава је рачунала на савез са Великом БриLанијом, Немачка је Dак учврсlила (9о- Jре већ о9 РаDала) о9носе са СССР, DриDремајући се, заје9но са СовјеLима, за наdа9 на Пољску (DакL РиJенLроD-МолоLов о9 23. ав:усlа 1939, а:ресија III Рајха 1. сеdlемjра и СССР 17. сеd- LемJра (Williamson, 2010; Szubarczyk, 2014). У Lом криlичном Dерио9у, у Dролеће 1939, у Dољској шlамdи су се Dојављивали, Dоре9 осlалих, и овакви, 9оле циlирани, :ласови, које је заjележио ПеLер Раина (1999, сlр. 56, 62): Је9ну сlвар морамо сви Dо9вући на шlо каlе:оричнији начин: ко :о9 Dосе:не за земље РеDуJлике, ко :о9 Dосе:не за њеним суверениlеlом, Dо њена на9лежносlи и њену часl, Lај ће се сресlи са о9лучном вољом о9jране ра9ничких маса, сељачких маса и Lру9- Jеничких маса, а заlим са о9лучном вољом цело: наро9а ( Robotnik, 24 III 1939); или (месец и Dо 9ана касније): Срушен је мосl Dољско-немачко: сdоразума. ГоLови смо рекао је ХиLлер 9а DрисLуDимо из:ра9њи Lо: мосlа на новим основама. Али цена коју Пољска мора Dрво 9а DлаLи Lо је Г9ањск и екс- LериLоријални ауlоdуl Dреко Помераније. Нема у Пољској човека који не Jи разумео 9а је Lо цена која се не може DрихваLиLи ( Kurjer Polski, 1. V 1939). Освануо је и 5. мај који је уdамћен као 9ан ка9а је о9ржан исlоријски :овор Lа9ашње: Dољско: минисlра иносlраних Dослова, Dуковника Јозефа Бека у СкуDшLини, чији ће фра:менlи у 104 ВОЈЋЕХ С. ШЋЕПАЊСКИ

9 СРБИЈА 1914, ПОЉСКА 1939 насlавку JиLи циlирани (циlаl је DреузеL са: Przemówienie Józefa Becka w Sejmie RP 5. maja 1939): [...] у LренуLку ка9а Dосле Lако Jројних изјава немачких 9ржавника који су DошLовали наш сlав и изражавали мишљење 9а Lај Dровинцијални :ра9 неће JиLи Dре9меL сdорења између Пољске и Немачке чујем захlеве за анексију Г9ањска у Рајх, у LренуLку ка9а на нашу Dону9у о9 9ана 26. марlа заје9ничко: :аранlовања DосLојања и Dрава СлоJо9но: :ра9а не 9оJијам о9:овор, међуlим Dосле сазнајем 9а је она смаlрана за о9jијање Dре:овора морам се уdиlаlи о чему се Lачно ра9и? Да ли о слоjо9и немачких жиlеља Г9ањска која није у:рожена, 9а ли о DресLижним сlварима, или мож9а о о9jацивању Пољске о9 БалLика, о9 ко:а Пољска неће 9озволиLи 9а Jу9е о9:урнуlа! [...] У Dрвом и 9ру:ом DиLању, Lо јесlе Dо DиLању Jу9ућносLи Г9ањска и комуникације Dреко Помераније, ра9и се сlално о је9носlраним концесијама које Вла9а Рајха, чини се, захlева о9 нас. Држава која саму сеjе DошLује не чини је9носlране концесије [...]. Мир је 9ра:оцена и Dожељна сlвар. Наша :енерација, искрварена у раlовима, са си:урношћу Lвр9им 9а заслужује Dраво на мир. Али мир, као скоро све сlвари ово: свеlа има своју цену, високу, али мерљиву. Ми у Пољској не Dознајемо Dојам мира Dо сваку цену. Само је је9на сlвар која је у живоlу љу9и, наро- 9а и 9ржава неdроцењива. Та сlвар је часl. СЛИКА 2: МИНИСТАР СПОЉНИХ ПОСЛОВА ПОЉСКЕ ЈОЗЕФ БЕК У СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ ПОЉСКЕ У ВАРШАВИ ЗА ВРЕМЕ ИСТОРИЈСКОГ ГОВОРА 5. V ПРЕУЗЕТО СА: Дана 30. ав:усlа 1939, минисlар војних Dослова оjјавио је у Пољској оdшlу моjилизацију (Obwieszczenie mobilizacji, 1939). Два 9ана касније, 1. сеdlемjра 1939, након шlо је већ изве9ена Dровокација у Гљивицама (Adamczewski, 2013, сlр ), Jом- Jар9овање :ра9а Вјелуња (Żelazko i Ossowski, 2009) и Dо оldочи- ВОЈЋЕХ С. ШЋЕПАЊСКИ 105

10 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLV (1)/2015 њању JомJар9овања мосlоjрана на ВесLерDлаLеу из LоDова оклоdњаче Шлезвик-ХолшLајн, наро9у се Dро:ласом оjраlио Dре9се9ник 9ржаве И:наци Мосћицки. Ње:ов са9ржај је Jио сле- 9ећи (Про:лас I Мосћицко:, 1939, DреузеLо са cy.org/index.php?showtopic=60563): Ноћас је наш вечиlи неdријаlељ оldочео а:ресивне кораке Dро- Lив Државе Пољске, а шlо уlврђујем Dрема Бо:у и исlорији. У овом исlоријском LренуLку оjраћам се свим :рађанима 9ржаве у 9уJоком уверењу 9а ће се цео наро9, у о9jрани своје слоjо9е, независносlи и часlи окуdиlи око врховно: коман9анlа и оружаних сна- :а и 9а ће DружиLи часlан о9:овор наdа9ачу, како се Lо чесlо 9ешавало у исlорији Dољско-немачких о9носа. Цео наро9 Пољске, Jла- :осиљан о9 сlране Бо:а, у JорJи за своју свеlу и Dраве9ну сlвар, ује9ињен са армијом, кренуће раме уз раме у Jој и ка коначној DоJе9и. Чак се и овлашном анализом циlираних изворних LексLова намећу и сlављају у Dрви Dлан кључни Dојмови: вера (у DоJе9у, у Dомоћ Провиђења), часl, 9ух JорJе и сdремносl за JескомDромисну JорJу, зара9 њено: оdсlанка, DроLив а:ресора. То је оно заје9ничко ко9 СрJа и Пољака (мож9а не само и :о9.). То је JиLан елеменаl Dоређења у Lражењу разумевања њихових ис- Lорија, сlавова, изjора које су они Dре9узимали. А нарочиlо оно: сушlинско:, који LреJа Dре9узеLи ка9а је DосLављено DиLање: Тући се или не Lући?, за Пољаке изузеlно важно и не9восмислено решавано у 9уху ромаlично-усlаничке Lра9иције, Dрема којој и Dоре9 криlике ЛуJиjенско: (Łubieński, 1978), LреJа конс- LаLоваLи 9а је у XIX и у XX веку, о9 DочеLака JорJе Пољака са руским у:њеlачем, заје9но са НаDолеоном БонаDарLом, Dа све 9о варшавско: усlанка 1944, као и DослераLно: оружано: оldора DроклеLих војника DроLив комунизма наlурено: Пољској, Dа чак и 9о DолеLа Соли9арносLи о9и:рала, заје9но са каlоличком Lра9ицијом, кључну уло:у у Dрофилисању Dољско: 9уха. Преносећи ов9е Dре9узимана размаlрања у више LеореLску 9имензију, може се заdазиlи 9а ова сиlуација Dоказује 9а из међусоjно оdозиционих LиDова Dонашања Lзв. реалисlичко: (комdромисно:, DоDусLљиво:) и ра9икално: (који захlева о9jацивање сdољашњих DриLисака), које у Lешким исlоријским моменlима DрихваLа 9аLа нација, СрJи и Пољаци су, шlо има изворишlе у DриJлижним исlоријским искусlвима, склони 9а о9аjеру 9ру:у врсlу ов9е назначених суdроlних сlавова. Такав је, Lакође, Jио LиD кулlуре сdољне DолиLике СрJа и Пољака Dо- 106 ВОЈЋЕХ С. ШЋЕПАЊСКИ

11 СРБИЈА 1914, ПОЉСКА 1939 сеjно у Dерио9у који је оjрађен у овом LексLу, шlо је :оре јасно илусlровано. У намери 9а, Dрема концеdцијама Дави9а ЛаLајна, анализираним о9 Ј. Јањчака (Jańczak, 2009), 9амо о9:овор на DиLање о узроку Lакво: сlања сlвари, DосмаLрано са асdекаlа важних за Lај о9:овор (исlоријска социоло:ија, мерна исlраживања, анlроdолошка анализа, исdиlивања микрооснова, исlоријска меlо9а), ваља изаjраlи Dосле9њи, као онај који Dружа мо:ућносl :ра9ње мо9ела :лавно: сlава. Чиниоци који је означавају уdраво су начин реакције на инlензивиран сdољашњи DриLисак, а функција Dроменљиве, 9ефинисана на Lај начин, врсlа реакције на 9аLи имdулс, која 9аје Dово9 у срdском и Dољском случају за Lен- 9енцију DроLивљења. Ов9е се може уочиlи 9а у неким 9ру:им случајевима, који се о9носе на 9рушLва у којима се јављају 9ру:ачија исlоријска искусlва (нdр. не9осlаlак Lра9иције DерманенLно: оldора, а не само DроLивљења 9икLирано: нужношћу), 9о:ађа се уdраво оjрнуlо исlовремено са DорасLом сdољашно: DриLиска, јавља се, све више ан:ажовано, Dрила:ођавање. ПИТАЊА 2 5 СрJија 1914, ка9а јој је DреLио раl са АусLроу:арском а коју је у а:ресивним намерама Dо9ржавала Немачка, исlо као и Пољска 1939, ка9а се за наdа9 на њу сdремала ХиLлерова Немачка, Dо9ржавана о9 сlране СССР и Јосифа СLаљина, сdремно: 9а II РеDуJлици у9ари нож у леђа, оjе 9ржаве су имале савезнике и са њима склоdљене у:оворе, који су оjавезивали DоLDиснике. Пре9 изjијање Велико: раlа као и за време ње:овa Lрајања, евроdски савезници СрJије Jили су: Русија, Велика БриLанија и Француска (ваневроdски САД), а у Jалканској ре:ији Црна Гора. Ка9а се у леlо сdремала немачко-совјеlска а:ресија на Пољску ЖечDосDолиLа (РеDуJлика) је имала склоdљен савезнички сdоразум с Великом БриLанијом и Француском, а Lакође и савез са Румунијом (DоLDисан већ у марlу 1921). Уз Lо, важна ниl симdаlије и сdоразума Dовезивала је Dре9раLну, санацијску Пољску са ЛеLонијом, а Dре све:а са Мађарском. С Dосле9њом 9ржавом, са којом је Пољска неколико месеци Dре9 изjијање II свеlско: раlа 9оJила заје9ничку :раницу (усле9 Dромена у ЗакарDаLју које је Jило DриDојено Мађарској), РеDу- Jлику су Dовезивали исlински 9оJри о9носи. То је резулlирало Lиме 9а је DолиLичко руково9сlво Мађарске, и Dоре9 њено: све израженије: Dомерања ка инlересној сфери III Рајха, о9jило 9а Dо9ржи Jило какву анlиdољску 9елаLносL Немачке (Koźmiński, ВОЈЋЕХ С. ШЋЕПАЊСКИ 107

12 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLV (1)/ ; J. R. Nowak, 1971; R. K. Nowak, 2009a i 2009b; Szczepański, 2009). Касније су на LериLорији ХорLијеве Мађарске сdас, Jежећи о9 раlа, нашле хиља9е Пољака (Lagzi, 1980 и 1987; H. Cosrba и T. Csorba, 1985; Tokarski, 1998; Ostoja-Mitkiewicz, 2001). Пољаци су масовно уlочишlе, осим у Мађарској, мо:ли још је9ино LражиLи у Румунији (Dubicki: 1990, 1994, 1995; Dubicki и Spruch, 2014). Вре9и 9о9аLи, 9а су 9оJри о9носи Dовезивали Пољску и са Ју:ославијом. Ка9а се Пољска нашла у раlној невољи, Dомоћ Пољацима који су Jежали из, захваћене раlним Dламеном, оlаџjине, Dружала је, међу осlалима, Пољско-ју:ословенска Ли:а са се9ишlем у Бео:ра9у, којом је Lа9а руково9ио Милан ПоDовић (nota bene нашло је Lо своју еdи:рафску комеморацију у ценlру DресLонице СрJије, на з:ра9и у Узун-Мирковој улици, :9е се у DрошлосLи налазило се9ишlе Lе ор:анизације 3 ). И Dоре9 у:овора о савезнишlву у криlичном LренуLку оружано: наdа9а неdријаlељских сила, СрJија :о9., као и Пољска 9ва9есеL и DеL :о9ина касније, иdак су, у DочеLку, је9ино мо:ле 9а рачунају само на војне оdерације соdсlвених оружаних сна:а. Савезници СрJије су све своје наdоре усмерили у Dравцу 9и- DломаLско: 9еловања, а нешlо касније су DрисLуDили оjјављивању 9елимичне и оdшlе моjилизације (руске власlи оjјављујући Dрву, 9елимичну моjилизацију 20. VII 1914, на:ласиле су 9а Lо чине јер се на Lај начин соли9аришу са СрJијом), наdокон, савезници су извршили моjилизацију и кренули у JорJу са ЦенLралним силама не ан:ажујући се на Балкану све 9о LренуLка искрцавања у Солуну (о9у:овлачено: зjо: DроJлема око DосLизања сdоразума Велике БриLаније и Француске са Грчком, у којој је вла9ао DолиLички раз9ор између вла9е, која је Dо9ржавала савезнике, и краља КонсLанLина I, који је Jио немачко: Dорекла (Bonarek, Czekalski, Sprawski, Turlej, 2005, сlр ). СрJија 1914, DреDушLена самој сеjи и Пољска неdосре9но Dре9 и на DочеLку II свеlско: раlа, Dриказане су у мно:оjројним моно:рафијама и осlалим исlорио:рафијским ра9овима (Jordan, 2011; Milošević, 2008; Radojević i Dimić, 2014, str ; Williamson, 2010; 3 СLарањем О9Jора за зашlиlу оjележја JорJи и мученишlва, је Jила DосLављена сdомен Dлоча Dосвећена Ли:и. НаLDис на њој, на срdском и Dољском језику, :ласи: Ју!ословенско-,ољска ли!а са сеишем у овој з!раи,ружала је раску,омоћ,ољским изе!лицама у ешким анима на,аа фашисичке Немачке на Пољску (Dољ.: Liga Jugosłowiańsko-Polska z siedzibą w tym budynku udzielała braterskiej pomocy uchodźcom polskim w trudnych dniach najazdu Niemiec faszystowskich na Polskę w 1939 roku). 108 ВОЈЋЕХ С. ШЋЕПАЊСКИ

13 СРБИЈА 1914, ПОЉСКА 1939 Overy, 2009; Batowski: 1962, 1973, 1979, 1989; Szeremietiew, 1994; Moczulski, 1972; Jurga, 2014). Ка9а је реч о Dоложају СрJије :о9., ваља на:ласиlи 9а је она Jила Dо9ржана о9 сlрана Црне Горе, која је Dоказала своју соли9арносl и сdремносl за вођење раlа DроLив њених неdрија- Lеља. Она је извршила моjилизацију своје војске већ 20. јула 1914, конценlрисала је раlне сна:е у шесl 9ивизија и заdосела :раницу, а касније и заје9но са СрJијом, заје9ничким 9еловањем црно- :орске коман9е са срdским :енералом Божи9аром Јанковићем (Srbija u Prvom svetskom ratu..., 2014). Црна Гора је заузела Lакав сlав, иако је на самом DочеLку жеља власlи на ЦеLињу Jила 9а се не уdлиће у раl, осу9ила је сарајевски аlенlаl, и званично уdуlила саучешће Бечу и аусlроу:арском цару Фрањи ЈосиDу (Živojinović, 2000, str ). Јуначко DрихваLање LереLа раlа о9 сlране СрJије 1914, као и (9рама разjијања 9ржаве и њених оружаних сна:а које су за Dосле9ицу имале Dовлачење на Крф Dреко АлJаније и које су 9онеле, слично ранијим JорJама, о:ромне жрlве Szczepański, 2014) може се, 9онекле, уdоре9иlи са јунашlвом (које, нажалосl, није оси:урало DоJе9у) Dољских Jраниоца оlаџjине, који су се 9и:ли на оружје у сеdlемjру 1939, а може се Dовући Dаралела и са Dо9неLим жрlвама у усlаничкој Варшави, у леlо и јесен :о- 9ине. ДисDроDорција сна:а а:ресора и СрJије која се о9 њих Jранила 1914, као и Пољске 1939, Jила је очи:ле9на. ОLDор који су наdа9- нуlе 9ржаве Dружиле наdа9ачима знаlно је Dревазилазио њихове, LеореLски Dроцењене, мо:ућносlи. О9Jрана СрJије у леlо и касније срdска DоJе9оносна кон- Lраофанзива, Jили су велики усdех и 9онеле су Jројне Dримере невероваlно: јунашlва (Desmazes i Naumović, 2012). СрDски усdех који је славом овенчао војво9у Ра9омира ПуLника Jио је, нажалосl, Dлаћен великим Jројем жрlава, али су у исlо време и аусlроу:арски :уjици Jили о:ромни (Jordan, 2011, сlр. 42). ЖрLве за време Dољско: о9jрамjено: раlа Lакође су Jиле о:ромне, али и :уjици нанеlи Немачкој си:урно су Dрекорачили Dроцене немачких коман9анаlа и Dланера који су се сdремили за муњевиl раl (нем. Blitzkrieg). О9Jрана на :9ањском мосlоjрану Vesterplate (1 7. IX 1939.) којом су коман9овали мајор Хенрик Сухарски и каdеlан Франћишек ДомJровски, или херојски оldор који је ко9 Визне немачком армијском корdусу оклоdних сна:а :енерала Хајнца Гу9еријана Dружио каdеlан формације КорDуса ВОЈЋЕХ С. ШЋЕПАЊСКИ 109

14 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLV (1)/2015 СЛИКА 3: ВОЈВОДА РАДОМИР ПУТНИК ( ). ПРЕУЗЕТО СА: о9jране :раница (КОП) Вла9ислав Ра:инис ( ) 4 и ње:ових 360 DоLчињених, заувек ће осlаlи не само у сећању Пољака, већ и свих љу9и који цене слоjо9у и несаломивосl у JорJи вођеној у циљу о9jране (Zawilski, 1973; Moczulski, 1972; Jurga, 2014; Porwit, 1959 i ). НеоDхо9но је указаlи и на силна мученишlва која су оjележила су9jину целе СрJије у I свеlском раlу и Пољске (схваlане као и марlироло:ију Dољских Јевреја и 9ржављана II РеDуJлике 9ру- :е националне DриDа9носLи) за време II свеlско: раlа, које сим- Jолишу JиLке сеdlемjра 1939, Аушвиц, усlанак у варшавском јеврејском :еlу и на крају Варшавски усlанак (не заjорављајући ни за LренуLак 9а су и Dољске жрlве , као и срdске Jиле веома Jројне). О:ромна сlра9ања, језив Jрој жрlава у оlаџjинама које су се Jраниле, али и у ЕвроDи, као и свеlу Dринуђеном 9а се о9уdре а:ресији невероваlних размера, још увек су Lолико Jолне 9а и 9анас, са ове временске 9исLанце 9елују на машlу и Dоје9инаца, и 9рушLва, као 9а су се 9есиле још јуче. Тра:ичне слике DрошлосLи које у нама Jу9е JесDо:оворно DошLовање ника9а не Jи LреJало 9а Jу9у уdоlреjљене у DолиLичке сврхе зара9 DрикуDљања јеф- 4 КаDеLан Вла9ислав Ра:инис је о9луком Dољско: минисlра о9jране Томаша Сиемониака о9 21. VIII :о9. DосмрLно унаdређен у чин мајора (Dрви чин у корdусу сlаријих официра у Dољској војсци). 110 ВОЈЋЕХ С. ШЋЕПАЊСКИ

15 СРБИЈА 1914, ПОЉСКА 1939 СЛИКА 4: КАПЕТАН ВЛАДИСЛАВ РАГИНИС ( ) ЈУНАЧКИ БРАНИЛАЦ ВИЗНЕ. ПРЕУЗЕТО СА: Lиних DолиLичких Dоена, ниlи Jи ваљало 9а Jу9у DолиLички инсlруменlализовне у циљу окреlања, умесlо ка мирољуjивој кое:зисlенцији, у Dравцу неdомирљивосlи и неdоверења. Таквим сликама наше не Lако 9авне DрошлосLи не смије се ника9а 9озволиLи 9а Dочну 9а Jле9е у колекlивном сећању заје9нице. Ово 9ру:о (јер, нажалосl, свесне маниdулације, као и Lзв. новинарске DаLке везане за Lермин конценlрациони ло:ори Dраћен Dри9евом Dољски ) може, наиме, 9а во9и 9о DосLеDено: о9- Jацивања исlорије као учиlељице живоlа која Jу9ућа Dоколења учи и оdомиње, 9а се не Jи оdеl Dонављале :решке из DрошлосLи. Као закључак који заlвара целину ових размаlрања може 9а Dослужи консlаlација, 9онекле вероваlно извешlала, 9а :оре наве9ени DроJлеми са исlоријским сећањем, Dо9је9нако из срdске, као и из Dољске DерсDекLиве, мо:у 9а Jу9у веома велики Dораз. ПосеJно ако се у оjзир узме чињеница 9а, као и у исlорији СрJа, Lако и у исlорији Пољака, можемо 9а :оворимо о извесној илузорносlи раlних усdеха (срdско: из Dерио9а , али Lакође и усdеха DосLи:нуLо: у JорJи са нацизмом за време II свеlско: раlа; Lе Dољско: из II свеlско: раlа). МеђуLим, и Dоре9 њихово: DосLизања, су9jине СрJа Dосле оjа раlна конфликlа, а Пољака DосеJно након раlа , сложиле су се Lако 9а су у 9рушLвено-DолиLичком DореLку, уоjличеном у Lим исlориј- ВОЈЋЕХ С. ШЋЕПАЊСКИ 111

16 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLV (1)/2015 ским Lренуцима СрJије/Ју:ославије и Пољске, Jиле укорењене реалне и JиLне оdасносlи за кон9ицију и и9енlиlеl оjа наро9а, осуђених на развој у неdовољним усlавним условима, 9акле, не- 9емокраLским и нео9:оварајућим за национални инlерес СрJа и Пољака, (у наро9ној Пољској уве9еним Dо9 DриLиском и кон- Lролом сdољних факlора, о9носно DолиLичких сна:а и аdараlа оdресије консlруисано: у СССР, неdријаlељски оријенlисаних Dрема Пољацима некомунисlима). ЛИТЕРАТУРА Adamczewski, L. (2013). Na dno szybu. Od Oberschlesien do Górnego Śląska. Zakrzewo. Andriessen, J. H. J. (2011). I wojna światowa w fotografiach. Warszawa. Austrougarska objava rata i manifest regenta... (2014). Preuzeto sa Batowski, H. (1962). Kryzys dyplomatyczny w Europie: jesień 1938 wiosna Warszawa. Batowski, H. (1973). Zdrada monachijska: sprawa Czechosłowacji i dyplomacja europejska w roku Poznań. Batowski, H. (1979). Agonia pokoju i początek wojny: sierpień-wrzesień Poznań. Batowski, H. (1989). Europa zmierza ku przepaści. Poznań. Białokur, M., Patelski, M., Szczepaniak, A., ur. (2008). Roman Dmowski i jego współpracownicy. Toruń. Bloch, C., Zieliński, Z., ur. (1995). Powrót Polski na mapę Europy. Sesja naukowa poświęcona 70. Rocznicy Traktatu Wersalskiego. Lublin. Bonarek, J., Czekalski, T., Sprawski, S., Turlej, S. (2005). Historia Grecji. Kraków. Bremm, K.-J. (2014). Propaganda im Ersten Weltkrieg. Darmstadt. Chrzanowski, I., Konopczyński, W. (2004). Życiorys Romana Dmowskiego. Krzeszowice. Chwalba, A. (2007). Józef Piłsudski. Historyk wojskowości. Kraków. Chwalba, A. (2014). Samobójstwo Europy. Wielka Wojna Warszawa. Csorba, H., Csorba, T. (1985). Ziemia węgierska azylem Polaków Warszawa. Czubiński, A. (2002). Walka Józefa Piłsudskiego o nowy kształt Europy Środkowo- Wschodniej w latach Toruń. Ćorović, V. (1992). Odnosi između Srbije i Austro-Ugarske u XX veku. Beograd. 112 ВОЈЋЕХ С. ШЋЕПАЊСКИ

17 СРБИЈА 1914, ПОЉСКА 1939 Čalić, M. Ž. (2013). Istorija Jugoslavije u 20. veku. Beograd. Čubrilović, V. (ur.) (1989). Stvaranje jugoslovenske države godine. Zbornik radova prikazanih na naučnom skupu od 5. do 7. decembra godine povodom obeležavanja sedamdesete godišnjice stvaranja Jugoslavije, Beograd. Dąbski, J. (1969). Wojna i ludzie. Wspomnienia z lat Warszawa. Dedijer, V. (1984). Sarajewo 1914, t. I-II. Łódź. Desmazes, M. A., Naumović (2012). Zwycięstwa serbskie w 1914 roku. Oświęcim. Drozdowski, M.M. (2008). Józef Piłsudski. Naczelnik państwa polskiego. Warszawa. Dubicki, T. (1990). Żołnierze polscy internowani w Rumunii w latach Łódź. Dubicki, T. (1994). Wojsko polskie w Rumunii Warszawa. Dubicki. T. (1995). Polscy uchodźcy w Rumunii Warszawa. Dubicki, T., Spruch, K. (2014). Przedmoście rumuńskie: wrzesień Oświęcim. Garlicki, J. (1988). Józef Piłsudski Warszawa. Gilbert, M. (2003). Pierwsza wojna światowa. Poznań. Gluck, W. (2014). Historia zamachu sarajewskiego. Oświęcim. Handel von, N. (2014). Doppelmord. Sommer 1914: von Sarajevo bis zur Kriegerklärung. Almeg bei Steinerkirchen. Hauser, P. (2010).,,Powrót na mapę. Walka o granice państwa polskiego po I wojnie światowejˮ. U: K. Ilski (ur.), Wykłady Inauguracyjne Instytutu Historii Uniwersytetu im. Adama Mickiewicza, br. 3. Poznań. Janković, D. (1973). Srbija i jugoslovensko pitanje Beograd. Jańczak, J. (2009). Historyczne podstawy kształtowania się typów kultury polityki zagranicznej. Przypadki realizmu i radykalizmu. Przegląd Politologiczny, 2, 2009, Jędrzejewicz, W. (2013). Rola Józefa Piłsudskiego w odbudowie i umacnianiu państwa polskiego. Warszawa. Jordan, D. (2011). Bałkany, Włochy i Afryka Od Sarajewa do Piawy i Jeziora Tanganika. Poznań. Jurga, T. (2014) Obrona Polski i Europy. Warszawa. Kawalec, K. (2000), Spadkobiercy niepokornych: dzieje polskiej myśli politycznej , Wrocław Warszawa Kraków. Kawalec, K. (2006). Roman Dmowski, Wrocław. Kazimirović, V. (2013). Crna ruka. Novi Sad. ВОЈЋЕХ С. ШЋЕПАЊСКИ 113

18 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLV (1)/2015 Komarnicki, T. (1957). Rebirth of the Polish Republic. A Study in the Diplomatic History of the Europe Melbourne London Toronto. Kecmanović, V. (2014). Das ist Princip. Beograd. Kornat, M. (2007). Polityka równowagi ( ). Polska między Wschodem a Zachodem. Kraków. Kornat, M. (2012a). Polityka zagraniczna Polski Cztery decyzje Józefa Becka. Gdańsk. Kornat, M. (2012b). Sojusz z Hitlerem uczyniłby z Polski kolonię Niemiec. Preuzeto sa rem-uczynilby-z-polski-kolonie-niemiec. Koźmiński, M. (1970), Polska i Węgry przed drugą wojną światową (październik 1938 wrzesień 1939). Z dziejów dyplomacji i irredenty. Wrocław. Kożuchowski, A. (2014).,,Wyższa zasada nienawiści. U: Wielka wojna Jak 100 lat temu w Europie zaczęła się rzeź. Pomocnik Historyczny (posebno izdanje dodataka nedeljnika Polityka), br. 3, 2014, Krizman, B. (1958).,,Stvaranje Jugoslavije. U: Iz istorije Jugoslavije Zbornik predavanja. Beograd. Kułakowski, M. (2014), Roman Dmowski w świetle listów i wspomnień. Czerwonak. Lagzi, I. (1980), Uchodźcy polscy na Węgrzech w latach drugiej wojny światowej. Warszawa. Lagzi, I. (1987). Droga żołnierza polskiego przez węgierską granicę w latach Poznań. Lundgreen-Nielsen, K. (1979). The Polish Problem at the Paris Peace Conference. A Study of the Policie of the Great Powers and the Poles Odense. Łazuga, W. (2002). Rzeczy większe i mniejsze. Poznań. Łazuga, W. (2010).,,Monarchia habsburska. Między idealizacją a alienacjąˮ. U: K. Ilski (ur.), Wykłady Inauguracyjne Instytutu Historii Uniwersytetu im. Adama Mickiewicza, br. 4. Poznań. Łossowski, P. (1986). Zerwane pęta. Usunięcie okupantów z ziem polskich w listopadzie 1918 roku. Warszawa. Łubieński, T. (1978). Bić się czy nie bić? Warszawa. Mazan, L. (2014),,,Dwie kule Gawriły Principaˮ. U: Wielka wojna Jak 100 lat temu w Europie zaczęła się rzeź (posebno izdanje dodataka nedeljnika Polityka), br. 3, 2014, McMeekin, S. (2010). Ekspres Berlin Bagdad. Kajzer, islam i imperium osmańskie Kraków. 114 ВОЈЋЕХ С. ШЋЕПАЊСКИ

19 СРБИЈА 1914, ПОЉСКА 1939 Micewski, A. (1971). Roman Dmowski. Warszawa. Mikietyński, P. (2009). Niemiecka droga ku Mitteleuropie. Polityka II Rzeszy wobec Królestwa Polskiego Kraków. Milošević, K. (2008). Srbija u Velikom ratu Beograd. Moczulski, L. (1972). Wojna polska Rozgrywka dyplomatyczna w przededniu wojny i działania wojenne we wrześniu-październiku Poznań. Molenda, J. (1980). Piłsudczycy a narodowi demokraci Warszawa. Nedok, A. S. (2006). Povlačenje srpske vojske ka albanskom primorju i njena evakuacija na Krf 1915/1916. Rad vojno-sanitetske službe. Beograd. Nowak, J. R. (1971). Polityka Węgier wobec Polski w latach Wybór dokumentów. Sprawy Międzynarodowe, 226 (1), Nowak, R. K. (2009a),,,Rząd Pála Telekiego wobec Polski i Polaków (16 II IV 1941)ˮ. U: P. Chmielewski i A. Głowacki (ur.), W kręgu historii Europy Wschodniej. Studia i szkice (str ). Łódź. Nowak, R. K. (2009b), Przyjaciel Polaków Pál Teleki ( ). Zarys biografii. Jastrzębie Zdrój. Obwieszczenie mobilizacji (1939). Preuzeto sa wiki/ Obwieszczenie_Mobilizacji_1939. Osterhammel, J. (2013). Historia XIX wieku. Przeobrażenie świata. Poznań. Ostoja-Mitkiewicz, M. (2001). Wojna jest grzechem. Przykłady braterstwa polskowęgierskiego w okresie II wojny światowej. Warszawa. Overy, R. (2009). 1939: nad przepaścią. Warszawa. Pajewski, J. (1959). Mitteleuropa. Studia z dziejów imperializmu niemieckiego w dobie pierwszej wojny światowej. Poznań. Pajewski, J. (1991). Pierwsza wojna światowa. Warszawa. Pajewski, J. (1997).,,Berlin Bagdad. Z dziejów polityki niemieckiej na Bliskim Wschodzie w czasach wilhelmińskichˮ. U: Idem, Rozprawy i studia z dziejów powszechnych i Polski (str ). Poznań. Pajewski, J. (2005). Odbudowa państwa polskiego Poznań Planovi za veliki rat..., (2014). Preuzeto sa 05/novi-magazin/planovi-za-veliki-rat-postojali-jos-1913/ Porwit, M. (1959). Obrona Warszawy wrzesień Wspomnienia i fakty. Warszawa. Porwit, M. ( ). Komentarze do historii polskich działań obronnych 1939 r., t. I-III. Warszawa. ВОЈЋЕХ С. ШЋЕПАЊСКИ 115

20 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLV (1)/2015 Prelević, M. (1998).,,Predgovor. U: N. Aćimović (ur.), Srbi na Krfu Katalog muzejske postavke u Srpskoj kući na Krfu. Beograd Proglas I. Mosćickog (1939). Preuzeto sa p?showtopic= Przemówienie Józefa Becka w Sejmie RP 5 maja 1939 r. Preuzeto sa pl.wikisource.org/wiki/przemówienie_józefa_becka_w_sejmie_rp_5_maja _1939_r. Radojević, M., Dimić, Lj. (2014). Srbija u Velikom ratu Kratka istorija. Beograd. Raina, P. (1999). Stosunki polsko-niemieckie Prawdziwy charakter polityki zagranicznej Józefa Becka. Geneza wybuchu II wojny światowej. Warszawa. Rauchensteiner, M. (1998). Österreich-Ungarn und der Erste Weltkrieg Graz. Srbija u Prvom svetskom ratu..., (2014). Preuzeto sa wiki/srbija_u_ prvom_ svetskom_ ratu. Suleja, W. (2009), Józef Piłsudski. Wrocław. Sundhaussen, H. (2014), Sarajevo. Die Geschichte einer Stadt. Wien Köln Weimar. Szczepański, W. (2009). Węgry w polityce zagranicznej II Rzeczypospolitej. Sojusz na rzecz bezpieczeństwa? Obóz. Problemy narodów byłego obozu komunistycznego, 52, Szczepański, W. (2014).,,Serbski odwrót przez Albanię na przełomie 1915/ 1916 r. Jak doń doszło, jak zapamiętali go Serbowie?ˮ. U: I wojna światowa na Bałkanach. Działania militarne i polityczne w latach Studia i materiały pod redakcją Andrzeja Krzaka (str ). Szczecin. Szeremietiew, R. (1994). Czy mogliśmy przetrwać: Polska a Niemcy w latach Warszawa. Szubarczyk, P. (2014). Czerwona apokalipsa. Agresja Związku Sowieckiego na Polskę i jej konsekwencje. Kraków. Szulc, W. (1980). Przemiany gospodarcze i społeczne w Jugosławii w okresie międzywojennym Poznań. Szymczak, D. (2009). Między Habsburgami a Hohenzollernami. Rywalizacja niemiecko austro-węgierska w okresie I wojny światowej a odbudowa państwa polskiego. Kraków. Świętek, R. (1998). Lodowa ściana: sekrety polityki Józefa Piłsudskiego Kraków. Tokarski, A. (1998). W gościnie u bratanków Węgrów. Zarys dziejów uchodźców polskich na Węgrzech w czasie II wojny światowej Toruń. 116 ВОЈЋЕХ С. ШЋЕПАЊСКИ

21 СРБИЈА 1914, ПОЉСКА 1939 Urbankowski, B. (2014). Józef Piłsudski. Marzyciel i strateg. Poznań. Vučo, N. (1970). Ekonomska istorija sveta. Od industrijske revolucije do drugog svetskog rata. Beograd. Wandycz, P. (1992).,,Dmowski s Policy at the Paris Peace Conference: Succes or Failure. In The reconstruction of Poland London Wapiński, R. (1988). Roman Dmowski. Lublin. Wereszycki, H. (1986). Pod berłem Habsburgów. Zagadnienia narodowościowe. Kraków. Wieczorkiewicz, P. (2014). Historia polityczna Polski Poznań. Williamson, D.G. (2010). Zdradzona Polska. Napaść Niemiec i Związku Sowieckiego na Polskę w 1939 roku. Poznań. Wołos, M. (2013). O Piłsudskim, Dmowskim i zamachu majowym. Dyplomacja sowiecka wobec Polski w okresie kryzysu politycznego Warszawa. Wójcik, Z. (2008), Józef Piłsudski Warszawa. Wybranowski, D. (2014). Serbia ofiara I wojny światowej. IZ Policy Papers (Polityka pamięci i dyskursy pamięci w 100-lecie I wojny światowej), 13 (1). Poznań. Wysocki, A. (1988). Tajemnice dyplomatycznego sejfu, ur. W. Jankowerny. Warszawa. Wyszczelski, L. (1989). O czym nie wiedzieli Beck i Rydz-Śmigły. Warszawa. Zawilski, A. (1973). Bitwy polskiego września. Warszawa. Zürcher E.J. (2013). Turcja od sułtanatu do współczesności. Kraków. Żelazko, J., Ossowski, A. (2009). Wieluń 1 IX Warszawa. Živojinović, D. (2000). Nevoljni saveznici: Rusija, Fancuska, Velika Britanija, SAD Beograd. ВОЈЋЕХ С. ШЋЕПАЊСКИ 117

22 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLV (1)/2015 WOJCIECH S. SZCZEPAŃSKI POLISH ACADEMY OF SCIENCE, COMMISSION FOR BALKAN STUDIES, POZNAŃ POLAND SUMMARY SERBIA 1914, POLAND 1939 A COMPARISON The circumstances of implicating Serbia (in 1914) and Poland (in 1939) into world wars by the forces provoking these conflicts, as well as the history of the heroic resistance of both mentioned organisms against the aggressors having numerous advantages, deserve to be constantly reminded as great lessons for the next generations of Europeans. The anniversaries of the break out of both world wars constitute a great opportunity for this type of reminder. In the presented text, compiling the Serbian experiences of the war started in 1914 with the Polish experience of the war which broke out a quarter of century later, the author stresses the following issues: the reaction of Serbia/Poland on declaring the wars 1914/1939 (in detail), and also (in general): the situation of war seclusion of Serbia/Poland in 1914/1939 experienced despite having the allies, huge discrepancies of the aggressors and the defenders forces, as well as the resistance, exceeding the estimated opportunities, of the attacked countries towards the enemies, the scale of the Serbian martyrdom in the 1 st and Polish in the 2 nd world wars, the appearance of the war success, redeemed with extremely great sacrifice, and the presence of the threat for the Serbian/ Polish nation in the order shaped as a result 1 st /2 nd world war. The fragments of sources quoted in the article as well as the authors considerations, are exhibited as key terms and simultaneously as the common features of the Serbs and the Poles, enhanced at the moments of threat for both the nations and their countries: faith (in victory, in the help of Providence), honour, the spirit of fight and being ready for uncompromising resistance to aggressors. These values constitute an essential element of comparison in the search of understanding the Serbian and Polish history and attitudes as well as the choices made by the Serbs and the Poles. 118 ВОЈЋЕХ С. ШЋЕПАЊСКИ

23 СРБИЈА 1914, ПОЉСКА 1939 KEY WORDS: 1st world war, 2nd world war, the Austro-Hungary and Serbia conflict in 1914, the Polish war in 1939, Serbia, Poland, Austro-Hungary, Germany, military resistance, national honour, war martyrdom. ВОЈЋЕХ С. ШЋЕПАЊСКИ 119